Škrabac:
Vesele ilustracije za uspomene i poklone

Kako je sve počelo pre deset godina? Kako ste došli na ideju da pokrenete Škrabac?

Ideja je potekla iz, da kažem, kreativne nužde. U to vreme sam radila posao koji nije imao veze sa dizajnom; po struci sam dizajner enterijera, što, takođe, nije direktno povezano sa ovim što sada radim, ali će biti korisno kada pokrenemo Škrabac Home. Imala sam svesku u koju sam crtala razne anegdote, misli i mudrosti – moje cimerke su to zvale dnevnik naših života, jer su se naša svakodnevna dešavanja nalazila u njemu. Jedna drugarica je okačila na društvene mreže crtež koji sam napravila za nju, i to je izazvalo interesovanje ljudi. Tada sam počela da objavljujem svoje crteže na mrežama.

Kako je vaš partner Ivan uticao na razvoj brenda?

Ivan, moj poslovni partner, deli sve zasluge za uspeh brenda Škrabac. On je po struci IT stručnjak, što je bila savršena kombinacija – ja sam bila zadužena za kreativni deo, a on za tehnički. Razmišljali smo gde bismo mogli da primenimo moje crteže i šta bi ljudi želeli da kupuju. Majice su se nametnule kao idealan proizvod, pogodan i za poklon.

Naša prva serija bila je skromna – oko 200 majica sa pet različitih printova. U prvoj seriji smo imali veoma ograničen izbor veličina zbog same količine majica – za žene smo imali samo M veličinu, za muškrce samo L. Takođe, jedna od prvih grešaka bila je što je muški model imao V-izrez. Meni je to bilo jako kul, ali sam vrlo brzo uvidela da se muškarcima baš i ne dopada.

Sa kojim izazovima ste se susreli na početku?

U prvi mah najveći problem bio nam je kako da pronađemo prave za saradnike za šivenje, štampu, izradu kartonaže i svega što je bilo potrebno. Bilo je veoma teško pronaći štampariju koja bi radila tako male količine sitotiska, koji je specifičan proces i zahteva više vremena u odnosu na digitalnu štampu. Nakon dugog traženja, uspeli smo da nađemo saradnika koji je bio voljan da sarađuje s nama, uprkos malim količinama. Jako mi je drago što smo uspostavili saradnju sa njima. Kroz ovih 10 godina postojanja neke saradnike smo menjali, upoznali neke nove, ali sa njima radimo skoro 8 godina.

Od početka nam je bila ideja da sve radimo od nule – da sami pravimo krojeve i da sarađujemo isključivo sa domaćim proizvođačima, jer želimo da doprinesemo domaćoj proizvodnji i da naša ona bude fer i transparentna, za razliku od uslova koji vladaju u nekim velikim „fast fashion“ brendovima.

Kako održavate kvalitet proizvoda?

Trudimo se da koristimo kvalitetne materijale. Na primer, moja drugarica i dalje nosi majicu koju je kupila pre osam godina. Naš cilj je da proizvodi budu dugotrajni i da ne budu svedeni na nivo reklamnih majica. Imamo specifične krojeve i pazimo na kvalitet materijala. Takođe, nastojimo da celokupna proizvodnja svih predmeta na kojima štampamo naše ilustracije bude unutar naše zemlje da bismo doprineli domaćoj proizvodnji i osigurali kvalitet. Nije bilo lako, ali vremenom smo došli do saradnika koji imaju slične vrednosti kao i mi, a to uključuje i maksimalnu pažnju posvećenu detaljima i kvalitetu bez kompromisa.

Gde ste plasirali svoje prve modele i kakve su bile reakcije?

Prvo zvanično predstavljanje imali smo u Parobrodu 9. juna 2014. godine, i sad smo obeležili i desetogodišnjicu brenda na istom mestu. To je bio prvi put da smo zvanično nastupili kao brend. Međutim, još i pre toga učestvovali smo na Mixer Festivalu, što je bilo naše prvo izlaganje pred širom publikom. Reakcije su bile izvanredne; prodali smo mnogo majica i shvatili da postoji interesovanje. Najviše smo se oslanjali na društvene mreže, uglavnom na Facebook u to vreme, kasnije i Instagram, a od skora smo i na TikToku.

Tokom godina učestvovali smo na raznim bazarima i događajima. Moj otac mi je jednom rekao: „Gde god te zovu, ti idi.“ Tako smo išli na bazare u manjim mestima, konferencije, radionice, čak i TEDx govore. Bilo je važno da budemo prisutni i da ljudi čuju za nas. Takođe, sarađivali smo sa koncept radnjama i knjižarama poput Delfija i Lagune, što nam je pomoglo da dođemo do nove publike.

Kako su se vaši proizvodi razvijali tokom godina?

Stalno uvodimo nove crteže i proizvode. Počeli smo sa majicama i bedževima, a sada imamo proširen asortiman koji uključuje dečju i bebi kolekciju, aksesoare, peškire, haljine i još mnogo toga. Takođe, eksperimentišemo i sa bojama i temama, što je dobro prihvaćeno od strane kupaca. Neki od naših najstarijih proizvoda su i dalje u ponudi i veoma su popularni, neke smo isprobali na kratak period, pa smo ih obustavili, a neki su bili potpuni neuspeh – to je sve prirodno u ovakvoj vrsti poslovanja.

Čak i iz neuspeha smo uvek izlazili makar sa naučenim lekcijama za budućnost. Izlazili smo iz zone komfora kada je to bilo potrebno. Primera radi, sarađivali smo sa firmom koja pravi posteljine, pa smo napravili ogroman broj jastuka sa našim dizajnima, što nikada pre nismo radili, a ispalo je zaista sjajno. Prilagodljivi smo tržištu i zahtevima partnera i klijenata i mislim da je to ključ uspeha.

Naravno, povremeno radimo i teme za našu dušu, kad nam treba dodatne kreativnosti. Takođe nam je zadovoljstvo da sarađujemo sa drugim dizajnerima, pa smo tako radili limitirane serije u saradnji sa drugim brendovima, kao što je Joshka Handmade, sa kojom smo radili ogrlice. Takođe smo imali saradnje na izradi novčanika i drugih proizvoda. Te saradnje su nam veoma drage i donose svežinu u naš asortiman.

Inspiracija dolazi sa svih strana. Volim da čujem ideje drugih, bilo da su to prijatelji, poslovni saradnici ili kupci. Kada se bavite kreativnim poslom, uvek lovite inspiraciju.

Trenutno imate jednu fizičku radnju u Ušću. Da li razmišljate o otvaranju još neke lokacije?

Da, naša radnja u Ušću je otvorena pre tri godine, i to simbolično 8. marta. Razmišljamo o otvaranju još jedne lokacije, ali trenutno ne mogu previše da govorim o tome, jer ništa još nije definitivno. Izabrali smo Ušće zbog velike frekventnosti i marketinškog potencijala – mnogi kupci nas slučajno otkriju, jer prođu pored štanda, dok se drugi uglavnom oslanjaju na naš webshop i društvene mreže.

Spomenuli ste da je vođenje brenda kao što je Škrabac zahtevalo mnogo vremena i istraživanja. Kako ste se u početku snalazili sa traženjem materijala i saradnika?

Iskreno, trebalo nam je dosta vremena da sve istražimo i pronađemo prave saradnike. Oko pola godine smo temeljno istraživali tržište, tražili uzorke materijala, testirali ih, tražili krojače i štampare. U to vreme nije bilo toliko brendova kao danas, pa nismo imali puno primera od koga bismo učili. Snalazili smo se uz pomoć prijatelja, poznanstava i puno istraživanja na internetu. Svaki novi proizvod je rizik, jer ne znate kako će tržište reagovati, a neki printovi, koji su meni bili fenomenalni, jednostavno nisu naišli na dobar prijem kod publike.

Kako je pandemija uticala na vaše poslovanje?

Pandemija je, zapravo, donela ekspanziju, ali i mnoge izazove. Ljudi su bili kod kuće i kupovali su online, što nam je donelo veliki rast, ali se isto tako odjednom pojavila i silna konkurencija, jer su svi uvideli moguće dobitke online trgovine u tom periodu. Pokušavali smo da ljude animiramo na društvenim mrežama, organizovali smo razne aktivnosti poput kvizova i sličnih stvari.

Međutim, i pored tadašnjeg rasta, sada se suočavamo sa posledicama te krize: poskupljenja sirovina, neizvesnosti oko cena materijala i oscilacija u proizvodnji. Posebno je teško kalkulisati troškove, jer cena nekih materijala, kao što je papir, može da oscilira bukvalno iz dana u dan.

Kako se nosite sa poskupljenjima i kako to utiče na vaše kupce?

Trudimo se da balansiramo i da komuniciramo sa kupcima. Podizanje cena je neminovno, jer troškovi rastu, ali gledamo da to bude umereno i da ne ugrozimo naše kupce. Ipak, moramo da obezbedimo da posao opstane. Ljudi uglavnom razumeju situaciju, jer je poskupljenje prisutno svuda, ne samo kod nas. Pokušavamo da budemo konkurentni i da zadržimo kvalitet, ali to nije lako. Kada smo primorani da podignemo cene, činimo to postepeno i umereno, jer razumemo da i naši kupci prolaze kroz iste novčane probleme kao i mi.

Koje su vrednosti iza vašeg brenda?

Jedna od naših ključnih vrednosti je to što se trudimo da sve radimo lokalno i fer. Ne koristimo uvoz iz Kine, već sarađujemo sa domaćim proizvođačima i želimo da doprinesemo domaćoj proizvodnji. Takođe, transparentnost u proizvodnji nam je veoma bitna – želimo da znamo u kakvim se uslovima prave naše majice i da osiguramo da su uslovi fer za sve uključene.

Današnje tržište ima veliki problem sa brzom modom i nehumanim uslovima koji ulaze u takvu proizvodnju. To ima negativan uticaj ne samo na životnu okolinu, već i na ljudsko dostojanstvo svih koji učestvuju u samoj izradi tih količina proizvoda. Za nas je to neprihvatljivo i zbog toga ulažemo svaki napor da naša proizvodnja bude održiva i humana, i sarađujemo isključivo sa fabrikama i proizvodnjama koje dele iste vrednosti.

Imate li savet za buduće preduzetnike?

Preporučila bih da gde god vas zovu, idite, i kada nešto ne znate, pitajte. Takođe, važno je raditi na sebi, svom razmišljanju i biti spreman na izazove koji dolaze sa vođenjem sopstvenog posla. Preduzetništvo nije lako; zahteva mnogo rada, odgovornosti i prilagođavanja, ali može biti i veoma ispunjavajuće.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Već duže vreme planiram da pokrenem liniju Škrabac Home, koja bi uključivala proizvode za dom. Imamo neke ideje i potencijalne saradnje, posebno u oblasti nameštaja. Želim da proširim brend u tom smeru i mislim da ima mnogo prostora za kreativnost. Već smo uključili neke proizvode za dom u naš asortiman, ali želja nam je da tokom godina to podignemo na novi nivo.

Takođe, radimo na povećanju našeg B2B segmenta. Sarađivali smo sa raznim firmama na dizajnu i proizvodnji prilagođenih proizvoda. To je oblast koju želimo da razvijamo u budućnosti. Istovremeno, radim na izradi portfolija koji će predstaviti naš rad u poslednjih deset godina.

Imamo i dosta narudžbina iz dijaspore, jer ljudi vole da kupuju naše proizvode zbog nostalgičnih printova. Trenutno šaljemo u inostranstvo, ali nismo još ozbiljno radili na tome. To je definitivno jedan od ciljeva za budućnost – da proširimo našu prisutnost u regionu i šire.