Puterko:
Zdravi i ukusni puteri i kremovi od orašastih plodova koje voli i staro i mlado

Kada ste počeli sa radom i koja je osnovna filozofija vaše proizvodnje, posebno kada je reč o sastavu proizvoda i dodacima?

Počeli smo sa radom 2021. godine i naša delatnost je proizvodnja putera od orašastih plodova, upotrebom najkvalitetnijih sirovina i bez aditiva. Nastojimo da naši puteri budu uvek čisti i da nemaju nekih nepotrebnih dodataka. U proizvodnji naših kremova, koji su namenjeni kako za decu, tako i za odrasle, koristimo prirodne zaslađivače, poput kokosovog šećera, začine i liofilizovano voće.

Naša filozofija je u tome da, ako imate dobru sirovinu, nema potrebe da se išta drugo doda. Dodaci poput stabilizatora ili ulja suštinski služe da poprave lošu sirovinu. Naravno, dobra sirovina prve klase uvek košta, pa je industriji lakše da pribegne nekim trećim klasama ili neoljuštenom kikirikiju, i da onda dodaju malo ulja kako bi dobili željenu teksturu. Mi radimo drugačije jer koristimo kvalitetnu sirovinu i onda prosto nema potrebe za tim dodacima.

Kako je došlo do toga da se zainteresujete baš za proizvodnju putera od orašastih plodova? Koliko vam je formalno obrazovanje pomoglo u razumevanju procesa?

Po zvanju sam inženjer tehnologije. Iako sam završila naftno inženjerstvo, taj smer svakako pripada hemijskoj grupi predmeta, gde se tu i tamo provlači i ishrana, s obzirom na to da na fakultetu prve dve godine svi slušamo istu materiju pre nego što se usmerimo.

Sama ideja za Puterko nastala je iz čiste radoznalosti, jer sam se pitala kako uopšte nastaje kikiriki puter. Zanimao me je sâm proces proizvodnje i počela sam to usputno da istražujem. Kako sam ulazila dublje u tematiku, postajalo mi je sve zanimljivije. Na kraju sam odlučila da pokušam, jer sam shvatila da sam proces nije toliko kompleksan i da je to posao koji, za početak, može da izvede jedna osoba bez prevelikih ulaganja, za razliku od, recimo, pokretanja proizvodnje mleka.

S obzirom na to da pre 4-5 godina ovo nije bio popularan proizvod u Srbiji, kako ste sticali znanje o samoj proizvodnji i tehnologiji?

Znanje sam sticala prvenstveno kroz čitanje knjiga i detaljno praćenje američkog tržišta, s obzirom na to da su oni, ipak, šampioni u ovoj industriji. Analizirala sam razne varijante proizvoda, šta se sve u njih dodaje i zašto. Moj cilj je bio da pronađem način da sve te nepotrebne dodatke zaobiđem.

Da bih to uspela, prvo sam morala da razumem njihovu svrhu. Na primer, zašto se dodaje stabilizator, a zašto se dodaje ulje? Zaključak je bio jasan: to su stvari koje suštinski popravljaju lošu sirovinu. Kada imate sirovinu prve klase, nema potrebe da se išta drugo doda. Kada sam to shvatila, bilo je lakše pronaći i „kako“ da napravim proizvod bez njih.

Kvalitet sirovine je ključan za vaš proizvod. Kako ste uspeli da pronađete pouzdanog dobavljača i izgradite odnos poverenja koji traje već toliko godina?

Već pet godina sarađujem sa istim dobavljačem. To je odnos koji se zasniva na potpunom poverenju, jer znam da je sirovina kod njega najkvalitetnija, laboratorijski ispitana i da se ne moram brinuti o tom najvažnijem aspektu. Sigurna sam da, ako bi se ikada desio problem, mogu da ga pozovem u pola noći i da će se on potruditi da sve rešimo i ispravimo. Kada vidite nečiji magacin koji je uređen „pod konac“ i znate da je sva papirologija ispoštovana, onda znate da ste na pravom mestu.

Do njega sam došla sasvim slučajno, kroz jedno prijateljstvo na pijaci. Mnogo je pomoglo to što od samog početka nisam krila svoje planove. Otvoreno sam pričala ljudima čime želim da se bavim, a kada ste otvoreni, mreža kontakata se prirodno širi. Ljudi počnu da vam preporučuju jedni druge i tako, korak po korak, na kraju dođete do pravih i kvalitetnih saradnika.

Počeli ste sa radom u trenutku kada tržište nije bilo naviknuto na ove ukuse. Koliko su vam pomogle društvene mreže i kreiranje sadržaja da edukujete kupce i prevaziđete barijeru „nepoznatog proizvoda“?

U pravu ste, kada sam počinjala pre nekih četiri i po godine, puteri od orašastih plodova uopšte nisu bili popularni kod nas. Malo ljudi ih je koristilo svakodnevno, a retki su bili oni koji su uopšte hteli da ih probaju.

Međutim, spojio se dobar momenat u trenutku kada su ljudi generalno postali zainteresovaniji za zdrav način života, posebno nakon prvog talasa korone. Osetila se potreba za povratkom zdravim navikama. U tom trenutku sam iskoristila svoje znanje iz marketinga, koje sam sticala radeći kao student na Instagram profilu jedne firme, da ljudima približim svoj proizvod. Shvatila sam ključnu stvar, a to je da možete imati najbolji marketing na svetu, ali ako čovek ne zna kako da koristi vaš proizvod u svojoj kući, sve pada u vodu.

Zato sam godinama snimala recepte u kojima sam bukvalno pokazivala ljudima kako da na najbolji način upotrebe putere. To je dalo rezultate. Neki su kupovali iz čiste znatiželje, dok su drugi uzimali namenski, kako bi napravili jela iz recepata koje su videli. Tako se priča širila, malo po malo, kroz preporuke. Vremenom se stvorilo poverenje, a kruna tog poverenja bio je trenutak kada su majke počele da daju putere svojim bebama. Na taj način im uvode orašaste plodove u ishranu na najbezbedniji način koji ne nosi rizik od gušenja. To je bio znak da smo uspeli, jer svi znamo da se bebi daje samo ono što je najkvalitetnije i u šta imate apsolutno poverenje.

Vaši proizvodi su dostupni isključivo onlajn. Zašto ste se odlučili za ovaj model umesto fizičke radnje ili nastavka posećivanja festivala? I odakle vam dolazi najviše porudžbina?

Trenutno se naši proizvodi mogu kupiti isključivo onlajn, preko našeg sajta. Naravno, na Instagramu smo uvek dostupni da odgovorimo na sva pitanja i da kupce usmerimo na sajt. Ranije smo se redovno predstavljali na festivalima i tako dolazili do novih klijenata, ali smo to morali da smanjimo. Jednostavno, trenutno u mom privatnom životu nema dovoljno prostora da bismo pokrili sva ta polja, pa smo sa festivalima na pauzi, ali smo zato onlajn uvek tu.

Što se tiče porudžbina, najviše kupaca je definitivno iz Beograda, a ako ćemo da budemo još precizniji, sa Novog Beograda. U jednom periodu nam je ulica Jurija Gagarina bila toliko popularna da sam se šalila da mi je lakše da se tamo preselim, jer sam konstantno slala po 30-40 paketa na tu adresu.

Odmah iza Beograda je Novi Sad, što je i logično, jer je to mesto gde sam i počela čitavu priču. U početku smo za Novi Sad imali i ličnu dostavu na kućnu adresu. Porudžbina iz drugih krajeva države ima, ali znatno manje. Verujem da je to zato što je u Beogradu i Novom Sadu najveća koncentracija moje ciljne grupe, odnosno ljudi koji bi kupili ovakav proizvod, a tu je i najveća kupovna moć.

Danas imate lojalnu bazu kupaca koja se vraća. Koliko slušate njihove sugestije pri kreiranju novih ukusa ili pakovanja?

Apsolutno, odnos sa kupcima je najvažnija stvar u mom poslu. Suštinski, radim za njih i zbog njih, tako da je slušanje njihovih povratnih informacija neizostavan deo posla. Procenjujem da se oko 30% ljudi koji jednom kupe, vrate ponovo, treći, četvrti put i nastave da kupuju, dok je broj onih koji poruče samo jednom i nikad više zaista mali. Postoje i oni koji poručuju po dva-tri paketa mesečno.

Sugestija uvek ima i ja ih pažljivo slušam. Najčešći zahtev koji dobijam je da uvedemo veća pakovanja, pogotovo za kremove, i to je nešto što bi uskoro trebalo da se realizuje. Nekada su predlozi toliko dobri da na osnovu njih nastaju i novi proizvodi. Na primer, određeni kremovi koje smo imali u ponudi tokom godina su, zapravo, bili ideje naših mušterija. Oni su ih suštinski osmislili.

Trudim se da ih aktivno uključim u donošenje odluka. Recimo, za rođendan firme u oktobru, dala sam im priliku da sami izglasaju i izaberu koje putere žele da se nađu u specijalnom rođendanskom paketu. Šest ukusa sa najviše glasova sam spakovala u jedan paket, dala na njega popust i to je izazvalo ogromnu radost. Ljudi su bili srećni jer su videli da ih je neko zaista čuo, a popust je bio moj način da im se zahvalim što su tu i što zajedno slavimo.

Naravno, slušanje je dvosmeran proces. Na njihov zahtev vraćam u ponudu kremove koje sam možda planirala da izbacim, ali isto tako, ako se neki proizvod slabije prodaje i vidim da im se prosto nije dopao, izbacujem ga iz asortimana. Nije nužno da je loš, ali ako nije po njihovom ukusu, nema poente da ga zadržavamo.

Recite nam kako izgleda jedan vaš proizvodni ciklus, s obzirom na to da radite bez lagera kako bi proizvod bio svež, i koliko je zahtevno biti „jedna osoba za sve“ u proizvodnji?

Nikada ne pravim veliki lager. Iako proizvodi imaju rok trajanja od šest meseci, držim se minimalnih zaliha od 40-ak teglica po vrsti, što je otprilike količina koja se proda na nedeljnom nivou. Razlog je jednostavan, a to je da želim da proizvod uvek bude maksimalno svež. Kod prirodnih putera bez aditiva, stajanjem dolazi do raslojavanja, odnosno izdvajanja ulja. Iako je to prirodna i, zapravo, dobra pojava koja dokazuje da u puteru nema ničega osim orašastih plodova, nezgodno je za transport i kvari ugođaj kupcu koji onda mora da meša proizvod. Zato volim da sve što se napravi brzo i ode.

Zbog toga je sam proces proizvodnje posao bez kraja, konstantno pravljenje u krug. Praktično, čim završim jednu dopunu lagera i spakujem porudžbine, odmah krećem u pripremu sledeće ture. Kada se sve sabere – proizvodnja, pakovanje, marketing – to je otprilike jedno puno radno vreme svakog dana.

Zanimljivo je da je sâm čin pravljenja putera najlakši i najbrži deo posla. Mlin koji koristim ima kapacitet da samelje 60 kilograma sirovine na sat, što je jako brzo. Najviše vremena, zapravo, odlazi na sve one pripremne i prateće radnje: pranje, sterilizacija i sušenje teglica, priprema sirovine, seckanje transportnih folija, pečatiranje i sastavljanje kutija za slanje. To je suštinski najveći deo posla i ono što oduzima najviše energije.

Da li ste imali i teškoća ili neuspeha u razvoju? Šta ste naučili iz tih iskustava?

Da, imala svakako neuspeha. Na primer, u jednom periodu sam proizvodila biljna mleka, ali, nažalost, taj projekat nije zaživeo. Prodaja je čak i išla, ali se ispostavilo da je proizvod bio problematičan iz dva ključna razloga. Prvo, za mene kao proizvođača, proces je bio prilično nezgodan jer je zahtevao stalnu svežinu i uključivao je pasterizaciju. Drugi, i presudni razlog, bio je izuzetno kratak rok trajanja nakon otvaranja. Čak i pasterizovana verzija mleka morala je da se potroši u roku od tri dana, što kupcima jednostavno nije odgovaralo.

U to vreme, korisnici biljnih mleka su već bili navikli na komfor proizvoda iz tetrapaka, koji nakon otvaranja mogu da stoje znatno duže. Moje mleko bi se već trećeg dana zaista ukiselilo. Na kraju sam shvatila da, iako je to bio dobar pokušaj, proizvod prosto nije bio praktičan za krajnjeg korisnika i da nije vredelo insistirati na njemu. Bila je to važna lekcija o tome da ideja može biti dobra, ali ako ne odgovara realnim navikama i potrebama tržišta, mora se priznati da nije uspela i krenuti dalje.

U eri automatizacije, kakav je vaš stav o korišćenju AI alata za kreiranje sadržaja i tekstova za vaš brend?

Suštinski je ne koristim, eventualno da mi izlista nešto kako ne bih morala da iščitavam predugačak tekst, ali je nikako ne koristim za pisanje tekstova, scenarija ili bilo čega sličnog. Jednostavno, ne verujem u kvalitet tih tekstova jer im nedostaje emocija i onaj ključni ljudski faktor. Veštačka inteligencija ne može da razmišlja na taj način i, koliko god se čovek trudio da je istrenira, nikada nije isto kao kada nešto napiše nečija ruka. Lično, nemam problem sa pisanjem, tako da mi se pomoć te vrste do sada nije pokazala neophodnom.

Što se tiče vizuelnog dela, ponekad mogu da joj pošaljem zadatak da otkloni neki sitan nedostatak na fotografiji koji primetim tokom sređivanja. Ali, da mi ona kreira celu sliku – ne. Mnogo mi je lakše da sama namestim scenu onako kako sam zamislila, uslikam i obradim, nego da trošim vreme objašnjavajući mašini kako sam ja to zamislila. To mi zvuči kao dodatni posao, a ne olakšica.

Nakon pet godina poslovanja i postizanja samoodrživosti, u kom smeru planirate dalje širenje asortimana i tima?

Ulazimo u petu godinu poslovanja i to je za nas zaista period nove stabilnosti. Trebalo je otprilike dve godine da posao postane potpuno samoodrživ, što se, zanimljivo, poklopilo sa mojim porođajem. Dan pre drugog rođendana firme sam se porodila, pa smo od tada „plivali“ zajedno, dok smo se prilagođavali novim životnim okolnostima. Sada, kada su se kockice konačno složile, mogu u miru da planiram sledeće korake.

Glavni pravac širenja asortimana Puterka trenutno su kremovi. To je postao naš zaštitni znak. Deca ih apsolutno obožavaju, a roditelji su srećni jer im daju nešto što je istovremeno slatko i zdravo. Realno, bolje je da dete pojede i pola teglice našeg krema nego Nutelle, koja se sastoji od ulja, šećera i svega par procenata lešnika. Takođe, pošto slušam svoje mušterije, uskoro planiramo uvođenje većih pakovanja kremova, jer su to tražili. Postoje planovi i za nove vrste putera, poput onih od brazilskog oraha i pekana, ali to uvodimo postepeno.

Što se tiče saradnji, fokusiraćemo se na restorane, ali prvenstveno na „fine dining“ i mesta koja nude isključivo zdrave obroke. Naši proizvodi su specifični, nisu za mesta na kojima je cena presudna, već za objekte koji mogu da opravdaju korišćenje vrhunskih sirovina.

Konačno, planiram i proširenje poslovnog tima. Do sada je ovo bio „one-woman show“ jer je uz malu bebu bilo teško drugačije, ali sada je pravi trenutak da se taj deo poslovanja promeni. Iako u glavi imam i planove za otvaranje fizičke prodavnice, tome ću pristupiti polako i temeljno, jer bi takav korak zahtevao veliku promenu u čitavom konceptu rada. Ali, pitajte me ponovo za godinu dana, jer u preduzetništvu se stvari menjaju iz dana u dan!

Šta biste poručili novim preduzetnicima ili onima koji planiraju da uplove u te vode?

Pre svega, moj savet je da budete otvoreni. Ja nikada nisam bila neko ko krije ideje; od samog početka sam pričala ljudima šta planiram i čime želim da se bavim. Upravo kroz taj razgovor i otvorenost dođete do preporuka i kvalitetnih saradnika koji su vam neophodni za uspeh. Kada pričate sa ljudima, uvek se nađe neko ko poznaje nekoga ko vam može pomoći.

Takođe, mislim da je mudro izabrati nešto što je u početku izvodljivo za jednu osobu, bez nekih prevelikih ulaganja koja bi vas u startu opteretila. Krenite od osnova, ali budite spremni da stalno učite i ulažete. Ja sam sate provodila čitajući knjige i analizirajući kako rade oni koji su najbolji u tom poslu na svetskom nivou. Važno je da razumete suštinu svih procesa da biste sutra znali kako da ih prilagodite ili čak neke zaobiđete da biste ponudili nešto bolje.

I budite strpljivi. Meni su bile potrebne cele dve godine da posao postane održiv. Slušajte svoje mušterije jer su njihovi predlozi dragoceni, ali budite i dovoljno realni da povučete proizvod koji ne ide. Neuspeh sa jednim proizvodom je samo lekcija koja vas usmerava ka onome što zaista funkcioniše.