Korali:
Artizanske čokoladice – krakato, a slatko

Kako je počela vaša priča?

Korali su se rodili 2019. Ideja je bila da lešnik sa naše porodične plantaže ne prodajemo kao sirovinu, nego da ga pretvorimo u gotov, gurmanski proizvod. Tako su nastale prve dve vrste poslastica: beli korali s celim lešnikom i bademom, a zatim i tamni (mešavina crne i mlečne čokolade) sa susamom, rumom i lešnikom. Kako su čokoladice od starta imale su onako „krakat“ oblik, mog supruga su podsetile na morske korale, pa od tuda je došlo i ime brenda.

Daleko ste stigli od ta prva dva ukusa. Možete li nam reći kako je tekao proces širenja vašeg asortimana?

Naša originalna dva ukusa i danas su nepromenjeni, ali smo, vremenom, počeli da eksperimentišemo, korak po korak. U početku smo samo širili ambalažu, pa smo dodavali različite veličine i formate kutija da bismo ispratili potrebe kupaca. Ukusi su došli tek kasnije, a zasnovani na povratnim informacijama koje smo dobili od kupaca.

Posle otprilike dve godine rešili smo da prvo odgovorimo na molbe alergičara, koji su nas stalno molili za nešto bez lešnika i drugih čestih alergena. Hteli smo da i oni mogu slobodno da uživaju u našim čokoladicama, pa smo tada razvili crvene (bela čokolada, brusnica, badem) i ljubičaste (tamna čokolada i suva šljiva) Korale. U početku smo pravili male test-serije koje smo slali svakom ko je poručivao i opet sakupljali povratne reakcije, sve dok recepture nisu „sele“ kako treba.

Sav taj feedback nas je naučio da je naša publika mnogo šira od nas ljubitelja lešnika, pa smo pretprošle godine izbacili i Snežne Korale od bele čokolade sa kokosom. Oni ne sadrže ni trunku orašastih plodova i savršeni su za one koji ne smeju ni badem.

Zbog firmi koje su tražile novitete za korporativne poklone, paralelno smo dodali u asortiman i praline, punjene čokoladne table i čokoladne urme. Kao i ranije, svaki novi proizvod ulazi u zvaničnu prodaju tek kad prođemo kurs, istestiramo temperiranje i dobijemo laboratorijsku potvrdu da je sve bezbedno.

Ko su bili vaši prvi kupci i kako je uopšte tekla prodaja u tim prvim danima?

Naši prvi kupci su bili prijatelji. Imamo puno prijatelja i oni su često išli sa nama u lešnike da nam pomognu u sakupljanju, pa su ceo ovaj projekat doživeli kao svoju priču. Stvarno su se osećali kao deo svega jer to, naravno, i jesu bili. Oni su prvi kupovali Korale, pa su ih poklanjali i preporučivali svojim prijateljima i kolegama. Tako je glas o nama dospela do šireg kruga ljudi.

Snajka Tijana i ja smo, takođe, išle i na razne male manifestacije i bazare, gde su se okupljali lokalni proizvođači. Uvek smo imali degustacije, jer kad ljudi probaju, lakše se odluče da kupe. Tako se prodaja prirodno širila od pojedinaca do firmi, pogotovo onih koje su tražile dobre poklone za zaposlene ili poslovne partnere.

Dešavalo se redovno da neko kupi kutiju, odnese je na posao, pa se onda javi u ime firme i traži veće količine za korporativne poklone. To nam je mnogo značilo jer su te narudžbine pomagale da pokrijemo osnovne troškove proizvodnje, koji su veliki čak i kad je obim posla manji, kao što se dešava leti. To nam je bio početni marketing: Dobra reč, lično probanje i preporuke prijatelja.

Na koje se prodajne kanale danas oslanjate i kako odlučujete gde se (ne) isplati ući?

Danas vršimo prodaju na više načina, ali uvek pažljivo gledamo gde nam se zaista isplati da uđemo. Posedujemo sopstveni sajt koji smo sami pravili, a ljudi nam često pišu i preko društvenih mreža, kao što su Instagram ili Facebook i tu najčešće i stižu porudžbine od onih koji su nas već probali. Zimi šaljemo širom Srbije Post Expressom, a leti ograničavamo isporuku na Beograd i okolinu i tada lično dostavljamo u rashladnim torbama, jer drugačije čokolada ne bi preživela.

Često sarađujemo i sa firmama. Kao što smo ranije napomenuli, obično neko proba Korale, pa se kasnije javi u ime firme za korporativne poklone, i to nam je super jer te veće porudžbine pokriju osnovne troškove proizvodnje. Imamo i saradnju sa Mikromarketom, koji nas drži u oko dvadesetak svojih prodavnica. S njima radimo od početka, jer su korektni, redovno se javljaju i naručuju, i zaposleni tamo zaista pričaju našu priču.

U veće lance ulazimo samo kad imaju te programe za male proizvođače, ali inače to izbegavamo jer su previsoke takse, a isplata zna da kasni. Idemo i dalje na manje bazare i događaje jer tamo nudimo degustaciju. Kad ljudi probaju, mnogo lakše se odluče na kupovinu.
Uvek pažljivo proučimo svaki kanal unapred i gledamo koliko košta ulazak, da li se roba tamo okreće, kad se plaća i slično. Ako vidimo da nešto ne ide, gasimo ili menjamo lokaciju.

Recite nam malo više o vašem procesu testiranja i kontroli kvaliteta.

Sve nove vrste Korala prolaze strogu laboratorijsku proveru pre nego što budu puštene u prodaju. Tako smo od početka radili. Tu nam je jako pomogla jedna laboratorija iz Beograda za koju je radio jedan sjajan čovek koga smo upoznali igrom slučaja. Iako je bio pred penzijom, bio je pun entuzijazma i kada je prepoznao isto u nama rekao nam je: „Ništa se ne brinite, sve ću da vam pomognem.“ Od njega i te laboratorije smo dobili gomilu saveta i usmerenja, ne samo vezano za sam kvalitet proizvoda već i za sastav, procente crne čokolade na primer, i raznih drugih stvari. Zajedno sa njima smo prošli ceo proces uvođenja HACCP-a i naučili puno toga.

Kada smo prvi put krenuli sa ispitivanjem, očekivala sam da će oni samo pogledati sastojke i dati nam rok trajanja na osnovu neke tabele. Međutim, laboratorija je, zapravo, morala da radi praktično ispitivanje, gde smo im odneli veću količinu proizvoda koji je kod njih ostajao duži vremenski period. Oni su zatim uzimali uzorke na svaka tri meseca, nakon trećeg, šestog, devetog i konačno dvanaestog meseca, da provere prisustvo plesni, buđi ili bakterija. Tek nakon ovog kompletnog ciklusa dobili smo potvrdu da naši Korali imaju rok trajanja od 12 meseci. Zbog različitog sastava, za praline i punjene čokoladne table rok trajanja je, ipak, kraći, pa njih ne držimo na zalihama, već ih proizvodimo isključivo po narudžbini.

Sa kakvim ste se sve izazovima suočavali u radu?

Teško je izdvojiti samo nekoliko jer su nas izazovi sustizali na svim stranama. Pre svega činjenica da smo krenuli sa radom „praznih ruku“, što se tiče stručnog znanja. Nismo imali pojma o konditorskoj proizvodnji, pa smo morali da se oslonimo na kurseve, uz veliku pomoć pomenute laboratorije u Beogradu koja nas je vodila kroz HACCP. Ceo proces dobijanja validacije bio je spor i skup, ali drugačije nije moglo.

Zatim, svaki proizvođač u Srbiji ima neke muke sa sirovinama, pa tako i mi. Imali smo lešnike, ali cene kakaa, badema i brusnice skakale su iz nedelje u nedelju. Dobijali bismo ponude koje važe samo 24 sata, a onda smo, hteli – ne hteli, morali da dižemo i sopstvene cene, iako radimo s minimalnom maržom.

A tu su i muke oko ambalaže. Štamparije kasne, kutije stignu ne zalepljene, pa iz čista mira skoče sve cene. Tu su bile tolike muke i nestabilnosti da smo na kraju kupili sopstvenu mašinu, uz sredstva fondacije Divac, ali ispostavilo se da je ta dobra samo za transportne kutije. Onda smo još godinu dana pokušavali da je prilagodimo našim potrebama.

Letnja dostava je posebna glavobolja: kad temperature pređu trideset, šaljemo samo Beograd i okolinu u rashladnim torbama, jer sve dalje jednostavno ne preživi put. Uz to dolaze i „nevidljivi“ troškovi, sati provedeni u kolima, parkiranje u centru…

A uz to treba dotati da čak ni naš lešnik nije uvek na našoj strani. Jedna ledena zima ostavila nas je s praznim ljuskama, pa smo kupovali od drugih malih proizvođača. Zaista je svašta bilo tokom godina, ali sve to je sastavni deo posla i naučilo nas je da stalno tražimo niše u kojima možemo da kontrolišemo troškove, rokove i kvalitet.

Koliko ljudi čini stalni tim Korala i kako organizujete sezonska pojačanja za “udarne” termine?

Moja mama, Tijana i ja smo u stalnom timu Korala. Mama i Tijana svakodnevno vode proizvodnju, one su stalno u radionici, a ja se bavim više organizacijom, osmišljavanjem novih proizvoda, komunikacijom sa klijentima i svim ostalim logističkim stvarima. Kad nam dođu veće gužve oko posebnih datuma, kao, na primer, Nove godine, 8. marta, Božića, tada angažujemo dodatnu pomoć. U radionici nam se onda pridruži nekoliko žena iz komšiluka, uglavnom naše prijateljice i poznanice iz Nove Pazove koje traže neki privremeni, fleksibilan posao. One sklapaju kutije, pakuju Korale, vezuju mašne i pomažu oko završnog pakovanja. Čim taj udarni period prođe, vraćamo se na naš osnovni tim od nas tri, što nam omogućava da efikasno kontrolišemo troškove i ostanemo održivi tokom cele godine.

Razmišljate li o uslužnoj proizvodnji za druge brendove i kako bi to funkcionisalo u praksi?

Naravno da razmišljamo i uvek smo u potrazi za klijentima kojima bismo pravili njihove proizvode u našoj radionici. Uz mašine i kompletan HACCP, u stanju smo da ponudimo punu uslugu od temperiranja do pakovanja. Sa jednim vlasnikom teretana radili smo na razvoju i proizvodnji energy-barove za njegov lanac. Mi smo mu razvili nekoliko varijanti po njegovim željama, testirali sastave i povezali ga sa nekim našim dobavljačima. Sada čekamo da on završi dizajn i krenemo u seriju.

Javio nam se i jedan preduzetnik iz Perua koji se bavi kakao-puterom i zrnom. Njemu bismo pravili orašaste “klastere” u čokoladi od njegovih sirovina, samo što još dogovaramo logistiku. Za bilo koga ko je zainteresovan, model saradnje je jednostavan: klijent donese ideju (i po potrebi sirovinu ili ambalažu), a mi u malim test-serijama uredimo recepturu i isporučimo gotov proizvod. Posle toga proizvodimo po narudžbini i fakturišemo po količini, a marketing ostaje njihova briga.

Recite nam malo više o vašoj plantaži lešnika – koliko vremena zahteva njeno održavanje i šta se dešava kada dođe mraz?

Plantažu smo zasadili nekoliko godina pre nego što smo krenuli sa Koralima. Želeli smo da imamo neku dodatnu aktivnost u prirodi i mesto gde možemo provoditi više vremena sa decom. Tada smo malo naivno mislili da lešnik nije neka zahtevna biljka i da je dovoljno da samo malo poprskaš, pokupiš ga kad padne i gotovo.

Međutim, stvarnost nas je brzo demantovala, jer se ispostavilo da skoro svaki vikend kad je lepo vreme provodimo tamo. Stalno ima nekog posla: čišćenje, orezivanje, uklanjanje izdanaka koji crpe energiju biljci. Nije baš tako jednostavno kako što se čini u početku, pogotovo što imamo više italijanskih sorti koje različito sazrevaju, pa ne možemo sve odjednom da skupimo. A kad dođe berba, skupljamo ga ručno sa zemlje. Nema prečice, već sednemo, grabuljamo, pravimo male gomile i onda polako. Kad se mi odrasli umorimo, snagu nam vrati dečji smeh. Kad vidimo klince koliko su srećni dok se trčkaraju oko drveća odjednom, sve vredi truda.

Kad dođe mraz, kao što nam se već desilo te jedne godine, ostanemo gotovo bez celog roda. Nikada neću zaboraviti kad se to desilo. Čitavo vreme smo mislili da ćemo imati normalni rod jer spolja lešnici izgledaju sasvim dobro. Međutim, onda dođe berba i dobijemo prazne ljuske jer jezgro nije uspelo da se formira. Sreća, te imamo razvijenu mrežu manjih proizvođača ovde u okolini, pa u tim situacijama dopunjujemo naše zalihe njihovim lešnicima, naročito kad su veće porudžbine. Tako uspevamo da se izborimo sa lošim godinama, mada uvek radije koristimo sopstveni lešnik.

Koje nove proizvode ili tržišta planirate da uvedete u skorijoj budućnosti?

Uvek planiramo unapred i imamo milion ideja, ali nas ograničavaju finansije jer svaka novina traži dosta ulaganja i što je još skuplje – vremena. Za sada idemo malim, pažljivim koracima. Već smo ranije probali da radimo manje pakete Korala namenjene venčanjima i drugim svečanostima, i tu ima prostora da dodatno razvijemo tržište. Primera radi, sarađivali smo sa salom Arkadija i još nekim dekoraterima u okolini i to je super ispalo jer je njihova klijentela uživa u našim proizvodima.

Već par godina uspešno sarađujemo i sa hotelom IN iz Beograda, za koji pravimo male personalizovane kutije Korala koje gosti dobijaju kao poklon dobrodošlice. Pokušali smo slične ponude da plasiramo drugim hotelima, ali je vrlo teško doći do pravih ljudi za dogovor. Nastavićemo da tražimo i druge hotele i slične objekte, jer tu vidimo dobru priliku za rast bez velikih troškova. Takođe, mislimo i na dalje širenje našeg asortimana pralina, čokoladnih tabla i punjenih čokoladnih urmi, jer su to proizvodi koji nam često obezbede ponovnu narudžbinu od korporativnih klijenata koji žele nešto novo. Radimo pažljivo, čekamo pravi trenutak, i trudimo se da svaka nova ideja prvo opravda trošak pre nego što je uopšte uvedemo u proizvodnju.

Šta biste poručili preduzetnicima koji tek ulaze u proizvodnju hrane i koje ste greške vi skupo platili da drugi ne moraju?

Ima dosta stvari koje bi mi, da sam znala ranije, uštedele novac, vreme i živce. Na primer, činjenica da sam proizvod nije ni blizu dovoljan, ma koliko bio sjajan. Morate da planirate i ozbiljan budžet za ambalažu, marketing i put do kupca, jer bez toga vas niko neće primetiti. Zatim da budete oprezni ako ulazite u velike lance, jer oni mogu da zakopaju malog proizvođača. Ulazak skupo košta, a na isplatu ćete čekati mesecima dok vam stalno zahtevaju novu robu, pa u taj krug ulazite samo ako imate jaku rezervu novca.

Zatim da uložite vreme i potrebne resurse u HACCP i laboratorijske analize. Jeste skupo, jeste da dugo traje, ali osigurač i edukacija koju ćete dobiti uz put vrede.

Uvek skenirajte nove mogućnosti i prilike. Ja čak i kada vozim, ako ugledam neki zanimljiv bilbord firme koja bi možda bila dobra za saradnju, zaustavim vozilo na putu i zapišem informacije jer nikad se ne zna odakle može doći novi saradnik ili partner.

I, na kraju, važno je znati da uspeh nije jedna prava linija koja stalno ide na gore. Ima toliko uspona i padova, toliko trenutaka kada se pitate gde ćete i šta ćete, pa onda morate da potpuno menjate tok rada i pristup i da sve ponovo izmišljate. Morate se prilagoditi tome jer to je suština preduzetničkog života i jedini način da vaš brend uspe i zaživi.