Slikaj i cirkaj:
Kreativne radionice koje pobeđuju stres

Čime ste se prethodno bavile i da li je to povezano sa ovim što danas radite?

Nijedna od nas nije imala bilo kakve veze sa umetnošću kada smo započele ovaj posao. Jedna je filolog-anglista, a druga je završila FON. Sofija je radila u IT kompaniji kao tehnički pisac, dok je Aleksandra bila project manager. Međutim, iako nismo po struci imale veze sa umetnošću, ipak smo od malena volele da budemo kreativne i da u kreativnosti nalazimo utočište od svakodnevnice. Upravo je to i čitava poenta koncepta „Slikaj i cirkaj„, da bilo ko može da uživa u slikanju i da u tome pronađe mir i odmor od stresa i rutine.

Kako ste na početku rada prezentovali ljudima vašu ideju i ko su bili prvi polaznici?

Morale smo od starta da se veoma jasno ograničimo da nismo škola slikanja. Bilo je malo teže objasniti ljudima da nije u pitanju kurs ili obuka i da nije ideja da dolaze po nekom strogom rasporedu dva ili više puta nedeljno, mesečno i slično, već da je u pitanju mnogo opuštenija priča, gde oni sami određuju intenzitet svog učestvovanja i koliko žele da se posvete. Od početka smo gurali jednu veoma opuštenu, neobavezujuću priču, gde je ideja da dođete, družite se, naslikate nešto i na kraju odnesete to kući. U centru svega je beg od stresa, a ne stvaranje obaveze ili strogih očekivanja.

Mnogim ljudima to nije u početku bilo jasno. Stalno su nas pitali treba li da imaju predznanje, koliko puta nedeljno treba da dolaze, šta treba da kupe i donesu od materijala. Ne, ne i ne – sve je obezbeđeno, predznanje nije potrebno, treba samo da dođete i da se zabavite i opustite. To je glavni cilj.

Na koji način ste promovisali radionicu u početku?

Od samog početka smo bile veoma aktivne na društvenim mrežama i cilj nam je bio da se od starta profesionalno predstavimo. Nismo htele ni da imamo Instagram dok nismo napravile sajt na kome smo predstavile našu ideju i ponudu i omogućile ljudima da tačno vide šta mogu da očekuju i šta će dobiti za svoj novac. Pre nas ništa slično nije postojalo, bar ne u našem okruženju, tako da je bio izazov pokazati i objasniti ljudima šta, zapravo, dobijaju kada se prijave za našu radionicu.

Zbog toga je naša prezentacija na internetu morala da bude detaljna, sveobuhvatna i da na pravi način objasni i predstavi našu ideju, stav, atmosferu koju želimo da postignemo i slično. Ljudi su to jako lepo prihvatili od samog početka i mnogi su nam ukazali poverenje, iako im tada nije bilo baš najjasnije šta da očekuju. Danas je već mnogo lakše, jer sada već imamo gomilu video i foto-materijala, a i ideja kreativnih radionica za odrasle je malo rasprostranjenija nego što je bila.

Kako ste formirale cenu vaših usluga, s obzirom da niste imale na koga da se ugledate?

Mislim da smo dobro pogodile kada smo počinjale, jer za naših pet godina rada samo smo jednom bile primorane da podignemo cenu i to se dogodilo za vreme ovog poskupljenja, kada su materijali i zakupnine postali mnogo skuplji nego što su bili. Počeli smo od 2.500 po kotizaciji, a danas naplaćujemo 2.800, što nije velika razlika.

Cenu smo formirale tako što smo pregledale sve potrebne materijale i troškove koji ulaze u održavanje broja radionica koji smo planirale i onda smo po broju učesnika napravile cenu koja bi pokrila to, uz neku zaradu za naše uloženo vreme i trud. Kao što smo pomenule na početku, mi obezbeđujemo materijal za sve učesnike da bismo ih oslobodili opterećenja, a takođe se trudimo i da u toku radionice nikoga ne ograničavamo u količini dostupnih materijala. Ako nekome zatreba više boje ili drugih materijala da bi ostvario to što je zamislio, to naravno da nije nikakav problem. Mi smo na sebe preuzele brigu oko materijala da bismo naše klijente oslobodile i tog stresa.

Jedini izuzetak je ako održavamo radionice na nekoj specijalnoj lokaciji, pa zbog troškova koji ulaze u to treba formirati posebnu cenu.

Da li i danas sarađujete sa lokalima, iako imate sopstvene lokacije?

Da, otvorene smo uvek za saradnju. Kada smo počinjale, mi smo kontaktirale lokale sa ponudom da kod njih održavamo radionice, a vremenom su počeli oni da kontaktiraju nas. U pitanju je međusobno isplativa saradnja. Mi dobijemo lep prostor i ambijent gde možemo da održimo radionicu, dok lokali – tu mislimo na kafiće, restorane i slične objekte – dobiju moguće goste u našim klijentima, jer mnogi ljudi žele da u toku radionice ili posle naruče piće, nešto da prezalogaje ili ostanu na ručku ili večeri. Pored toga, mi od svake radionice stvaramo promotivni materijal i za nas i za lokaciju gde smo održali radionicu. Primera radi, kada smo bili u Moskvi, napravili smo divan promotivni materijal koji je i nas i njih predstavio u jako lepom svetlu.

Recite nam malo više o samim radionicama i kako to sve izgleda.

Za početak, svaka radionica ima unapred određenu temu i vodi je instruktorka koja tu temu slika. Primera radi, ako na sajtu stoji neka slika, uvek će pisati da je za taj i taj datum tema na toj i toj lokaciji takva i da će se to tamo slikati. To, naravno, ne znači da su polaznici u obavezi da slikaju isključivo to, već je tu da olakša ljudima ako nemaju ideju ili inspiraciju da mogu da imaju nešto zadato ako im je tako lakše i da prate instruktorku dok ona radi. Uvek su sve improvizacije dobrodošle, štaviše mi i ohrabrujemo ljude da učine svoj rad baš svojim i naprave nešto jedinstveno. Ali, akcenat je kao i uvek na tome da nema pritiska, nema obaveze i da su naši polaznici došli kod nas da iskuse opuštanje i kreativni odušak u bilo kom obliku koji njima odgovara.

Upravo zato što smo orijentisani ka amaterima i početnicima, trudimo se da im od samog početka lepo objasnimo kakvi materijali se koriste, koje sve četkice su im dostupne, kako se koriste akrilne boje i kako se ponašaju i te neke osnove sa kojima svako može krenuti da stvara nešto svoje. Mi nismo kurs i uvek to naglašavamo, ali istovremeno naši polaznici nisu prepušteni sami sebi kada dođu. Pokazaćemo svakome kako da rukuje sa materijalima koji su mu na raspolaganju i kako da počne da se bavi amaterskim slikanjem. Ono što je najvažnije napomenuti je da mi u celom procesu slikamo zajedno sa njima tako da neće ni u jednom trenutku biti izgubljeni ili u dilemi šta da rade.

Da li vas dve same vodite radionice ili je uključen tim ljudi?

Naravno da danas imamo čitav tim koji nam pomaže da održavamo i vodimo radionice u različitim gradovima. Kada smo otpočinjale, sve je bilo mnogo skromnije i samo nas dve smo radile. Aleksandra je bila instruktor i slikala je, dok je Sofija bila odgovorna za druge ideje i aspekte posla. Aleksandra je i dalje jedna od naših instruktora, ali tokom godina kako se priča razvijala, veoma brzo smo uvidele da će nam trebati pomoć, jer dve osobe same ne mogu da iznesu taj obim posla. Tako da se naša delatnost podelila na dve kancelarije, gde je Sofija bila više po Vojvodini dok je Aleksandra bila zadužena za ostatak Srbije, a danas je uključen i niz saradnika i timova sa kojima radimo, koji su naši instruktori ili nam na druge načine pomažu u organizaciji i vođenju posla.

Danas poslujemo u Novom Sadu, Beogradu, Subotici i brojnim drugim mestima gde su ljudi čuli za nas, dopala im se ideja i onda su nam poslali upit da li bismo došli u njihov grad da uspostavimo Slikaj i cirkaj.

Ko su sve polaznici vaših radionica?

Što se tiče demografije, najčešće nam dolaze dame, mada naravno muškarcima nije zabranjeno da nam se pridruže, oni deluju nešto manje zainteresovani za našu priču. Često kada nam se gospoda pridruže, to je na nagovor supruge, devojke ili drugarice, i onda je uživanje gledati kako se u njima rađa interes za ovo što radimo i na kraju oni postanu naši najlojalniji polaznici i najviše uživaju u našim aktivnostima, i odmah pitaju kada će opet i redovno dolaze, tako da ih ima sve više. Što se tiče životne dobi, u pitanju su ljudi od nekih 25-45 godina, a sada ima i mlađih i starijih kako se širio glas o nama. Imamo sada radionice za roditelje i decu, a takođe nam dolaze i penzioneri i jako uživaju u našim aktivnostima. U manjim mestima osobito često imamo polaznike koji su penzioneri, jer na taj način stvaraju jednu lepu naviku i rutinu.

Još jedan važan deo našeg posla je organizovanje team building događaja za firme. Tokom godina se spontano razvio taj tip saradnje, tako da danas često sarađujemo sa kompanijama koje žele svojim zaposlenima da prirede kvalitetan team building na obostrano zadovoljstvo. Uvek nastojimo da radionice budu personalizovane kada nas kontaktiraju za team building i napravimo specijalizovane i teme za svaku firmu, njihov brend i njihovu oblast poslovanja. Imamo iza sebe veliki broj uspešnih team buildinga, od kojih je u najvećem učestvovalo i do 70 polaznika koji su slikali u isto vreme u velikoj prostoriji.

Team building radionice su osobito popularne za Dan žena, 8. mart i tu često dolazimo u situaciju da smo primorane da odbijemo firme koje nam se ne jave na vreme, jer je interes toliko veliki da logistički ne možemo svima izaći u susret. Obično počinju da nam se javljaju još u januaru sa upitima za 8. mart, a do sredine februara smo već potpuno popunjeni za taj period od 5-6. marta, pa sve do polovine tog meseca. Ove godine smo u jednom trenutku čak održavale team building radionice u Novom Sadu, Beogradu i Nišu u isto vreme, tako da je ukupno između 100-200 polaznica slikalo u našoj radionici u istom trenutku u ta tri grada.

Sa kakvim problemima ste se suočavali?

Kao i u svakom poslu, uvek postoji mogućnost da nešto krene naopako. Mi dajemo sve od sebe da predvidimo svaki mogući problem i do maksimuma predupredimo ono što je do nas, ali pehovi se uvek dešavaju. Primera radi, kada smo organizovale remote radionice tokom kovida, održavale smo lekcije preko Zooma, a polaznicima smo slale potrebne materijale poštom. Zbog toga što nismo imale iskustva sa pošiljkama, boje koje smo poslale su se osušile, pa smo morale u panici da zovemo svakog polaznika ponaosob da im javimo da će dobiti zamene. Onda smo nas dve, jedna kolima a druga biciklom, prešpartale čitav grad da bismo svima isporučile materijale pre početka radionice.

Još jedan veliki problem nam je predstavljalo to što smo u jednom trenutku suviše brzo prerasli svoje kapacitete. Popularnost radionica je eksplodirala, što nas je jako usrećilo, ali smo imali toliko upita odjednom da nismo bile u stanju da izađemo u susret svim zainteresovanima za termine radionica. Ipak je naš fokus na tome da svaka radionica bude lepo i prijatno iskustvo, a to se ne može postići ako je prevelika gužva u prostoru koji je premali za taj broj ljudi ili pak nema materijala za sve i slično. Žao mi je da kažem da smo se suočavali i sa ljutnjom zainteresovanih polaznika koje smo morale da odbijemo zbog manja kapaciteta, jer je delovalo kao da stalno objavljujemo termine, a kad se ljudi jave, čak i to učine brzo po objavi, sve je već popunjeno.

Potrudile smo se da iz toga izvučemo lekciju i da se prilagodimo tako da popularni setovi budu dostupni u još više termina, da zaposlimo više instruktora, obezbedimo više prostorija i lokacija i slično. Na taj način je lakše i draže ne samo nama što ne moramo više da odbijamo ljude, već je i našim polaznicima lakše da se uklope sa vremenom i pronađu termin koji im odgovara.

Šta biste preporučili ljudima koji su zainteresovani za vaše radionice, ali im nisu dostupne u njihovom gradu?

Pre svega, mi se zaista trudimo da decentralizujemo kulturu i upravo zbog toga smo odlučile da naša radionica bude dostupna širom Srbije. Tako nas trenutno, pored Beograda i Novog Sada možete posetiti u još osam gradova. Naravno, ne možemo odmah postići da se proširimo svuda, tako da smo za sve koje zanimaju naše aktivnosti ove godine pokrenule našu Slikaj i cirkaj videoteku, gde mogu pristupiti svim našim snimljenim materijalima. To nije samo baza video snimaka, već je u pitanju puna produkcija koja prati naše radionice i koju zainteresovani mogu da iskoriste da kod kuće organizuju sebi mini Slikaj i cirkaj radionicu tako što prate instruktore i ceo proces iz udobnosti svog doma.

Ideja je da budemo dostupne svim zainteresovanima koji nisu blizu nas, bilo zato što još uvek nismo u njihovom gradu ili zato što žive u dijaspori, pa žele svojoj deci da prirede neku kreativnu aktivnost koja je na njihovom maternjem jeziku. Na ovaj način smo tu za sve one koji osećaju potrebu da nešto stvaraju ili sebi daju kreativnog oduška da mogu nešto slično da prirede sebi kod kuće, uz nadu da ćemo se jednog dana videti uživo i u njihovom mestu.

Za sada je moguće kupiti samo pristup lekcijama na našoj platformi, a za budućnost imamo plan da svima koji kupe lekciju, takođe, pošaljemo i paket svih potrebnih materijala. Ipak je ideja Slikaj i cirkaj da naši polaznici imaju pristup kreativnim aktivnostima bez stresa oko nabavke platna i boja.

Podelite sa nama neku zanimljivu priču ili iskustvo sa radionica.

Jako lepa pričica desila se kada smo jednom prilikom radile team building radionicu za IT firmu u Novom Sadu. U pitanju je bila velika IT kompanija koja je želela da organizuje team building za sve zaposlene van IT sektora – znači vozači, kuvari, sekretarice i sve one koji nisu deo centralne IT delatnosti, ali nisu ništa manje bitni za funkcionisanje firme.

Jedan od polaznika bio je gospodin od nekih 60-ak godina, koji je poslednji put bilo šta naslikao u osnovnoj školi na času likovnog. Taj čovek je seo da slika i tako fantastično naslikao tu temu da su njegove kolege i koleginice prekinule svoj rad i došle da se dive kako mu je fenomenalno ispala slika. Taj čovek je na našoj radionici u tom trenutku otkrio da ima neverovatan dar za slikanje i to je zaista bilo predivno videti. Savršen primer da nikada nije kasno i da čak i ako niste poslednjih 20-30 i više godina podigli četkicu – nikad se ne zna kakav se talenat krije u vama.

Kakav savet biste dale sadašnjim i budućim preduzetnicima?

Ako imate ideju i želju da započnete nešto svoje, nemojte čekati suviše dugo i ne budite suviše preokupirani perfekcionizmom. Krenite od nečega i budite otvoreni da u hodu pravite izmene i prilagođavate se prilikama ili potrebama tržišta. Mi smo tokom godina štošta promenile u našem radu, uključujući i ključne stvari, kao što su logo, sajtovi, pa čak i boje.

Pripremite se svakako: istražite tržište, pričajte sa ljudima i izvidite moguću konkurenciju, ali ne čekajte predugo. Krenite od nečega i onda postepeno, kroz pokušaje i pogreške, naučite iz iskustva kako da svoju ideju izgradite u ono što treba da bude.