MND Dental:
Od porodične tradicije do savremenih stomatoloških rešenja

Kako je izgledao vaš profesionalni put nakon fakulteta?

Dolazim iz porodice koja se bavila stomatologijom: otac je bio specijalista dečje i preventivne stomatologije, a mama zubni tehničar, izrađujući dečje zubne proteze. Tako da mi je stomatologija oduvek bila, nekako, bliska.

Pošto sam završila gimnaziju, a ne zubotehničku školu, nisam imala prilike da se upoznam sa svim oblastima iz stomatologije. Stoga me je put odveo u pravcu ortopedije vilica na Stomatološkom fakultetu. Nekako je to bio logičan izbor kombinacije onoga što su roditelji radili.

Nakon završenih studija, volonterski staž sam obavila u Domu zdravlja Vračar, gde sam se posle par godina zaposlila kao opšti stomatolog. Uporedo sam išla i na volontersku specijalizaciju iz ortopedije vilica, gde sam tokom tri godine puno naučila od svojih mentora i vrlo brzo položila specijalistički ispit.

U Domu zdravlja sam provela sveukupno sedam godina, a nakon toga sam počela da radim u očevoj stomatološkoj ordinaciji.

Koliko vam je značio rad u državnoj ustanovi i koliko se on razlikovao od privatne prakse?

Rad u Domu zdravlja dao mi je uvid u to kako funkcioniše jedna institucija, što mi je kasnije mnogo značilo. Sa ocem sam, s druge strane, takođe, dosta naučila, ali njegova ordinacija bila je manja, sa jednostavnijim knjigovodstvom.

Kada se otac penzionisao i ja se osamostalila, odlučila sam se za veću ordinaciju sa više zaposlenih, što nosi potpuno drugačiju odgovornost: od vođenja poslovnih knjiga, preko planiranja materijala, do plata i doprinosa.

Iskreno, mnogo sam toga učila u hodu, ali sam imala veliku podršku knjigovođe specijalizovanog za zubarske ordinacije, što mi je bila ogromna pomoć.

Nakon što ste započeli sopstvenu praksu, da li ste preuzeli očeve pacijente?

U našem poslu je to vrlo specifično. Ljudi često misle da se pacijenti automatski prenose sa roditelja na dete, ali to je samo u teoriji. Većina njih je na mene gledala kao na mladu i neiskusnu stomatološkinju, pa bih rekla da je svega oko 10% očeve baze pacijenata ostalo uz mene. Sve ostalo sam gradila sama, praktično od početka.

Doduše, neki pacijenti iz Doma zdravlja su me pratili, a u prvim godinama napravila sam i ugovore sa sindikatima u gradskoj upravi i Narodnoj banci. Tada sam pacijentima omogućila da usluge plaćaju preko administrativne zabrane na 12 rata. To im je olakšavalo da leče i popravljaju zube bez prevelikog opterećenja za kućni budžet.

Bio je to dobar model za početak, posebno zato što je u tom periodu stomatologija skinuta sa budžeta i većina intervencija počela da se plaća. Ljudi su se sve više okretali privatnim ordinacijama, ali su istovremeno očekivali i kvalitetnu uslugu i materijale. Tako da je to bio moj pravi početak – gotovo od nule.

Čime ste isprva najviše bavili u svojoj stomatolaškoj ordinaciji?

U tom periodu fiksni aparati su bili najrasprostranjeniji među pacijentima i to je bilo ono što su najviše tražili. Međutim, kroz edukacije sam počela da radim i sa Myobrace aparatima. Oni u suštini uklanjaju loše navike kod dece i samim tim smanjuju i sprečavaju pojavu anomalija i kasniju potrebu za fiksnim aparatima.

Myobrace je australijska firma koja sada već ima rasprostranjenost širom sveta. Pre oko 30 godina, uočili su da deca uglavnom imaju problem sa disanjem na usta, nepravilnim žvakanjem i držanjem jezika na dnu usne duplje umesto na gornjem nepcu. Ispravljanjem tih anomalija shvatili su da se smanjuje broj ortodontskih nepravilnosti.

To je bilo prirodno ispravljanje zuba, što je mene posebno privuklo, pa sam se i više posvetila toj oblasti. Naravno, sve vreme sam pratila i najnovija dešavanja u ortodonciji, među kojima je ispravljanje zuba alajnerima, pa sam se tako odlučila da radim Invisalign folije za ispravljanje zuba, po čemu smo danas nadaleko poznati.

Koliko je Invisalign, zapravo, specifičan?

Reč je o zaštićenom sistemu i doktori koji žele da ga koriste moraju najpre da prođu sertifikaciju. Tek nakon toga dobijate svoj jedinstveni ID, digitalni pristup programu i mogućnost da čuvate otiske pacijenata.

U tom softveru planirate kompletnu terapiju, proveravate sve faze i tek kada ste sigurni da je plan dobar, kompanija izrađuje potrebne folije. Šalju ih iz SAD, a u poslednje vreme i iz Poljske, gde je otvorena fabrika. Ceo proces se odvija u strogo kontrolisanim uslovima, zbog specifičnih materijala i načina izrade.

Tako da, pacijenti kod nas dobijaju nivo usluge koji je identičan onome u SAD. Pacijentima je posebno važno što, ukoliko deo vremena žive u inostranstvu, mogu da prebace svoj karton kod drugog sertifikovanog Invisalign doktora i da nastave terapiju gde god da se nalaze. To im daje sigurnost i kontinuitet u lečenju.

Šta još čini MND Dental prepoznatljivom i izdvaja je od drugih stomatoloških ordinacija?

Rekla bih da je to pre svega spremnost da držimo korak sa vremenom. Trudimo se da sve što se pojavi u svetu brzo uvedemo i kod nas, nakon što se edukujemo. Stomatologija od pre 10 godina i današnja ne mogu da se porede. Digitalizacija je unela ogromne promene. Posao kojim se bavio moj otac gotovo da nema veze sa ovim što mi radimo sada. U osnovi medicina nije promenjena, ali način rada jeste: brži je, precizniji i komforniji za pacijenta.

Naravno, sve to zahteva i velika ulaganja u najsavremenije mašine i programe. Na primer, danas možemo da izradimo krunicu u roku od dva sata. Pacijent kome se polomi zub može u istom danu da izađe sa saniranim zubom, dok je nekad za to bilo potrebno više dolazaka i nekoliko dana, uz niz korekcija. Sada, zahvaljujući kompjuterski vođenim sistemima, sve je toliko precizno da korekcije gotovo da nisu potrebne, osim eventualno prilagođavanja boje.

Na tom putu smo prošli kroz različite faze razvoja tehnologije. Počeli smo pre deset godina sa Bluecam sistemom, zatim ga zamenili Omnicam-om, a sada koristimo Primescan. Uz to, imamo i peći za sinterovanje vrlo čvrstih materijala, pa možemo da izrađujemo krunice, vinire i mostove do tri člana.

Sa koliko zaposlenih ste krenuli i kako je taj broj rastao?

Kako je ordinacija rasla, tako se širio i tim. Na početku smo bile samo stomatološka sestra i ja. Kasnije nam se pridružila još jedna doktorka, pa su se tokom godina smenjivali različiti saradnici.

Uvek je bilo najmanje dve sestre i još dva lekara. Za hirurgiju, koja je često bila potrebna kao priprema za ortodontske aparate, angažovali smo doktore po ugovoru o dopunskom radu.

Danas imamo šest zaposlenih, što je sasvim dovoljno za obim posla koji radimo.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočave u vođenju stomatološke ordinacije?

Najveći izazov definitivno jeste činjenica da su svi kvalitetni materijali veoma skupi. Zbog toga ih kupuje neznatan broj ordinacija i tehničkih laboratorija, pa je i njihov uvoz ograničen. Lageri su često mali i do materijala je, ponekad, teško doći.

Uvoznici ne žele da zarobe svoja sredstva na proizvodima koji se sporo prodaju, pa ih nema u dovoljnim količinama. Osim toga, kod nas svako medicinsko sredstvo mora da prođe kroz Agenciju za registraciju lekova, što, takođe, usporava dostupnost.

Ali, snalazimo se, jer kvalitetan materijal za naše pacijente mora da bude dostupan u svako doba dana i noći.

Da li ulažete u marketing?

Ozbiljnije sam u marketing ušla posle godinu-dve od otvaranja MND Dental ordinacije. Shvatila sam da, ako nemate sajt, to je kao da ne postojite. Tokom godina promenila sam nekoliko verzija sajta, stalno se radilo na osvežavanju ili potpunoj izmeni.

Kasnije smo ušli i u promociju na Facebook i Instagramu. To možda nije donosilo direktno nove pacijente, ali jeste doprinelo brendiranju ordinacije. Posebno kada su u pitanju specifične usluge koje ne pruža mnogo ordinacija. Ljudi tada detaljno istražuju: koliko dugo postojite, koliko iskustva imate, itd; i tek onda donose odluku. Zato je važno biti prisutan i online.

Ipak, smatram da je presudno uvek lični kontakt i komunikacija sa pacijentom. To je ono što, na kraju, odlučuje da li će se neko vratiti kod vas ili ne.

Ko su sve vaši klijenti i da li je i dalje aktuelan dentalni turizam?

Znate kako, bilo je vremena kada je dentalni turizam bio vrlo popularan i mi smo ga pružali, ali nam nikada nije bio glavni fokus. Iskreno, to zna da bude prilično stresno, jer pacijenti obično žele da završe sve za sedam dana, a nekada to jednostavno nije moguće.

Zato smo odlučili da nam primarni ostanu naši domaći pacijenti, dok smo inostrane prihvatali više kao prolazne pacijente – one koji dolaze ciljano zbog određene intervencije, jer je ovde povoljnije. Pokazalo se da je to bila dobra odluka, posebno tokom korone. Ordinacije koje su se oslanjale isključivo na dentalni turizam tada su imale problema, a nas je održala upravo posvećenost domaćim pacijentima.

Ruku na srce, u poslednje dve-tri godine imamo pregršt ruskih pacijenata koji žive u Beogradu. Zanimljivo je da ruski pacijenti više vole da istražuju, pa tako i dolaze kod nas. Posebno insistiraju na kvalitetu materijala. Za njih, na primer, nije svejedno koja je krunica u pitanju, već im je presudno i ko je proizvođač. Ali, jednom kad prepoznaju kvalitet usluge i materijala koji koristimo, obavezno nas preporuče prijateljima i kolegama iz kompanija za koje rade, pa i na taj način dobijamo nove pacijente.

Takođe, određene terapije koje nudimo pokazale su se vrlo pogodnim za online rad. Na primer, Myobrace aparati nisu zahtevni za podešavanje, pa smo, tokom pandemije, kontrole mogli da obavljamo preko Zoom-a. Roditelji bi nam slali fotografije, dete bi pokazalo osmeh i tako bismo procenjivali u kojoj fazi se nalaze. Na osnovu toga zakazivali smo sledeću kontrolu, što je značilo da pacijenti nisu morali često da dolaze.

Slično je i sa Invisalign terapijom – ona ne zahteva toliko čestih kontrola, jer se svaki korak unapred planira. To je velika prednost i za pacijente, jer živimo u ubrzanom vremenu, a terapija ostaje precizna i kontrolisana.

Da li su dodatne edukacije sastavni deo vašeg posla?

Apsolutno. Naš posao se izuzetno brzo razvija, i upravo zato mnogo vremena ulažemo u stalne edukacije. To je jednako važno kao i sam rad sa pacijentima.

Recimo, pre 15-ak godina viniri su postali veoma popularni. Tada smo otišli na jednu edukaciju u Makedoniju, gde su predavali stručnjaci iz Amerike. Zahvaljujući tome među prvima smo počeli da radimo vinire kod nas. Danas su oni standardna usluga, ali nas pacijenti i dalje prepoznaju kao ordinaciju kojoj mogu da veruju za tu vrstu tretmana.

Posle toga prepoznali smo pomenuti Invisalign kao vodeći brend u oblasti ortodoncije. Dugo nije bio dostupan u Srbiji, a kad se pojavio se na našem tržištu u doba pandemije, odlučili smo da iskoristimo period kada je posla bilo manje posla i da se edukujemo i sertifikujemo za Invisalign. Taj sistem, iako spada u ispravljanje zuba, u stvari, potpuno je nova grana medicine i zahteva drugačiji terapijski pristup.

Da li ste ikada razmišljali o tome da otvorite još neku ordinaciju?

Zakonski okvir kod nas to trenutno ne dozvoljava. Jedan doktor može da ima samo jednu ordinaciju i ne postoji opcija da otvori dve preduzetničke radnje. Istina za volju, bilo je priče da bi zakon mogao da se menja, ali ja lično verujem da vrhunska stomatologija, ipak, mora da ostane u okviru kontrolisanih uslova.

Kada imate veći broj lekara, vi možete da postavite standarde i protokole rada, ali svaki doktor ima neku svoju specifičnost u pristupu. Iz tog razloga smatram da je važniji prisniji kontakt sa pacijentom, da ne bude kao u Domu zdravlja, gde sve ide na traci i gde se u pola sata završi intervencija.

Privatna praksa daje mogućnost da se pacijent sasluša, da se razume šta ga brine i da se ponudi rešenje koje je minimalno invazivno, a pritom efikasno.