Kujundžić i sinovi:
Pećarska radionica sa tradicijom koja traje već tri generacije

Vaša firma postoji već 30 godina. Kako je sve krenulo?

Moj deda otvorio firmu osamdesetih godina, zatim je otac preuzeo posao i usavršavao ga. Radio je dugo, a kada je otišao u penziju, ja sam nastavio. Već kao mlad sam video da je ovo lep zanat, da se može pristojno zaraditi i živeti od toga, pa sam odlučio da nastavim porodičnu tradiciju.

Kako je izgledao vaš ulazak u preduzetništvo?

Ulazak u preduzetništvo je krenuo tako što sam kao mladić puno radio sa ocem. Pomagao sam u mešanju gline, radio pripremne poslove, a kasnije i samostalno sastavljao peći. Kada je otac otišao u penziju, ja sam odlučio da nastavim posao. Firma se tada zvala Kujundžić, a pre toga, dok je deda držao, Agošton. Ja sam je preimenovao u Kujundžić i sinovi, jer imam tri sina i nadam se da će neko od njih nastaviti tradiciju.

Kako ste nalazili prve klijenta i koliko se današnju dolazak do njih razlikuje u poređenju sa tadašnjim vremenom?

Jednostavno, preko oglasa smo nudili naše usluge. Pored toga, mnogi su već uveliko poznavali dedu, oca i njihov rad. Uvek smo se trudili da radimo kvalitetno i zadovoljimo svakog klijenta, što je rezultiralo time da su nas preporučivali. Brzo smo prestali sa oglašavanjem i više nismo ulagali novac u reklame. Sve je išlo prirodno, od usta do usta.

Danas je dosta toga lakše, jer svi imamo mogućnost da se predstavimo na digitalnim platformama poput sajtova i društvenih mreža. Međutim, osnovni princip ostaje isti – ljudi nas znaju po kvalitetu i dolaze kod nas kroz priču sa prijateljima. Kaljeve peći su uvek bile tražene, jer pružaju sigurnost i efikasnost u grejanju. Bez obzira na savremene sisteme grejanja, mnogi i dalje žele da imaju peć, jer je pouzdana, štedljiva, a najbolje od svega jeste to što može se koristiti čak i kada nema struje ili gasa.

Koje drvo je najbolje za kaljevu peć, a samim tim i za ogrev?

Preporuka su uvek bukva i bagrem. I jedno, i drugo se spada u suva drva. Pored toga se mogu koristiti i druga, ali nisu toliko efikasna i brzo gore, što može negativno uticati na peć i šamot unutar nje. Suvo drvo je ključno, a peć je kao i bilo koje drugo grejno telo potrebno održavati i čistiti s vremena na vreme.

Postoje li peći koje koriste drugačije gorivo?

Da, peći se mogu praviti i za brikete, a u nekim stranim državama čak i za gas. Kod nas to još uvek nije dozvoljeno, ali, eto, postoji. Takođe, izrađujemo peći na struju. Električne kaljeve peći su vrlo efikasne, jer zadržavaju toplotu duže nego termo-akumulacione peći, troše manje energije i pružaju više toplote. Tražene su zato što se mogu jednostavno uključiti i kontrolisati putem termostata.

Da li se izrada peći razlikuje zavisno od vrste goriva?

Donekle. Peći na struju imaju drugačiju unutrašnjosti. Šamot se drugačije slaže i nema dimnih kanala kao kod peći na drva. Kod centralnog grejanja unutar peći se ugrađuje kotao sa vodom koji se priključuje na sistem grejanja. Sa druge strane, spolja sve izgledaju isto, bez obzira na gorivo koje se koristi. Kupac može da bira boju, oblik i ukrasne detalje, dok mi određujemo veličinu peći na osnovu prostora koji treba da se greje.

Koja je glavna razlika između šporeta na drva i kaljeve peći?

Razlika je značajna. Šporet na drva troši mnogo više drva, greje brzo, ali se brzo i hladi. Kaljeva peć, s druge strane, akumulira toplotu u šamotu i održava je dugo vremena. Kada se zagreje, može da drži toplotu 6-8 sati, po celu noć, bez potrebe za konstantnim loženjem. Toplota iz kaljeve peći je prijatnija i efikasnija – troši se manje drva, a prostor je topliji duže vreme.

Koliku površinu može da zagreje jedan kalj?

Jedan kalj može da zagreje jedan kubni metar vazduha. U proseku, za prostor od 50 kvadratnih metara potrebno je oko 90-100 kajeva. To zavisi i od izolacije kuće, prozora i drugih faktora. Pre izrade, uvek izlazimo na teren da pregledamo uslove i precizno odredimo koliko kaljeva je potrebno za optimalno grejanje.

Koliko traje izrada personalizovane kajeve peći i postoji li lista čekanja?

Sve peći koje pravimo su ručni rad. Proces izrade jedne peći od nule do završnog proizvoda traje oko dve do dve i po nedelje. Mesečno možemo da napravimo dve do tri peći, zavisno od veličine i zahteva. Lista čekanja postoji, jer je potražnja velika. Posebno pred grejnu sezonu. Zato kupcima uvek savetujemo da planiraju narudžbine unapred. U suprotnom se može desiti da peć naručenu početkom zime dobiju tek nakon nje. Iako uvek imamo nekoliko gotovih peći u magacinu, javi se potreba za personalizacijom. U tom slučaju izrada nikako ne može biti brža od onoga što jeste, tj. od onoga što sami procesi zahtevaju.

Kako izgleda proces izrade modli za vaše peći?

Kroz decenije rada napravili smo pozamašnu kolekciju modela, ali ako kupac želi nešto posebno, u tom slučaju pravimo novu – od drveta. Prvo se izrađuje negativ, a zatim se od tog drvenog modela pravi gipsani kalup. U taj kalup dalje utiskujemo glinu i pravimo kaljeve. Stari kalupi su jednako aktuelni, ali često izmišljamo i pravimo nove. Nekad čak i od gline napravimo model, pa po njemu izlijemo gips. Proces zahteva umetničku veštinu i osećaj za lepotu.

Ko su vaši kupci i dokle su sve otputovale peći iz vaše radionice?

Kupci su nam svi – od običnih ljudi do onih na visokim pozicijama. Radili smo po celoj Evropi: Austrija, Nemačka, Holandija, Francuska, Mađarska, Rumunija, Crna Gora. Nedavno smo radili u Baru. Radimo za stanove, restorane, hotele, salaše. Tako naše radove možete videti na salašu Zvonko Bogdan, u piceriji Boss, Majkin Salaš, itd.

Zasigurno se u poslovanju srećete sa brojnim izazovima. Koji je bio najveći do sada?

Najveći izazov bio mi je na salašu Zvonko Bogdan, gde smo pravili peć za svečanu salu. Peć je ogromna, ima dvokrilna vrata i mnogo ukrasnih detalja. Trebalo je osmisliti sistem dovoda vazduha i spojiti sve elemente. Takođe, pravili smo kompleks za pečenje i roštilj, koji je uključivao pica peć, pečenjaru, roštilj, smederevac i kotao, sve povezano u jedan dimnjak.

Kako dolazite do materijala za rad?

Nekada smo koristili glinu iz Aranđelovca, ali ta firma, nažalost, više ne postoji. Sada koristimo glinu iz Valjeva, koja se pokazala veoma dobrom. Može se kupiti i iz uvoza, međutim, to bi bilo toliko skupo da bi bilo neisplativo. Ostale materijale, takođe, nabavljamo ovde, a zatim pravimo smesu od gline, šamotnog praha i kvarcnog peska. Proces uključuje mešanje, kvasing i oblikovanje pomoću vakumske mašine tzv. ekstrudera.

Koliko je ručni rad cenjen na tržištu?

Na zapadu se ručni rad ceni mnogo više nego kod nas. Cene su tri do šest puta više zbog bolje platežne moći. Kod nas ručni rad nije dovoljno cenjen, ali mi ćemo se truditi da održimo kvalitet i tradiciju.

Kako izgleda montaža peći nakon što je izradite?

Montažu, takođe, radimo mi. Koliko će trajati zavisi od veličine peći. Kada sam bio mlađi, mogli smo je sastaviti za jedan dan. Danas nam za veće peći treba dva do tri dana. Ako je peć manja, možemo je delimično sastaviti u radionici, red po red, i zatim prevesti kombijem na lokaciju gde završavamo montažu. Ako je peć veća, sve delove, koje smo prethodno obeležili i pripremili, prevozimo odvojeno. Na montažu obično ide nas trojica – dva pomoćna radnika i ja. Ukoliko je u pitanju neka dalja destinacija, potrebno nam je par dana dok se posao ne završi.

Postoje li ograničenja za ugradnju peći koje koriste čvrsto gorivo?

Najvažniji faktor je dimnjak. Kada dođemo na teren, prvo ispitamo kakav dimnjak postoji, jer ne može svaka peć biti ugrađena na svako mesto. Najbolji su širi dimnjaci, pa ukoliko je u pitanju izgradnja novog prostora, posavetujemo ih koji bi prečnik bio idealan. Ako je reč o starijoj kući, proveravamo dimnjak uz pomoć dimničara, koji ga očisti i pregleda. Nakon toga možemo tvrditi da li je dimnjak dobar i da peć može biti ugrađena.

Da li radite i restauracije starih peći?

Da, radimo restauracije, pregrađivanje, obnovu i čišćenje starih peći. Kaljeve peći imaju unutrašnje kanale za dim, koji se s vremenom začepe od čađi. Nakon 4-5 godina korišćenja potrebno je očistiti peć, što traje sat do sat i po. Očistimo kanale, popravimo ložište, sredimo fuge i peć je ponovo spremna za upotrebu.

Koliko je teško naći radnike za ovaj posao?

Veliki problem je nedostatak radnika. Niko neće da radi zanatske poslove, a naš zanat je već dugo u izumiranju. Mladi nisu zainteresovani. Pre oko 15-20 godina škola „18. novembar“ je imala smer pećar-keramičar i dolazili su momci na praksu kod nas. Međutim, niko od njih nije ostao u ovom poslu. Pokušao sam da iniciram otvaranje smera u školi, ali rekli su mi da nije bilo dovoljno prijavljenih.

Koliko vas trenutno radi u radionici?

Trenutno nas radi dvojica, a u pomoć priskoči i moj očuh. Nekada smo imali tri do četiri stalno zaposlena radnika, pa je sve teklo dosta lakše. Danas puno toga radim sam, uključujući završne poslove, kao što su glaziranje, sastavljanje i farbanje.

Šta mislite o situaciji sa radnicima koji odlaze u inostranstvo?

Mladi sve više odlaze na zapad da rade fizičke poslove za veću platu. Moj najstariji sin je među njima. Radi u Austriji i zarađuje dobro, ali tamo nema društvenog života kakav imamo ovde. Tamo je život usmeren na posao i zaradu, bez bliskih odnosa.

Kako vi gledate na vođenje biznisa u Srbiji?

Vođenje preduzeća je izazovno. Potrebno je puno rada, organizacije i odgovornosti. Ljudi često misle da vlasnici preduzeća samo uzimaju pare, ali ne vide sve što je uključeno – nabavku materijala, komunikaciju sa klijentima, knjigovodstvo. Sve to zahteva i vreme i trud.

Koji su vaši saveti za nekoga ko želi da uđe u preduzetništvo?

Savetujem da krene samo ako zna da radi i voli da radi puno. Mora biti pošten, iskren i vredan. Takođe, savetujem da se izbegavaju krediti. Krenite sa onim što imate i postepeno ulažite u posao. Puno preduzetnika je dužno svima, što nije održivo. Treba mudro raspolagati zaradom i ulagati u posao.