Princ Leather:
Porodična radionica poslovne kožne galanterije sa 35-godišnjom tradicijom

Kada i kako je nastao Princ Leather?

Firmu je osnovao moj tata 1990.godine, dve godine pre mog rođenja. Isprva, to je bila samo zanatska radionica za popravku, sa dvoje zaposlenih – njim i mamom. Mušterije su donosile torbe radi promene kopče, šnale, kaiša, i vrlo brzo uvideo je da ljudi vole kvalitetne i ručno rađene stvari, pa je krenuo da pravi sitnice: priveske, kaiševe, futrole i slične stvari.

Kad se pokazalo da mi u tom pogledu nismo imali konkurenciju u Srbiji, rešio je da otvori prodavnicu u Požegi, gde bi mama prodavala stvari koje on napravi. Ispostavilo se da su kupci bili izuzetno zadovoljni našim proizvodima, što je bio znak da firma treba da se okrene u smeru proizvodnje od početka do kraja, fokusirajući se na biznis, odnosno poslovnu kožnu galanteriju.

Cilj su nam bile firme koje drže do svog imidža, i koje bi te kožne predmete poklanjale svojim zaposlenima i saradnicima. Sve to je eskaliralo u ovo što vidite danas – 50 radnika, pregršt nagrada i priznanja u domenu malih i srednjih preduzeća, sa novim klijentima koji pristižu svakodnevno.

Kako ste se vi odlučili da se priključite porodičnom biznisu?

I brat i ja smo odrasli skupa sa ovim biznisom i sve je vodilo ka našem uključivanju, pa smo shodno tome završili fakultete koji nam mnogo pomažu u ovome što danas radimo. Brat je završio industrijski dizajn, a ja modni. Da, možda u tinejdžerskim danima nismo bili presrećni zbog toga, ali kad smo odrasli, uvideli smo druge opcije i oberučke smo prihvatili da se pridružimo Princ Leatheru. Uz to, oboma nam je tata veliki uzor, koji radi sa istim entuzijazmom kao i pre 35 godina, kad je pekao zanat.

Koliko se vaše vođenje firme razlikuje od očevog?

Mislim da se vreme veoma promenilo, kao i sami ljudi. Njegov princip rada daje rezultate, pa težim u tom pravcu, a današnji klijenti su pretežno moja generacija, koja mi je bliska. Na kraju dana, tata i ja smo praktično ista osoba – samo smo različitog životnog doba.

U pogledu dizajna, koliko se današnji proizvodi razlikuju od početnih?

Znate kako, jedni se razlikuju, a drugi ne. Uzmimo, na primer, muške i ženske novčanike – njih je tata dizajnirao pre tri decenije i oni su ostali doslovno isti zato što se radi o klasici, koja ne podlaže modnim trendovima. I, kad podvučemo crtu na kraju godine, oni su ubedljivo najprodavaniji.

Zanimljivo je da prodajete koričene Biblije. Kako ste se sa tim uhvatili ukoštac?

Jednom davno, tata je dobio upit za koričenje izvesne knjige. Kako nikada to pre nije radio, krajnji ishod ga je prijatno iznenadio. Bilo je i te kako reprezentativan predmet. I onda mu je palo na pamet da isto takvo izdanje zaslužuje sveta knjiga – Biblija. Ne da je bio u pravu, nego je vreme pokazalo da je to u potpunosti promenilo tok našeg poslovanja.

Danas, naše koričene Biblije se kupuju kao pokloni za slave, krštenja, rođendane i mnoge druge proslave. Naprosto, sa posvetom, to je dar koji će ostati zauvek u okviru porodice, čak i ako niste pobožna osoba.

Istovremeno, Princ Leather proizvodi su našli svoje mesto u gotovo svim crkvenim prodavnicama. Sarađujući sa eparhijama, uvek smo u toku sa potražnjom.

Koliko proizvoda imate u asortimanu za poslovne klijente?

Imamo oko 300 artikala u 16 boja kože. Ono što firme najviše naručuju jesu sitnije stvari, poput novčanika, futrola za naočare ili pasoš, rokovnika, itd. U principu, to su znakovi pažnje koje će pokloniti ili svojim zaposlenima ili klijentima, naravno, sa logom. Kad se oni još upakuju u posebnu ambalažu, koja je isto brendirana, to izgleda veoma luksuzno.

Znači, postoji mogućnost personalizacije predmeta?

Apsolutno. Zapravo, to je okosnica našeg poslovanja. Mnoge firme biraju da se njihov logo nađe na artiklima koje poklanjaju svojim zaposlenima, suvenirnice grb svog grada, itd. Na kraju, to ne mora nužno da bude logo. Pojedinci zahtevaju posvetu ili inicijale na kupljenom predmetu. Nedavno smo klijentu ugravirali na novčaniku posvetu koja je glasila: „Ti si moja loptica“, što je krajnje simpatično.

Pored mogućnosti personalizacije i brendiranja, ono što nas, takođe, izdvaja od drugih firmi koje se bave ovim poslom jeste ogroman lager. Jednom kad izbacimo novi artikal, mi ćemo ga u svakom narednom trenutku imati na stanju.

Kada ste shvatili da je posedovanje lagera prekretnica za biznis?

Kada smo počeli da dobijamo sve više i više porudžbina, lager se nametnuo kao logična solucija. Svake godine se trudimo da povećamo taj lager, ali to nam ne polazi za rukom, jer posla ima sve više i više. Naročito pred Novu godinu, kad nama kreće sezona i pik poslovanja, pa tada pripreme otpočinju već u oktobru.

Danas smo firma koja ima sopstvenu proizvodnju i radi isključivo veleprodaju, a putem maloprodajnih zastupnika naše proizvode možete pronaći u svakom gradu u Srbiji.

Za taj obim proizvodnje bio je potreban i veći prostor, zar ne?

Apsolutno. Pre toga svi radovi su se odvijali u porodičnoj kući, gde su moji roditelji radili sa dva-tri radnika. Kada je tim počeo da broji preko deset zaposlenih, uvideli smo da više ne može da se radi po starom – veći prostor je bio preko potreban. Stoga smo napravili halu u kojoj se trenutno nalazimo, a 5-6 godina nakon toga još jednu halu pored.

U principu, poslovni put Princ Leathera je veoma interesantan. Mi smo oduvek gledali i tražili inspiracije, nikada nam nije bilo teško da obiđemo sajmove po celom svetu i upoznamo se sa novotarijama. Cilj nam je da otkrijemo šta je sada popularno, ali i kako možemo da unapredimo sopstvenu proizvodnju.

Primera radi, pre nego što sam se pridružila firmi, u ponudi smo imali svega tri boje kože: crnu, braon i bordo. Ja sam želela da malo prodrmam proizvodnju, i uvedem boje kao što su zelena, žuta i pink. Mi smo ostali da se bavimo istim poslom – samo što je to sada modernija poslovna galanterija. I to je našlo svoje uporište u korporacijama i firmama.

Dakle, vi ste zaduženi za inovacije?

Pre bih rekla da sam donekle osvežila i osavremenila ponudu. Recimo, pre nekoliko godina smo uvrstili ručno slikane svilene ešarpe, koje idu u setu sa novčanicima. Kako je reč o ručnom radu, svaka ešarpa je unikatna, a za to je zaslužan nas tim slikara, koji imaju apsolutnu slobodu da iskažu svoj neupitni umetnički talenat.

Sa druge strane, brat je zaslužan za inovativan dizajn, otac za iskustvo, a majka za organizaciju, tako da se dobro upotpunjujemo.

Kako ste došli na ideju da u ponudu uvedete hjumidore?

Osluškivali smo publiku. Dobili smo veoma veliku količinu upita za hjumidore, što je meni prosto bilo nepojmljivo, ali ima i do toga da je to uglavnom tražila starija generacija, koja voli da uživa u tompusima, u tom hedonističkom smislu.

Uglavnom, tata je uložio dosta vremena, najpre u istraživanje, a potom i u pravljenje hjumidora – jer, to nije samo drvena kutija, već prostor koji mora da održava određenu vlažnost kako bi se tompusi i cigarete adekvatno skladištili. Naposletku, izrada mu je pošla za rukom, tako da od pre godinu dana imamo novi proizvod u ponudi.

U principu, važno je slušati šta misle klijenti. A kada uzmete u obzir da mi znamo slušati, i da imamo mušterije još od 1990. godine, onda je više nego očigledno da smo i te kako dobro upućeni, što je najveća moguća pohvala za nas.

Koja je minimalna porudžbina koju primate?

Jedan komad bilo kog artikla iz naše ponude, verovali ili ne. Nama je svejedno da li naručujete komad, deset, sto ili hiljadu. Jedina razlika jeste u ceni, odnosno ukoliko naručite više komada, utiskivanje logoa je gratis.

Koliko ranije treba da vam se stranke jave sa porudžbinom?

Sve zavisi od proizvoda koji se naručuje. Ako uzimate nešto što uvek imamo na lageru, isporuka će biti koliko sutradan. Ukoliko željenog proizvoda u određenoj boji nemamo u dovoljnoj količini, što može da se dogodi, jer imamo 300 artikala u 16 boja, onda vam nudimo dve opcije: ili da sačekate dva dana da se izrade, ili da iskombinujemo porudžbinu sa onim bojama koje imamo trenutno na stanju. Svakako je sve stvar dogovora, a mi se trudimo da maksimalno izađemo u susret i da ispoštujemo rokove koji su vama važni.

Mnogi preduzetnici imaju poteškoća sa angažavanjem stručnog kadra. Da li je to slučaj i kod vas?

Svesna sam da je to veliki problem, ali mi tu muku ne mučimo. Svi naši zaposleni su sjajni, a mnogi od njih imaju decenijski staž. Mislim da je to zato što nudimo izvrsne uslove, ali smo i razuman poslodavac. Usled toga, deo našeg kolektiva su i mladi, koje „bije glas“ da su neretko nestalni na poslu, ali mi to do sada nismo iskusili.

Da li ste i koliko ulagali u marketing?

Mi smo oduvek ulagali u kataloge, svake godine ih slali na adrese naših klijenata i zastupnika, i to je bio jedini vid marketinga, a ostalo je učinila kvalitetna ručna izrada, kao i koža i ostali materijali vrhunskog kvaliteta. U prilog tome, tek pre par godina smo otvorili profil na Instagramu. Videćemo dalje šta će biti dalje u planu.

Pored poslovnog sektora, s kim još sarađujete?

Blisko radimo sa ugostiteljima i hotelijerima. Zapravo, izrađujemo čitav ugostiteljski i hotelijerski program: od podmetača za stolove, futrola za pribor, preko jelovnika i knjiga utisaka, do privezaka za sobe i ostale opreme za hotelijere.

Da li se izvozite Princ Leather proizvode?

Apsolutno, najviše u države u okruženju, tačnije zemlje bivše Jugoslavije. Generalno, blisko sarađujemo sa njihovim ministarstvima, kojima izrađujemo futrole za značke, kožne korice za povelje i slične stvari.

Kakvi su vam planovi za dalje?

Iskreno, ne planiramo ništa posebno. Iz godine u godinu pravimo sitne promene, kao što je, recimo, bolja video-montaža za Instagram ili drugačija formulacija na sajtu. Takve stvari deluju kao sitnice, ali kad se nakon izvesnog vremena osvrnete, tek onda vidite šta ste postigli.

Od silnog posla, niko od nas četvoro nema vremena da sedne i natenane razmisli kakve promene bi mogle da se uvedu, te da aktivno radi na realizaciji istih. Naprosto, samo nam u nekom trenutku sine, dogovorimo se i napravimo to.

Šta biste poručili budućim preduzetnicima?

Moja poruka glasi: Dobro istražite tržište i, kada napravite plan čime želite da se bavite, ispitajte kakva su očekivanja potencijalne publike. Nakon toga, stvari se vrlo brzo iskristališu. Recimo, kad sam se priključila firmi i preuzela odgovornosti, neki modeli mi se nisu dopadali, ali su bili traženi i prodavali se.

Dakle, svoj ukus morate ostaviti po strani, a akcenat prebaciti na kvalitet, tako da isti ne može da se ospori. Složićemo se, to je, ipak, ono što je najvažnije. Dizajn može da se promeni, ali kvalitet mora da ostane isti. I ta deviza nas je dovela ovde gde se danas nalazimo.