Raclette street food:
Švajcarski sir koji se doslovno topi u ustima

Po čemu je specifičan raklet sir?

Reč je švajcarskom siru, starom šest meseci, sa velikim postotkom masnoće, ali i neverovatnom pozadinskom pričom. Naime, prema predanju, pastiri su nosili sa sobom raklet da imaju da prezalogaje. Jednom prilikom parče tog sira su ostavili preblizu vatre i on se istopio. Kad su ga probali, raspametili su se, jer je poprimio potpuno novi ukus, te postao kremastiji.

Da li ste pre otvaranja Raclette street fooda imali nekog iskustva u ugostiteljstvu?

Jesam, čak više nego dovoljnog. U ugositeljstvu sam prethodno proveo 15 godina, vodivši beogradske lokale. Međutim, došlo je do zasićenja, a uz to sam želeo da imam nešto svoje. I onda, pre godinu i po dana, prosto niotkuda, na Instagramu mi se pojavio klip o topljenom raklet siru. Bio sam očaran i opsednut.

I tada vam je sinula biznis ideja?

Tako je. Pogotovo što sam tražio po Beogradu prodavnicu rakleta, ali bezuspešno. Jednostavno nije postojala. Stoga sam prionuo na istraživanje. Gotovo godinu dana mi je trebalo da pronađem aparaturu i ovdašnje uvoznike tog sira.

Da bih bio siguran da je to to, posetio sam Švajcarsku i uverio se da je otvaranje prvog Raclette street fooda u Beogradu pravi izbor, iako su me savetovali da je hamburgernica tzv. “zicer”. Dok sam tamo boravio sa devojkom, nastojao sam da obiđem što više restorana i “pokupim” sve sitnice i detalje, od pripreme do serviranja rakleta, kako bih što verodostojnije preneo čitavu tu priču. Po povratku, poručio sam dva aparata iz Švajcarske, koja su preko Nemačke dopremljeni ovde.

Da li ste imali muke da nađete lokal?

Gledajte, zamisao je oduvek bila da on bude mali, skockan i u centru grada, gde stranci obično žive, pošto oni i te kako dobro znaju šta je raklet. Da bih se dokopao jednog takvog, neretko sam znao da navučem šorc i patike, i dam se na 5-6-časovni obilazak potencijalnih lokacija.

Tako sam naleteo na jedan lokal na Obilićevom vencu, koji je uskoro trebalo da bude slobodan. Sav srećan, ostavio sam svoj kontakt i čekao poziv vlasnika. Međutim, nikada ga nisam primio. Naime, došlo je do nekih komplikacija i trebalo je da se sačeka još nekoliko meseci da bi prostor bio slobodan.

Iako sam bio trunčicu utučen zbog toga, i dalje sam svakodnevno bistrio oglase, te razglasio prijateljima i poznanicima da sam u potrazi za lokalom u prometnom delu grada. Kad se ukazala prilika da se iznajmi prostor u Golsvordijevoj 26, odmah sam je ugrabio i nisam zažalio.

U decembru 2023. Raclette street food je zvanično otvorio svoja vrata svim ljubiteljima sira, ali i onima koji bi želeli da probaju nešto novo i neverovatno.

Odakle nabavljate sir?

Raklet uzimamo od Olivijea, koji drži prodavnicu “Francuske tajne” na Kalenić pijaci. Povrh toga što nam je dobavljač, on je ujedno i sjajan znalac sira. Olivije me je naučio mnogim malim tajnama velikih francuskih majstora i neizmerno sam mu na tome zahvalan. Nadam se da ćemo uskoro imati priliku da skupa pojavimo na nekom od bazara i marketa.

Šta sve imate na meniju?

U Raclette ponudi imamo tradicionalni švajcarski obrok sa krompirićima, kornišonima i kišeljenim mladim lukom, kao i kroasan sa jajetom, rakletom i dodacima u vidu kulena, pršute i/ili slanine. Takođe, jelovnik smo malo prilagodili našem podneblju, pa smo tako uvrstili i bavarsku kiflu, koju pripremamo kao topli sendvič.

Uzgred, potrudio sam se da obroci budu obilni tako što sam od pekara zahtevao veće bavarske kifle od onih u standardnoj ponudi, te kroasane koji su u obliku polumeseca i nalik onima u Švajcarskoj. On je ispoštovao, pa i ne čudi što imamo sjajnu saradnju.

Istovremeno, ako želite da kod kuće spremate neko jelo sa rakletom, isti možete da kupite kod nas na meru.

Kakvi su bili prvi utisci?

Zaista fenomenalni. Beograđani se raspamete kad vide sir kako se razvlači i vole da se goste bavarskim kiflama, dok stranci, koji su isprva bili samo Rusi, obožavaju da klopaju obrok sa krompirićima. Recimo, pre mesec dana došao je jedan Francuz, koji nije mogao da dođe sebi od sreće što je najzad u Beogradu pronašao prodavnicu raklet sira. Doslovno je poskakivao od radosti dok sam mu spremao obrok.

Sve u svemu, dobijamo vrlo pozitivan feedback od mušterija. A s obzirom da je čitav biznis još u povoju, gledam da usvajam sve dobre ideje koje mi gosti udele. Tako da, uvek sam otvoren za sugestije.

Da li imate dostavu?

Da, preko Glova i Wolta. Glovo obuhvata samo Vračar, dok Wolt pokriva dostavu u prečniku od tri i po kilometara. Ono što je vredno napomenuti jeste da smo pre sklapanja dogovora sa ovim platformama za dostavu sproveli eksperiment u vezi sa pakovanjem obroka.

Konkretno, po porciju tradicionalnog i doručka u bavarskoj kifli stavili smo u aluminijumske kutije i izneli napolje, ispred radnje. Nakon pola sata obrok je i dalje bio topao. Tako da smo to prebrinuli.

Pomenuli ste bazare. Da li ste učestvovali na nekom takvom?

Prvi put smo bili na noćnom marketu iza Geozavoda i to pre nego što smo otvorili lokal. Cilj je bio da prezentujemo obroke i sakupimo povratne informacije od mušterija. Isprva publika nije bila sigurna o čemu je reč, ali jednom kad je probala, nastao je nepregledan red.

Krajem decembra smo bili na marketu na Vračaru. Tu se zadesio i Pavle Branković Paqito, koji je prvo nabasao na nas i zdušno ispromovisao naše proizvode, jer je bio iskreno impresioniran njima.

Koliko sutradan idemo u Novi Sad da vidimo kako se tamošnjim žiteljima dopada raklet sir, pa javljamo utiske.

Da li je u planu da pripremate doručke za beogradske firme?

Svakako. Zapravo, mejlovi su uveliko poslati na adrese ambasada, te korporacija i kompanija u glavnom gradu, i željno iščekujemo njihove odgovore. Takođe smo otvoreni, opremljeni i spremni da radimo ketering, po pozivu, na licu mesta.

Koliko vam znače društvene mreže u poslovanju?

I te kako. Od samog starta sam koristio društvene mreže, prvenstveno Instagram, sa sponzorisanim objavama, preko kojih su mušterije uglavnom i saznavale za nas, a u konačnici i posećivale nas. U dogledno vreme bi trebalo da dobijemo i svoj sajt.

Zašto bi trebalo posetiti Raclette street food?

Zato što nigde drugde u Beogradu, a ni u Srbiji nešto ovako se ne može probati, te da bi klopali tradicionalni švajcarski doručak, i naposletku proširili gastronomske vidike.

Kakvi su planovi za budućnost?

Plan u narednih nekoliko meseci uglavnom se svodi da na proširenje asortimana. Voleo bih da uvrstimo neku vrstu mesa: piletinu, drpano prase… Eventualno kobasice, koje mi je oko Nove godine tražio jedan Švajcarac, tvrdeći da su one vrlo popularne u njegovoj domovini.

U istih mah, u neko dogledno vreme hteo bih da se u ponudi nađe veći izbor sira na meru, ali o tom potom.