Milo Design Baby:
Za bebine najlepše snove

Kako se dogodio vaš prelaz iz čiste umetnosti u preduzetništvo i dizajn tekstila i kako je, zapravo, sve počelo?

Po struci sam akademski slikar, ali mi je tokom studija na Akademiji primenjenih umetnosti dizajn tekstila uvek bio jako zanimljiv odsek. Kada sam završila fakultet i dobila svoje prvo dete, počela sam da razmišljam na
koji način tu svoju struku mogu da pretvorim u zanimanje i biznis koji će mi donositi zaradu uz fleksibilno radno vreme.

Sve je krenulo jer sam želela da kroz svoj posao napravim nešto lepo za svoju kćerku koja je bila beba. Konkretno, bila mi je potrebna posteljina od organskog pamuka. Dopalo mi se kako je to ispalo, jer kod
nas nisam mogla da nađem ništa slično. Sve je bilo ili previše šareno ili niskog kvaliteta. Tako sam odlučila da probam da odštampam svoje dezene na posteljnom platnu i to je, u stvari, bio moj prvi proizvod.

Specifičnost vašeg brenda je sitoštampa, koju nazivate i pomalo „odumrlim“ načinom otiskivanja. Zbog čega ste se odlučili baš za ovu tehniku i kako ona izgleda u procesu proizvodnje posteljine za bebe?

Puno sam istraživala o toj vrsti štampe još u srednjoj umetničkoj školi i na fakultetu. Prepoznala sam kvalitet u tom načinu otiskivanja koji je danas, nažalost, u padu i smatra se zastarelim. To je visokokvalitetna štampa jer boja prodire duboko u materijal i ostaje postojana dugo, čak i kroz niz pranja.

Želim da naglasim da u mojoj proizvodnji ne koristim industrijske mašine. Imam ručni ram, tzv. karusel, koji se direktno stavlja na veću površinu materijala. Rakelom – to je guma kojom se nanosi boja – ručno otiskujem šablone na posteljno platno, a nakon toga se boja fiksira na visokoj temperaturi kako bi se što kvalitetnije vezala za podlogu. Mislim da je Milo Design jedini u Srbiji koji koristi ručnu sitoštampu na posteljnom platnu za bebe i decu.

Mnogi mali biznisi kreću skromno. Možete li nam opisati vaš put rasta, od prvih koraka do današnjeg radnog prostora?

Sve je počelo tek kao ideja u jednom delu stana, gde sam imala kućnu mašinu i sto na kome sam isprobavala te šablone. Tu prvu kolekciju 
sam spremala par meseci, a plasirala sam se putem Instagrama.
 Ubrzo su krenule poteškoće u rastu i potreba za većim prostorom za rad i ozbiljnijim mašinama. Iznajmila sam jedan manji
lokal od 20-ak kvadrata i registrovala proizvodnju. Ubrzo sam prerasla i taj 
lokal i onda sam prešla u ovaj prostor gde smo sada!

Na samom početku, društvene mreže su odigrale ključnu ulogu. Kako je tada izgledao vaš proboj na Instagramu u poređenju sa današnjim izazovima algoritma i marketinga?

U to vreme Instagram nije bio toliko prezasićen ljudima koji se bave
ručnim radom i influenserima. Zato sam odmah naišla na publiku čim sam plasirala koncept. Sećam se da sam u prvih nedelju dana dobila veći broj pratilaca zahvaljujući jednoj preporuci. Tada nisam znala kako marketing funkcioniše, ali algoritam je prosto „poludeo“ – mame su videle proizvod, 
pratioci su dolazili i prvih 10.000 sam stekla prirodno i organski.

Danas je drugačije. Ako sam posvećena marketingu, ako se trudim da svaki dan okačim objave i montiram po jedan reel, rezultati su brzo vidljivi. Čim zastanem i posvetim se proizvodnji onoga što se prodalo,
napravim pauzu na mrežama i odmah krene pad algoritma i sporije se dolazi do novih kupaca.

Danas vodite ozbiljnu proizvodnju. Da li sve postižemo sami ili imate tim koji stoji iza vas? Kako ste podelili zaduženja?

Srećna sam što imam pomoć u vidu jedne žene i ona je sa mnom već dugo. Moja desna ruka. Kad nisam tu, zna sve kao što znam i ja.
Podela je takva da ona uglavnom radi sastav i sve što se tiče procesa na mašinama. Ja sam tu da proizvode pripremim, radim štampu i 
personalizaciju, pravim spisak prioriteta i plan rada. Bavim se marketingom, proizvodnji peglam sortiram, pakuje. Kad smo zajedno, sve ide mnogo brže.

Svaki posao ima svoje uspone i padove. Kako se nosite sa periodima kada prodaja stane ili kada naiđu „krizni meseci“? Postoji li pravilo kada se to dešava?

Naravno da uvek ima problema, mislim da ne postoji osoba u poslovanju koja ih nema. Postoje meseci kada se oseti pad prodaje. U tim slučajevima uglavnom pustimo neku jaču reklamu, napravimo akciju ili rasprodaju. Trudimo se da imamo neki fond kojim raspolažemo za te „crne dane“, 
Nema strogih pravila kada i zašto će biti lakše a kada teže. Sve zavisi i od 
toga koliko sam ja istrajna i prisutna u tom periodu na mrežama.

Kako gledate na masovnu proizvodnju? Koja je vaša filozofija kada je u pitanju odnos kvaliteta, kvantiteta i vašeg ličnog mira?

Verujem u spor, ali promišljen rast. Kada imate jasan koncept i znate zašto nešto radite, kvalitet se uvek prepozna. Kontinuitet i doslednost su ono što dugoročno odvaja brend na tržištu.

Vaši proizvodi nisu namenjeni samo bebama, već promovišete i određeni stil života za mame i žene, poput „spa osećaja kod kuće“. O čemu je tačno reč?

To je poteklo iz mog ličnog zadovoljstva koje osećam kad sam na odmoru u hotelu i dobijem fantastičan bademantil na koršcenje! Želela sam da taj osećaj kroz takav proizvod prenesem drugim ženama i da ga imaju kod kuće. Zašto taj dodir luksuza ne bismo osećale i usvom kupatilu? Iz te ideje, rodila kolekcija “Milo Manjana”. To su bademantili, neseseri, peškiri za kosu, ali i stolnjaci i salvete za trpezariju.

Poruka je: Lep doručak ne mora postojati samo u hotelu. Ustanite ujutru, postavite lepo sto, napravite doručak, uživajte u čaju u toplini svog doma sa ukućanima.
Osećajte se fantastično.

Kako reagujete kada se pojavi konkurencija ili kada vidite da neko kopira vaš rad? Šta je, po vama, presudno da bi brend opstao na tržištu dugi niz godina?

Konkurenciju doživljavam kao prirodan deo svakog kreativnog procesa. Moj fokus nikada nije bio na poređenju, već na sopstvenom radu, kvalitetu i doslednosti. Verujem da se autentičnost ne može kopirati u potpunosti — ona dolazi iz načina razmišljanja, procesa i odnosa prema proizvodu.

Dugoročno, brend Milo Design opstaje onda kada iza njega stoje jasne vrednosti, kontinuitet i poverenje kupaca. Upravo su povratne reakcije ljudi koji se vraćaju Milo proizvodima kroz godine ono što mi potvrđuje da ovaj pristup ima smisla.

“Sve nas i dalje služi, očekujemo jos jednog člana ove godine i želim da kupim posteljinu i za drugo dete“. Takvi komentari su meni najveći dokaz da to što radimo ima smisla.
Brend se širi na osnovu preporuka zadovoljnih kupaca!

Kako je vaša porodica i okolina reagovala na vašu ideju da kao slikar počnete da šijete?

Nisu bili na početku oduševljeni. Smatrali su da visokoobrazovana osoba ne treba da radi na takvoj poziciji. Valjda su me više videli u prosveti i sistemu. Objasnila sam im da ne vide širu sliku kompletnog biznisa i da mi je to jasno s obzirom da sam ja prvi preduzetnik u mojoj porodici. Iz tog razloga uvek osnažim drage ljude koji imaju ideju za početak svog poslovanja. Mislim da je jako bitno imati „vetar u leđa“.

Dakle, bilo je čuđenja, ali podrška voljenih je, ipak, bila neizmerna.

Za kraj, šta za vas znači biti „mali preduzetnik“ u Srbiji danas?

Biti mali preduzetnik danas znači graditi posao svesno i odgovorno, često bez prečica. To je stalno balansiranje između ambicije i realnosti, rada i privatnog života, kreativnosti i organizacije. Mali biznis zahteva prisutnost u svakom segmentu – od ideje do realizacije – ali istovremeno pruža slobodu da posao oblikuješ po sopstvenim vrednostima. Umesto brzine i masovnosti, sve više biramo kvalitet, smisao i dugoročnost. U tom procesu, snaga se ne meri samo rezultatima, već i sposobnošću da ostaneš dosledna sebi i onome što gradiš.