Kutija workshop:
Umetnička sito štampa koja stvara unikate sloj po sloj

Kako je sve počelo?

Srđan, moj partner u poslu i privatno, bavi se sito štampom više od 25 godina – praktično od srednje škole i to je njegova oblast, zanat i teren. Upoznali smo se pre dvadesetak godina u jednom dizajn studiju u Novom Sadu. Ja sam tada još studirala, a on je već radio u struci i postigao uspeh u oblasti sito štampe. Tu smo se povezali i zatim nastavili da zajedno profesionalno sazrevamo i usavršavamo se. Negde kroz sve te godine, uvek je postojala zajednička želja da jednog dana imamo sopstveni studio.

Ta ideja je oduvek bila vezana baš za umetničku, ručnu sito tehniku i njen kreativni potencijal. Moje iskustvo iz dizajna i njegovo dugogodišnje iskustvo u samoj tehnici, prirodno su vodili ka tome da jednog dana sve to spojimo u studio koji radi upravo ono što najviše volimo.

Kada ste prvi put shvatili da Kutija workshop više nije hobi, već posao koji želite ozbiljno da gradite, i šta je u vašim životima ubrzalo taj momenat?

Kod nas se taj prelaz dešavao polako i uporno, ali imali smo baš trenutak kada smo oboje osetili da više ne govorimo o nečemu što ćemo raditi „jednog dana“, već o nečemu što je već postalo deo našeg svakodnevnog života. To se desilo kada smo shvatili da nam se sve više ljudi javlja, da stalno radimo nešto novo, da imamo radionice, gostovanja, markete, izložbe, umetnike koji dolaze kod nas, i da sve to više nije samo hobi koji radimo kad imamo vremena, već je preraslo u nešto što zahteva da mu se posvetimo ozbiljno.

Ubrzalo nas je i to što smo dugo sazrevali zajedno. U tom trenutku smo se već dvadeset godina usavršavali kroz rad u dizajnu, umetnosti i analognom svet sito štampe. Bilo je tu i životnih okolnosti koje guraju čoveka napred: roditeljstvo, promena ritma života, pandemija koja nas je naterala da preispitamo šta, zapravo, želimo da radimo i čemu želimo da posvetimo energiju.

U tom trenutku smo shvatili da se sve to što smo nameravali da radimo „jednog dana“ već uveliko događa. Ljudi su dolazili, radovi su se stvarali, ideje su se gomilale, a studio je počeo da diše kao nešto živo. Nije to bio poslovni plan, nego strast koja je postala dovoljno velika da više ne može da stane u okvir hobija. Tada smo rekli: „Dobro, ovo očigledno postoji i raste, hajde da ga stvarno razvijemo.“

Kako biste objasnili umetničku sito štampu ljudima koji je nikada nisu videli i po čemu se vaš ručni pristup razlikuje od industrijske/digitalne štampe?

Umetnička sito štampa je potpuno analogna tehnika u kojoj se svaka boja štampa odvojeno, kroz posebno pripremljeno sito, i svaki otisak prolazi kroz više fizičkih koraka koji se rade ručno. Ljudi koji prvi put vide proces obično se iznenade koliko je on, zapravo, „rad rukama“, jer ništa nije automatizovano: svaka boja ima svoj film, svaki film se ručno prenosi na sito, a svaki sloj se posebno štampa, suši i uklapa sa prethodnim. Ako jedna grafika ima sedam boja, to znači sedam snimljenih sita i sedam odvojenih prolaza koji se često rade danima dok sve ne legne kako treba.

Mnoge naše grafike nastaju u analognom obliku, jer ih crtamo direktno na folijama i pausima, bez digitalne obrade. To znači da original nastaje u fizičkoj formi, a ne kao dizajn u nekom softveru. Crtež koji vidite u gotovoj grafici zaista je trag ruke, i zato ga kasnije nije moguće ponoviti na potpuno isti način.

Boje, takođe, pripremamo ručno. Ne koristimo gotove pantone, već sami mešamo pigmente dok ne dobijemo nijansu koja odgovara viziji. To dodatno naglašava da je svaki otisak mali unikat, jer ručno mešanje boje i ručno povlačenje svakog sloja prirodno donose sitne razlike između otisaka. Te razlike nisu greške nego karakteristike umetničke grafike.

Po tome se naš pristup razlikuje od industrijske ili digitalne štampe. Digitalni print je reprodukcija i on je precizan, čist i svaki put identičan. Sa druge strane, umetnička sito štampa je proces gde se svaki sloj nanosi fizički, svaki otisak nosi trag ruke i svaki primerak postoji kao individualna jedinica u malom tiražu.

Koliko vam je trebalo da definišete šta je, zapravo, Kutija workshop, i šta vam je donelo dobijanje sertifikata starog umetničkog zanata?

Trebalo nam je dosta vremena da jasno definišemo šta je, u stvari, Kutija workshop, jer smo dugo radili intuitivno, iz čiste pasije prema delatnosti i umetnosti, a ne zato što smo imali neki unapred postavljeni poslovni plan. Kako smo rasli, tako je rasla i potreba da objasnimo ljudima čime se tačno bavimo, jer je ručna umetnička sito štampa veoma specifična, uska niša. Ona nije komercijalna štampa, nije dizajn studio, nije galerija u klasičnom smislu, već nešto između zanata i umetnosti. Trebalo nam je vremena da pronađemo reči koje zaista nose naš identitet, jer smo sve ovo gradili sami, bez uzora u neposrednom okruženju.

Jedan od ključnih trenutaka bio je kada smo se povezali sa Ministarstvom privrede i dobili sertifikat starog umetničkog zanata. To nam je mnogo značilo zato što je to zvanična potvrda da se bavimo tehnikom koja ima tradiciju, istoriju i vrednost, i da ne pripadamo sferi industrijske proizvodnje, već zanatske umetnosti. Taj sertifikat je bio svojevrsno razgraničenje: pomogao nam je da objasnimo drugima šta radimo, ali i da mi sami jasnije sagledamo svoje mesto.

Na primer, kod nas svaka grafika ima svoj broj otiska, godinu štampe, tehniku i sve informacije koje se navode u sertifikatu autentičnosti. To je standard koji dolazi upravo iz domena umetničke grafike, a sertifikat starog zanata ga dodatno podupire. Ljudi često ne znaju da postoji razlika između digitalnog printa i ručne grafike, i upravo nam je ovaj proces sertifikacije omogućio da to jasnije komuniciramo: za nas je svaka grafika zasebna umetnička jedinica, a ne masovna reprodukcija.

Vaš rad danas stoji na uslužnoj štampi, radionicama i autorskim grafikama. Kako se ova tri segmenta dopunjuju i kome su namenjeni?

Ta tri segmenta su se kod nas formirala prirodno, iz potrebe ljudi koji su dolazili i iz onoga što smo mi mogli da ponudimo. Vremenom se pokazalo da oni ne funkcionišu odvojeno, nego se međusobno dopunjuju.

Uslužna štampa je bila prvi stub koji smo razvili, jer je postojala realna potreba kod umetnika i malih biznisa da neko ume da odštampa njihov rad u pravoj, ručnoj sito tehnici. To je niša koja nije široko poznata, ali ljudima koji su u struci znači mnogo, jer im omogućava da realizuju nešto što digitalna štampa ne može da im pruži. U tom delu najviše radimo sa kreativcima, malim brendovima i umetnicima koji žele taj kvalitet analognog otiska i male tiraže koji imaju karakter.

Radionice su nastale potpuno drugačije – iz naše želje da ljudima pokažemo proces. Mnogi su hteli da vide kako se uopšte pravi grafika, šta se dešava u mračnoj komori, kako izgleda snimljeno sito i kako boja prolazi kroz mrežu. I onda se ispostavilo da radionice privlače sve vrste ljudi: od timova koji traže neku vrstu team building iskustva, preko hobista, do onih koji jednostavno žele da naprave majicu ili poklon nekome. A ima i onih koji dođu jer žele da uče ozbiljnije – oni onda rade sa Srđom jedan na jedan i često se kasnije vraćaju po snimljena sita i opremu da bi nastavili kod kuće.

Treći stub su autorske grafike, i one su svet za sebe. To je ono što stvaramo kada uspemo da ugrabimo vreme „za nas“. Umetničke grafike su i naša potreba i način da održimo sve ovo živim, jer tu najviše dolazi do izražaja taj analogni pristup, crtanje na pausima, ručno mešanje boja i višednevni rad. Ljudi koji kupuju grafike često su oni koji znaju šta je umetnička grafika ili oni koji su prvi put videli proces kod nas i oduševili se time što svaki otisak ima svoj broj i svoj maleni život.

Kako izgleda rad sa malim biznisima i umetnicima koji žele kvalitetan ručni otisak – i zašto ste se svesno odlučili da radite male tiraže i individualne projekte?

Rad sa malim biznisima i sa umetnicima je kod nas uvek vrlo ličan i vrlo prilagodljiv, jer ljudi koji nam dolaze uglavnom već imaju jasnu ideju ili želju, ali im treba neko ko može da je izvede na način koji digitalna štampa ne može da ponudi. U toj oblasti je sito štampa baš niša: umetnicima je poznata, ali mnogima izvan struke nije, pa im često znači što mogu da dođu, vide proces i rade na svom radu zajedno sa nama. Umetnici koji dolaze obično žele da njihove grafike zažive baš onako kako su ih zamislili, i onda prolazimo kroz sve od definisanja boja, preko snimanja svakog filma, do višestrukih prolaza koji daju završni otisak.

Mali biznisi nam dolaze iz potpuno druge potrebe, ali im prija ta ista analogna doza posvećenosti. To su uglavnom mali brendovi, kreativci, ljudi koji rade nešto autorsko, i njima je važno da njihov proizvod ne izgleda fabrički, nego da ima trag ručnog rada. Tu se pojavljuje i ono što nama najviše znači: nikada im ne govorimo da nešto „ne može“. Uvek tražimo način da prilagodimo ideju, da pronađemo rešenje, da ta njihova zamisao izađe na papir ili tekstil onako kako treba. Ako ne može sto posto, postoji put do devedeset devet – to je naša politika i zbog toga nam se ljudi vraćaju.

To što su nam tiraži mali nije poslovna strategija već prirodna posledica tehnike. Ručna sito štampa jednostavno nije format za masovnu proizvodnju. Svaki otisak traži vreme, ručno mešanje boja, ručno povlačenje svakog sloja i precizno uklapanje. Da bi sve to ostalo onako kako treba da bude, tiraži moraju biti mali. I to ljudima koji nam dolaze, zapravo, prija: mali brendovi ne žele na hiljade komada, nego seriju u kojoj svaki otisak ima karakter i malu razliku koja ga čini njihovim.

Kako izgledaju vaše radionice, ko vam najčešće dolazi i šta očekuju?

Radionice mogu biti vrlo različite, jer zavise od toga ko dolazi i šta želi da nauči. Nekada su to radionice koje organizujemo van studija, na primer u knjižari gde svake godine ponesemo svoja sita, boje i materijale i ljudima uživo pokazujemo kako nastaje grafika ili papir. To su više „otvoreni“ događaji gde ljudi dolaze da probaju tehniku, da vide kako izgleda snimljeno sito, kako boja prolazi kroz mrežu i kako nastaje otisak koji nije digitalan.

Drugi tip radionica su one u našem studiju, koje su uvek male, zatvorenog tipa. Tu možemo da primimo od jednog do pet ljudi, i to često budu grupe koje dolaze zajedno. Na primer, prijatelji, parovi, neko ko želi da napravi majicu ili poklon, ili jednostavno ljudi koji su naišli na nas i žele da iskuse tehniku iz zabave. Imali smo i slučajeve gde je neko došao da napravi nešto lično što će poneti kući svojim prijateljima, pa je odštampao majice i cegere sa njihovom internom forom. Takve radionice su više zabavne i opuštene, ali opet na svoj način ozbiljne, jer učesnici sami štampaju, sami vuku rakel, sami prolaze kroz proces.

Treća grupa su oni koji žele da uče još ozbiljnije. To su ljudi koji dođu jer žele da savladaju tehniku, da rade jedan na jedan sa Srđom i da razumeju i deo koji se ne vidi na društvenim mrežama, tj. ono što se dešava u mračnoj komori, snimanje sita, priprema filmova. Njima obično pokazujemo ceo proces od početka, pa čak i kada nešto nije praktično raditi kod kuće, postoji način da nastave: mogu da nam donesu svoj crtež, da im mi snimimo sita i pripremimo sve što im treba, a oni onda kod kuće rade ono što jeste izvodljivo u kućnim uslovima. Ako nalete na problem, uvek mogu da se jave Srđi za savet ili pomoć, i to ljudi često koriste.

Kako nastaju vaše autorske grafike i kolekcije poput Buba, Bestijarijuma ili Godišnjih doba, i šta za vas predstavlja njihova umetnička vrednost?

Naše autorske grafike i kolekcije nastaju iz različitih tema koje nas inspirišu, ali zajedničko im je da su uvek ručni rad i da je postupak izrade analogan. Mnoge od njih su crtane direktno na pausima i folijama, a zatim rađene u malim tiražima, često u različitim kombinacijama boja koje ponovo mešamo ručno svaki put kada ih rekreiramo. Tako funkcioniše, recimo, kolekcija Bube koja postoji u mnogo varijacija, u tiražima od pet do deset otisaka, i svaki put kada je pravimo, promenimo boje ili njihove kombinacije, pa uvek ispadne nešto novo.

Tu su i Godišnja doba, serija koja funkcioniše kao kalendar. U trenutku razgovora kolekciji je nedostajala samo zima da bi bila kompletna. Svako godišnje doba ima svoj vizuelni identitet i svoju tehniku izrade, a zajedničko im je to što su sve grafike urađene ručno i u malim nizovima.

Posebno mesto zauzimaju Kabinet čudesa i Bestijarijum. To su dve kolekcije koje se nadovezuju jedna na drugu. Kabinet čudesa je serija malih grafika inspirisanih konceptom istorijskih kabineta retkosti, onih polica sa neobičnim predmetima koje su ljudi nekada prikazivali kao čuda iz dalekih krajeva. Naša „čudesa“ su mala bića iz različitih tema, poput Vijuna, ribice koja bi mogla nestati zbog projekta Jadar.
Bestijarijum je povezan s tim, ali ima svoj istorijski ugao: inspirisan je srednjovekovnim bestijarijumima, stranicama koje su služile da nepismenim ljudima objasne osobine životinja i njihove simbolike. To su crteži koji nose poruke, opise i osobine, i nas je upravo ta ideja potpuno oduševila kad smo na nju naišli.

Vaš studio gotovo ništa ne baca: probni otisci postaju ručni papir, papir postaje proizvod… Kako i zašto ste rešili da usvojite zero-waste pristup i kako utiče na vaš rad?

Zero-waste pristup kod nas je nastao iz sasvim praktične potrebe da iskoristimo sve ono što se u procesu štampe neminovno stvara. U umetničkoj sito štampi pravi se mnogo probnih otisaka, pogrešnih slojeva, testova boje, papira koji su „skoro dobri“ ali nedovoljno dobri da uđu u tiraž. U jednom trenutku shvatili smo da se ti otisci gomilaju i da nam je žao da ih bacimo, jer su i ti „otpadni“ listovi često lepi na svoj način. Tako je počelo eksperimentisanje.

Vremenom smo otkrili da ti probni otisci mogu da postanu savršena osnova za nešto novo. Počeli smo da ih pretvaramo u ručno pravljeni papir: cepamo ih, mešamo, pravimo kašu i zatim presujemo u nove listove. To je dovelo do toga da svaki papir bude jedinstven, sa tragovima prethodnih otisaka, bojama i teksturama koje se nasumično pojavljuju. Taj ručno pravljen papir onda dalje koristimo za sveske, mini-grafike, razne upotrebne predmete i cela stvar zatvara krug proizvodnje.

Kako se sve razvijalo, tako je ta logika „ništa se ne baca“ postala sastavni deo našeg identiteta. Ljudi su počeli da prepoznaju te proizvode, a nama je to donelo još jednu vrstu stvaralačkog zadovoljstva, jer je svaki predmet apsolutno jedinstven. Na primer, naše „proof book“ sveske potpuno su napravljene od toga što bi, inače, završilo u kanti: otisci koji nisu prošli, komadi papira, otpad koji smo „spasili“ i pretvorili u nešto što će neko stvarno koristiti.

Uticaj na rad je ogroman. Taj pristup nas stalno tera da razmišljamo izvan okvira i da gledamo šta sve možemo da pretvorimo u novi predmet. Svaki put kada napravimo grafiku, već u glavi znamo šta ćemo raditi sa probama i viškom papira. Uspeli smo da izvedemo da nas tehnika ne ograničava, već nam naprotiv otvara prostor da još više eksperimentišemo.

Gde publika može da upozna vaš rad uživo i kakve reakcije ljudi imaju kada prvi put vide ručnu grafiku umesto digitalnog printa?

Ljudi naš rad najviše upoznaju na različitim izložbama, marketima i događajima gde gostujemo, jer tada, zapravo, mogu da vide i tehniku i procese izbliza. Uvek nosimo sito sa sobom, baš zato što je mnogo lakše objasniti šta radimo kada ljudi fizički vide mrežu, rakel, boju i slojeve. Zbog toga je uživo kontakt za mnoge prvi put da shvate kako ta tehnika izgleda u realnosti. Kroz takve događaje najlakše dopremo do publike koja možda ranije nije ni znala da umetnička sito štampa postoji.

Naši radovi se mogu naći i na nekoliko mesta u Novom Sadu i Beogradu, ali smo svakako otvoreni za nove saradnje kada nas neko kontaktira. Svakako, možete nas uvek posetiti u našem Kutija workshop studiju. Srđa je tamo svakodnevno, a i ja sam često tu. Po dogovoru otvaramo vrata i uveče, jer nam je važno da ljudima omogućimo da dođu kada njima odgovara. To je mali prostor i atmosfera je ušuškana, pa se posete često pretvore u razgovor, gledanje grafika, objašnjavanje tehnike, pokazivanje papira i procesa.

A reakcije ljudi kada vide ručnu grafiku uživo potpuno su posebne. Mnogi od njih prethodno su upoznati samo sa digitalnim printom koji gladak, identičan, bez reljefa i tragova ruke. Kada vide koliko su naši otisci slojeviti, kako boja na nekim mestima ostane deblja ili tanja, kako se male razlike pojavljuju između otisaka, to im bude otkrovenje. Posebno im je zanimljivo kada im pokažemo koliko prolaza ima jedna grafika, kako izgleda otisak posle prvog sloja, drugog, trećeg… I kako se sve to spaja u finalni rad.

Koji su vam bili najveći izazovi na putu do današnjeg Kutija workshop-a, i šta biste poručili nekome ko razmišlja o sopstvenom kreativnom biznisu, ali još uvek ne prepoznaje „pravi trenutak“ da počne?

Jedan od najvećih izazova bio je to što dugo nismo imali nikoga oko sebe ko se bavi istom tehnikom. U početku smo sve radili potpuno sami, bez mogućnosti da nekoga pitamo, da se oslonimo na tuđe iskustvo ili da vidimo kako to izgleda kod drugih. Tek kasnije smo otkrili da u Evropi postoji cela živa scena serigrafije, što nam je donelo ogromno olakšanje, jer smo shvatili da nismo „egzotika“, nego deo mnogo šire priče. Ali, u prvim godinama to je bila potpuna samoća i oslanjanje isključivo na sopstvenu upornost.

Drugi izazov bio je taj što se nikada nismo vodili biznis planom, nego pasijom. To je lepo, ali ume da bude teško kada treba definisati šta, zapravo, radimo, kome se obraćamo, kako da objasnimo ljudima šta je umetnička sito štampa i zašto je drugačija od digitalne. Trebalo nam je vremena da sve to izgradimo iznutra i da naučimo da svoje znanje prenesemo drugima jasnim rečima.

Poruka nekome ko razmišlja o sopstvenom kreativnom biznisu je jednostavna: Taj „trenutak“ o kome smo govorili u početku neće doći kao velika, jasna najava. Nama se on javio kada smo već bili počeli sa radom. Mi smo dugo čekali da „bude pravo vreme“, ali ispostavilo se da je pravo vreme nastalo onog trenutka kad smo odlučili da uradimo nešto iz čiste ljubavi. Ako postoji nešto što vam ne izlazi iz glave i što vas vuče, taj osećaj već jeste dovoljan signal.