Konstantin:
Vrhunske i bezvremene košulje koje prkose brzoj modi

Kako je nastala firma Konstantin? Kakva je bila početna vizija firme i kako se ona menjala kroz godine?

Naša firma nastala je iz jedne male, porodične radionice, gotovo ni iz čega. Sve je počelo 2001. godine, u našoj porodičnoj kući, sa svega nekoliko šivaćih mašina i velikom željom da stvorimo nešto svoje. Pre toga, tata je radio kao trgovački putnik, u tada naširoko čuvenoj fabrici Javor. Kada su se vrata Javora zvanično zatvorila, prepoznao je priliku da svoje iskustvo i znanje stečeno u tekstilnoj industriji iskoristi i pokrene sopstveni biznis.

U početku smo se bavili isključivo uslužnim šivenjem, radili smo za druge brendove. Bile su to teške, ali i lepe godine – radilo se u tri smene, žene su dolazile da šiju nakon svojih dnevnih poslova, a kuća je polako postajala prava mala proizvodna hala. Ljudi su često dolazili kod nas i pitali da kupe košulju, pa smo, s vremena na vreme, koristili višak materijala da sašijemo nekoliko komada za prodaju. Tako se rodila ideja da ne budemo samo proizvođači za druge, već da stvorimo sopstveni brend.

Koliko je porodično nasleđe i prethodno iskustvo vašeg oca uticalo na odluku da započnete ovaj posao?

Porodično nasleđe i očev prethodni rad u tekstilnoj industriji imali su ogroman uticaj na to da se upustimo u ovaj posao. Njegovo iskustvo i znanje u radu sa materijalima, kupcima i tržištem bili su neprocenjivi. Ipak, ono što je bilo presudno jeste njegova strast prema tekstilu i želja da napravi nešto dugotrajno. Nije od početka planirao da kreira sopstveni brend – međutim, kako su ljudi počeli da dolaze direktno kod nas, shvatili smo da postoji realna potreba za kvalitetnim domaćim proizvodom.

Ja sam odrasla u ovom poslu – od malih nogu sam pomagala u radionici, čistila konce, lepila etikete, gledala kako se proizvodi odeća. Otac je želeo da prođem sve faze rada u firmi, od prodaje do dizajna, kako bih zaista razumela posao iznutra. Njegova filozofija bila je da kvalitet govori sam za sebe, da ne treba previše ulagati u marketing i da će dobar proizvod naći put do kupaca.

Kako je tekao proces širenja prodajne mreže? Po kom kriterijumu ste birali lokacije za nove radnje?

Naše širenje prodajne mreže teklo je prirodno, ali i strateški promišljeno. Prva radnja, koju smo otvorili u Kragujevcu, nije bila deo nekog velikog plana, već prilika koja se sama nametnula – preuzeli smo prodajno mesto od naše saradnice, koja je iz zdravstvenih razloga morala da se povuče iz posla. To je za nas bio veliki korak, jer smo prvi put imali sopstveni prostor gde su kupci mogli da dođu i probaju naše košulje.

Nakon toga, odlučili smo da otvaramo radnje samo tamo gde već postoji interesovanje za naš brend. Krenuli smo od gradova gde smo već imali kupce koji su držali naše proizvode u svojim prodavnicama. Tako su usledile radnje u Smederevu, Vranju, Priboju, Prijepolju i Loznici – mestima gde su ljudi već znali za naš kvalitet.

Beograd je bio najvažnija prekretnica u širenju. Prvu radnju u glavnom gradu otvorili smo u tržnom centru Stadion. Početak je bio pun izazova, jer smo morali da steknemo poverenje novih kupaca i da se izborimo sa jakom konkurencijom. Međutim, kada su ljudi prepoznali kvalitet, počeli su da se vraćaju i kupuju ponovo. Nakon toga, usledilo je širenje u Big Fashion, Delta City i Beo tržni centar, čime smo pokrili sve ključne lokacije u glavnom gradu.

Danas imamo radnje širom Srbije, ali se i dalje držimo istog principa – ne otvaramo radnje nasumično, već tamo gde postoji realna potražnja. Svako novo prodajno mesto pažljivo biramo, analiziramo koliko ljudi prepoznaje naš brend u tom regionu i da li postoji dovoljno interesovanja za kvalitetnu, domaću proizvodnju. Cilj nam je da budemo prisutni tamo gde nas kupci žele, ali i da ne pravimo ishitrene korake koji bi mogli da opterete poslovanje.

Koji su bili najveći izazovi pri ulasku na veliko tržište kao što je Beograd?

Ulazak na beogradsko tržište bio je ogroman korak za nas. Kao što sam pomenula, do tada smo se širili postepeno, otvarajući radnje u gradovima gde smo već imali vernu bazu kupaca. Beograd je, s druge strane, potpuno drugačija priča – veliko tržište, ogromna konkurencija i sasvim drugačiji način poslovanja.

Prvi problem bila je neizvesnost da li ćemo uspeti da se pozicioniramo. Tamo se nalaze veliki brendovi, strana konkurencija, dobro razvijeni tržni centri i kupci koji su navikli na širok izbor. Postavilo se pitanje: kako ubediti ljude da izaberu domaći brend pored toliko drugih opcija?

Drugi veliki izazov bile su visoke kirije, troškovi poslovanja i obaveza da se pet godina vežete na zakup. Beograd je daleko skuplji od svih gradova u kojima smo do tada radili, što znači da smo morali da budemo sigurni da ćemo ostvariti promet koji će opravdati ulaganje. Nismo želeli da otvaramo radnju na bilo kom mestu, već smo pažljivo birali lokaciju. Prvi lokal otvorili smo u tržnom centru Stadion, koji nije bio među najskupljim, ali je imao potencijal i prostor da se predstavimo publici.

Kako se vaš asortiman menjao kroz vreme i kako odlučujete koje ćete nove proizvode uvesti u ponudu?

Naš asortiman se kroz godine prirodno razvijao i prilagođavao potrebama kupaca, ali smo uvek vodili računa da zadržimo osnovne vrednosti brenda – kvalitet, funkcionalnost i klasičnu eleganciju. U početku smo proizvodili isključivo muške košulje, jer je to bio proizvod po kojem smo postali prepoznatljivi. Radili smo sa visokokvalitetnim pamučnim materijalima iz Italije i Slovenije i fokusirali se na klasične i poslovne modele. Vremenom smo shvatili da postoji potreba za proširenjem ponude.

Prvi veliki iskorak bio je uvođenje ženskih košulja, ali i to je došlo postepeno. Počeli smo sa jednim klasičnim modelom, kako bismo testirali reakcije tržišta. Kupci su sjajno prihvatili žensku kolekciju, pa smo je iz godine u godinu proširivali. Nakon toga, došao je red na pantalone – dodali smo dva osnovna modela, klasične i blago strukirane, i one su se pokazale kao odličan izbor. Naša filozofija je uvek bila „kvalitet pre kvantiteta“, pa nismo želeli da uvodimo previše modela odjednom, već da se fokusiramo na ono što ljudi zaista traže.

Kada smo počeli da otvaramo radnje u velikim tržnim centrima, shvatili smo da kupci žele kompletan outfit na jednom mestu. Tako smo polako uveli sakoe i odela, ali uz veliku pažnju na kroj i materijale. Iako je to bio izazov, jer je kod odela posebno važno da kroj bude savršen, pronašli smo proizvodnju koja odgovara našem standardu i sada su odela postala jedan od ključnih delova ponude.

Jedan od meni najdražih projekata bio je uvođenje dečjih košulja. Ideja je nastala kada smo primetili da roditelji često kupuju košulje za posebne prilike – krštenja, rođendane i proslave. Počeli smo sa malom serijom i ona se brzo rasprodala, što nam je bio jasan signal da nastavimo sa razvojem.

Što se tiče ženskog asortimana, haljine su bile sledeći logičan korak. Pratili smo šta žene najviše traže u našoj online prodaji i primetili da često kupuju sebi košulje zajedno sa porudžbinama za muške komade. Tako je došla ideja da proširimo ponudu i na ženske haljine, ali u skladu sa našim prepoznatljivim stilom – jednostavni krojevi, kvalitetni materijali i poslovna elegancija.

Danas, kada uvodimo nove proizvode, oslanjamo se na povratne informacije kupaca. Pratimo šta im je potrebno, testiramo tržište malim serijama i tek kada vidimo da postoji realna potražnja, širimo proizvodnju. Ono što je najvažnije jeste da se trudimo da nikada ne odstupimo od onoga po čemu smo postali prepoznatljivi – kvalitetnih materijala i dobro krojenih komada koji traju.

Recite nam malo više o vašoj odluci da investirate u online prodaju i marketing. Da li biste rekli da se rizik isplatio?

Uvođenje online prodaje i ulaganje u digitalni marketing bila su jedna od najvažnijih odluka za Konstantin brend, ali u početku nije bilo lako doneti takav korak. Naš brend je godinama rastao kroz tradicionalne kanale – preporuke, fizičke prodavnice i dugogodišnje poverenje kupaca. Moj otac je bio uveren da je dobar proizvod najbolja reklama i da će kvalitet sam pronaći put do kupaca, što je dugo i funkcionisalo.

Međutim, vremena su se promenila, a sa njima i način na koji ljudi kupuju. Videla sam da je prisustvo na društvenim mrežama i digitalnim platformama postalo neophodno. Kada sam predložila da krenemo sa plaćenim oglašavanjem, naišla sam na otpor. Za mog oca, koji je poslovao u drugačijim uslovima, ulaganje u reklamu činilo se kao nepotreban trošak. Njegov stav je bio: „Ako je proizvod dobar, zašto bismo plaćali da ga ljudi vide?“

U početku sam krenula korak po korak, sa minimalnim budžetom. Sama sam fotografisala proizvode, zamolila prijatelje da učestvuju u promociji i testirala kako digitalni marketing funkcioniše. Ubrzo sam videla rezultate – veća vidljivost, više interesovanja, ali i konkretni efekti u prodaji. Ipak, najveći izazov je bio uvođenje web shopa.

Glavna dilema bila je da li će ljudi u Srbiji kupovati košulje online? Moj otac je bio skeptičan – kako neko može da kupi košulju bez probe, da odabere kroj i veličinu bez da je prethodno nosi? Iskreno, i ja sam imala sumnje, ali smo odlučili da probamo. Prva godina je bila izazovna, jer je bilo potrebno vreme da kupci steknu poverenje u online prodaju.

Prekretnica je bila pandemija – tada su ljudi masovno počeli da kupuju online, što nam je omogućilo da još bolje optimizujemo web shop. Danas, online prodaja predstavlja važnu granu našeg poslovanja, a mnogi kupci su se potpuno navikli na ovaj način kupovine.

Kada pogledam unazad, mogu reći da se rizik apsolutno isplatio. Sada koristimo kombinaciju Facebook i Instagram oglašavanja, TikTok kampanja i Google Ads-a, a online prodaja raste iz godine u godinu.

Koliko se strategije oglašavanja razlikuju između pojedinih platformi poput Instagrama i TikToka? Da li influenseri i poznate ličnosti igraju ulogu u vašem predstavljanju na digitalu?

Strategije oglašavanja na različitim platformama se znatno razlikuju, jer svaka od njih ima svoju publiku i način komunikacije. U početku smo se oslanjali uglavnom na Instagram, jer je to mreža koja nam omogućava da brend predstavimo kroz lepe vizuelne objave, profesionalne fotografije i elegantne kampanje. Kupci ovde očekuju estetski uglađenu prezentaciju, pa koristimo kvalitetne slike proizvoda, storytelling i saradnju sa poznatim ličnostima.

Međutim, kada smo prešli na TikTok, brzo smo shvatili da taj format ne funkcioniše isto kao Instagram. Na TikToku su spontanost, autentičnost i priče iz „stvarnog života“ ključne. Ljudi ne žele klasične reklame – žele zanimljive, zabavne ili inspirativne priče koje deluju iskreno. Jedan od naših najuspešnijih TikTok videa bio je o tome kako dolazimo iz malog mesta u Beograd da radimo i kako je naš način poslovanja opušteniji i topliji nego u velikim korporacijama. Taj video je izazvao veliki odziv, jer su ljudi prepoznali našu priču, vrednosti i drugačiji pristup poslu.

Što se tiče saradnje sa influenserima i poznatim ličnostima, to je u jednom periodu igralo važnu ulogu u našem marketingu. Dugo smo sarađivali sa Vukom Kostićem, što nam je pomoglo da brend postane prepoznatljiv i da steknemo širu publiku. Međutim, kako se tržište menjalo, primetili smo da klasične influenserske kampanje više nemaju isti efekat kao pre nekoliko godina.

Danas se više oslanjamo na organsku promociju i direktnu komunikaciju sa kupcima. I dalje sarađujemo sa određenim poznatim licima, ali biramo one koji se prirodno uklapaju u naš brend i čiji sadržaj deluje autentično. Ljudi lako prepoznaju kada je nešto „namešteno“ i forsirano, pa nam je važno da kampanje budu iskrene i relevantne.

Recite nam malo više o tome kako obezbeđujete zavidni nivo kvaliteta vaših proizvoda. Kako birate materijale i odakle ih dobavljate, i šta je uopšteno ono što izdvaja vaše košulje od drugih?

Kvalitet je nešto na čemu insistiramo od prvog dana i verujem da je upravo to ono što je izgradilo Konstantin kao brend. Nikada nismo želeli da pravimo kompromise kada su u pitanju materijali i izrada, jer smo znali da jedino kroz doslednost možemo da steknemo poverenje kupaca.

Što se tiče materijala, koristimo isključivo 100% pamuk, i to od proverenih dobavljača iz Italije i Slovenije. Trudimo se da nabavljamo materijale direktno od proizvođača, što nam omogućava da kontrolišemo kvalitet i osiguramo da svaka košulja bude prijatna za nošenje, dugotrajna i laka za održavanje. Naša filozofija je da dobar materijal čini pola košulje – ako nemate kvalitetan tekstil, ni najbolji kroj neće učiniti da košulja izgleda dobro i traje dugo.

Ono što nas dodatno izdvaja jeste šivenje i pažnja posvećena detaljima. Svaka košulja prolazi kroz precizne faze krojenja i šivenja, uz strogu kontrolu kvaliteta. Materijali koje koristimo su prozračni, prilagođeni svim godišnjim dobima i otporni na često pranje, a u poslednje vreme smo uveli i materijale sa doradom protiv gužvanja, što znači da košulje zadržavaju formu i nakon celodnevnog nošenja.

Još jedna stvar koja nas izdvaja jeste prilagodljivost našim kupcima. Imamo širok dijapazon veličina, ali i mogućnost šivenja košulja po meri, što znači da svako može pronaći model koji mu savršeno odgovara. Takođe, naši krojevi su prilagođeni građi muškaraca i žena sa Balkana, što znači da vodimo računa o proporcijama koje odgovaraju našem tržištu.

Ono što je važno naglasiti jeste da smo kroz godine izgradili prepoznatljivost na osnovu odnosa cene i kvaliteta. Naši kupci znaju da kod nas dobijaju vrhunski proizvod po fer ceni i to je nešto što ne bismo menjali ni po koju cenu. Zato se mnogi vraćaju i iznova biraju naše košulje – jer znaju da dobijaju proizvod koji traje, koji je udoban i koji zadržava svoju formu i kvalitet i nakon mnogo pranja i godina nošenja.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u poslovanju?

To je definitivno pronalaženje i zadržavanje kvalifikovane radne snage. Tekstilna industrija sve teže nalazi mlade ljude koji žele da rade u proizvodnji, jer sve manje njih vidi budućnost u ovom zanatu. Šivači i krojači su sve ređi, a nove generacije uglavnom ne žele da sede za mašinom. To nije problem samo kod nas – cela tekstilna industrija u Srbiji se suočava sa nedostatkom radnika, a ako se taj trend nastavi, za nekoliko godina možemo doći u ozbiljan problem.

Imamo saradnju sa Srednjom tehničkom školom iz Ivanjice, primamo učenike na praksu, ali mladi jednostavno ne žele da ostanu u ovoj struci. Posao u šivari je stabilan, pristojno plaćen i može se relativno brzo naučiti, ali deluje da današnje generacije više teže ka digitalnim i kancelarijskim poslovima, pa im rad u proizvodnji nije privlačan.

Drugi veliki izazov je promena kupovnih navika i brza moda. Ljudi sve češće biraju jeftinu, masovnu proizvodnju iz uvoznih lanaca, gde odeću nose nekoliko puta i brzo je menjaju. Mi nikada nismo želeli da budemo deo tog trenda – naša filozofija je da pravimo kvalitetne komade koji traju, ali ponekad je teško objasniti kupcima zašto je bolja investicija kupiti jednu dobru košulju nego tri koje će se istrošiti za par meseci.

Kakvi su vam planovi za budućnost – da li planirate dalje širenje, nove proizvode ili internacionalizaciju brenda?

Naši planovi za budućnost uključuju dalje širenje prodajne mreže, razvoj novih proizvoda i jačanje online prodaje, ali sve u skladu sa realnim mogućnostima i potrebama tržišta. Ne želimo da rastemo po svaku cenu, već da svaki sledeći korak bude promišljen i održiv.

U Srbiji već imamo razvijenu mrežu radnji, ali razmatramo mogućnosti za otvaranje novih prodajnih mesta u gradovima gde još uvek nismo prisutni, kao i potencijalno širenje na tržišta regiona. Već izvozimo u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Mađarsku, a deo proizvoda plasiramo i u Holandiju, pa je internacionalizacija prirodan sledeći korak.

Pored širenja prodajne mreže, nastavićemo da unapređujemo naš asortiman. Fokus će biti na daljem razvoju muške i ženske kolekcije, jer vidimo da postoji interesovanje za određene proizvode koje ranije nismo imali u ponudi. Već smo proširili liniju sa pantalonama, sakoima i odelima, što je bio veliki korak za nas, a u planu je dodatno razvijanje ženskog asortimana i haljina, jer su one naišle na odličan prijem kod kupaca. Takođe, poseban segment koji želimo da jačamo jeste šivenje košulja po meri, jer smo videli koliko su kupci zadovoljni ovom uslugom i koliko im znači mogućnost personalizacije.

Veliki deo budućeg razvoja odnosi se i na dalje unapređenje online prodaje. Takođe, videćemo kako možemo još bolje da iskoristimo društvene mreže i digitalni marketing, jer su se pokazali kao odličan način da brend približimo mlađoj publici, a oni svojim roditeljima.

Šta biste poručili mladima koji žele da započnu sopstveni posao u modnoj industriji?

Pre svega, rekla bih da pokretanje sopstvenog posla u modnoj industriji nije lako, ali je moguće uz mnogo truda, strpljenja i istrajnosti. Ljudi često misle da je dovoljno imati dobru ideju ili talenat za dizajn, ali realnost je da je moda mnogo više od kreativnosti – to je posao koji zahteva izuzetnu organizaciju, razumevanje tržišta, ulaganje u proizvodnju i, pre svega, sposobnost da se izborite sa izazovima koji dolaze iz dana u dan.

Ono što bih svima savetovala jeste da dobro istraže tržište pre nego što se upuste u preduzetništvo. Danas je konkurencija ogromna, a brzina kojom se trendovi menjaju može biti zastrašujuća. Ako želite da uspete, morate pronaći svoju nišu, nešto po čemu ćete se razlikovati od drugih.

Takođe, često čujem kako mladi ljudi zamišljaju da će odmah imati veliki broj kupaca, ali istina je da je izgradnja brenda dugotrajan proces. U početku nećete imati prodaju kakvu očekujete, biće trenutaka kada ćete se pitati da li ste doneli dobru odluku, ali kontinuitet i upornost su ključni. Ako imate kvalitetan proizvod i jasnu viziju, vremenom će vas tržište prepoznati.

Finansije su još jedna važna tema – ulaganje u modni biznis nije malo, posebno ako želite da proizvodite sopstvene komade. Mnogi misle da je najteži deo napraviti dobar dizajn, ali realnost je da je još teže organizovati proizvodnju, pronaći pouzdane dobavljače i radnu snagu, osmisliti logistiku i održati stabilan cash flow. Zato je važno pravilno planirati troškove i ne donositi impulsivne odluke.

I na kraju, možda najvažnije – morate voleti ovo što radite. Modna industrija je lepa, ali i surova, puna izazova i neizvesnosti. Ako nemate strast za tim, teško ćete izdržati pritisak i konkurenciju. Ljubav prema poslu je ono što vas drži i kada je teško, kada prodaja ne ide kako ste zamislili ili kada se suočavate sa izazovima u proizvodnji.