Rasadnik cveća Goga i Dragan:
Vrt koji može oplemeniti i vaš dom

Kako je nastao rasadnik cveća Goga i Dragan?

Sve je počelo tako što su naši roditelji, Goga i Dragan, iz hobija podigli jedan staklenik i krenuli da uzgajaju cveće, više iz ljubavi nego iz poslovnih ambicija. Vremenom je taj hobi prerastao u ozbiljan posao. To je bilo početkom 2000-ih, kad se već naziralo da će od toga nastati nešto više od porodične zanimacije.

Porodični posao brat i ja posao preuzeli pre tri godine. Od tada vodimo rasadnik samostalno i razvijamo ga u smeru u kojem smatramo da treba da ide.

Kako ste stekli znanje potrebno za ovaj posao?

Znanje smo pokupili i od roditelja i kroz školovanje. Završili smo pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, i to ne samo na fakultetu, već i u srednjoj školi. Teorija jeste važna, ali bez prakse to ne znači mnogo. Ako nemate stvarni dodir s biljkama, teško možete da se snađete. To je znanje koje se stiče rukama, ne samo knjigom.

Kako ste došli do prvih kupaca?

Imali smo sreću da smo nasledili poverenje kupaca koje su roditelji godinama gradili. Imamo stalne mušterije koji se uvek vraćaju, a nove smo privukli preko društvenih mreža. U poslednjih godinu dana posebno smo se posvetili tome da pokažemo ljudima šta radimo, da dajemo savete i preporuke – i to se odmah osetilo po većem broju novih ljudi koji dolaze u rasadnik cveća Goga i Dragan.

Šta danas sve imate u ponudi?

Ona zavisi od sezone. Proleće je uvek najbogatije i tada proizvodimo sezonsko cveće, ponajviše muškatle, kao što su stajaće, padajuće, kaliope, ali i surfinije i još razne vrste, koje svake godine pokušavamo da osvežimo nečim novim. Ljudi vole da kombinuju, da im terasa ili dvorište bude drugačije od susednih.

Zimski period je, naravno, rezervisan za novogodišnje jelke. Već tradicionalno prodajemo prirodne jelke u busenu, najčešće su to picea omorika, picea abies i plava smrča.

Tokom cele godine nudimo perene, nisko žbunje, četinarske i lišćarske vrste. Ne držimo drveće, već smo fokusirani na biljke koje kupac može da spakuje u kola i sam ponese.

Što se tiče prodaje, isključivo se bavimo maloprodajom. Cveće se može pazariti u samom rasadniku u Ugrinovcu, ali putem online prodavnice, kao i aktivnih profila na društvenim mrežama. Klijenti neretko poručuju preko Instagrama i Facebooka, a mi šaljemo širom Srbije.

Gde nabavljate biljke koje imate u ponudi?

Veliki deo proizvodimo sami, naročito kada je reč o perenama i sezonskom cveću. Reznice uvozimo iz Holandije, a zatim ih sami dalje gajimo i razmnožavamo. Perenama se potpuno bavimo u sopstvenoj proizvodnji, dok za žbunje, kojem je potrebno više vremena i prostora, sarađujemo sa kolegama iz Srbije. Sve što nudimo domaće je proizvodnje – nemamo uvoznih biljaka.

Koliko vas radi u rasadniku i koliko traje jedan vaš radni dan?

Nas dvoje i jedna radnica, a ovo je posao koji traje 24 sata. Pogotovo zimi, kada morate stalno da pazite na grejanje. Ako se slučajno dogodi da plastenik ostane bez toplote tokom noći, gotovo je – cveće se smrzne.

Po potrebi angažujemo sezonske radnike, jer je proleće najaktivniji period, a zatim i jesen. Tokom zime uglavnom sve postižemo sami. Leti, paradoksalno, imamo više mirovanja, jer su temperature previsoke i u plastenicima se ne može raditi posle deset ujutru. Tad se uglavnom uzima i odmor, a sezona ponovo počinje s jeseni.

Da li se od rasadnika “može živeti”?

Znate kako, pored rasadnika, brat se bavi bonsaijem, a ja projektovanjem i crtanjem, kao i izvođenjem u saradnji s baštovanima, gde sam nadzor. Dakle, nije nam ovo jedini posao, ali jeste glavna preokupacija.

Sve u svemu, držimo se, borimo se. Dugo je trajalo dok nismo ušli u ritam i naučili da vodimo sve bez većih grešaka. Naravno, uvek ih ima, posebno u proizvodnji, ali ne damo se.

Koji su vam najveći izazovi u poslovanju?

Angažovanje zaposlenih je uvek izazov, ali nekako se snađemo. Uvek se u okolini nađe neko ko hoće da radi, pa se rasporedimo – malo mi, malo oni, i to funkcioniše. Istini za volju, imali studente na praksi, sa našeg fakulteta. To se pokazalo kao dobro iskustvo – dve godine su dolazili i pomagali nam u sezoni. Prošle godine nismo to organizovali, ali generalno je saradnja bila korektna.

Istovremeno, problem je nestabilnost cena. Supstrat poskupljuje, energenti takođe, saksije… Ma, sve. Cene proizvoda, međutim, ostaju gotovo iste iz godine u godinu. Na primer, cveće gotovo da ne može da poskupi, a troškovi rastu. Naravno, zavisi i od zime – ako je blaga, to nam mnogo znači, ali ako je jaka, troškovi grejanja skaču drastično.

Da li ste pojavljivali na sajmovima ili sličnim događajima?

Ranije jesmo. Dok smo imali više vremena, tj. dok su roditelji bili aktivniji u poslu, mogli smo i time da se bavimo. Sada, iskreno, više ne stižemo – nedostaje nam radne snage i vremena.

Rasadnik se nalazi malo izvan grada. Da li ste razmišljali da otvorite lokal u gradu i kakvi su vam generalno planovi za dalje?

Istina je da smo izmešteni, ali, iskreno, verujem da je to deo čara. Uživanje je doći ovde, udahnuti prirodu i u miru birati biljke. Za one koji nemaju vremena, postoji online shop, a često pomažemo i u izboru kombinacija biljaka prema prostoru koji imaju.

Ako govorimo o budućnosti, brat i ja smo po struci pejzažni arhitekte i upravo radimo na jednom novom proizvodu koji spaja struku i tradiciju – tzv. “vrtu u kutiji”. Osmislili smo gotove planove vrtova: papir sa odštampanim rasporedom sadnje, na kojem su obeležena mesta za svaku biljku. Kupac u paketu dobija i same biljke, đubrivo, uputstvo za sadnju i negu. Dovoljno je da ih poređa prema oznakama, sadi kroz papir i zatrpa zemljom.

Papir se kasnije sam razloži, a kupac dobija gotov, skladan vrt, bez potrebe da razmišlja koja biljka ide sa kojom. Potrebno je samo da zna osnovne uslove: ima li više sunca ili senke i kakva je zemlja; i to je sasvim dovoljno za uspešan rezultat.

Pošto se radi o nižem žbunju i perenama, vrt već dogodine može da dostigne punu formu. Daljim održavanjem postaje sve bujniji i lepši. Lavande, ruzmarini, ehinacee i druge vrste brzo napreduju, pa se promena vidi već posle jedne sezone.

Takođe, definitivno planiramo da pronađemo dodatne radnike. Imamo prostor za proširenje, ali čekamo pravi trenutak, da budemo spremni i mi i tim koji bi mogao da iznese sve to.