Mistral:
Kožne tašne koje odišu stilom i luksuzom

Čime se bavi Mistral?

Mi smo mala porodična firma iz Niša, koja se bavi proizvodnjom kožne galanterije. Najviše radimo personalizovane proizvode, poput torbi, kaiševa i novčanika, ali i proizvode namenjene ugostiteljima i hotelijerima.

Poslujemo već gotovo 12 godina i, kao što vidite, za to vreme smo razvili širok asortiman proizvoda i saradnju sa velikim brojem klijenata.

Kako je uopšte nastala ideja da pokrenete ovaj posao?

Sve je počelo kada sam se vratio iz Grčke. Radio sam tamo, ali sam zbog buduće supruge odlučio da se vratim u Srbiju. U tom trenutku moja majka je već izrađivala torbe i radila je u toj brašni, a otac joj je pomagao nakon što je 28 godina radio u Mašinskoj.

Otuda se rodila ideja da svi zajedno razvijemo porodični posao. Spojili smo lepo i korisno i krenuli upravo odavde, iz ove kuće u kojoj se sada nalazimo. Na početku smo radili u jednoj sobi na spratu, a odatle se posao postepeno širio.

Kako su izgledali ti počeci?

Krenuli smo bukvalno ni iz čega. Radili smo od jutra do mraka, bili uporni i istrajni i korak po korak gradili firmu. Danas mogu slobodno da kažem da je Mistral postao prepoznatljiv brend i da ljudi znaju ko smo i šta predstavljamo kao porodična firma.

Od kojih proizvoda ste krenuli?

Počeli smo od najjednostavnijih modela: pismo-torbi i jednostavnijih tašni. U tom trenutku nismo imali ni razvijenu mrežu dobavljača, niti smo znali gde da nabavljamo materijale. Paralelno smo razvijali nove modele i tražili način da ih plasiramo na tržište.

U to vreme praktično je postojao samo Facebook, pa smo preko njega počeli da predstavljamo proizvode. Kasnije su počele da nam se javljaju radnje koje su želele da sarađuju sa nama i da uzimaju naše proizvode.

Radili smo i prodaju preko administrativnih zabrana u državnim firmama, obilazili kupce i nudili proizvode. Vremenom su počeli da dolaze novi klijenti i tako smo postepeno širili mrežu saradnika.

Kako ste „pekli“ zanat i razvijali proizvode?

Mnogo toga smo učili sami. Sami smo razvijali modele, isprobavali nove materijale i tražili načine da unapredimo proizvodnju. Veliku ulogu imale su i posete sajmovima u Italiji i Turskoj, gde smo mogli da vidimo nove trendove i tehnologije.

Pored toga, imao sam priliku da odlazim u firme u Italiji i Turskoj koje su mi pokazivale kako se određeni procesi rade u praksi. Upravo kroz ta iskustva širili smo znanje i razvijali sopstvenu proizvodnju.

U ovom poslu veoma su važne sirovine i kvalitetna oprema. Kako je tekao razvoj proizvodnje?

Sve je išlo postepeno. Na početku smo mogli da proizvodimo samo ono što nam je dozvoljavala oprema koju smo tada imali. Mnoge zahtevnije kožne proizvode nismo mogli da radimo jer nismo posedovali mašine za tanjenje kože, farbanje i druge specijalizovane procese.

Kako smo ulagali u novu opremu i širili proizvodnju, tako smo mogli da proširimo i asortiman. Počeli smo da izrađujemo mnogo zahtevnije modele torbi, kvalitet izrade je bio sve bolji, a sam proces proizvodnje postao je jednostavniji i efikasniji. Svaka nova investicija omogućavala nam je da napravimo korak dalje i ponudimo tržištu kvalitetnije i složenije proizvode.

Odakle nabavljate sirovinu i koliko je bilo teško pronaći kvalitetne dobavljače?

Što se sirovina tiče, kožu uvozimo iz Italije, delom direktno, a delom preko domaćih dobavljača. Kada je reč o metalnim detaljima, sarađujemo sa dve firme u Srbiji koje ih izrađuju za nas, dok deo metalne galanterije, kao i lepkove, sunđere i ostali prateći materijal, nabavljamo iz Turske.

Međutim, upravo je pronalaženje kvalitetnih dobavljača bilo jedan od najvećih izazova na početku. Trebalo je vremena da pronađemo odgovarajuću kožu, kvalitetan metal koji neće oksidirati, dobre lepkove i sve ostale materijale koji zadovoljavaju naše standarde. To nije nešto što možete da rešite preko noći. Bilo je mnogo pokušaja, nedoumica i testiranja dok nismo pronašli ono što zaista funkcioniše.

Kako je tržište reagovalo kada ste krenuli?

Reakcije su bile veoma pozitivne. Čak smo se i sami iznenadili koliko su ljudi dobro prihvatili to što radimo. Ono što ih je posebno oduševljavalo jeste mogućnost personalizacije. Kupac može da izabere boju, materijal i različite detalje, pa kada dobije gotov proizvod, često kaže da nije ni očekivao da će ispasti tako dobro.

Vremenom smo gradili to poverenje. Danas je mnogo lakše nego pre 12 godina, jer ljudi mnogo više kupuju putem interneta i digitalni kanali prodaje su daleko razvijeniji. Tada je sve to još bilo prilično rezervisano i rast nije mogao da bude tako brz kao danas. Zbog toga smo u početku razvijali više različitih kanala prodaje i postepeno širili poslovanje.

Ipak, najbolja reklama tokom svih ovih godina bila nam je preporuka. Kada jedna firma preporuči drugu ili kada zadovoljni kupci prenesu svoje iskustvo, to je nešto što nijedna reklama ne može da zameni. Upravo zahvaljujući preporukama uspeli smo da izgradimo veliki broj dugoročnih saradnji.

Koliko danas imate različitih proizvoda i kategorija u ponudi?

Trenutno, kada računamo kompletan asortiman, imamo više od 300 različitih artikala.

Na početku su nam ženske torbe bile najvažnija kategorija i nosilac celokupne proizvodnje. Posle toga razvili smo liniju ženskih novčanika, zatim kaiševe, a onda i ostale aksesoare: futrole za naočare, nesesere, futrole za šminku i slične proizvode.

Poslednja kategorija koju smo uveli, kao odgovor na veliku potražnju tržišta, jeste program za ugostiteljstvo. Tu spadaju meniji, vinske karte, konobarski novčanici, držači za POS uređaje i drugi proizvodi namenjeni restoranima i hotelima. To je danas važan deo naše proizvodnje.

Otprilike na polovini vašeg 12-godišnjeg puta dogodila se pandemija. Kako je ona uticala na poslovanje?

Mi razvoj firme, u stvarimo, delimo na period pre i posle korone. Do pandemije smo konstantno rasli, iz godine u godinu. Dolaskom korone situacija se potpuno promenila.

Naglo nam je opala proizvodnja, smanjio se obim prodaje, morali smo da smanjimo broj zaposlenih i ušli smo u period koji je trajao dve do tri godine, dok se tržište nije stabilizovalo.

Tek pre otprilike dve godine stvari su počele da se vraćaju u normalu, a danas ponovo beležimo rast i verujemo da smo se vratili na pravi put.

Koliko je zahtevno razvijati proizvodnju u industriji u kojoj nema dovoljno kvalifikovanih ljudi?

To je danas jedan od najvećih problema, ne samo u našoj branši već verovatno i u većini proizvodnih delatnosti. Zanati polako izumiru i mislim da će tek biti velika potražnja za dobrim majstorima.

Kod nas rade ljudi koji su ili već imali iskustva u ovom poslu ili su imali osećaj za zanat, pa smo ih mi obučili za ono što je potrebno u našoj proizvodnji. Međutim, danas je veoma teško pronaći nekoga ko želi da dođe bez iskustva, da uči i da ostane da radi.

Mladi uglavnom ne žele da se bave ovim poslom. Često imaju predrasude – smeta im miris kože, ne žele da prljaju ruke ili jednostavno ne vide sebe u proizvodnji. A to je sastavni deo ovog zanata.

Zato nam je veoma važno da u radionici vlada dobra atmosfera. Ljudi provode veliki deo života na poslu i ako svakog jutra ne dolaze zadovoljni među kolege sa kojima rade, onda nešto nije kako treba. Upravo zbog toga trudimo se da negujemo dobar timski duh i prijatnu radnu atmosferu.

Vaša proizvodnja je u suštini zanatska. Svaki proizvod nastaje ručno, uz pomoć mašina koje samo olakšavaju pojedine faze procesa. Kako izgleda nastanak jednog proizvoda, od početka do kraja?

Recimo, dobijemo porudžbinu za određeni model tašne u konkretnoj boji. Informacija prvo stiže u radionicu, gde se određuje koji model i u kom materijalu će se izrađivati.

Krojač zatim uzima šablone i priprema kožu ili drugi materijal od kojeg će proizvod biti napravljen. Pored toga, kroje se postava, kartoni za ojačanje, sunđeri i svi ostali elementi koji su potrebni.

Nakon toga sledi priprema materijala. U zavisnosti od modela, delovi se lepe ručno ili mašinski, pojedini elementi prolaze kroz presu, a po potrebi se ivice tanje ili dodatno obrađuju.

Kada je sve pripremljeno, materijal odlazi kod radnika koji šije proizvod, a zatim, u zavisnosti od modela, sledi završna obrada, poput farbanja ivica ili drugih završnih detalja.

Naravno, sam proces razlikuje se od modela do modela, ali otprilike tako izgleda put jednog proizvoda kroz proizvodnju.

Koliko traje izrada jedne kožne tašne?

Ako govorimo o jednoj standardnoj kožnoj tašni, njena izrada traje oko tri sata. Naravno, to ne znači da jedan čovek radi tri sata na njoj. U procesu učestvuje više ljudi: jedan priprema materijal, drugi šije, treći radi završnu obradu. Na vreme izrade utiče i to da li radimo pojedinačnu porudžbinu ili serijsku proizvodnju.

Kada radimo seriju istih proizvoda, proces je mnogo efikasniji i tada smo najzadovoljniji. Međutim, kod pojedinačnih porudžbina situacija je mnogo zahtevnija. Često istovremeno radimo veliki broj različitih modela, u različitim bojama, sa različitim vrstama konca, zatvarača i ostalih detalja.

Tada proizvodnja postaje znatno složenija, jer svaki proizvod ima svoje specifičnosti i mora tačno da se zna koji materijal, koji konac i koji deo pripada kom modelu. Kada se u isto vreme nakupi veliki broj različitih pojedinačnih porudžbina, to predstavlja najveći izazov u organizaciji proizvodnje.

Kako izgleda razvoj novog modela?

Razvoj novog modela zahteva dosta vremena i strpljenja. Prvo se izrađuju novi šabloni, zatim probni model, koji gotovo nikada ne ispadne savršen iz prvog pokušaja. Slede korekcije, nova verzija, dodatna prilagođavanja, sve dok ne dođemo do konačnog rešenja.

Nakon toga biramo koji modeli će biti deo nove kolekcije, u zavisnosti od sezone – proleće, leto ili jesen – kao i materijale od kojih će biti izrađeni. Uvek se trudimo da razvijamo modele koji odgovaraju našem načinu proizvodnje i tehnologiji koju imamo, kako bismo zadržali visok kvalitet i efikasnost izrade.

Kada vam se jave kompanije koje žele proizvode pod svojim brendom, da li se uglavnom odlučuju za postojeće modele ili traže da razvijete nešto potpuno novo?

Većina klijenata bira modele koje već imamo u ponudi, jer je to finansijski najisplativije. Naravno, ima i onih koji žele potpuno jedinstven proizvod, ali tada praktično krećemo od nule.

Kao što rekoh, razvoj novog modela podrazumeva izradu novih šablona, više probnih verzija i dodatno vreme, što značajno povećava cenu. Svako bi voleo da dobije unikatan proizvod, ali je važno razumeti da takav proces nosi i znatno veće troškove u odnosu na prilagođavanje postojećeg modela.

Kako se nosite sa konkurencijom svetskim brendovima, ali i proizvodima koji se uvoze iz Kine?

Cenovno ne možemo da se takmičimo sa masovnom proizvodnjom, niti nam je to cilj. Naša prednost je kvalitet, mogućnost personalizacije, brza isporuka i odnos prema kupcu.

Posebno nam je važno ono što se dešava nakon kupovine. Sve reklamacije rešavamo bez naplate, ukoliko proizvod nije fizički oštećen neadekvatnim korišćenjem. Dešava se da nam kupci donesu torbu posle dve, tri ili četiri godine zbog rajsferšlusa ili nekog drugog sitnog problema i takve stvari uvek rešavamo. Smatramo da je to deo odgovornosti prema proizvodu koji nosi naše ime.

Kada su u pitanju veliki modni brendovi, oni imaju snagu svog imena i tu je teško konkurisati. Međutim, visoka cena često nije garancija kvaliteta. Mnogi proizvodi koji izgledaju atraktivno na prvi pogled napravljeni su tako da ostave dobar prvi utisak, ali ne i da dugo traju.

Da li vam se dešava da analizirate proizvode konkurencije kako biste videli gde nastaju problemi?

Dobro poznajemo način na koji su mnogi proizvodi konstruisani i tačno znamo na kojim mestima najčešće dolazi do pucanja ili habanja.
Mi upravo tim delovima posvećujemo najviše pažnje. Na svim kritičnim tačkama – kod ručki, spojeva, držača i mesta koja trpe najveće opterećenje – radimo dodatna ojačanja i podlepljivanja kako bismo sprečili probleme u korišćenju.

Ipak, ne želimo da gradimo svoju priču tako što ćemo ukazivati na tuđe nedostatke. Mnogo nam je važnije da kroz kvalitet sopstvenih proizvoda kupci sami prepoznaju razliku. Upravo zbog te posvećenosti detaljima verujemo da naši proizvodi mogu da traju godinama i da predstavljaju pravu vrednost za kupca.

Kako danas izgleda poslovanje, nakon perioda pandemije? Na kojim kanalima vam se sada najviše zasniva prodaja?

Nakon pandemije uspeli smo da stabilizujemo poslovanje i ponovo razvijemo više prodajnih kanala. Online prodaja je ponovo jedan od važnih segmenata, sarađujemo sa maloprodajnim objektima širom Srbije, a proizvodimo i za jedan domaći brend pod njihovom robnom markom.

Ponovo smo aktivirali i prodaju putem administrativnih zabrana u kompanijama, ali poslednjih godina poseban fokus stavili smo na opremanje ugostiteljskih objekata. Proizvodimo menije, vinske karte, futrole za račune, držače za pribor i druge kožne proizvode namenjene restoranima, hotelima i kafićima.

To se pokazalo kao veoma dobar pravac razvoja. Otvara se sve više ugostiteljskih objekata, raste broj turista, pa samim tim raste i potreba za kvalitetnim, dugotrajnim i estetski prepoznatljivim proizvodima od kože.

Da li je u prethodnom periodu bilo nekih zanimljivih ili neuobičajenih projekata na koje ste posebno ponosni?

Jedan od najzanimljivijih projekata realizovali smo prošle godine sa jednom kompanijom iz Niša. Od nas su tražili da razvijemo potpuno novi proizvod – vodootpornu džambo torbu.

To je za nas bio veliki izazov, jer takve proizvode do tada nismo radili. Morali smo da osmislimo konstrukciju, pronađemo potpuno nove materijale i prilagodimo proizvodni proces. Kada smo uspeli da završimo prvi primerak, shvatili smo da možemo da odgovorimo i na mnogo zahtevnije projekte nego što smo do tada radili.

Nakon prve narudžbine usledile su druga i treća, a danas se te torbe izvoze čak na Novi Zeland. To je bio jedan od onih trenutaka kada shvatite koliko daleko vaš proizvod može da stigne.

Takođe, sarađivali smo i sa dizajnerima iz Beograda na izradi personalizovanih torbi za poznate ličnosti. Reč je o unikatnim proizvodima koji su osmišljeni i izrađeni isključivo za jednog klijenta. Takvi projekti su uvek posebno zanimljivi jer daju prostor za kreativnost i pokazuju koliko se zanatska proizvodnja može prilagoditi potpuno individualnim zahtevima kupaca.

U suštini, ne postoji nešto što ne možemo da napravimo, ako postoji jasna ideja i zahtev.

Šta biste danas poručili nekome ko je na početku?

Rekao bih da u startu prave samo premium stvari. Danas je mnogo lakše ući na tržište nego ranije, ali ako hoćeš da opstaneš, moraš da ideš na kvalitet i na ozbiljan proizvod. Samo je problem što do toga nije lako doći bez neke finansijske ili poslovne sigurnosti na početku. Prvi u mesecu brzo dođe, a ti moraš da preživiš.

Mi smo zato krenuli široko, radili smo sve i svašta, da bismo vremenom mogli da biramo šta radimo i u kom pravcu idemo. Ipak, to je stvar izbora.

Kada radiš svoj posao, znaš i na čemu si: nema slobodnih vikenda, nema klasičnog radnog vremena, sve zavisi od posla. Sa druge strane, imaš slobodu da odlučiš kako i kada radiš. Ja lično ne bih mogao da radim od 8 do 16h u kancelariji – verovatno bih izdržao mesec dana i odustao. To je jednostavno stvar temperamenta i izbora svakog čoveka.