Meshka & Friends:
Nesvakidašnje drvene igračke koje razvijaju kreativnost

Kada ste počeli sa ovim poslom i odakle vam ideja?

Ideja se pojavila davno, ali sam sa realizacijom krenula pre dve i po godine, tačnije u novembru 2021. Studirala sam arhitekturu, završila i neko vreme radila u struci. Međutim, shvatila sam da mi više odgovara dizajniranje proizvoda nego objekata. Kako u mojoj porodici ima dosta prosvetnih radnika, oduvek sam želela da i ja na neki način doprinesem dečjem razvoju. Tako sam odlučila da sva svoja znanja pretočim u igračke.

Kako ste započeli proizvodnju?

U stvari, na početku sam imala želju da se bavim dizajnom. No, kako su mnogi govorili da je ono što zamislim nemoguće realizovati, prvenstveno drvena azbuka, odlučila sam da stvar uzmem u svoje ruke. Kupila sam CNC mašinu, par osnovnih alata i krenula. Prvih nekoliko meseci se, kao u američkim filmovima, sve dešavalo u podrumu moje kuće, a onda smo se proširili i na druge prostorije, da bismo se prošle godine preselili u novi dvospratni prostor.

Gde ste sticali znanja potrebna za izradu?

Kako sam završila master studije iz digitalne fabrikacije u arhitekturi, imala sam osnovna znanja o radu sa CNC mašinom, što mi je kasnije bilo od velike pomoći. Dodatno sam se edukovala i tražila savete od kolega, koji su mi rado pritekli u pomoć. Uz to, i tata je imao malo iskustva sa obradom drveta, tako da smo zajedno učili i eksperimentisali.

Mnogo korisnih informacija pronašla sam na internetu, posebno na forumima posvećenim stolarstvu i proizvodnji igračaka. Isto tako, kolege sa fakulteta su bile voljne da podele svoja znanja.

Kako gledate na saradnje i konkurenciju u vašem poslu?

Uvek sam otvorena za saradnju i ne vidim druge kao konkurenciju, već kao zdravu konkurenciju i priliku da se prodrmamo i osmislimo nešto novo. Kada god mogu, trudim se da pomognem drugima, bilo da je u pitanju savet o materijalima ili proizvodnji, baš kao što su i drugi pomagali meni. Mislim da je veoma važno da delimo znanje i iskustvo, jer tako nastaju nove sjajne ideje.

Možete li nam detaljnije objasniti kako izgleda vaša edukativna azbuka?

Naravno. Naša drvena azbuka se sastoji od 30 slova i 30 odgovarajućih figurica. Svako slovo ima figuricu koja počinje istim. Na primer, slovo A ima figuricu astronauta, a Z zeca, itd, što deci omogućava da uče slova dok istovremeno razvijaju finu motoriku, spajajući ih sa figuricama. Uz to, figurice su prilično velike, pa ih mogu koristiti i za nezavisnu igru, što podstiče razvoj mašte i stvaranje novih pričica.

Kako je došlo do stvaranja kockica i po čemu su jedinstvene?

Inspiraciju sam našla gledajući neke inostrane proizvođače. Kod kojih sam prvi put otkrila drvene kocke koje su se razlikovale od onih na našem tržištu. Posebnost ovih je u njihovoj hrapavoj površini koja omogućava bolje prianjanje i lakoću u gradnji, čak i pod uglom. No, nakon mnogo istraživanja i eksperimentisanja, uspeli smo to postići, a komentari roditelja potvrđuju ono čemu smo težili.

Sam proces, kao i kod svih ostalih proizvoda, zahteva nekoliko dana rada. Počinje tako što se drvo seče, šmirgla i zaobljavaju se ivice. Drugog dana sledi prva tura farbanja, koja se suši 24 sata, a zatim se nanosi drugi sloj. Nakon još jednog dana sušenja, nanosimo zaštitno ulje i ostavimo da se suši još 24 sata. Kockice ne farbamo četkicom, već ih umočimo u farbu i pažljivo skidamo višak. Na kraju, proizvod je spreman za pakovanje.

Inače, kockice su bile prvi korak ka internacionalnom tržištu i priznanju. Nakon njih, asortiman smo proširili sa drvenim životinjama, koje nisu tzv. “open-ended” igračke kao kocke, ali i dalje nude mnoštvo kreativnih mogućnosti za igru. Fokus nam je i dalje na edukativnim igračkama, ali smo počeli da eksperimentišemo i sa drugim tipovima koji podstiču maštu.

3D figurice životnja su još jedna nesvakidašnja pojava. Iako se naizgled svuda mogu naći, ono što vi proizvodite je posebno. O čemu je reč?

Istražujući tržište i tragajući za idejama, sačuvala sam mnogo slika koje su mi se dopale. Bilo je tu stvarno lepih rešenja, ali skoro sve drvene životinje na koje sam naišla bile su izrađena u 2D formatu, a ja sam želela da budu trodimenzionalne, realistične, žive. Nisam znala kako, ali rešila sam da to izvedem i trud se na kraju se isplatilo.

Zanimljiva stvar je da je prva slika koju sam sačuvala bila sa sajta američke prodavnice Odin Parker, a sada smo došli do toga da se naše igračke nalaze na njihovim policama.

Kako ste proširili svoje poslovanje na međunarodno tržište?

Proces je bio postepen. Inicijalno smo proizvode prodavala samo preko Instagrama, da bismo zahvaljujući prijatelju koji se bavi marketingom, ubrzo napravili i sajt. Proširivanje na međunarodno tržište desilo se spontano, preko malog sajma igračaka u Budimpešti, gde su Mađari bili ti koji su nas prvi primetili. Nedugo zatim su počele da nas kontaktiraju i druge inostrane radnje koje su do nas došle putem društvenih mreža.

Danas pored Srbije, imamo kupce širom Evrope, uključujući Nemačku, Francusku, Holandiju, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu.

Kako ste se prilagođavali i razvijali svoj pristup tržištu, posebno u odnosu sa fizičkim radnjama?

Shvatila sam da naš proizvod bolje prolazi u concept storeovima ili manjim buticima koji cene personalizovan pristup i etičku proizvodnju, za razliku od velikih lanaca, gde dominiraju jeftiniji proizvodi. Zbog toga preferiram indirektan pristup – učestvujem na sajmovima, aktivna sam u Facebook grupama za drvene igračke, gde vlasnici koncept radnji mogu videti i zainteresovati se za naše proizvode. Tako izbegavam hladne mailove i radim na izgradnji odnosa.

Ipak, većina našeg izvoza usmerene je prema radnjama – prošle godine čak 90% prodaje bilo je upućeno njima. Razlog tome je dobrim delom i poštarina koja je iz Srbije prilično skupa, pa nam je isplativije slati veće količine radnjama, koje ih zatim distribuiraju dalje. Iako povremeno šaljemo proizvode i pojedincima, primarni fokus nam je na B2B prodaji.

Koliko ljudi sada broji Meshka & Friends tim?

Na samom početku smo, kao što sam pomenula, bili otac i ja. Međutim, kako se posao širio, bilo je neophodno zaposliti više radnika da bismo odgovorili na sve veću potražnju i proširili proizvodni kapacitet. Tako naš tim sada broji čak desetak stalno zaposlenih, plus par njih koji nam pomažu po potrebi.

Kako izgleda proces zapošljavanja u vašoj firmi i koliko je teško naći odgovarajuće ljude?

Skoro smo smo bili u potrazi za još dvoje ljudi i moram priznati da nije bilo lako, ali sam se veoma prijatno iznenadila kada sam videla broj prijava. Javile su nam se čak 42 osobe, što je za Temerin popriličan broj. Na kraju smo zaposlili tri momka, jer trenutno imamo uglavnom ženski tim i želeli smo da unesemo malo dinamike.

Da li postoji posebna filozofija kojom se vodite u upravljanju timom?

Da, definitivno. Izuzetno mi je važno da se svi osećaju prijatno i da radno okruženje bude pozitivno. Trudimo se da održimo porodičnu atmosferu, i da svako ima priliku da doprinese.

Često čujem priče o teškim uslovima rada, i strašno mi je žao što ljudi rade na takvim mestima. Moj cilj je da stvaram okruženje u kojem ljudi mogu da se osećaju srećno i vrednovano. To se, čini se, pročulo i olakšava nam pronalaženje novih ljudi koji žele da se priključe timu.

Kako dolazi do nastanka novih proizvoda?

Nekada su to bile moje ideje, a sada su za to zaslužni kreativni članovi tima. Na primer, Dijana, koja je započela rad kod nas odmah nakon srednje škole i sada studira vajarstvo, preuzela je dizajniranje svih naših životinja. Ona to radi bolje od mene i stvarno je posvećena unapređenju svakog aspekta proizvoda. Ja se više fokusiram na kockice i na opšte vođenje biznisa.

Kada su oblici i boje u pitanju, imamo određene smernice, ali to ne znači da se nećemo upustiti u eksperimentisanje ako nam se nešto novo dopadne. Pod Meshka & Friends krovom svako ima mogućnost da iznese svoje ideje i predloge, bilo da je to u vezi s dizajnom proizvoda, procesom proizvodnje ili čak novim proizvodima koje bi mogli razviti, jer oni su ti koji neke stvari znaju bolje od mene same.

Često se govori o izazovima prelaska iz uloge pojedinca koji sve radi sam na formiranje tima. Kako ste vi pristupili tom izazovu?

Brzo sam shvatila da nije održivo raditi sve sam i da moram formirati tim. Mislim da je ključno da se kao lider odvojite od svakodnevnih operacija i fokusirate se na strateško vođenje posla. Mora postojati međusobno poverenje, a ja verujem da oni mogu jednako dobro obaviti posao kao što bih ga i ja uradila. Ovo predstavlja veliku i tešku promenu u načinu razmišljanja i mnogi ne uspeju da je prevaziđu, ali neophodna je ukoliko planirate da rastete.

Kako se nosite sa izazovima koji dolaze sa rastom firme?

Teško je. Upravljanje većim timom i skaliranje proizvodnje zahteva više organizacije, planiranja, prostora, mašina, svega. Međutim, fokus mi je na tome da zadržimo kvalitet i vrednosti na kojima je firma izgrađena, ne samo u pogledu proizvoda, već i u odnosima unutar tima. To nam pomaže da ostanemo na pravom putu i da zajednički prebrodimo sve što nam dolazi.

Kada govorimo o materijalima, posebno o bojama i drvetu koje koristite, kako osiguravate kvalitet?

Koristimo visokokvalitetne materijale, kao što su 100% prirodni vosak s pigmentima i boje koje uvozimo iz Nemačke. To su proizvodi koji su sigurni za decu i koji zadovoljavaju najstrože standarde. Što se tiče drveta, koristimo isključivo puno drvo, uglavnom lipu ili javor sa ovih prostora, jer uvoz bi bio nepraktičan. No, sa druge strane suočavamo se sa izazovima, kao što su nabavka drveta po prihvatljivim cenama i sirovine koje katkad nisu dovoljno suve.

Idealno bi bilo da sami imao apsolutnu kontrolu nad kvalitetom i troškovima. Međutim, to trenutno nije moguće zbog ograničenog prostora, ali je definitivno deo našeg dugoročnog plana. Želimo da što više procesa bude integrisano unutar naše firme.

Kako upravljate zalihama?

Volela bih da imamo veće zalihe, ali to se poslednji put dogodilo u prethodnoj godini. Potražnja je velika, a izrada zahteva puno vremena, tako da nam je trenutna lista čekanja do jula za prodavnice.

Najveći izazov je definitivno ručna proizvodnja, koja je dosta spora, posebno za 3D životinje koje zahtevaju dvostruko više vremena od proizvodnje 2D modela. Povećanje kapaciteta je teško zbog ograničenja u ručnom radu, te se trudimo da optimizujemo procese i povećamo količine proizvoda u lageru, ali borba je neprestana.

Balansiranje između potražnje i kapaciteta proizvodnje predstavlja ključni izazov. Kako planirate da se nosite s tim u budućnosti?

Radimo na tome da unapredimo efikasnost naše proizvodnje i potencijalno proširimo tim. Razmatramo i uvođenje delimično automatizovanih procesa, koji bi mogli ubrzati proizvodnju, ali smo oprezni, jer ne želimo bilo šta da radimo nauštrb kvaliteta.

Kako sam na ulasku u ovu industriju bila deo Delta Holding programa za preduzetnike, imala sam priliku da dobijem mentora koji mi je predočio sve mane i potencijalne probleme. Jedan od njih bio je skaliranje. U tom trenutku mi nije bilo pravo, mislila sam da greši i da ću naći rešenje, ali vremenom sam shvatila šta mi je pričao. Ne kažem da nije moguće, ali iziskuje dosta energije i sredstava. Zapošljavanje tri nove osobe znači da je potrebno nabaviti tri nove mašine, obezbediti im obuku i dovoljno prostora za rad i ono što proizvedu, isplatiti im plate i osigurati plasman koji će sve to pokriti.

Koliko vam državne subvencije pomažu u čitavom procesu?

Prošle godine smo dobili subvencije od Zavoda za ravnopravnost na teritoriji Vojvodine, koje smo iskoristili za kupovinu novih mašina. Takođe, iskoristili smo i Program za podršku prvih zapošljavanja, što nam je omogućilo da subvencioniramo plate za jednog radnika. Što se ostalih tiče, nisam bila previše aktivna, jer sam bila zauzeta pripremama za Sajam igračaka. Mada, mislim da država pruža dosta podrške, posebno za žensko preduzetništvo.

Znam da postoji i fondacija Prosperitati, koja podržava Mađare, ali nisam aplicirala na njihovom poslednjem konkursu.

Kako pristupate održivosti i edukaciji kroz vaše proizvode?

Svi naši proizvodi su napravljeni od drveta i trudimo se da koristimo svaki njegov deo, prihvatajući sve prirodne karakteristike, poput godova i čvorova. To je za nas način da pokažemo održivost u praksi, ali i da naučimo decu da cene prirodu i prihvate svoje i tuđe nesavršenosti. Naš cilj je da kroz igru prenesemo poruku da je u redu biti drugačiji i da ne moramo težiti perfekciji u svakom aspektu života.

Uz to, male figurice, poput kokoške i pingvina, nastale su tako što smo želeli da 99% naših sirovina bude iskorišćeno i da otpad bude sveden na minimum, a za njega imamo neke planove.

Šta možemo očekivati u predstojećem periodu?

Uvek razmišljamo o novim proizvodima koji bi mogli obogatiti trenutnu ponudu. Takođe, planiramo da proširimo naše tržište na nove zemlje, posebno u Aziji i Australiji, gde vidimo veliki potencijal. Radimo na tome da naši proizvodi budu dostupni u što više zemalja, jer želimo da što više dece ima priliku da uživa u igri koja podstiče maštu i kreativnost, uz očuvanje planete.

Koji bi bio vaš savet za preduzetnike koji tek započinju svoj put?

Moj savet bi bio da se ne boje da započnu svoj projekat, čak i ako se na prvi pogled čini teško. Važno je da krenete, testirate svoje ideje, prilagodite se povratnim informacijama sa tržišta i učite iz iskustva. Ne očekujte da će sve odmah funkcionisati savršeno. Preduzetništvo je proces učenja i prilagođavanja.

Ne treba ulagati velike sume odmah u startu, počnite sa malim, napravite prototip i probajte. Ako nešto ne funkcioniše, to nije neuspeh, već prilika da naučite i poboljšate se. Preduzetništvo je maraton, ne sprint. Budite strpljivi i uporni.