Laufer Hunting Gear:
Od prve futrole do vrhunske kožne galanterije

Kako ste došli na ideju da se bavite izradom kožnih proizvoda i kada ste započeli?

To je bilo 2016. godine, kada sam radio kao tehničar za rasvetu i zvuk u Domu omladine u Pančevu. U tom periodu imao sam želju da započnem neki svoj biznis kako bih se osamostalio. Dugo sam imao ideju da počnem da pravim predmete od kože, poput futrola za noževe, a onda me jednog dana pozvao prijatelj, koji je tada počinjao da kuje noževe, i pitao da li bih hteo da mu pravim futrole. To mi je dalo motivaciju da krenem u učenje i rad.

Rekao sam sebi: „Zašto ne?“, i tako smo počeli zajedno da istražujemo šta i kako. Kupili smo nešto alata, gde mi je prijatelj dosta pomogao, kako u odabiru, tako i nabavci. Kroz rad, istraživanje i eksperimentisanje počeo sam da upoznajem materijale, alate, tehnike – sve što je potrebno za ovaj posao. Prvo sam naučio kako se crtaju šabloni, pa sam se upoznao sa krojenjem, obradom kože, farbanjem, šivenjem – učio sam korak po korak.

Da li ste imali prethodno iskustvo u radu sa kožom ili ste samouki? Gde ste stekli znanje?

Nisam imao prethodno iskustvo u radu sa kožom, bio sam potpuno samouk. Kada sam počeo da se time bavim 2016. godine, imao sam neko parče kože koje se našlo u našoj šupi i s time sam počeo da eksperimentišem. Ali, glavni izvor znanja su mi bile razne internet platforme. Čitao sam strane časopise, posebno američke i italijanske, gde su ljudi pisali o saračkim zanatima i obradi kože. Izučio sam mnogo tutorijala na YouTube-u, koji su mi pomogli da shvatim osnove šivenja, krojenja i obrade materijala.

Takođe, upoznao sam druge majstore na sajmovima lovačke opreme i bazarima, gde sam mogao da razmenjujem ideje i savete. Išao sam kod jednog starog sarača u Beogradu, mislim da je bila Takovska ulica, i tu sam malo učio od njega. On je bio pred zatvaranjem svoje radnje, ali mi je ipak dao neke korisne smernice.

Pomoglo mi je i to što sam studirao kontrolu kvaliteta na Beogradskoj politehnici, gde smo imali smer za preradu kože i izradu predmeta od kože. Tu sam imao priliku da komuniciram sa ljudima koji su već bili u toj oblasti, pa smo delili mišljenja i ideje. To mi je omogućilo da unapredim svoje veštine i shvatim kako da pristupim različitim tehnikama u izradi proizvoda.

Kako je izgledao početak vašeg poslovanja, odnosno prvi koraci u izradi futrola za noževe?

Moji prvi koraci u izradi futrola za noževe bili su prilično skromni i istraživački. Učio sam i radio u isto vreme i na početku nije sve uvek išlo glatko ni efikasno. U početku sam šivenje radio ručno, koristeći voskirani konac i iglu. To je bio mukotrpan proces, posebno kad bih počeo da radim serije od pet futrola. Bilo je to zaista teško i vremenski zahtevno, ali sam tako usavršavao svoje veštine. Tek nakon dve godine sam nabavio mašinu za šivenje, što mi je puno olakšalo posao. Iskreno, na početku nisam ni znao šta mi tačno treba – kupio sam jednu mašinu i srećom kasnije shvatio da je to upravo ono što mi je bilo potrebno.

Takođe sam počeo da standardizujem proizvode. Nabavio sam štanc-mašinu koja pod pritiskom seče kožu, što mi je omogućilo da ubrzam proces proizvodnje. Vremenom sam razvio svoju malu paletu proizvoda – oko dvadesetak modela koje sam smatrao svojim standardnim ponudom.

U početku sam se fokusirao isključivo na futrole za noževe, ali vremenom sam počeo da pravim i druge proizvode, poput novčanika i kaiševa. Svaki novi proizvod je bio izazov, ali sam se stalno učio i unapređivao. Na primer, naučio sam kako da radim duborez i graviranje na koži, što je dodalo još jednu dimenziju mojim proizvodima. Bio je sjajan osećaj kada je krenulo interesovanje kupaca, jer mi je to bilo prvi znak da sam na dobrom putu.

Ko su bili vaši prvi kupci i kako ste uspeli da dospete do njih?

Moji prvi kupci bili su uglavnom majstori koji su pravili noževe u Srbiji. Kada sam počeo da pravim futrole za noževe, ljudi su čuli za mene preko preporuka i preko zajednice ljudi koji su se bavili ovom vrstom zanata. Na primer, taj moj prijatelj iz Pančeva, sa kim sam započeo ovu avanturu, počeo je da govori drugim majstorima o meni i futrolama koje sam mu izradio. Tako su me kontaktirali i ostali nožari iz Srbije i okoline koji su, takođe, želeli futrole za svoje noževe.

U početku je sve funkcionisalo na osnovu preporuka – jedan majstor bi me preporučio drugom, pa onda ovaj sledećem, i tako je moja mreža polako rasla. Većina tih transakcija je išla preko brze pošte – ljudi bi mi poslali svoje noževe, ja bih napravio futrole i vratio im ih nazad. Naravno, to nije bio idealan sistem, jer je postojao rizik od gubljenja pošiljki i dodatni troškovi poštarine, ali je u tom trenutku to bio jedini način da dođem do kupaca.

Osim što sam radio sa tim majstorima, posle nekog vremena počeli su da mi se javljaju i obični ljudi – lovci, praktični strelci, pa čak i oni koji su samo želeli personalizovane proizvode poput futrola za revolvere ili remnika za puške. To je bilo interesantno iskustvo, jer sam morao da eksperimentišem sa različitim šablonima i dizajnima kako bih zadovoljio sve njihove potrebe. Ljudi su dolazili sa novim idejama, a ja sam ih ostvarivao korak po korak.

Veliku ulogu su zatim odigrale društvene mreže, posebno Facebook i Instagram. Počeo sam da objavljujem slike svojih proizvoda, što je privuklo pažnju ljudi koji su bili zainteresovani za ovakve stvari. Tu je odigrala ulogu i saradnja sa poznatim licima iz lovačke i streljačke zajednice, kao što je Darko Božić sa kanala DumDum. On je uradio video-recenziju mojih proizvoda, što mi je dalo još veću vidljivost, ne samo u Srbiji, već i u širem regionu, pa čak i u inostranstvu.

Takođe sam učestvovao na brojnim sajmovima i bazarskim prodajama, kao što je Noćni bazar u Novom Sadu i Dorćol Platz u Beogradu. U početku sam išao da bih od drugih majstora tražio savete i znanja, a zatim mi je omogućilo i da se direktno povežem sa kupcima, da im objasnim šta radim i da im pokažem kvalitet mojih proizvoda. Na tim događajima sam upoznao ljude koji su kasnije postali redovni kupci, a neki su čak postali i dobavljači materijala ili saradnici u poslovanju.

Vremenom su počele da mi se javljaju i lovačke radnje koje su želele da nabave moje proizvode za svoje prodaje. Najveći saradnici su mi postali firme poput Balkan Hunter iz Beograda, Srndać lovačka oprema, Bengal lovačka oprema iz Užica i Lovac Čačak. Ove radnje su postale moji najveći kupci, a preko njih su moji proizvodi došli do još šire publike.

Recite nam malo više o tome kako ide proces personalizacije proizvoda.

To je jedna od ključnih stvari koju moji kupci veoma cene. Kada klijent želi nešto posebno, mi zajedno prvo razgovaramo o njegovim idejama i potrebama. Ako želi, na primer, poslovnu torbu po svojoj želji, dogovaramo detalje poput vrste kože, izgleda, oblika i svih dodatnih funkcionalnosti koje bi želeo da ima. Koristimo 3D modelovanje kako bismo vizualizovali kako će gotov proizvod izgledati i kako će funkcionisati. To pomaže da se izbegnu nesporazumi i da se uverimo da je klijent zadovoljan još pre nego što započnemo sa izradom.

Što se tiče samog procesa personalizacije, imam širok izbor opcija. Možete izabrati graviranje inicijala, logotip vaše kompanije, ili čak neke složenije motive koji su vam bliski. U tu svrhu koristim lasersku mašinu za precizno graviranje, što daje jedinstvenost svakom proizvodu. Na primer, mnogi ljudi vole da imaju svoje puške ili revolvere u futrolama koje su personalizovane gravurom naziva brenda oružja ili svojih ličnih inicijala. To je nešto što dosta traže i što dodaje ekstra vrednost proizvodu.

Takođe, ako je u pitanju nestandardni proizvod, kao što su narukvice za satove ili specijalne torbe, radim sa klijentom korak po korak. Prvo crtamo šablone, pravimo krojeve, a zatim idemo dalje ka finalnom dizajnu. Proces izrade custom proizvoda obično traje oko dve nedelje, jer se trudim da svaki detalj bude savršen i da ispunim sve zahteve klijenta.

Personalizacija nije ograničena samo na estetiku – možete prilagoditi i dimenzije proizvoda, dodati specifične elemente poput karabinera, remena ili drugih funkcionalnih detalja. Cilj mi je da svaki proizvod bude prilagođen baš onako kako ga klijent zamišlja, bilo da je u pitanju poklon ili nešto za ličnu upotrebu.

Zahvaljujući ovim opcijama, moji proizvodi su postali popularni ne samo kod običnih kupaca, već i kod firmi koje traže korporativne poklone. Na primer, pravio sam podloške za čaše sa graviranim logotipima kompanija, notese, priveske i slične artikle koji su služili kao pokloni za sindikate ili poslovne partnere. Imao sam prilike da radim i za državne ustanove, gde su neki od mojih proizvoda završili kao pokloni stranim zvaničnicima, poput Putina ili Šojgu.

Ko su vam sve saradnici u poslovanju, posebno u kad je reč o lovačkim radnjama i drugim firmama?

U poslovanju sarađujem sa različitim lovačkim radnjama i firmama, što mi omogućava da proširim svoju prodaju i dostignem širu publiku. Najveći deo moje saradnje je sa lovačkim radnjama širom Srbije, koje su trenutno moji najveći kupci. Konkretno, sarađujem sa Balkan Hunter iz Beograda, Srndać lovačka oprema, Bengal lovačka oprema iz Užica i Lovac Čačak. Ove radnje redovno nabavljaju moje proizvode, posebno one vezane za lovačku opremu, kao što su futrole za puške, remenje i druge prateće artikle.

Osim toga, imam saradnju sa nekoliko lokalnih dobavljača materijala i alata, kao i sa nekim manjim proizvođačima u Srbiji. Na primer, jedan proizvođač iz Požege mi pruža pozamanteriju za priveske za ključeve i slične male detalje. Takođe, imam prijatelje koji se bave odlivanjem metala, pa mi prave logo brenda koji koristim za svoje proizvode.

Kako ste izgradili svoje prisustvo na društvenim mrežama?

Društvene mreže su bile izuzetno važne za moje poslovanje, posebno u početku kada sam tek započeo s proizvodnjom kožnih artikala. Prvo sam počeo da koristim Facebook, gde sam napravio stranicu kako bih predstavio svoje proizvode i privukao prvu publiku. To je bila moja prva velika reklama i način da ljudi vide šta pravim. Kasnije sam prešao i na Instagram, gde sam shvatio da algoritam te platforme može da mi pomogne da dođem do još veće publike. Instagram mi je omogućio da steknem mnogo više pratilaca i potencijalnih kupaca, jer su ljudi tamo aktivniji i više zainteresovani za vizuelne sadržaje.

Sve je počelo sa mojim prvobitnim imenom brenda, Classic Leather Art, koje je simbolizovalo umetnost obrade kože. Kasnije sam prešao na ime Laufer, koje ima dvostruko značenje – lovac u šahu i lovac (hunter) u kontekstu lovačke opreme. Ovo ime mi je pomoglo da se bolje povežem sa svojom ciljanom publikom, a društvene mreže su bile odlična platforma za promociju tog brenda.

Društvene mreže su mi pomogle da komuniciram direktno sa kupcima. Ljudi su mogli da vide šta pravim, da postave pitanja i da naruče proizvode direktno preko poruka. Ovo je bilo izuzetno korisno, jer sam mogao brzo da reagujem na njihove zahteve i da nudim personalizaciju proizvoda. Na primer, ako neko želi graviranje inicijala ili logotipa, mogao sam da mu pokažem kako će to izgledati preko slika koje šaljem putem društvenih mreža.

Na kraju, društvene mreže su mi pomogle da pratim trendove i razumem šta ljudi traže. Video sam, na primer, da neki proizvodi, poput rančeva i torbi, imaju veću potražnju tokom zime nego leti. To mi je omogućilo da bolje planiram svoju proizvodnju i fokusiram se na ono što ljudi stvarno žele u određenom periodu.

Kako je dobijanje sertifikata Starih zanata uticalo na vas i vaše poslovanje?

Kada mi je dodeljen aertifikat Starih zanata 2024. godine, to je značajno uticalo na mene i moje poslovanje. Podneo sam prijavu još 2022, ali morao je da se ispoštuje čitav proces. Prvo, ovaj sertifikat me svrstao među malobrojne zanatlije u Srbiji koji su priznati za svoj rad, što mi daje određeni prestiž i dodatnu važnost u očima kupaca i saradnika. Sertifikat je izdat na deset godina, ali svakih deset godina dolazi komisija koja proverava da li se i dalje bavim tim zanatom, što me motiviše da održavam visok nivo kvaliteta i profesionalnosti.

Konkretno, ovaj sertifikat mi je doneo neke korisne beneficije. Na primer, imam smanjene doprinose i poreze koje plaćam državi, što je od velike pomoći u finansijskom smislu. Takođe, ovaj sertifikat mi otvara vrata za određene konkurse ili programe podrške, gde bih kao nosilac sertifikata Starih zanata mogao da imam prednost prilikom prijave za sredstva ili grantove namenjene za očuvanje tradicionalnih zanata. To mi omogućuje da unapredim svoje poslovanje i proširim proizvodnju.

Što se tiče izložbi i sajmova, ovaj sertifikat mi daje dodatnu važnost i ugled kada učestvujem na takvim manifestacijama. Ljudi više cenе proizvode koji dolaze od verifikovanih zanatlija, pa je to dodatni razlog zašto kupci biraju moje proizvode. Mislim da će mi ovaj sertifikat biti koristan i u budućnosti, posebno ako želim da privučem nove saradnike, investitore ili proširim svoj brend na novim tržištima.

Da li postoji interesovanje kod drugih ljudi da nauče ovaj zanat i šta radite da podstaknete tu vrstu edukacije?

Povremeno se javi interesovanje za ovaj zanat, ali moram priznati da je bilo samo par ljudi za sve ove godine koji su pokazali ozbiljan interes. Ipak, ja sam uvek spreman da pomognem i podstaknem one koji žele da uđu u ovaj posao. Na primer, pomogao sam svom prijatelju Lazaru Bobiću, koji ručno pravi sekire. Umesto da mu pravim futrole za njegove proizvode, naučio sam ga kako da to radi sam. Rekao sam mu gde može da nabavi kožu, alate, konac, igle – sve što mu je potrebno. Na taj način, on sada pravi vrhunske futrole za svoje sekire i šalje ih u inostranstvo, poput Amerike, Kanade i Aljaske.

Često me ljudi pitaju da im dam parče kože da probaju da naprave nešto svoje. Slao sam čak i cele džakove kože ljudima koji su želeli da eksperimentišu i uče. Osim toga, dok sam studirao na Beogradskoj politehnici, dosta studenata me je zamolilo da dođu kod mene i nauče kako se šije na mašini, jer na fakultetu nisu imali priliku da rade na praksi u raznim firmama. Bilo mi je drago da im pomognem, pa su dolazili kod mene i radili maturske radove.

Čak sam razgovarao sa profesorima na fakultetu i rekao im da bi studenti mogli da dođu kod mene na praksu. Nažalost, nisam dobio neki konkretan odgovor, ali sam ponudio svoju podršku ako ikada odluče da pošalju studente. Mislim da bi bilo korisno da mladi ljudi imaju priliku da se oprobaju u ovom poslu i da nauče sve aspekte, od krojenja do šivenja i formiranja proizvoda.

U budućnosti bih voleo da pružim još više mogućnosti za edukaciju i podržim one koji žele da uđu u ovaj zanat. Verujem da je važno deliti znanje i iskustvo kako bismo očuvali ovaj tradicionalni zanat i omogućili da se razvija dalje.

Koje su vaše najveće ambicije za budućnost Laufer brenda?

Moje najveće ambicije za budućnost Laufer brenda su usmerene ka tome da ovaj posao unapredim još više. Najvažnije što planiram je da modernizujem opremu koju koristim. Idealno bi bilo da uvedem nove, savremenije mašine koje će omogućiti još precizniju i efikasniju proizvodnju. Naravno, to zahteva investiciju, ali verujem da će se isplatiti u dugoročnom periodu.

Takođe, želim da proširim svoju ponudu, ali na kontrolisan i kvalitetan način. Ne želim da se širim previše i gubim fokus na ono što trenutno radim dobro – lovačku opremu i prateću galanteriju. Ipak, vidim prostor za unapređenje postojećih proizvoda i uvođenje novih, ali samo ako mogu da održim visok standard kvaliteta koji je karakterističan za moj brend.

Što se tiče tržišta, želim da Laufer postane još prepoznatljiviji brend, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Već sada imam ugovore sa Poštom Srbije za izvoz i slanje proizvoda širom sveta, ali želim da ovo još više pojačam. Posebno mi je važno da održim reputaciju kao majstor koji nudi nešto jedinstveno i vrhunskog kvaliteta, posebno u segmentu personalizovanih proizvoda. Mislim da ima još prostora da privučem nove kupce koji cene ručni rad, pažnju prema detaljima i mogućnost prilagođavanja proizvoda svojim potrebama.

Na kraju, jedna od mojih velikih ambicija je da država i društvo uopšte počnu da prepoznaju i podržavaju male i zanatske brendove poput Laufera. Sertifikat Starih zanata mi je dao određene beneficije, ali mislim da ima još prostora za poboljšanje u smislu podrške koju država pruža malim preduzetnicima i zanatlijama. Želim da Laufer postane primer kako tradicionalni zanat može da preživi i napreduje u savremenom svetu, a da pri tom ne izgubi svoju dušu i autentičnost.

Kakav savet biste dali mladim preduzetnicima koji žele da započnu svoj brend ili uđu u zanat?

Moj savet mladim preduzetnicima koji žele da započnu svoj brend ili uđu u zanat bi bio sledeći: prvo, verujte u sebe i u svoje ideje. Ako imate jasnu viziju šta želite da postignete, to je već pola posla. Važno je da ne odustajete lako, čak i kada stvari izgledaju teško. U početku, kad sam počeo sa pravljenjem futrola za noževe, nije bilo lako – morao sam da učim sve sam, od nule, ali sam se držao svoje ideje i na kraju sam uspeo da razvijem ceo brend Laufer.

Takođe, važno je da ne pričate previše o svojim idejama, makar ne na početku. Ljudi oko vas mogu da vam daju vrednu podršku, ali isto tako i da vas zbune ili demotivišu svojim mišljenjima. Moje mišljenje i predlog je da radite tiho i fokusirate se na svoj napredak. Slušajte svoje instinkte i idite korak po korak. Kada sam ja počinjao, mnogi su mi rekli da je tržište prezasićeno, da nema mesta zanatima među velikim brendovima ili da je teško uspeti, ali ja sam nastavio da radim ono što volim i što smatram da ima potencijala. Budite spremni da ulažete u znanje i učenje. Zanat je nešto što zahteva vreme i strpljenje da se savlada. To je ključno ako želite da vaši proizvodi budu kvalitetni i da se ističu na tržištu.

I još jedna stvar – ne libite se da „kradete zanat“ i zatražite pomoć i saradnju od starijih i iskusnijih u vašem polju. Iznenadićete se koliko su ljudi voljni da pomognu i podele znanja. Bilo je ljudi koji su meni puno pomogli, bilo sa savetima, alatima ili kontaktima, i to mi je mnogo značilo.

I preduzetništvo i zanati zahtevaju strpljenje, upornost i ljubav prema onome što radite. Ako uspete da ostvarite balans između kvaliteta, inovacije i komunikacije sa kupcima, sigurno ćete uspeti. Ne odustajte, čak i kada stvari ne idu kako ste planirali – to je samo deo puta.