Santos & Santorini:
Dve decenije krojenja vrhunskih odela

Kako je sve počelo i kako ste naučili posao?

Moji roditelji su krenuli sasvim mladi, imali su nekih 24-25 godina kad su se uzeli. Prvo su imali radnju u koju su sami donosili robu. Tada je to uglavnom bila roba iz uvoza a najprodavanija su bila muska odela. Tati se sve to dopalo, pa je krenuo da kupuje jednu po jednu mašinu i tako su ušli u proces proizvodnje.

Počeli su bukvalno od kuće, iz sobe, sa jednom skromnom proizvodnjicom, prvo pantalone, sakoi, košulje, a i jakne su se tada dosta radile. Malo po malo su stvarali, redovno su posećivali sajmove tekstila, pratili nove tehnologije i učili od iskusnijih kolega. Mogu da kažem za ovaj posao je praksa najbolja škola.

Koji su bili ključni koraci od osnivanja do danas?

Priča je, zapravo, krenula i pre zvaničnog osnivanja, negde 2003. godine, posle mog rođenja. Tada smo bili radnja, zvali smo se Santos, a roditelji su već pomalo proizvodili. Godine 2013. smo prešli u DOO i onda kupili prostor u kome smo krenuli da pravimo proizvodnju, da to bude stvarno onako kako treba da bude. Odatle smo se vremenom širili. Važan korak je bila i kupovina CNC mašine, čime smo unapredili proizvodni proces i podigli konkurentnost naše firme.

Šta danas proizvodite i kako nastaje jedna kolekcija?

Danas smo uglavnom prešli na tešku konfekciju. To znači da proizvodimo kapute, sakoe, odela i slične odevne predmete. Rade se kolekcije za svako godišnje doba i uvek unapred, tako da sad već krećemo za jesen: kapute, odela, nove košulje, jesenje boje.

Prvo crtamo i osmišljavamo celu kolekciju, ja sam dizajner u firmi, pa modeli idu preko mene, nakon toga idemo u nabavku i pažljivo biramo materijale, kao i propratne detalje za te modele. Kad materijali stignu, modelari izrađuju modele i elektronski šalje na krojenje. Zatim se radi probni model, dovode se modeli da to probaju, da vidimo da li je odgovarajuća veličina, da li su odgovarajući standardi i, ukoliko nema nikakvih prepravki, ide u dalju proizvodnju.

U Santos & Santorini uključeno je tridesetak ljudi. Jedna proizvodnja mora da sadrži šefa proizvodnje, modelara, krojača, šivače, peglare, ljude koji pakuju. Proizvodnja je stvarno teška. Da bi proizveo jedno odelo, treba ti baš veliki tim ljudi, takoreći majstori svog zanata.

Kako su se tokom godina menjali trendovi i zahtevi kupaca?

Sve se menja, pa i moda. Krojevi su danas drugačiji, nekad se nosilo ravno, široko, a sad su sve to slim fit varijantice. Mi kao tim uvek smo spremni da idemo u korak sa vremenom.

Što se materijala tiče, nekad su se koristili kvalitetniji materijali. Moje mišljenje je da se nekad dosta koristili prirodni materijali, a sad se više koriste poliesteri. Mi i dalje dosta koristimo prirodne materijale, bez obzira na cenu jer nam je kvalitet na prvom mestu. A kvalitet uvek dođe do izražaja.

Sad se dosta uvozi jeftino, iznosiš mesec, dva, tri, baciš i kupiš novo, nema više onoga da kvalitetnu stvar nosiš godinama. Mnogo je kvalitetnije kad nosiš pamuk nego poliester, i u tome je razlika: ko hoće da plati, kupi pamuk, kupi vunu; a ko neće, ide u jeftine velike markete. Trenutno kod većine ljudi, ipak, preovladava cena – bitnija im je nego kvalitet.

Nabavka materijala i radne snage je čest problem preduzetnika u Srbiji, kako vi izlazite na kraj?

Materijale, generalno, dobavljamo iz Italije i Turske. Italija i Turska su dobre za nabavku materijala za manje proizvodnje. Što se radne snage tiče, za sada nemamo problema da dođemo do radnika.

Kako izgleda vaša prodaja danas?

Trenutno imamo maloprodaje u Nišu i Kruševcu, a uz to i veleprodaju. Imamo određeni broj ljudi kojima prodajemo robu na veliko koju plasiraju pod našim brendom i našom markom u svojim maloprodajama, praktično kao distributeri. Takvih maloprodaja koje nose naše stvari ima u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni. Radnja nam je oduvek bila i glavni izvor informacija, sve što znamo o tome šta se prodaje i kako ide, saznajemo upravo tu.

U radnji imamo paletu boja košulja, paletu odela, a imamo i sprat gde su posebno pantalone, posebno sakoi, više neka sportska elegancija. Sad za leto su tu lanene košulje. Radimo elegantniju garderobu, nemamo, na primer, bermude, ali svako može da nađe i nešto laganije za leto i za svaki dan.

I, naravno, društvene mreže su trenutno najbitnije. Imamo dosta mušterija koje zbog nas dolaze isključivo, i to iz Beograda, Novog Sada, okolnih mesta, pa gledamo da što više poboljšamo onlajn prodaju kako bismo im olakšali život.

Vaši kupci mogu naručiti i odela po meri od vas. Kako izgleda taj proces?

Imamo tim ljudi koji odgovara na poruke i dogovara se sa mušterijama o svim detaljima vezano za izradu. Ako su ljudi iz Niša, mogu direkno da dođu kod nas u proizvodnju; u protivnom, pošaljemo im tutorijal kako tačno da uzmu mere i sve drugo. Biraju se, naravno, i materijali, imaju paletu boja i tačan sastav svakog materijala, pa izaberu šta im odgovara. Od trenutka kad nam pošalju mere do krajnjeg rezultata prođe nekih sedam do deset dana.

Svakako bi bilo poželjno, kao i svuda, da dođu na bar jednu probu, koja je finalna. Tu obično ne postoje nikakve izmene, ali ukoliko ima bilo kakvih korekcija, mogu da sednu kod nas, popiju kafu, i korekcija je gotova kroz pola sata ili sat, zavisi koliko je velika. A i u radnji od postojećih modela radimo korekcije koje su uključene u cenu, tako da praktično i u radnji možete da dobijete odelo po meri – iskorigovaćemo apsolutno sve na meru. To se ne doplaćuje, besplatno je, i gotovo je za jedan dan, eventualno za dva, kad nam je baš velika gužva.

Kako ste ušli u proizvodnju uniformi i šta firme, u stvari, traže?

Uniforme smo počeli da radimo u vreme korona, kad je sve stalo. U tom periodu nam se ukazala prilika da se fokusiramo na uniforme, što nam je pomoglo da prebrodimo, i od tada pružamo tu uslugu za dosta firmi. Poslednje što smo radili je za aerodrom i to je možda nešto najlepše što smo odradili, jer su im uniforme same po sebi lepe – one svilene naramenice su prelepe, a uniforme za stjuarde i stjuardese stvarno predivne.

Firme dosta vode računa o kvalitetu. Mi ne izrađujemo to kao ono što se uvozi iz Bangladeša ili Kine, što bude jeftino, kupuje se količinski i stalno menja. Sa ljudima sa kojima radimo, radimo kvalitet, jer je njima to najbitnije. Kad je kladionica u pitanju, radnici non-stop rade rukama, pa je bitno da se to ne cepa, da materijali nisu truli, da su jaki, da je pamuk, da se ljudi ne znoje, da je prijatno za nošenje. Te kladionice sa kojima radimo baš vode računa o kvalitetu i nije im bitna neka sitna doplata, jer im roba mnogo duže traje.

Imali smo slučaj da nam je firma prve godine naručila 3.000 komada košulja, a sledeće godine smanjila narudžbinu za nekih 20%, upravo zato što nije imala problema sa habanjem. Za devojke radimo i pantalone i suknje koje su 97% pamuk, 3% elastin, jer se cure savijaju, bitno je da ne pucaju šlicevi, da bude pristojno i fino. Ta prijatnost kad se obuče je najbitnija.

Inače, firme putem mejla dobiju ponudu sa materijalima, cenama i modelima. Zavisno od kvaliteta su i cene proizvoda koji kupci sami biraju.

Koliko sarađujete sa drugim proizvođačima?

Pored proizvodnje za sopstveni brend, saradnja sa drugim proizvođačima predstavlja važan deo našeg poslovanja, i za to je namenjen značajan deo kapaciteta. Naš proizvodni pogon opremljen je najsavramenijim mašinama koja omogućavaju kompletnu realizaciju proizvodnog procesa na jednom mestu. Upravo zbog toga sarađujemo sa velikim brojem domaćih i inostranih proizvođača.

Koliko je vaš posao sezonski i kako preživljavate „mrtve“ mesece?

Tekstilna industrija prirodno ima svoje oscilacije, ali smo tokom godina rada razvili model poslovanja koji nam omogućavo stabilnost tokom cele godine. U periodima kad je potražnja u maloprodalji veća, fokusirani smo na prodalji naših kolekcija, dok u mirnim mesecima radimo proizvodnju za druge brendove, kao i izradu uniforme i poslovne odeće.

Santos & Santorini je porodična firma. Koliko cela porodica, zapravo, učestvuje u poslovanju?

I te kako, zato i mislim da smo opstali. Svi smo u tom poslu: mama, tata, ja – brat je još mali, pa ne radi, ali će i on. Čak je i baka uključena. Svi smo se lepo podelili. Mama je prva krenula sama da radi dizajn, pa sam ja završila fakultet i sad to radim ja uz njenu podršku. Tata je uključen oko proizvodnje, prosto sve to vodi, a baka je u prodaji.

Radimo timski, a moram da dodam da je jako bitna i podrška prijatelja i šire porodice. Pre svega ta podrška je bitna da bi se čovek uopšte upustio u nešto ovako.

Šta je sledeće za Santos & Santorini?

Trenutno nam je glavna zamisao onlajn prodaja, odnosno sajt, koji upravo izrađujemo i preko koga će moći da se poruče odela po meri. Gledamo da ga napravimo tako da kupci na lutki, odnosno na modelu, mogu da obuku i izaberu sve što žele: koji model sakoa hoće, koji model pantalona, koji materijal, koje dugme da se stavi, kakav šlic žele, da li jedan ili dva šlica na sakou, itd. Dole će imati tabelu veličina u koju mogu da unesu svoje mere i da poruče preko sajta sve kako im odgovara.

Šta biste posavetovali nekome ko sada kreće?

Uvek se našalim da je pravo pitanje šta biste poručili nekome ko hoće da se kazni. Samo hrabro. Kao i za svaki drugi posao, treba ti hrabrost, upornost, istrajnost, a možda da malo budeš i blesav. Uspeh ne dolazi preko noći – gradi se iz dana u dan, kroz mnogo rada, odricanja i istrajnosti. Ako verujete u ono što radite, uspeh je zagarantovan.