Moravski market:
Dobra hrana i još bolja priča o tradiciji, zajednici i borbi malih proizvođača

Možete li ukratko opisati vaš preduzetnički put?

Sve je krenulo 2014. godine, kada sam registrovao konsultantsku agenciju i započeo rad na pisanju projekata za različite donatorske programe. Po struci sam diplomirani inženjer organizacionih nauka, odsek menadžment kvaliteta, FON Beograd, pa je moj ulazak u preduzetništvo bio prirodan sled okolnosti – pre toga sam radio na projektima za firme, gde sam im pomagao da dobiju donatorska sredstva i uvedu standarde kvaliteta poput ISO i HACCP. To su bili manji grantovi, ali su tim firmama značili, jer su im omogućavali da unaprede poslovanje bez velikih početnih ulaganja.

Što sam se više bavio preduzetništvom, to sam više primećivao kolika je potreba za podrškom malim proizvođačima i lokalnim privatnim inicijativama. Godine 2019. Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za formiranje Lokalnih akcionih grupa, što mi je dalo priliku da se uključim u veći, sistemski pristup razvoju ruralnih sredina. Tako je nastalo udruženje Lokalna akciona grupa Čačak-Gornji Milanovac, kroz koju smo započeli brojne projekte usmerene na podršku preduzetnicima, naročito u oblasti poljoprivrede i prerade hrane.

Jedan od najznačajnijih projekata koji smo realizovali jeste Moravski market, koji je nastao kao odgovor na problem malih proizvođača koji nisu imali gde da plasiraju svoje proizvode. Cilj nam je bio da napravimo mesto gde će autentična lokalna hrana biti dostupna kupcima, a proizvođačima omogućiti bolju vidljivost i plasman. Paralelno smo razvijali i digitalne kanale prodaje, jer smo shvatili da je online tržište velika prilika za ovakve proizvode.

Recite nam malo više o Lokalnim akcionim grupama. Koja je njihova uloga u razvoju ruralnih područja? Koji su kriterijumi i izazovi pri njihovom osnivanju, naročito u smislu saradnje između privatnog, javnog i civilnog sektora?

Formiranje Lokalnih akcionih grupa (LAG) proisteklo je iz potrebe da ruralna područja dobiju sistemsku podršku kroz saradnju između različitih sektora. Konkretno, kad je 2019. Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za osnivanje ovakvih udruženja, po ugledu na slična iz EU, i finansiranje izrade lokalnih strategija ruralnog razvoja, to nam je bio ključni trenutak gde smo videli šansu da kroz organizovani model povežemo lokalne proizvođače, javni sektor i civilne inicijative, i da zajedno radimo na razvoju sela i malih biznisa.

Cilj lokalnih akcijskih grupa jeste prepoznavanje potreba i resursa ruralnih sredina i kandidovanje projekata za različite izvore finansiranja – bilo iz domaćih, bilo iz evropskih fondova. Suštinski, kroz LAG možemo da povlačimo sredstva za unapređenje kvaliteta života u selima, što uključuje poljoprivredu, turizam, infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i druge sektore. Kroz naše aktivnosti, na primer, razvijamo modele promocije lokalnih proizvoda, poput Moravskog marketa, koji omogućava malim proizvođačima da lakše plasiraju robu na tržište i zagovaramo potrebu i prednosti kupovine i konzumiranja lokalnih i domaćih proizvoda, odnosno skraćivanje puta od proizvođača do potrošača, odnosno od njive do trpeze.

Što se tiče kriterijuma za formiranje LAG-a, oni moraju da pokrivaju određenu teritoriju, ali se ta područja ne smeju preklapati. Takođe, neophodno je da u osnivanju učestvuju predstavnici privatnog, javnog i civilnog sektora, jer je ideja da kroz međusobnu saradnju i sinergiju pronađemo najbolja rešenja za lokalne probleme. Minimum su dve susedne opštine, jer se LAG-ovi ne formiraju na nivou pojedinačnih sela ili gradova, već u širem ruralnom okruženju.

Možete li nam opisati projekat Moravski market i rezultate koje ste postigli do sada? Kako je projekat doprineo promociji lokalnih proizvođača i unapređenju kvaliteta života na selu?

Kao što smo pomenuli, Moravski market nastao je kao odgovor na problem koji smo godinama primećivali – mali proizvođači iz ruralnih krajeva nisu imali organizovan način da plasiraju svoje proizvode, a kupci su, s druge strane, teško dolazili do kvalitetne domaće hrane. Ideja se razvila unutar Lokalne akcione grupe Čačak-Gornji Milanovac i Udruženje poslodavaca Unija Čačak 2000, čiji sam dugogodišnji član, kroz razgovore sa preduzetnicima i proizvođačima, ali i kroz analizu tržišta i mogućnosti finansiranja.

Projekat smo realizovali 2022. godine kroz podršku EU PRO Plus i UNOPS-a, u okviru programa za jačanje otpornosti lokalnih malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Kroz projekat “Podrška lokalnom malom biznisu” uspeli smo da pokrenemo internet prodavnicu, ali i fizičku radnju Moravskog marketa, gde smo želeli da okupimo i gde su lokalni proizvođači mogli da izlažu i prodaju svoje proizvode.

Od samog početka, fokus nam je bio na podršci malim biznisima – kroz edukativne radionice, izradu veb-sajtova za proizvođače, pomoć u deklaraciji proizvoda i sertifikaciji standarda. Takođe, pomogli smo proizvođačima da naprave profesionalne etikete i ambalažu, kako bi njihovi proizvodi bili konkurentniji na tržištu.

Rezultati koje smo postigli za tri godine su značajni. Broj proizvođača u mreži Moravskog marketa se bezmalo utrostručio – krenuli smo sa 20-ak dobavljača, a danas ih imamo preko 55 iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i okolnih krajeva. Asortiman je narastao na oko 450 artikala, uključujući slatku i slanu zimnicu, sokove, čajeve, suhomesnate proizvode, sir, kajmak, med i proizvode od meda, vina, rakije, suvenire, proizvode domaće radinost i druge autentične domaće proizvode, a ceo asortiman je dostupan na internet prodavnici Moravski market, na kojoj se može poručiti sa dostavom na kućnu adresu.

Osim prodaje u radnji, razvili smo i online prodavnicu, a vremenom smo proširili distribuciju i kroz platforme kao što su Wolt i Ananas, čime smo omogućili lakšu dostavu širom Srbije. To je posebno značajno, jer mnogi proizvođači ranije nisu imali nikakav digitalni kanal prodaje.

Koliko je digitalni marketing (Instagram, Facebook i ostali kanali) značajan u promociji vaših projekata i lokalnih proizvoda? Da li vidite konkretne rezultate ili povratne informacije od korisnika kao posledicu ovih marketinških aktivnosti?

Digitalni marketing igra veliku ulogu u promociji Moravskog marketa i lokalnih proizvoda, jer se veliki deo prodaje oslanja na online kanale. Danas, ako niste prisutni na društvenim mrežama, to je kao da ne postojite. Od samog početka znali smo da moramo da budemo vidljivi na Instagramu i Facebooku, jer je to način da dopremo do kupaca, da im predstavimo proizvode i da ih edukujemo o vrednosti lokalne hrane za njihovo zdravlje pre svega pošto su lokalni proizvodi malih proizvođača uglavnom pravljeni na tradicionalan način po tradicionalnim recepturama, bez dodavanja raznih aditiva, emulgatora, stabilizatora, surogata, veštačkih boja i aroma, a potom i za dobrobit lokalne ekonomije i opstanak sela.

Naša strategija digitalnog marketinga zasniva se na stalnoj komunikaciji sa kupcima – objavljujemo informacije o proizvodima, prenosimo ljudske priče o proizvođačima, delimo recepte i savete, organizujemo nagradne igre i podstičemo ljude da nam daju povratne informacije. To nam omogućava da bolje razumemo šta kupci traže i koje proizvode žele da vide u ponudi.

Konkretni rezultati su opipljivi. Na primer, kroz promociju na društvenim mrežama uspeli smo da proširimo bazu kupaca i van Čačka – sada imamo porudžbine i iz drugih delova Srbije. Takođe, putem digitalnih kanala često dobijamo upite od novih proizvođača koji žele da se pridruže marketu i plasiraju svoje proizvode.

Što je možda i najvažnije, digitalni marketing nam je pomogao da podignemo svest o vrednosti domaćih proizvoda. Ljudi često ne znaju ko stoji iza onoga što kupuju, pa kroz priče o proizvođačima pokušavamo da ih povežemo sa ljudima koji proizvode hranu koju jedu. Kada neko vidi da proizvod dolazi sa porodičnog gazdinstva, da se pravi na tradicionalan način, to stvara drugačiju emociju i dodatnu vrednost.

Kakvi su vaši planovi u vezi sa kreiranjem lokalnih brendova i zašto smatrate da je to važan korak?

Kreiranje lokalnog brenda je jedan od ključnih koraka u daljem razvoju Moravskog marketa i celokupne ideje podrške malim proizvođačima. Od samog početka, naš cilj nije bio samo da okupimo lokalne proizvođače na jednom mestu, već i da stvorimo prepoznatljiv identitet za njihove proizvode, kako bi mogli da se bolje pozicioniraju na tržištu.

Brendiranje lokalnih proizvoda je važno iz nekoliko razloga. Prvo, potrošači danas žele sigurnost i autentičnost, a jasno definisan brend garantuje kvalitet i poreklo proizvoda. Kada neko kupuje hranu iz Moravskog marketa, želimo da zna da iza tog proizvoda stoji proveren proizvođač, tradicionalna receptura i određeni standardi.

Drugi važan razlog je konkurentnost. Mali proizvođači često nemaju resurse ni znanje da se sami brendiraju na pravi način. Njihovi proizvodi su odlični, ali ako nemaju odgovarajuću ambalažu, etiketu ili priču, teško će se istaći pored industrijskih proizvoda. Zato radimo na tome da kroz zajednički brend pomognemo proizvođačima da njihova roba bude vidljivija i prepoznatljivija, ne samo u lokalnim prodavnicama, već i šire – u većim trgovinskim lancima, na online platformama i eventualno u izvozu.

Naši planovi za budućnost uključuju razvoj sopstvenih proizvoda pod brendom Moravskog marketa, kao i sertifikaciju određenih proizvoda kroz zaštitu geografskog porekla. To znači da želimo da pojedine autentične namirnice iz našeg kraja, poput čačanske rakije, suvog voća ili domaćih namaza, dobiju oznaku koja potvrđuje njihovu kvalitetnu i domaću proizvodnju. Takođe, planiramo da dodatno unapredimo vizuelni identitet, kroz modernu i ekološku ambalažu, kao i kroz jaču promociju na društvenim mrežama i digitalnim platformama.

Koji su glavni izazovi sa kojima se susrećete? I kako funkcioniše saradnja sa lokalnim proizvođačima u pogledu nabavke i distribucije proizvoda?

Logistika i skladištenje su nam zasigurno dva najveća izazova u funkcionisanju. Sarađujemo sa malim proizvođačima koji često nemaju ustaljene lance distribucije, pa je potrebno koordinisati isporuke, osigurati kvalitet i omogućiti da proizvodi što pre stignu do kupaca.

Najveći problem kod svežih proizvoda je rok trajanja – zbog nedostatka adekvatnog prostora za skladištenje, ne možemo priuštiti velike zalihe, jer roba brzo propada, a istovremeno moramo da obezbedimo redovnu dostupnost. To znači da nabavka mora da se planira u skladu sa sezonom, ali i sa potražnjom kupaca. Na primer, zimi dominiraju zimnica, suhomesnati proizvodi i rakije, dok leti, takođe, imamo široku ponudu proizvoda, ali još uvek nemamo širok asortiman svežeg voća i povrća, zbog problema sa skladištenjem.

Zatim je tu transport, koji je još jedan veliki izazov. Nažalost, u Srbiji još uvek ne postoji razvijeni sistem dostave hrane sa specijalizovanim hladnjačama, što znači da je transport kvarljivih proizvoda veoma zahtevan. Pokušali smo da organizujemo dostavu mlečnih proizvoda, ali smo se suočili sa problemima – ako ne postoji hladan lanac, roba se lako kvari u transportu. To je razlog zašto trenutno ograničavamo ponudu proizvoda koji zahtevaju specijalne uslove čuvanja.

Saradnja sa proizvođačima se odvija kroz dva glavna kanala – fizičku prodaju u marketu i online prodaju. U samom marketu imamo više od 55 lokalnih proizvođača i oko 450 različitih proizvoda, a broj stalno raste. Trudimo se da malim proizvođačima omogućimo da uđu na tržište, ali to znači da moraju ispuniti određene standarde, odnosno zakonom propisane zahteve, da imaju registrovano gazdinstvo, deklarisane proizvode i minimalne tehničke uslove za proizvodnju.

Pokrenuli smo i veb-prodavnicu, koja omogućava kupcima da naruče proizvode iz celog regiona. Trenutno radimo na širenju dostave putem platformi, kao što su pomenuti Wolt i Ananas, kako bismo proizvode učinili dostupnijim i kupcima van Čačka.

Kako se vaši projekti i proizvodi pozicioniraju u odnosu na velike lance i hipermarkete i koji su vaši argumenti za održivost malih, lokalnih prodavnica u uslovima konkurencije sa velikim igračima?

Pozicioniranje Moravskog marketa nije jednostavno, ali smo od samog početka imali jasno definisan cilj – da budemo autentična alternativa i mesto gde kupci mogu da pronađu proverene, domaće proizvode direktno od proizvođača.

Mali proizvođači oduvek imaju problem sa velikim marketima, jer im je izuzetno teško da uđu u njihov sistem. Trgovinski lanci imaju stroge uslove, visoke rabate, dugačke rokove plaćanja. To je nešto što mali biznisi ne mogu da izdrže. Osim toga, u velikim marketima se često dešava da njihovi proizvodi ostanu sakriveni na policama, i da im niko ne garantuje prodaju.

Lokalne prodavnice poput Moravskog marketa nude drugačiji pristup. Prvo, radimo direktno sa proizvođačima, bez posrednika, što znači da proizvodi dolaze brže i svežiji do kupaca.

Drugo, ne vršimo pritisak na proizvođače da obaraju cene do nivoa koji im ne omogućava održivo poslovanje – kod nas oni sami formiraju cene u skladu sa realnim troškovima proizvodnje. Dodatna prednost je personalizovana usluga i plasiranje ne samo samog proizvoda, već i njegove priče. U velikim marketima kupci ne znaju ko stoji iza proizvoda – kod nas mogu da saznaju ko ih pravi, kako su nastali, kakva je njihova priča.

Verujem da je kod malih prodavnica upravo bliskost sa kupcima ono što pravi razliku. U Moravskom marketu kupci dolaze zato štp znaju da su proizvodi domaći, kvalitetni i bezbedni. Takođe, cena više nije presudni faktor – ljudi su sve svesniji da industrijski proizvodi u velikim marketima možda jesu jeftiniji, ali su često puni aditiva, emulgatora, stabilizatora, veštačkih boja i aroma. Oni koji žele zdraviju hranu i autentičan ukus, sve više biraju male proizvođače i specijalizovane radnje.

Da li, po vašem mišljenju, postoje infrastrukturni nedostaci na selu koji utiču na razvoj ruralnih područja? Kako se mogu unaprediti uslovi života i ekonomska održivost sela?

Infrastrukturni problemi su jedan od ključnih razloga zašto je život na selu sve teži i zašto ljudi napuštaju ruralna područja. Loši putevi, nestabilna struja, slaba pokrivenost internetom i nedostatak osnovnih usluga poput zdravstva i obrazovanja otežavaju svakodnevni život i poslovanje.

Danas, ako pričamo o razvoju sela i o tome da mladi ostanu i grade svoje poslove u ruralnim sredinama, ne možemo zanemariti infrastrukturu. Putevi su u mnogim krajevima i dalje loši – kada padne sneg ili kiša, neki delovi sela postaju potpuno odsečeni. Ljudi koji proizvode hranu, a naročito oni koji rade sa kvarljivim proizvodima, moraju da imaju siguran i brz način da ih transportuju do kupaca.

Struja je drugi veliki problem – u mnogim selima su instalacije zastarele, a u nekim krajevima nestanci struje su i dalje česti. Ako neko hoće da razvija ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju, da ulaže u hladnjače ili bilo kakvu preradu, ne može da zavisi od toga da li će imati struju. A onda dolazimo do interneta, koji danas više nije luksuz, već osnovna potreba. Bez interneta nema digitalnog marketinga, nema online prodaje, nema mogućnosti da proizvođači direktno komuniciraju sa kupcima. Ako želimo da ljudi u selima imaju jednake šanse kao oni u gradovima, moramo im obezbediti stabilnu internet mrežu.

Kako poboljšati ove uslove? Prvo, potrebno je više sistemske podrške. Lokalna i državna administracija moraju da investiraju u infrastrukturu, ali i da slušaju potrebe ljudi koji žive na ruralnom području. U mnogim slučajevima nije problem u novcu, već u lošoj organizaciji i sporoj i nefunkcionalnoj birokratiji.

Drugo, moramo raditi na edukaciji i podsticajima za mlade koji žele da ostanu na selu. Ako neko želi da pokrene mali porodični biznis, preradu hrane ili ruralni turizam, treba mu pomoć u vidu subvencija, direktnih davanja i podsticaj, obuka i olakšanih procedura. Trenutno se mnogo priča o subvencijama, ali u realnosti su one često teško dostupne, posebno za one koji prvi put apliciraju. Treće, moramo se udruživati. Male zajednice treba da se organizuju, da zajedno nastupaju prema institucijama i predlažu i traže rešenja. Primeri iz Slovenije i drugih zemalja pokazali su da kada lokalna zajednica ima jasan cilj i strategiju, može mnogo da postigne.

Kakva je uloga seoskog turizma u vašim projektima i koje inicijative planirate u tom pravcu? Vidite li moguću sinergiju između prerade hrane, turizma i promocije lokalne kulture?

Seoski turizam ima ogroman potencijal, ne samo kao dodatni izvor prihoda za ljude na selu, već i kao način da se očuvaju tradicija, kultura i lokalna proizvodnja hrane. U okviru naših projekata seoski turizam vidimo kao prirodnu dopunu onome što već radimo kroz Moravski market – promociju domaćih proizvoda, podršku malim proizvođačima i očuvanje autentičnih zanata.

Sve više turista, kako domaćih, tako i stranih, traži iskustveni turizam, žele da posete sela, da vide kako se proizvodi rakija, kako se pravi domaći sir, džem, ajvar, da učestvuju u berbi voća ili da uživaju u prirodi daleko od gradske buke. To je prilika koju ne smemo propustiti, ali da bismo je iskoristili, moramo sistemski pristupiti razvoju infrastrukture, edukovanju zainteresovanih za ruralni turizam i promociji.

U tom smislu, Moravski market može igrati važnu ulogu u povezivanju proizvođača sa turistima. Na primer, već sada imamo inicijative da posetioci koji dođu kod nas u market mogu dobiti informacije o lokalnim gazdinstvima koja nude autentične proizvode i mogućnost obilaska. Takođe, radimo na tome da kroz projekte podržimo one koji žele da razviju seoska turistička domaćinstva i ugostiteljske kapacitete.

Vidimo jasnu sinergiju između prerade hrane, turizma i promocije lokalne kulture. Turisti koji dođu u neko selo žele da probaju domaću hranu, da vide kako se ona pravi, ali i da kupe nešto što mogu poneti sa sobom. To otvara prostor za razvoj lokalnih brendova, suvenira i autentičnih proizvoda koji imaju dodatu vrednost.

Osim hrane, seoski turizam može doprineti i očuvanju starih zanata i običaja. Imamo divne primere gde su ljudi uspeli da naprave održive priče: od etno-domaćinstava, preko radionica tkanja i grnčarstva, do manifestacija koje oživljavaju stare običaje i privlače posetioce.

Kroz saradnju sa različitim partnerima, planiramo da u budućnosti organizujemo više turističkih ruta koje bi spojile lokalne proizvođače hrane, tradicionalne zanatlije i prirodne lepote našeg kraja. Ideja je da kroz takve inicijative ne samo povećamo broj turista, već i da podignemo svest o vrednosti lokalne proizvodnje i doprinesemo ekonomskom jačanju ruralnih zajednica.

Verujem da seoski turizam može veoma da pomogne oživljavanju seoskog života i promeni percepcije prema selu, ali za to je potrebna podrška, bolja infrastruktura i organizovanija promocija. Naš cilj je da kroz Moravski market i saradnju sa lokalnim proizvođačima stvorimo model u kojem će domaći proizvodi, turizam i kulturna baština zajedno doprineti održivom razvoju sela.

Kako vidite budućnost malih preduzetnika i lokalnih inicijativa u Srbiji, posebno u kontekstu promena tržišta i globalnih izazova i šta biste poručili mladim preduzetnicima?

Budućnost malih preduzetnika i lokalnih inicijativa u Srbiji zavisi od sposobnosti prilagođavanja i međusobne podrške. Svet se menja velikom brzinom, tržište postaje sve zahtevnije, a globalni izazovi – od ekonomske nestabilnosti do promena u potrošačkim navikama – stavljaju dodatni pritisak na male biznise. Ipak, verujem da upravo u tim promenama postoji prilika za one koji su spremni da uče, eksperimentišu i traže nove modele poslovanja.

Kroz rad sa lokalnim proizvođačima i razvoj Moravskog marketa, vidim koliko je važna autentičnost i kvalitet. Mali preduzetnici ne mogu da se takmiče sa velikim sistemima po ceni, ali mogu po pristupu kupcima, po ličnoj priči i vrednosti koju pružaju, po autentičnosti i kvalitetu proizvoda. Danas ljudi sve više traže proizvode sa poreklom, hranu sa pričom, direktan kontakt sa proizvođačem. To su prednosti koje male firme i porodični biznisi mogu da iskoriste.

Naravno, postoje veliki izazovi – birokratija, nestabilno tržište, problem plasmana, visoki troškovi poslovanja. Mnogi odustanu jer se susretnu sa preprekama koje im deluju nepremostivo. Ali rešenje je udruživanje, međusobna podrška i korišćenje novih tehnologija.

Što se tiče mladih preduzetnika, moja glavna poruka je: počnite što pre, ne čekajte idealne uslove, jer oni ne postoje. Preduzetništvo nije lako, ali donosi slobodu da radite ono što volite i da pravite realne promene. Takođe, ne bojte se grešaka – svaki neuspeh je lekcija i prilika za novi pokušaj.

Najvažnije je verovati u ono što radite. Ako imate kvalitetan proizvod ili dobru ideju, istrajte, jer tržište uvek prepozna vrednost. Budućnost nije laka, ali je u rukama onih koji su spremni da je grade.