Le Nonne Pasta Fresca:
Sveža, ručno pravljena testenina po recepturi italijanskih majstora
Kada se vaša nepca užele autentičnih italijanskih ukusa i vrhunske paste, svoje utočište možete pronaći u jednom malom lokalu u blizini Kalenić pijace, gde možete kupiti sveže testenine ili tople, pripremljene na licu mesta.
Iza ovog brenda, čiju prodavnicu možete pronaći nadomak Kalenić pijace, u Mileševskoj 5, stoji Bojana Damjanović.
Ova uspešna preduzetnica otkrila nam je tajne koje se kriju iza svakog slasnog zalogaja.
Kada i zašto ste pokrenuli Le Nonne Pasta Fresca?
Bilo je to u maju 2018. godine. Le Nonne Pasta Frescu smo pokrenuli iz jedne jednostavne pobude – ljubavi. Ljubavi prema Italiji, hrani i uživanju u njoj. Zato nam je bilo prirodno da napravimo svojevrsno utočište za ljubitelje italijanskih ukusa.
Koliko je vremena prošlo od ideje do realizacije?
Mi smo u aprilu 2017. godine podneli biznis plan Fondu za razvoj, a u maju naredne godine otvorili radnju na Vračaru i počeli sa prvim probama uz pomoć konsultanata iz Rima. U konačnici, ceo proces je trajao nešto malo više od godinu dana.
Kako su izgledali vaši prvi koraci?
U vreme kada smo kretali, u Srbiji se samo mali broj ljudi bavio izradom sveže testetine. I to je uglavnom bilo u tzv. „kućnoj varijanti“. Od samog starta sam imala sliku na koji način želim da organizujem firmu i u tome mi je značajno pomoglo to što sam iza sebe imala dugu korporativnu karijeru. Strategija i organizacija prodaje, marketinga i razvoja je nekako bila jasna od samog starta.
Međutim, ono na šta nisam bila u potpunosti spremna jeste sama proizvodnja. To je ujedno bio najizazovniji segment sa kojim smo se suočili na početku ovog preduzetničkog poduhvata. Bio je pravi podvig doći do odgovarajućih receptura, sirovina, mašina…
Kako ste se sa tim izazovima izborili?
Dosta sam istraživala, raspitivala se na sve strane, posećivali smo i sajmove po Evropi ne bismo li ušli u tokove celog lanca snabdevanja u proizvodnji sveže testenine. Takođe, imali smo sreće da sam kroz svoj prethodni posao imala konktakt sa jednom većom proizvodnjom sušene testenine iz Italije koja nas je prijateljski posavetovala u kom pravcu da idemo vezano za izbor mašina, sirovina i slično. Tako su nam se otvorila vrata ka jednom proizvođaču mašina iz Italije koji nam je dosta pomogao u celom procesu, kroz njih smo uspeli da napravimo prve posete italijanskim fabrikama koje se bave izradom sveže testenine već decenijama unazad i uspešno su preležale sve moguće „dečje bolesti“. Srećom, oni su bili voljni da podele sa nama svoje znanje i iskustvo i tako smo stekli osnovni know-how.
Ono što krasi brend Le Nonne Pasta Fresca jeste posvećivanje velike pažnje estetici.
Kreiranje vizuelnog identiteta brenda je za mene bio najlepši deo celokupnog procesa. U svemu su nam pomogli Metaklinika i Petokraka. Stoga je moj savet svima koji se upuštaju u neki preduzetnički poduhvat da prvo krenu od vizuelnog identiteta brenda, pa onda sve ostalo. Pogotovu ako je u pitanju proizvod koji se obraća krajnjem kupcu u nekom maloprodajnom objektu.
Da, sam proizvod je izuzetno bitan, ali vi morate klijentima da ponudite čitav tzv. shopping experience da bi oni, naposletku, zaista postali vaši zadovoljni i verni kupci.
Ko je isprva činio tim?
U početku je bilo samo nas par u oba objekta. Dve devojke u maloprodaji i jedna osoba u proizvodnji. Kada sam pokretala Le Nonne Pasta Fresca, želela sam da naučim kako da sama obavim svaki deo procesa proizvodnje i maloprodaje. Na taj način ne bih zavisila ni od koga i bila bih u stanju da nove ljude brzo i lako uvedem u posao. Otuda sam tokom prve dve godine i ja radila u proizvodnji. Kada morate da radite i kao direktor firme i kao komercijalista i kao vozač i kao radnik u proizvodnji, to je bilo zaista iscrpljujuće, i fizički i psihički.
Odakle nabavljate sirovine za proizvodnju sveže testenine?
Sirovine, tačnije odabir i nabavka samog brašna je bio jedan od većih problema sa kojim smo se susreli na samom početku. Iako je naša zemlja poznata po poljoprivredi, nažalost, kod nas ne postoji tle koje je pogodno za uzgajanje semolina durum pšenice od koje pravi brašno za svežu testeninu.
Naravno, isprobavali smo razna domaća brašna, kao i ona iz Nemačke i Slovenije. Naposletku smo se ipak odlučili za jedan manji italijanski mlin iz Pulje, koji nam već pet godina u kontinuitetu isporučuje brašno savršenog kvaliteta.
Po čemu se vaša testenina razlikuje od konkurentskih proizvoda na tržištu?
Za razliku od komercijalne, naša testenina je sveža. Kada kažem sveža, znači da se istog dana kada se proizvede nađe u našoj maloprodaji na Vračaru. Povrh toga, ona se izrađuje od svega tri sastojka: jaja, brašna i vode. Dakle, nema dodatih aditiva, konzervansa, pojačivača ukusa ili bilo kojih drugih veštačkih dodataka.
Sve je napravljeno od najkvalitetnijih sirovina, veliki deo proizvodnje se radi ručno i u ceo proces je utkano mnogo ljubavi.
Sveža testenina je potpuno drugacije strukture od sušene industrijske testenine. Ona ostaje uvek al dente, a ujedno ima pun, svilenkast ukus, baš onakav kakav je u tradicionalim restoranima u Italiji.
Kako ste dolazili do prvih klijenata?
U maloprodaji uglavnom preko Instagrama, dok smo veleprodaju hotelima i restoranima razvijali uglavnom preko prijatelja i poznanika. Tako je bilo prvih nekoliko meseci, gde sam ja praktično bila trgovački putnik, nudeći svima naše proizvode. Prvi restoran koji nam je ukazao poverenje bio je restoran hotela Square Nine, što nam je bila i velika preporuka za dalje poslovanje. I mic po mic, posao se zahuktao. Sada snabdevamo oko 80 restorana i hotela širom Beograda.
Koje sve kanale prodaje imate?
Kada smo kretali sa proizvodnjom, želeli smo da imamo tri kanala prodaje: sopstvenu maloprodaju, veleprodaju organizovanim trgovinama (maloprodajnim lancima) i veleprodaju u HoReCa segmentu (hoteli i restorani). Tokom ovih pet godina postojanja uspeli smo u toj nameri. Imamo prodavnicu na Vračaru, u Mileševskoj 5, a naše proizvode, takođe, možete naći u Mercatoru i Idea Organic radnjama, a ujedno sarađujemo i sa velikim brojem ugostiteljskih objekata.
Povrh svega toga, prošle godine smo otvorili još jedno tržište, a to je izvoz u Crnu Goru.
Pomenuli ste da sarađujete sa velikim lancima. Međutim, sveža testenina ima kratak rok trajanja. Kako ste izašli na kraj sa tim?
Proširili smo značajno proizvodni pogon, dokupili nove mašine kako bismo se malo industrijalizovali. Počeli da pakujemo naše proizvode u modifikovanoj atmosferi sa inertnim gasom, što je uz pasterizaciju pod parom i par dodatnnih koraka u samom proizvodnom procesu omogućilo da dobijemo proizvod koji ima produženi rok trajanja (sa 4 na 28 dana). Time smo dobili sasvim dovoljno vremena da se proizvod nakon proizvodnje nađe na polici i da kupac ima dovoljno vremena nakon kupovine da ga upotrebi. Ali, naravno, kako bi kupac uvek imao najsežiji proizvod u vitrini mi vršimo isporuku dva puta nedeljno.
U međuvremenu, proširili ste i svoj asortiman.
Da, isprva je Le Nonne Pasta Fresca zamišljena kao klasičan italijanski pastificio iliti prodavnica sveže testenine. No, neretko se dešavalo da mušterije uđu, misleći da smo pasta bar. Zapravo, utvrdili smo da ljudi u Beogradu, verovatno zbog ritma i brzine života, ne žele ili nemaju vremena da spremaju testeninu kod kuće. Tako smo došli na ideju da pravimo sosove i nudimo uslužno spremanje svih naših proizvoda u našoj radnji na Vračaru.
To je nešto što u ponudi nazivamo „obrocima“. Dakle, vi danas možete da navratite kod nas, izaberete testeninu i sos koji želite i da sve to odnesete kući i sami spremite, ili možemo na licu mesta sve to spremiti, za vas za take away ili konzumaciju u samoj radnji. Danas, recimo, prodajemo oko 10 kilograma lazanje dnevno, i mnogo drugih obroka sa našim testeninama.
Kako ste pregrmeli period pandemije?
Prvih par dana je bilo kao u nekom bizarnom filmu. Ogromna neizvesnost šta i kako dalje. Sve je odjednom stalo, pa je i saradnja sa hotelima i restoranima stavljana „na pauzu“. U tom trenutku imali smo uveliko oformljen i uigran tim i prioritet nam je bio da ga zadržimo kako znam i umemo.
Sreća u celoj toj situaciji je bila što smo imali radnju koja je, kao prehrambena prodavnica, smela da radi, kao i poslovnu saradnju sa Mercatorom. Tada su iz proizvodnje izlazile velike količine za naš objekat i objekat u Mercator hipermarketu, pa smo nekako uspevali da kompenzujemo sve i održimo se.
Iako je to vreme bilo turobno, meni je nekako srce bilo puno kad god sam videla da ljudi stoje u redu ispred naše radnje. To mi je iskreno bila potvrda da imamo verne kupce i da smo na pravom putu.
Sada imate pet godina preduzetničkog iskustva. Da li biste nešto uradili drugačije da možete?
Naravno. Kao prvo da imam čarobni štapić i da mogu da vratim vreme, za početak ne bih otvorila radnju na Dorćolu nakon svega šest meseci poslovanja. Mislili smo da će se ona jednostavno nadovezati na vračarsku prodavnicu, ali smo se prevarili. Shvatili smo da je otvaranje novog lokala u tako kratkom periodu značajna investicija koja nosi prevelik rizik za mlad biznis.
Da li imate savet za buduće preduzetnike?
Pre nego što se upustite u bilo kakav preduzetnički poduhvat, stavite prst na čelo i dobro razmislite da li je to nešto čemu zaista želite da se posvetite. Ne samo sada i za mesec-dva, već i za pet-deset godina.
A kada odlučite, onda budite svesni da je, pored toga što morate imati kvalitetan proizvod ili uslugu, veoma važno da poznajete finansije. Možda to iz mene govori moja struka, ali da bi firma mogla dugoročno da opstane, neophodno je voditi računa o tokovima novca i investicijama. Uostalom, svaki ozbiljan preduzetnik će vam reći da su prve dve godine poslovanja ključne i najizazovnije. Istovremeno, formiranje tima je ključno, jer bez lojalnih ljudi teško da ćete moći da se razvijate, a iskreno ne bi bilo zgoreg da uz sebe imate vrsnog knjigovođu da vam mnoge muke olakša.
Kakvi su vam planovi za dalje?
Ja sam malo sebična po pitanju razvoja firme, jer želim da, pored posla, imam i kvalitetan i aktivan privatni život. Jednostavno, to je moj postulat življenja. Radim da bih živela, ne živim da bih radila i uvek kažem: polako, neka za deset godina moja firma bude tamo gde je mogla da bude za pet, to je sve u redu ukoliko su svi ostali segmenti mog života izbalansirani – i muž, i dete, i prijatelji, i naravno, ja sama. Ambicije su mi se godinama dosta promenile i sada sa 40 godina najviše cenim privatnost i kvaliteno provedeno vreme.
Što se tiče konkretnih planova za ovu godinu, želimo da ojačamo distribuciju po Srbiji i da se posvetimo razvoju HoReCa segmenta i pojačamo izvoz u Crnu Goru.
Posetite: Le Nonne Pasta Fresca
Autori
Pravnik u pokušaju, novinar i prevodilac po definiciji. Ljubitelj japanske kulture. Ospe se kad pročita nemogu i/ili neznam. Ume da izrecituje (ne tražite da peva ako vam je sluh mio) Barbaru od Žaka Prevera, na francuskom, bez akcenta, koju je nabiflao samo iz njemu znanih razloga.
Više o AleksandruPrimarno animator i video montažer, teški zavisnik od After Effects-a. Još kao mali analizirao je crtane filmove i to površno znanje prenosio u blokčić, sliku po sliku, stranu po stranu, kao frejm po frejm... i zatim brzim listanjem uživao u nekoliko sekundi animiranog sadržaja, koji je za njega bio od neprocenjive vrednosti.
Više o ĐorđuVeć dvadeset godina se klackam između tehnologije, marketinga i preduzetništva. Savetovao sam najveće globalne brendove kada je digitalni nastup na lokalnom tržištu u pitanju. Danas i dalje savetujem neke globalne, ali i mnoge lokalne kompanije – kako male, tako i velike.
Više o IvanuRadoznala, aktivna i uvek zainteresovana za više stvari. Trenutno se bavi fotografijom i vizuelnim umetnostima. Usavršava se u oblasti dizajna enterijera.
Više o MijiFotograf, videograf i petrolhead. Voli sve što ima točkove, a naročito Mazdu, kao i sve što ima elise, naročito ako ima i kameru. Govori tiho i nosi Nikon sa sobom.
Više o Vojislavu