Parfimerija Sava:
Mirisne note predratnog Beograda

Kada i kako je nastala parfimerija Sava?

Sama priča kako se moja porodica obrela u parfimerstvu je krajnje zanimljiva. Naime, za sve je zaslužan porodični prijatelj, koji je ostao siroče usled Prvog svetskog rata. Sticajem okolnosti, završio je u Provansi, tačno na granici Francuske i Švajcarske, gde je počeo da radi u jednoj laboratoriji za izradu mirisa.

Pokazao se kao veoma talentovan i radan momak, koji se u tom poslu snašao mnogo bolje od drugih i najpre je postao šegrt, a potom i tzv. „nos“ u čuvenoj ževenskoj kompaniji Givaudan. Kao odrastao čovek, rodna gruda je počela da doziva nazad, pa se on sa ozbiljnim iskustvenim kapitalom vratio u Beograd.

Prožet frankofilskim duhom i ljubavlju prema mirisima, stariji sin dedinog brata, Đura Jovanov, zainteresovao se da ispeče taj zanat od prijatelja kuće. Tako je moja porodica u februaru 1941. godine, uprkos turobnim predviđanjima koja su se nadvila nad Evropom, otvorila parfimeriju Đurđevak na Topličinom vencu.

Ta mirisnica radila je punom parom tokom čitavog Drugog svetskog rata i okupacije, da bi 1949. godine bila nacionalizovana, našavši se među 30.000 privatnih biznisa u ondašnjoj Srbiji koji su izgubili dozvolu za rad. Međutim, 1954. godine nastavili smo novim imenom, parfimerija Sava; i na novoj adresi, Kralja Petra 75.

Kako je izgledala parfemska industrija u XX veku?

U odsustvu komercijalnog parfimerstva, ovaj posao je bio namenjen manjim i većim privatnim parfimerijama. Tako je bilo svuda u svetu, pa i u samoj Francuskoj. U Parizu su se etablirali vrhunski parfimeri, ali oni nisu bili deo nekih konglomerata, već samo dobro razvijene radionice. Ista situacija je bila i kod nas, gde su domaći parfimeri bili rastrzani između Pariza i Beča, dva centra evropske kulture i ekonomije, odakle su i dolazile sve novotarije.

Rafinerije su se bavile preradom i proizvodnjom esencijalnih i mirisnih ulja, a parfimeri su svojim sluhom prema zahtevima tržišta izrađivali mirise, koji su manje-više bili u skladu sa tadašnjim modnim trendovima. I bilo je neminovno da ono što bi uspešna francuska parfimerija lansirala proširi među višem slojem građanstva i uticajnim krugovima, te posredstvom železnice dopre i u druge evropske kutke.

Ono što treba istaći jeste da je tada postojao samo jedan vid mirisa. Dakle, nije bilo podele na muški i ženski miris. Postojao je ugodan nadržaj čula njuha, koji je jednostavno ukršavao bilo koje ljudsko biće. Kasnije se uvidelo da određene mirisne note više pristaju gospodi, a druge, pak, damama.

Kao i u svakoj industriji, i ovde je bilo liberalnih majstora, koji su bili skloni eksperimentisanju. Željni da budu drugačiji i skrenu pažnju na sebe, davali su sebi za pravo da prave mirise koji su ekstravagantni, koji su unisex, koji su ženski, po pravilima, a namenjeni su muškarcima i obrnuto.

Koliko se tradicija zadržala u parfimerstvu?

Doslednost sopstvenoj tradicionalnosti, po meni, daleko je važnija od uklapanja u moderne tokove. Tokovi se naprosto dešavaju i pre nego što ljudi primete. Danas tok ne sluša zahteve publike, već nameće nešto svoje. I upravo to sidro tradicionalnosti ima krucijalnu rolu u parfimerstvu. U prevodu, ono što je novo ne može se apriori smatrati dobrim, ali ni lošim.

Balans leži u spoju iskoraka bez preterane žurbe i stamenog pogleda na ono gde smo bili. Otuda mi uvek nastojimo da u ponudi imamo jedan-dva krajnje tradicionalna mirisa, odnosno sa recepturama koje datiraju od pre Drugog svetskog rata. Istovremeno, trudimo se da u izvesnim modnim kreacijama insistiramo na tendencijama koje su bile važeće, recimo, pre 40 godina, što deluje kao čitava večnost u današnjem vremenu.

Danas, kad biste pomirisali miris po receptu od pre 40 godina, prozvali biste ga arhaičnim, što se ne može reći pre 40 godina za 40-godišnje parfeme. Hoću reći, kad sam ja doživeo svoje prvo osvešćenje parfimerstva, preratni mirisi su bili osetno manje različiti od onih koji su tada bili aktuelni, što svakako nije slučaj danas.

U konačnici, ne smemo da se predamo napretku zarad istog, već moramo zadržati tradiciju, ali u pravoj meri.

Koliko se promenio postupak izrade mirisa tokom decenija?

Sam miris nastaje na gotovo istovetan način. Suštinski, tehnologija prirodnog ekstrakovanja mirisnih ulja iz postojećih biljaka se nije preterano promenila. Manje-više, to je danas malo pročišćenije i rafinisanije, ali, generalno, izvodi se po istim zakonima hemije kao i nekad. Jedino što se danas puno toga oslanja na sintetike, ali to je zbog potreba masovne proizvodnje.

Koje kvalitete smatrate ključnim za uspeh u parfemskoj industriji?

Jedan je, svakako, mikroosluškivanje tržišta bez preteranih predikcija. Jer, simulacija je jedno, a realna situacija sasvim drugo. Zato je potrebno blago i pedatno osluškivanje tržišta, a i svake mušterije ponaosob, jer tako se stvara renomirana usluga koje će zadovoljiti svakoga u određenoj meri. Postavljanje pravog pitanja u pravom trenutku će mušteriji pomoći da se eventualno odvaži i proba nešto što joj inicijalno ne bi bilo ni na kraju pameti.

Dakle, kroz osluškivanje i razgovor, odnosno posredstvom vida trgovačko-zanatske psihologije vi dolazite do tih osećanja koji mogu da pomognu klijentu. Naravno, to je hod po tananoj ivici, gde vi ne smete da se namećete kupcu, nego jednostavno pomažete. I ta pomoć treba da bude dovoljno sugestivna da ne postane odbojna.

To je verovatno najvažniji kvalitet za uspeh u parfemskoj industriji.

Ko danas stoji iza parfimerije Sava?

Nosilac posla je moj otac, Nenad Jovanov, treća generacija parfimera u porodici Jovanov, uz svesrednu pomoć moje supruge Jelene i moje malenkosti, naravno, kad god smo u mogućnosti.

Kako ste izgradili i održali lojalnost kupaca tokom svih ovih godina?

Danas bi svi voleli da imaju lojalne mušterije, ali često previde kako da ostvare tu odanost. Gledajte, mi ovaj posao radimo ispunjeni ljubavi prema istom, a zatim ispunjeni poštovanjem prema svima.

Kod nas ne postoje prioriteti, tj. povlašćeni klijenti. Kod nas postoje samo mušterije. Da, imamo kupce koji pazare godinama i decenijama unazad, kao i oni koji prvi put ulaze u lokal. Svi oni su isto tretirani, s tim što ćemo sa dugogodišnjim mušterijama prozboriti koju reč više, jer se znamo, a sa nekim smo postali i prijatelji.

Takav način ophođenja sporo, ali sigurno gradi jedan korpus uzajamnog poštovanja. Nakon što prođu godine i godine, to poštovanje se slegne, fundira i odatle nastaje jedna vrsta lojalnosti koju možete videti na našem primeru.

Koje su vam najveće prepreke u poslovanju?

Vidite, mi smo mali i naše prepreke za neke možda deluju sitno, ali nama mogu da budu poprilično krupne. Glavni izazov koji se javio napretkom civilizacije i masovnom industrijalizacijom svih vrsta proizvodnje jeste tzv. minimalna količina. Dakle, više ne možete da ostvarite saradnje sa određenim firmama zato što ne trebujete dovoljno.

Mi smo minijaturna radnja, koja manufakturno radi, i jednostavno ne možemo da trošimo kao neke velike, industrijalizovane firme, koja imaju robotizovane punionice. A kompanije su počele da postavljaju minimalne standarde nabavke, gde vi morate da uzmete po nekoliko paleta robe, koje mi naposletku niti možemo da potrošimo niti možemo da priuštimo u datom trenutku.

Tako da, izazovno je opstati sa našim obimom poslovanja, te izboriti se sa tržištem koje neprestano raste i razvija se.

Šta vama mirisi znače?

Meni miris predstavlja asocijaciju i sećanje. To je neobjašnjivo zadovoljstvo magnovenja dok se uživa u nanetom mirisu, koji postepeno počinje da čili i postaje deo vašeg sopstva. Verovatno mnogi mogu da se poistovete sa tim.

Kao što vidite, ja sam dugo razmišljao na to filozofsko pitanje, pa samo donekle uspeo da verbalizujem odgovore, koje aktivno pretačem u knjigu, koja bi trebalo da bude posebno interesantna zato što nema pregršt štiva na tu temu.

Po čemu se izdvajaju mirisi parfimerije Sava?

Kvalitetu, jednom rečju. Kao naslednik, ja sam zaslužan da prenesem naš manifest da kvalitet uvek mora biti apsolutan, jer to je preduslov za bilo kakvo dalje bavljenje poslom. Međutim, moram da se ogradim i naglasim da to nije uvek slučaj u parfemskoj industriji, gde i te kako ima poigravanja sa kvalitetom, ali neka ostane na tome.

Sava mirisi imaju širok dijapazon. Mi se trudimo da ne budemo ukalupljeni, već da stalno imamo neku vrstu diverziteta, što neretko nije dostupno u glavnim tokovima. Naprosto, oni halapljivo ganjaju profit, u skladu sa Excel tabelama, i čim nešto nema posebnu „prođu“, odmah to povlače iz prodaje.

Kod nas to nije slučaj. Zato što mi radimo sa drastično malim količinama i nama je potpuno isplativo da imamo dva-tri-četiri egzotična mirisa na rafovima, koji će možda zainteresovati šačicu mušteriju da nanesu na sebe i, na koncu, ukažu im poverenje da postanu njihovi mirisi.

Kako pomažete kupcima u odabiru mirisa?

Mirise isključivo biraju kupci, jer, u protivnom, na šta bi to ličilo da vršimo izbor umesto njih. Mi možemo da asistiramo sugestijom i mišljenjem o dotičnom parfemu ili toaletnoj vodi, a na njima da odaberu, što je ujedno i naš moto.

Ukoliko mušterija nije raspoložena da prelomi, razume se, mi ne insistiramo, već predložimo da odluka prenoći, uz napisanu mirisnu notu. I vreme učini svoje. Katkad ljudi se vrate i pazare, katkad više nikad ne zakorače u našu radnju, i to je sasvim u redu.

Koliko je važno pratiti trendove u industriji parfema i kako vi to činite?

Odmah ću vam reći kako mi to radimo – nikako. Verujem da bi mnogi pretpostavili da mi koristimo naše noseve za udisanje mirisa koji su u modi, te da pravimo pandame na osnovu toga. Daleko od toga.

Ja sam odavno prestao da mirišem industrijske mirise kako ne bih imao distrakciju u izboru. Sam izbor donosimo kroz analiziranje zahteva i preporuke klijenata. Ako nas uzorak zainteresuje, možda učinimo nešto po tom pitanju.

No, generalno, parfimerija Sava dovoljno dugo postoji da je svesna ciklusa rotacije mirisa – za 70 godina svedočimo nekoliko ciklusa koji su potpuno istovetni. Pitanje je samo odabira pravog trenutku kad to za izvesti i to je to. Verujte mi, svi to rade, pa čak i veliki, ali uz energično poricanje i agresivni marketing.

Odakle crpite insipiraciju za kreiranje novih mirisa?

Gledajte, mi ne kreiramo mnogo mirisa – svega dva-tri tokom godine, ako i toliko. Više je to posezanje za polugotivim, poludizajnerskim ili davno dizajnerskim, a nikada obelodanjenim mirisom, uz naklonost ka nekom prepoznatom trendu.

Kao školovani autor i filmski stvaralac, mogu vam reći da inspiracija postoji samo na velikom platnu, gde vi pozovete muzu i niotkuda vam se javi ideja. Sve ostalo je industrijalizacija, da tako kažem. Kad vi date timu od 20 ljudi zadatak da naprave 10 uspešnih mirisa, znate li koliko će napraviti? 5.000, i to na silu, a potom se to svodi na nekoliko mirisa. Tako da, tu nema ni trunčice genijalnosti.

Inspiracija je kad vi sedite na livadi i, recimo, pomislite da je lep miris kore drveta obasjane suncem, pa biste to da nekako pretvorite u parfemskom smislu. E, to je trenutak inspiracije. Sve drugo je industrijalizacija. Jednostavno, inspiracija je nešto što dolazi samo od sebe, ne može se dozvati, a sve ostalo je zanat improvizacije.

Kako izgleda odabir idealnog mirisa?

Verovali ili ne, ali idealni miris je mit. On može da postoji samo za taj jedan tren, a, koliko sutradan, ne mora da bude više idealan. Mirisi su prolazna stvar i sasvim je u redu predomisliti se, te zavoleti nešto potpuno drugačije.

Stoga, kupci kod nas u radnji mogu pre svega očekivati pomoć u izboru mirisa. Ta pomoć se ogleda u tome da pomno saslušamo šta misle da žele, a onda diskretno pokušavamo da ustanovimo da li je to, zapravo, to. Doduše, da ne grešim dušu, ima mušterija koje tačno znaju šta žele i to dobijaju na tacni.

Da li sarađujete sa drugim brendovima?

Iskreno govoreći, nemamo nikakve direktne saradnje sa drugim brendovima. Povremeno nas angažuju renomirana imena na državnom nivou, kao što su Srpska pravoslavna crkva ili Galerija Matice srpske, radi izrade eksperimentalnih mirisa.

Verovatno se pitate zašto nemamo kolaboracije, koje su u današnje vreme umnogome popularne. Odgovor je vrlo jednostavan – nemamo potrebu za tim. Iako su nam nuđene saradnje sa različitim brendovima, mi sebe vidimo kao potpuno nezavisne i u tome se ogleda naša autentičnost. Lično smatram da se saradnja uvek svodi na kompromis, što dalje dovodi do gubitka izvesne slobode u radu.

Da li je digitalno doba donelo promene u prodaji parfema?

Znate kako, isforsirana digitalizacija koja se dogodila pre četiri godine jasno je dala k znanju da mnoge stvari mogu da se rade od kuće, putem kompjutera. Međutim, neke stvari i dalje ne mogu da se prebace online, barem je to moje uverenje. Štaviše, mi smo imali eksperimentalne pokušaje digitalizacije, koji su nam samo potvrdili da celokupan štih parfimerije Sava nije moguće digitalno uobličiti.

Jednostavno, momenat kad vi uzmete nečiju ruku i osetite kako taj miris na njihovoj koži pristaje, te pogledate u oči neodlučnu osobu po pitanju mirisa i spazite da je pod uticajem snažnih predrasuda o sopstvenom ukusu ili silovitog trenda – to nikako ne možete digitalno otelotvoriti.

A naša parfimerija je upravo manifestovana na taj način. Njena suština je lični kontakt, da je prodavac ujedno i kreator mirisa, a ne neki bot koji vam se u onom oblačiću predstavlja i, uz pomoć algoritma, pruža preporuke. Mišljenja sam da veštačka inteligencija nije napredovala dovoljno da može da se umeša u taj vidi spontane psihološke analitike.

Stoga, do daljeg, u parfimeriju Sava lično i nikako drugačije.

Dakle, isključivo u Kralja Petra 75?

Tako je. Svedoci smo da neretko klijenti nisu u mogućnosti da verbalizuju ono što žele. Nažalost, to je posledica izloženosti nizovima sadržaja koji imaju za cilj da ukinu sopstveno mišljenje. Tako da, bilo bi potpuno sumanuto očekivati da dođu i traže ono što je njihova zamisao, i to je sasvim u redu.

U najvećem broju slučajeva to je nešto što su videli, pročitali ili čuli da je moderno. I, kad im pokaže taj miris, oni se uglavnom razočaraju. To je jedan od glavnih razloga zašto je poželjno doći lično u parfimeriju Sava. No, ukoliko neko želi da mu miris bude poslat kurirskom službom, to nije nikakav problem.

Što se tiče naručivanja iz inostranstva, to, nažalost, zahteva posebna osiguranja, što bi u konačnici značilo da bi parfemi i toaletne vode izašle iz cenovne kategorije koju smo mi sebi zadali kao zadatak da ne bude visoka.

Da li nameravate da držite obuke iz parfimerstva?

Imali smo sijaset upita na tu temu, ali odgovor je uvek isti i on glasi: Mi smo porodična parfimerija, koja počiva na porodičnom nasleđuju. Određene stvari su namenjene da ostanu u krugu porodice i tu nema pogovora.

Koja je najveća lekcija koju ste naučili kao preduzetnici u ovoj industriji?

Mislim da je bavljanje ovim poslom jedna velika lekcija. I bilo bi i te kako pogrešno kad bih rekao da smo je naučili. Na toj lekciji mora iz dana u dan da se radi.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Supruga i ja smo potpuno drugačije akademski obrazovani – ona je fotograf, a ja filmski snimatelj. Jasno se sećam da mi je deda govorio da svako od nas mora da ima svoj primarni posao, kojem će parfimerstvo biti nadogradnja, jer samo tako se ovaj posao može obavljati sa ljubavlju. Mislim da su to vrlo jasni planovi za budućnost, za koju, naravno, ne znamo kakva je i šta će doneti sa sobom.