O!Mama:
Ovseni keksići i granole za mame koje doje

Čime ste se bavile pre nego što ste započele priču „O!Mama“ i zašto ste se odlučile da stvorite brend posvećen dojenju i ishrani za mame?

Dušica: Ja sam po struci babica, završila sam Visoku medicinsku školu, i još dok sam studirala krenula sam da radim. Prvo sam radila u bolnici, a zatim i u privatnoj praksi. U početku sav moj fokus bio je na pripremi trudnica za porođaj, ali kako je vreme prolazilo, prirodno sam ušla i u priču o dojenju. Veoma brzo je postalo jasno da sistem ne funkcioniše. Žene posle porođaja ostaju same, zbunjene, bez podrške i jako im nedostaje konkretna pomoć.

Više od deset godina se bavim podrškom mamama i bebama, i kroz to sam shvatila koliko je ishrana važna za kvalitet mleka. Mame me stalno pitaju: „Šta da jedem da imam više mleka?“, i onda sam krenula da istražujem, da im nalazim zaista dobre recepte za ovseni keks, za granolu i slične stvari. Ali, vrlo brzo sam shvatila da mame posle porođaja imaju previše obaveza i većinu svog vremena provode na brigu o bebi, pa i pored sve dobre volje, nemaju ni snage ni vremena da to same prave. Tada mi se upalila lampica i rekoh sebi, hajde da im ja olakšam. Da im dam gotov, zdrav proizvod koji im štedi vreme i pomaže u toj osetljivoj fazi. Tako je spontano nastala ideja za O!Mama proizvode.

Tijana: Ja dolazim iz potpuno drugog sveta. Završila sam Fakultet organizacionih nauka i gotovo deset godina sam radila u marketinškoj agenciji, konkretno u New Momentu. To je bila ozbiljna škola, jer kada radite u agenciji prolazite kroz jednu malu džunglu kroz koju učite kako nastaje i kako se razvija jedan brend. Od finansija, pravnih aspekata, kreativnih procesa, komunikacija sa klijenatima, organizacije događaja, pa sve do upravljanja velikim projektima za neke od vodećih domaćih i inostranih korporacija.

Za mene je to bilo uzbudljivo i ispunjavajuće, ali onda sam i sama postala mama i to je otvorilo jedno novo poglavlje u mom životu. Na prvom mestu, donelo mi je hrabrost da krenem u nešto novo, nešto svoje. Kad sam upoznala Dušicu, prvo kao trudnica na njenim časovima, a onda i kao mama kojoj je pomogla sa bebom, a pogotovo sa dojenjem, osetila sam iz prve ruke koliko ta njena ideja ima smisla. I sama sam prolazila kroz izazove novopečene mame. Ja sam upravo bila ta mama koja nije stigla ni da jede, a bilo mi je važno i želela sam da se hranim zdravo. Prosto između posla koji postoji oko bebe i iscrpljenosti koja ide uz to, u dnevnoj organizaciji nije bilo realno da pored svih obaveza uključim i pravljenje keksa za dojenje. Kako je naš odnos prerastao iz saradnje u prijateljstvo, došla sam u fazu u kojoj sam rekla: „OK, ovo ima veliki potencijal i želela bih da budem deo ovog lepog projekta.“ Tako je nastala naša priča.

Kada tačno i zbog čega vam je „kliknulo“ da laktacijski keks i granola mogu da budu rešenje za mnoge dojilje?

Dušica: Pre oko pet godina, sećam se da sam tek završila još jednu kućnu posetu mami koja me je po ko zna koji put pitala šta da doda ishrani da ima više mleka. Dala sam joj recept za ovseni keks, objasnila gde da kupi pivski kvasac i kako da ga zasladi da ne bude gorak i svakakve druge savete. Međutim, kada sam došla na narednu kontrolu, kolačića nigde. Ni kod nje, ni kod desetine drugih mama. I onda shvatim – pa, naravno, te žene su toliko iscrpljene od brige o bebi, nespavanja da ne mogu naći ni vremena, a verovatno ni volje da se pored svega bave i kolačićima. Tu mi se upalila lampica – ako mogu da im donesem gotov, nutritivno promišljen zalogaj koji štedi vreme i podiže kvalitet mleka, rešavam ogroman problem. Krenule smo da pečemo seriju po seriju i razvijamo recepturu u kućnoj radinosti, a onda se širio tim, pa smo zajedno sa nutricionistima, profesorima i tehnolozima došli do finalne verzije. Tako su keks i granola postali jezgro brenda O!Mama.

Tijana: Moj „klik“ je došao iz sopstvene gladi. Bilo mi je jako važno da uspem da uspostavim laktaciju i želela sam da uradim sve što je u mojoj moći da se proces dojenja završi uspešno. Kad sam na Dušičinim prenatalnim vežbama čula da razvija keks za novopečene mame koje žele da doje, bukvalno sam bila oduševljena i s velikim nestrpljenjem je zapitkivala: „Kad izlazi?“ Kao što rekoh, znala sam iz prve ruke koliko takav proizvod nedostaje, ne samo meni, nego svakoj iscrpljenoj mami koja jedva ima vremena za svoje osnovne potrebe, a kamoli za bilo šta drugo. To lično iskustvo me je podstaklo da iz uloge korisnice pređem u ulogu poslovnog partnera. Postalo mi je jasno da zajedno možemo da ponudimo ukusno rešenje koje do tada nije postojalo na našem tržištu.

Koji sastojci su, po vašem mišljenju, ključni za kvalitet majčinog mleka i kako ste ih birale za svoju recepturu?

Dušica: Kad savetujem mame, prvo naglasim da je temelj dobra žitarica, ali to mora biti celo zrno, ne beli hleb. Zato mi koristimo ovas kao bazu. Ovas je bogat mineralima i sporim ugljenim hidratima koji održavaju energiju i stabilan šećer u krvi. Dodale smo pšenične klice da dignemo nivoe gvožđa, cinka i vitamina B grupe, a laneno seme i badem obezbeđuju biljne proteine, vlakna i, što je bilo veliko otkriće laboratorije, prilično visoku dozu omega-3 masnih kiselina, koje su veoma važne za razvoj bebinog nervnog sistema.

Taj nutritivni „motor“ dopunile smo pivskim kvascem. Znam da to zvuči čudno i strano. Sam po sebi, on je zaista neprijatnog ukusa kad se uzima čist, ali u našem procesu izrade, odnosno u kombinaciji sa drugim namirnicama, taj ukus se potpuno izgubi, a donosi neprocenjivu količinu kompleks B-vitamina i prirodno podstiče laktaciju. Kao zaslađivač koristimo med, bez trunke rafinisanog šećera. Sve zajedno daje proizvod bogat cinkom, kalijumom, vlaknima, proteinima i omega-3; što praktično ispunjava ono „hiperproteinska ishrana“ sa otpusne liste iz porodilišta, ali u obliku zdrave užine, ne farmaceutskog dodatka.

Tijana: Moja navika je da gotovo uvek okrenem deklaraciju proizvoda koji konzumiram, pa mi je posebno bilo važno da naša deklaracija bude naš ponos, da sastojci budu prirodni i da ne uključuju palmino ulje ni rafinisan šećer. Zato smo, čim je kuhinjski prototip bio spreman, odnele keks i granolu profesorki Tanji na Poljoprivrednom fakultetu. Ona je okupila tim stručnjaka za žitarice, masti, šećere i deklarisanje proizvoda, pa smo zajedno usavršavali recepturu dok analize nisu potvrdile nutritivne vrednosti koje smo želele da postignemo.

Kako je izgledao petogodišnji maraton: od prvog kuhinjskog eksperimenta do finalne, laboratorijski potvrđene recepture?

Dušica: Počelo je sasvim nevino. Ja sam pravila granolu i keks u svojoj kuhinji da bih davala mamama kod kojih idem na kućne posete. Sve su bile oduševljene i raspitivale se gde ga mogu kupiti. Zahvaljujući njima, sve je i krenulo jer sam videla koliko žele da imaju pri ruci nešto tako i koliko im je to bilo potrebno.

Tijana: Kad sam se i ja priključila, shvatile smo da moramo da uozbiljimo stvar ako želimo da ovo ne ostane na nivou kućnog eksperimenta. To je bio trenutak kada je krenuo taj maratonski deo. Prvo smo naletale na zidove gde god se uputimo. Papirologija, laboratorijske analize, proizvodnja, procedure, otežani uslovi pregovaranja za male proizvođače, pronalaženje saradnika… Nismo lako pronašle partnera za proizvodnju koji ispunjava stroge standarde kojima smo stremele, ali kada smo ga napokon pronašle, shvatile smo da je i za njih ceo koncept O!Mama proizvoda novina, pa je ubrzo počeo zajednički proces učenja, koji se ispostavio kao pun pogodak.

Dušica: U jednom trenutku smo došle do toga da imamo granolu i keks, koji su i ukusni i funkcionalni i imaju sjajne nutritivne vrednosti, ali još nemamo firmu, prostor ni ambalažu. Pa, čak ni ime nismo imale. Tek tada kreće sledeći deo procesa registracija, deklaracija, nalazi, logistika…

Kako ste podelile uloge između zdravstvenog autoriteta i marketinško-biznis motora? Gde se vaše nadležnosti prepliću, a gde se razdvajaju?

Dušica: Nismo nikad sele da na papir napišemo čije je šta, te stvari su došle same od sebe. Ja sam lice brenda i „stručna policija“. Držim se mama, dojenja i nutritivnog kvaliteta. To znači da pratim svaku laboratorijsku analizu, recepturu i svakodnevno sam u kontaktu sa korisnicama da sakupim feedback iz prve ruke. Kada treba da se objasni zašto nam je pivski kvasac tu ili kako keks pomaže laktaciji, to je moj teren. Ali, ipak, svaka odluka o recepturi ili novom proizvodu donosi se zajednički. Ja donesem medicinski argument, Tijana gleda tržišni potencijal, pa „kuvamo“ dok obe ne klimnemo glavom.

Tijana: A ja sam sve ono iza kulisa. U to spada proizvodnja, ambalaža, dizjan, kampanje, logistika, onlajn prodavnica, PR i slične stvari. Kad treba da se pregovara sa pogonom, fulfillment centrom ili prodajnim partnerima, tu ja vodim komunikaciju. Radim na tome da razvijemo sistem tako da cela „mašinerija“ radi glatko.

Praktično smo jedna drugoj gas i kočnica u isto vreme. Nekad jedna gura: „Hajde sutra da lansiramo“, a druga kaže: „Čekaj, idemo prvo još jednu proveru“, pa se nađemo negde na sredini. Dopunjavamo se zato što radimo zajedno, i zato se stvari dešavaju tačno kad i kako treba.

Koliko su trudnice i mame učestvovale u testiranju i usavršavanju proizvoda i šta ste naučile iz njihovog feedbacka?

Dušica: Od prvog prototipa nisam radila ništa bez „terenske“ probe. Kad bih došla u kućnu posetu, ostavila bih mamama keks ili granolu, a već sledećeg dana stizale su poruke da je ukus sjajan. Kada smo počele da pečemo laboratorijske uzorke, svaka nova verzija ponovo je prolazila isti test.

Tijana: Te iste mame su nam kasnije postale neformalni R&D. Iz toga smo naučile da je najbolje merilo upravo ta mama koja jede keks jednom rukom dok drugom drži bebu. Ako njoj odgovara ukus, tekstura i praktičnost, znamo da smo pogodile.

Koliko je sopstvenog novca, rizika i neprospavanih noći stalo u pokretanje brenda. Jeste li tražile pomoć iz spoljnih izvora?

Dušica: Sve smo počele iz sopstvenog džepa. Bukvalno smo odvojile novac koji smo zaradile na drugim poslovima i rekle: „Hajde da probamo“. Nemamo ni kredit, ni dinar iz bilo kakvog fonda; jednostavno smo, kako ja volim da kažem, „odvojile od svojih usta“, i uložile u keks i granolu. Prvi izazov bila je ambalaža, jer njihovi uslovi i minimalne količine za štampu po dizajnu su prevelike za nas male proizvođače, a proizvod još nije ni izašao iz peći. Posle dve godine na tržištu i dalje praktično sve što zaradimo vraćamo nazad. Realno je da tek između treće i pete godine počnu da se vide prvi plodovi tog rada.

Tijana: Finansijski to liči na ringišpil. Sistem nije baš naklonjen malim proizvođačima. Gde god da pokucate, naiđete na nerealne uslove koji su krojeni za velike igrače. Onda vas stalno melje osećaj da ste daleko na listi prioriteta svim vašim saradnicima, koji se, naravno, fokusiraju na klijente od kojih više zarađuju. Uprkos svim tim pritiscima, nikada nismo odustale. Neprospavanih noći je bilo bezbroj, ali svaki put kad pomislim da stanemo setimo se koliko verujemo u O!Mama brend i sve vrednosti koje ga čine i nastavimo dalje još jače.

Gde sve potrošači trenutno mogu da kupe O!Mama proizvode i kakvi su vam planovi za ulazak u veće lance?

Dušica: Trenutno smo dostupne kroz moju mrežu mama. Taj metod „od usta do usta“ nam je jako bitan, jer imamo zajednicu koja već veruje proizvodu i spontano širi priču dalje. Ove godine cilj nam je da proširimo mrežu u nešto ozbiljnije. U pregovorima smo s domaćim onlajn marketplace-ovima, a u toku su razgovori za ulazak u neke velike lance. Još smo u fazi „načelne potvrde“, ali verujemo da ćemo se u narednih godinu dana naći i na toj polici.

Tijana: Imamo i naš sajt gde nam onlajn prodaja donosi dobar deo prometa. Na događajima, poput „Profi mama“ konferencije, ljudi mogu da probaju proizvod, što nam je sjajan način da se predstavimo široj publici. Ulaskom u drogerije i veće markete rešile bismo veliki izazov, a to je poštarina. Proizvod sam po sebi nije toliko skup, ali dostava zna da udvostruči cenu; zato nam je važno da mame mogu da ga ubace u korpu u svom lokalnom marketu, bez dodatnih troškova.

Pored hrane, kakvu dodatnu podršku gradite za mame u prvim mesecima posle porođaja?

Dušica: Još pre nego što smo ispekle prvi zvanični keks, imala sam svoju „fit i zdrava mama“ baby patrolu, koja je obuhvatala kućne posete, onlajn konsultacije i male grupne radionice o dojenju. To se sada još više proširilo, tako da svake nedelje radim edukativne susrete uživo ili preko video-poziva, a mame u tom periodu ne dobijaju samo savete, već i osećaj da nisu same. Često mi kažu da im je ta podrška psihološki jednako važna kao i hrana koju nudimo.

Tijana: Na terenu nas možete naći gde god se skuplja naša ciljana publika. Pored toga, planiramo sopstveni veći događaj, gde će se Dušičino znanje o dojenju spojiti sa promocijom O!Mama proizvoda. To će biti kao druženje na kome mame mogu da nauče konkretne veštine, probaju proizvode i povežu se međusobno.

Dušica: Pokazalo se da je zajednica jako bitna svim mamama koje se posle porođaja mogu osetiti same i izolovane. Zato pored događaja imamo i veoma aktivnu Viber grupu gde nove i iskusne mame razmenjuju savete, a mi slušamo njihove potrebe i brzo reagujemo – bilo da je u pitanju dilema oko sastojaka ili emotivna podrška.

Kakav biste dale savet ženama koje razmišljaju o sopstvenom biznisu u prehrambenoj industriji: čega da se plaše, a šta da ignorišu?

Dušica: Prvo, da kažem ono što uvek naglašavam mamama koje me pitaju kako smo se upustile u sve ovo – preduzetništvo nije za svakoga. Morate da prihvatite da nikada neće postojati idealan trenutak jer tu su porodica, tržište, država… Ništa vam neće dobrovoljno stati u savršen red. Ako čekate idealne uslovem možete da čekate zauvek. Ja zato uvek kažem: Ako vam ideja gori u stomaku, krenite, ali budite spremne na tri do pet godina ulaganja pre nego što vidite neki konkretan dobitak.

Tijana: Moja poruka je da je površno testiranje ideje veći izazov od konkurencije. Ideja je važna, ali je to tek mali deo velike hobotnice. Realizacija je ono što pojede i novac i vreme. Zato, pre ulaska u pogon, dobro istestirajte vaš koncept, finansije i sopstvenu motivaciju. Taj unutrašnji kompas koji zna zašto radite to što radite mora da bude čvrst, jer to je ono što će vas održati kad vas prvi put preplave rokovi, muke sa ambalažom i ona klackalica između „ovo je genijalno“ i „zašto sam ovo uradila“.

I oslobodite se straha da će vam neko ukrasti ideju. Šansa da neko uzme i zaista realizuje tuđ koncept toliko je mala da zaista ne vredi ćutati, tako da slobodno pričajte, tražite povratnu informaciju i kontakte; to je jedini način da ideja sazri.