Locass:
Kožna galanterija sa pečatom tri generacije

Kako je počela priča po imenu Locass?

Locass je zanatska radionica koja se bavi ručnom izradom kožne galanterije. Ovo je porodičan posao, a ja sam treća generacija. Sve je krenulo od dede, koji je, kao dete palog borca, bio poslat u Čehoslovačku, gde je pedesetih godina prošlog veka izučivao zanat, da bi se naposletku vratio ovde.

Deda je radio sve do svoje 69. godine, gotovo do poslednjih dana, kad otac i majka preuzimaju radionicu, završivši prethodno kožarsku školu. Roditelji su dugo radili u državnoj firmi, izrađujući predmete od eko kože za velika preduzeća.

Za mene nije bilo dileme čime ću se baviti. Sledio sam isti obrazovni put roditelja. Kad sam završio školu 2002. godine, nadenuo sam radionici naše prezime i tako je nastao brend Locass. Od tada gotovo isključivo radimo za sebe i gradimo sopstvenu marku kožne galanterije.

Sa kojim proizvodom ste prvo krenuli i kako danas izgleda vaš asortiman?

Moji su se bavili gotovo isključivo pravljenjem novčanika, dok sam ja uveo kaiševe, muške i ženske torbe, rukavice, ali i raznorazne aksesoare, kao što su futrole za naočare i ključeve, privesci i slične sitnice od kože. Svi oni su pakovani u izuzetno atraktivnu ambalažu, koja je uslužno izrađena od prirodnih materijala.

Danas 90% proizvodnje se radi za naše potrebe, dok se manji deo, poput kaiševa, radi uslužno. Pored toga, dosta radimo i za druge firme, ali isključivo pod sopstvenim imenom. Naravno, primamo narudžbine za korporativne poklone, sa željenim brendom i logom na proizvodu i ambalaži. Serije novčanika broje stotinu komada, a kaiševa po nekoliko stotina, i tu smo spadamo u lidere na tržištu.

Odakle nabavljate sirovinu i koliko se tehnologija menjala tokom vremena?

Sva sirovina za proizvodnju je iz Italije, koju nabavljamo preko ovdašnjih distributera. Kvalitet je konstantan, a kako većina kože dolazi iz serijske proizvodnje, nemamo nikakvih problema sa snabdevanjem.

Što se tiče tehnologije, ona se nije drastično menjala. I dalje se koriste iste mašine, a do novih se izuzetno teško dolazi, prvenstveno zbog visoke cene. Mi smo imali sreću što smo postojeće preuzeli kad se penzionisao kolega Bata Crnomarković, koji je, kada su kaiševi u pitanju, svojevremeno slovio za broj jedan na našim prostorima. Mi ih redovno održavamo i one rade kao sat, dok nove šivaće i mašine za kaiševe dopunjuju postojeći pogon.

Koliko vremena je potrebno za izradu predmeta od kože i da li planirate da proširite asortiman?

Sve zavisi od proizvoda. Novčanici su možda i najzahtevniji iz naše ponude zato što imaju mnogo sitnih i „pipavih“ delova: od ivica do štepova. U serijskoj proizvodnji jedan novčanik iziskuje oko sat i po do dva rada.

Kad govorimo o asortimanu, dodali smo nekoliko modela ženskih torbi, ali okosnica su i dalje kaiševi i novčanici, za koje je potražnja podjednako velika i kod muške i kod ženske populacije. Dizajn se uglavnom ne menja mnogo – postoje standardni modeli koji se rade godinama, a inovacija dolazi u vidu materijala i boje. Ako isti model ponudite u deset novih boja ili različitim teksturama, to je za kupce praktično novi proizvod.

Koliko je inicijalno tim Locassa brojao ljudi?

U početku je radila samo naša porodica: otac, majka i ja. Dalje širenje je teško išlo. Zato što, iako smo dugo bili u zanatu, kao novi brend, morali smo iz početka da dokazujemo. Najteže je bilo pronaći prve kupce i ubediti ih da će sve funkcionisati kako treba, počev od kvaliteta do isporuke.

Kako ste dolazili do tih prvih klijenata?

Na početku sam lično obilazio radnje. Spakovao bih robu, seo u auto i išao od grada do grada, od mesta do mesta. Ušao bih u radnju koja bi mi zapala za oko i ponudio bih im Locass proizvode.

Dešavalo se da me isprva odbiju, ali bio sam uporan. Dolazio bih po tri-četiri puta. Nije bilo lako, jer su mnogi već imali svoje dobavljače. Ali, kad jednom uđete u svet kožne galanterije i dokažete se, uspostavite saradnje koje traju. Neki od tih prvih kupaca i danas su naši partneri – dakle, praktično 20 godina.

Danas je situacija potpuno obrnuta – svi nas traže. Zašto? Jednostavno je, imamo visok kvalitet i pristupačnu cenu, a to tržište prepoznaje. Pa, tako nas danas ima desetak u proizvodnji, koju smo u međuvremenu proširili.

Da li je bilo teško naći zaposlene?

Znate kako, nedostatak radne snage je ogroman problem. Kožarska škola danas gotovo da nema upisanih učenika za galanteriju, iako posao kao posao nije loše plaćen.

Međutim, zahvaljujući znanju i iskustvu koje imamo kao porodica, novi ljudi se vrlo brzo uklope u proces. Nije presudno da su iz struke, jer, uz dobru volju i interesovanje, za nekoliko meseci mogu da savladaju posao. Počinju od prostijih operacija i postepeno prelaze na složenije.

Kako je izgledalo poslovanje tokom pandemije?

Verovali ili ne, za vreme korone imali smo posla preko glave. To je bilo potpuno neočekivano za nas. Mislili smo da će biti suprotno, ali ljudi su tada kupovali putem interneta, a mi nismo znali kud ćemo pre. Radili smo u dve smene, pregršt robe smo slali direktno iz naše radnje u maloprodaje širom Srbije sa kojima sarađujemo.

Gde danas može pazariti kožna galanterija Locass?

Imamo maloprodaju u Beogradu, u Balkanskoj 16, koju smo otvorili 2019. godine, neposredno pred pandemiju. U planu je da otvorimo još jedan lokal u prestonici, kao i u drugim većim gradovima u Srbiji, ali sve u svoje vreme. Najvažnije je da postoji potražnja.

Takođe, prisutni smo i onlajn – preko Instagrama i veb-sajta, putem kojih se mogu naručiti naši proizvodi. U isti mah, oni se mogu naći širom Srbije, te i u inostranstvu: Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, ali i u Holandiji i u manjem obimu u drugim zemljama EU.

Da li planirate proširenje poslovanja?

Planovi za proširenje postoje, ali dok ne povećamo proizvodni pogon, to nije, nažalost, izvodljivo. Dobra vest glasi da smo u procesu izgradnje novog objekta, što je bio glavni preduslov da napravimo iskorak u proizvodnji – ipak, mašine za kaiševe traže više prostora za linijsku proizvodnju.

Koliko se vaša uloga od promenila od samog početka?

Iako sam vlasnik, i dalje sam u svemu: od proizvodnje do prodaje. Radim mnogo, spavam malo, ali to je u opisu posla preduzetnika.