Le Bo:
Aksesoari od kože u kojima se zaista uživa

Šta je Le Bo i šta odakle je potekao naziv brenda?

„Le Bo“ je brend koji se bavi specijalizovanom ručnom izradom kožnih aksesoara, za pripadnike oba pola, a samo ime nastalo je od skraćenica dve reči. Prva je „Le“, od reči leather, što znači koža, a duga je „Bo“, što predstavlja prva slova mog imena.

S obzirom na to da ovo nije vaše primarno zanimanje, kako ste se odlučili za ovu vrstu posla?

Po struci sam diplomirani pravnik, međutim, moje interesovanje za modu, tačnije kožne rukavice poteklo je još iz detinjstva. Mama je radila u modnoj industriji, a ja bih neretko bila njen mali model. Stalno je sa sobom nosila neke od svojih rukavica, koje su plenile moju pažnju i izazivale posebno oduševljenje. Kasnije, pored mamine, oduševljavala me je elegancija Džeki Kenedi, čijem modnom ukusu sam se jednako divila.

Svaka žena ima neki komad koji posebno voli, nekima je to torba, nekima cipele, za mene su to oduvek bile rukavice: duge, kratke, vozačke. No, to ipak nije bio komad sa kojim sam uplovila u svet mode. U pitanju su bili card holderi.

Kako ste se odlučili za taj komad i ko su bili vaši prvi klijenti?

Prvi card holder sam napravila kao poklon svojoj kumi, a zatim još nekim dragim ljudima. Nedugo nakon toga sam, putem preporuke, dobila prvi upit za izradu personalizovanih korporativnih poklona. Kada sam ih uspešno isporučila, slike finalnih proizvoda sam počela da objavljujem na Instagramu, a intersovanje nije prestajalo da raste. Čak sam za tu Novu godinu preskočila slavlje i ostala da pakujem sve naručene holdere. Ima li boljeg stimulansa od tog?

Kako se asortiman proizvoda razvijao tokom vremena?

Nakon držača za kartice, asortiman se proširio na novčanike, aksesoare za putovanje, kutije, torbe, kaiševe i na kraju rukavice. Svaki od tih komada nastao je iz moje lične potrebe i ambicije. Nikada nisam bila ljubitelj velikih torbi u kojima se stvari gube. Uvek sam bila pobornik praktičnosti i jednostavnosti, pa sam tako i dizajnirala komade.

Osim toga što su vaš omiljeni modni detalj, rukavice spadaju u veoma zahtevan komad kada je izada u pitanju. Šta je to što ih razlikuje u odnosu na druge kožne aksesoare?

Tako je, izrada rukavica je znatno specifičnija i složenija u odnosu na ostale komade. Koristi se posebna vrsta kože koja mora biti tanka, fleksibilna i elastična, a opet dovoljno čvrsta da ne pucala. Za obradu se, takođe, koriste nestandardne, specijalizovane mašine, a pronalaženje adekvatne kože je izuzetno izazovno, jer mora imati određeni stepen rastegljivosti iliti, kako majstori kažu, „cug“.

Da li ste prve komade pravili lično ili ste od starta imali saradnju sa majstorim za izradu vaših proizvoda?

Dizajn sam radila sama, ali nisam ga šila lično. Taj deo je od starta bio prepušten profesionalcima. No, moje interesovanje i želja da razumem sve delove procesa, kao i volja mojih saradnika da me obuče, doveli su do toga da naučim i da šijem i krojim. Dok sam proces izrade rukavica naučila od početka do kraja.

Kako trenutno imam redovan posao, a uz to za Le Bo kreiram dizajn, komuniciram sa klijentima, vodim društevene mreže, obilazim proizvodnje i kontrolišem finalni kvalitet, nisam u mogućnosti i da šijem. Ali, veoma sam zahvalna ljudima koji su mi pružili ta znanja, jer sam sigurna da ću se tome posvetiti u starosti, kada budem imala više slobodnog vremena.

Još jedna stvar koju bih dodala, a vezana je za proizvodnju. Ponosna sam na saradnje koje sam ostavarila. I dalje sarađujem sa ljudima sa kojima sam sarađivala od prvog dana, a pored toga što imamo divan poslovni odnos, srodili smo se i privatno, pa danas funkcionišemo kao jedna velika porodica.

Pomenuli ste vašu prisutnost u procesu proizvodnje. Koliko je važno da budete uključeni u taj deo procesa?

Veoma mi je važno da budem prisutna u proizvodnji i da lično ispratim svaki detalj pri nastanku novih proizvoda. Kasnije kontrolišem kvalitet svega isporučenog i smatram da svaki komad mora biti istog kvaliteta, bez obzira na to koliko se proizvoda izradi. Kao što sama ne bih volela da kupim proizvod i vidim feler, isto tako ne želim drugima da isporučim nešto slično.

Kako ste se prilagodili željama pojedinačnih kupaca, čime ste ih “kupili”?

U početku sam klijente privukla širokim izborom boja, različitim vrstama kože i mogućnošću personalizacije, što je postavilo visoke standarde. Danas je ispisivanje, odnosno utiskivanje određenih datuma, imena i sličnih detalja postalo veoma često, ali pre 6 godina, to je bila retkost. Takođe, nijanse koje sam nudila bile su rariteti.

Kako ste se suočavali sa razlikama između online prikaza i stvarnih proizvoda?

S obzirom na to da većinu prodaje vršim online, važno mi je da proizvod koji klijent dobije odgovara onome što je viđeno na slici. To može biti izazovno, posebno kada su u pitanju specifične nijanse, ali trudim se da budem što transparentnija u vezi sa mogućim varijacijama, a pored toga svako može vratiti proizvod ukoliko mu se ne dopada.

Kako birate proizvodnje za različite proizvode koje nudite?

To je zahtevan posao. U mom slučaju, skoro svi proizvodi se izrađuju u zasebnim proizvodnjama, specijalizovanim baš za taj komad. Uvek radim testiranja, raspitam se na više mesta i na kraju biram najbolje od svakog. Da li se isplati? Da, definitivno, ali zahteva dosta vremena i strpljenja.

Ono po čemu je Le Bo prepoznatljiv jeste belt bag. O kakvom komadu je reč i kako ste ga prezentovali publici?

Ideja za belt bag nastala je iz moje potrebe za praktičnošću i organizacijom, a samo predstavljanje proizvoda je u početku bilo veoma izazovno, jer sam ga kreirala tokom pandemije. Koristila sam kreativne metode, poput fotografisanja sa jastukom, zatim oko struka, kako bih ilustrovala koje sve mogućnosti postoje. Inače, kako mu i samo ime govori, to je kombinacija kaiša i torbe, ali ne klasične, već pojedinačno nanizanih futrola i zakački. Dizajniran sa praktičnošću na umu, sadrži zasebne delove za novčanik, telefon, ključeve, kao i mesta za rukavice i naočare.

No, reakcije su isprva bile pomešane. Dobijala sam jedako pozitivnih, ali i poruka prožetih sumnjom. Devojke su bile nesigurne oko toga kako će ga izneti ili uklopiti sa svojim gardaroberom. Međutim, nakon godinu dana, brojnih fotografija i mogućih kombinacija, postao je jedna od glavnih zvezda Le Bo asortimana.

Uspela sam da ga plasiram i van granica Srbije, pa ga danas možete naći i u jednom bečkom concept storeu, specijalizovanom samo za kvalitetne belt bagove.

Le bo je dugo bio online brand, a sada se može naći i na pomenutoj fizičkoj lokaciju u inostranstvu. Da li postoje neki concept storeovi kod nas ili u regionu gde se mogu pronaći vaši proizvodi?

Trenutno sam u pregovorima sa nekoliko koncept storeova. Međutim, smatram da je za uspešnu saradnju potrebno da nam se poklapaju vizije, tako da ne žurim. Iako je online prodaja i dalje u fokusu, otvorena sam za mogućnosti koje bi fizički prodajni prostori mogli pružiti mom brendu, a do tada će na digitalnim krilima putovati širom sveta.

Kako društvene mreže utiču na vaš posao danas u poređenju sa početkom?

Promene na društvenim mrežama značajno utiču na moj posao. Ranije su jednostavne fotografije proizvoda bile efikasne, ali sada je potrebno mnogo više ulaganja, naročito u video-sadržaj. Prisustvo ličnosti iza brenda postaje sve važnije, što je promenilo i moj pristup predstavljanju proizvoda na društvenim mrežama.

Kada je reč o custom made proizvodima, koliko često prihvatate takve narudžbine?

Rado ih prihvatim, kada god sam u prilici. Custom made proizvodi zahtevaju više vremena i truda, ali su mi dragi zbog kreativnosti i individualnosti koju donose. Uživam u osluškivanju i kreiranju tuđih ideja, koje mi nekada budu i inspiracija, ali logički su dosta zahtevniji i nikada ne mogu doneti materijalnu satisfakciju kao nešto što se radi po prethodnim standardima. Svaki komad rađen po specifičnim merama zahteva učešće modelara, nove nacrte i dosta više utrošenog truda.

Kada su rukavice u pitanju, postoje određene veličine, ali prilagođavam se željama kupaca kada je reč o kombinaciji boja. Takođe, kod njih retko radim personalizaciju u vidu ispisa inicijala i slično, jer je koža suviše tanka, a mašina koja ih ispisuje dostiže visoke temperature koje ih mogu oštetiti.

Kako upravljate zalihama i isporukom proizvoda?

Većinu proizvoda držim na lageru kako bih mogla brzo reagovati na narudžbine. Ukoliko nešto nije na stanju, obično je potrebno od 5 do 7 dana za izradu. Sama raznolikost boja i materijala koju imam u ponudi, kao i prostor za skladištenje me malo ograničavaju da u svakom trenutku imam baš svaku varijaciju.

Kad je reč o slanju paketa, imam saradnika koji mi pomaže u ovom delu. Planiram i širenje tima kako bih unapredila poslovanje. Ipak, i dalje sam veoma angažovana u mnogim aspektima posla: od dizajna proizvoda do marketinga.

Šta biste izvojili kao ključ vašeg uspeha?

Mislim da u pitanju nije bila samo jedna stvar, već više njih. Kombinacija kvalitetnog proizvoda, lične odlučnosti i spremnosti da se suočim sa izazovima, kao i tajming. Podrška prijatelja, a posebno kume, igrala je veliku ulogu u tome. Kroz razgovore sa njom shvatila sam da nemam šta da izgubim i da bih trebala da se upustim u ono o čemu sam dugo razmišljala. Takođe, jedna od mojih glavnih osobina je upornost, a probleme nikad ne ostavljam nerešene. Kada se sve ovo spoji, stvari idu svojim tokom.

Koje su bile najveće prepreke u vašem poslovanju i kako ste ih prevazišli?

Najveće prepreke predstavljaju nabavka kvalitetnih materijala i održavanje standarda u proizvodnji. S tim da je drugi problem normalan i rešiv. Greške se dešavaju, a saradnici au voljni da ih isprave. Međutim, kada su u pitanju materijali, niko vam ne garantuje da ćete svaki sledeći put dobiti kožu istovetnog kvaliteta, bez obzira što potražujete istu šifru, od istog proizvođača, što predstavlja veliki problem.

Šta je ono što vas posebno ispunjava u vezi sa ovim poslom i da li ste nekada razmišljali da odustanete?

Ne, nisam to pomislila ni za jedan, ni za drugi posao. Prosto se dopunjavaju, čak bih rekla da sam dosta produktivnija od kada sam osnovala Le Bo. Uživam u tome što imam mogućnost da opipam ono što stvaram i što ti isti komadi donose jednaku radost drugima.

Jednom prilikom, čekajući let iz Rima za Beograd, svratila sam sa drugaricom na doručak. Konobar nas je uslužio, a onda se vratio i na italijanskom nastavio razgovor sa njom. Pomislila sam da je u pitanju neki problem, da bi se ispostavilo da je došao da pita gde sam kupila torbu.

Reč je bila o mom modelu koji je 7 dana pre toga izašao iz proizvodnje i zaplenio pažnju vlasnice lokala, koja mi se nedugo zatim javila i naručila ne jednu, već dve torbe. Sva ta poznanstava i momenti me čine jako srećnom.

Kakav savet biste dali budućim preduzetnicima?

Savetovala bih im isto što je i mene moja kuma – ne čekate idealne uslove za pokretanje posla. Ne čekajte ponedeljak, novu godinu, lepo vreme, jednostavno krenite. Ako imate ideju, počnite da radite na njenoj realizaciji. Izazovi će se uvek pojaviti, ali rešavajte ih u hodu. Odlučnost i hrabrost da krenete su definitivno ključni.

Kakvi su vaši planovi za budućnost i šta novo možemo očekivati od vašeg brenda?

Planiram da proširim svoj tim i optimizujem troškove i procese proizvodnje. Takođe, nastaviću sa uspostavljanjem direktnih veza sa proizvođačima kože kako bih osigurala konstantan kvalitet materijala za moje proizvode, odnosno kupce. Do sada sam to uspela da izdejstvujem za rukavice i veoma sam srećna zbog toga.

Što se tiče asortimana, za sezonu proleće/leto planiram plasiranje torbi od rafije. To je palmina trska koja se suši i ekološki je prihvatljiva, a nadam se da će u ovoj godini doći i sajt.