Šušumige:
Ilustracije koje grle i odišu pozitivnim emocijama

Kako je sve počelo?

Oduvek sam imala potrebu da izražavam svoju kreativnost, od detinjstva sam volela da crtam i slikam, ali nakon gimnazije sam upisala Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde sam diplomirala na smeru međunarodni odnosi. Tako da sam po obrazovanju, u stvari, politikolog za međunarodne odnose. Međutim, već tokom studija sam shvatila da to nije za mene, ali sam nastavila, bila sam dobar student i posle studija sam se posvetila projektima u NGO sektoru i evropskim fondovima. Sve je uplovilo u neke vode projekt menadžmenta, gde sam i ostala narednih 10-ak godina.

Vremenom sam se specijalizovala za evropske fondove, te sam pisala projekte, izveštavala, realizovala, itd. Menjali su se samo sektori u kojima sam radila. Počela sam u NGO sektoru, a nakon selidbe u Novi Sad radila sam za jednu instituciju pokrajinske vlade u oblasti regionalnog razvoja. Imala sam sjajne kolege i prilično dobru platu za godine koje sam imala, međutim, uvek sam imala osećaj da to nije ono pravo za mene.

Kako ste se vratili umetnosti?

Negde 2008. godine suprug mi je poklonio vaučer za časove slikanja kod akademske slikarke Aleksandre Đurić, što je bio moj povratak umetnosti. Tokom šest godina slikanje je postalo terapija za mene i nama svima koji smo imali neke stresne poslove. Tu smo se okupljali, družili i slikali, što nam je bilo utočište. Vremenom sam prestala da idem na te časove, ali je ljubav ka umetnosti ostala u meni.

Kada je stiglo prvo dete dala sam otkaz na poslu i odlučila da se više okrenem i posvetim kulturi. I dalje sam radila u mojoj sferi upravljanja projektima, ali je to bilo u okviru kulturnih festivala u Novom Sadu. To je trajalo još narednih šest godina, međutim i dalje nisam bila potpuno zadovoljna, jer opet sam nekako završila u papirima i organizaciji. Jeste sve to bilo posvećeno kulturi, ali nisam imala direktan kontakt sa umetnošću kao što sam želela. Zbog toga sam rešila posle šest godina da još jednom presečem i izađem i iz toga. Tu je već stiglo drugo dete, pa sam tokom porodiljskog odsustva i pandemije korona virusa, počela da slikam za kuhinjskim stolom.

Slikala sam neke svakodnevne motive koji su bili vezani za moja razmišljanja, i to mi je bilo još jednom u životu utočište od svog haosa i stresa koji se dešavao van naša četiri zida u svetu. U isto vreme sam počela svoje radove da objavljujem na Instagramu, izuzetno neobavezno. Pre toga je moj Instagram imao možda tri posta, jer sam po prirodi bila analogna osoba, ali kada sam počela da objavljujem radove ljudi su super reagovali. U međuvremenu sam pogledala i par kurseva o tome kako slikati i objavljivati na Instagramu da malo upriličim to što sam radila.

Posle par meseci, pozvala me je jedna bivša saradnica iz Galerije Matice srpske, sa kojom sam sarađivala dok sam radila za festival, i pitala me da li bih radila ilustracije za njihove dečje publikacije. To mi je bio predivan trenutak koji ću uvek pamtiti – da neko želi da to što radim iz hobija, neškolovana za to, pretočim u profesionalni rad za tako lep cilj. Naravno da sam oduševljeno prihvatila ponudu, ali sam istovremeno shvatila da ne mogu ručno da završim tu količinu posla, slikajući na kuhinjskom stolu, to prosto nije realno.

Srećom, malo pre toga sam bila kupila svoju prvu digitalnu tablu koju nisam tad još uvek ni počela da koristim. Angažman sa Galerijom me je pogurao da to ekspresno savladam da bih mogla da završim posao koji sam obećala da ću završiti. Tako sam se bacila na kurs Fotošopa, digitalnog slikanja, svega što je bilo potrebno i radeći tu publikaciju sam istovremeno i naučila veštine koje i danas koristim.

Tako je započela saradnja koja traje već četiri godine. Svaki put kad imaju novu izložbu, ja sarađujem sa njima na ilustracijama. U nekom trenutku sam počela o svom radu da razmišljam kao o brendu koji želim da razvijam i uvidela da, zapravo, najviše uživam kada pravim nešto svoje, odnosno proizvode koje sam sama osmislila. Počela sam da stvaram originalne ilustracije koje sam želela da prodajem i eto tri godine kasnije imam liniju proizvoda pod kapom Šušumige brenda, a, naravno, sarađujem i sa klijentima koji me angažuju. Osobito volim da sarađujem sa malim i porodičnim biznisima, ali moja vrata su otvorena svima.

Kako je nastao brend Šušumige i šta karakteriše vaš brend?

Nakon objavljivanja radova na Instagramu, počela sam da dobijam pozitivne reakcije i kontakte za saradnju. Prelomni trenutak bila je pomenuta saradnja sa Galerijom Matice srpske, kada je crtanje iz hobija preraslo u poslovni angažman. Počela sam da radim digitalno uz pomoć grafičke table i savladala Fotošop. To mi je otvorilo vrata za dalji razvoj brenda.

Najbolji način da opišem Šušumige je moj mali moto koji sam usvojila tokom godina i koji glasi: ilustracije koje grle. Moje ilustracije prenose emocije topline, nežnosti i pozitivnih osećanja. Tematski su vezane za svakodnevni život, roditeljstvo, žene i porodične situacije.

Uopšteno, volim filozofiju malih stvari, jer verujem da je život sastavljen od tih malih svakodnevnih trenutaka. Veliki događaji poput diplomiranja, venčanja i rođenja dece su značajni, ali, takođe, važno je ono što se dešava između tih ključnih momenata – kafa sa prijateljima, odlazak u bioskop, šetnje parkom. To želim da ovekovečim svojim ilustracijama.

Kako je izgledao vaš put ka preduzetništvu?

Nakon završetka pandemije sam i dalje bila na birou. Razmišljala sam se gde ću i šta ću, i na kraju rešila da konkurišem za subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje i registrovala firmu. Tu mi je puno pomoglo što sam imala tu pozadinu organizacione prirode u project managementu i imala sam priliku i da se konsultujem oko toga sa nekim bivšim kolegama. Na prvu loptu nisam prošla, međutim onda su proširili konkurs listu za još par mesta i tu sam upala i uspela da registrujem svoju firmu. To mi je omogućilo da se otisnem u preduzetničke vode i ta sigurnost mi je puno značila.

Iako nisam preduzetnički tip, odlučila sam da probam, a sada, tri godine kasnije, moj biznis je relativno održiv i raste u skladu sa mojim privatnim željama i potrebama. Mogao bi da bude finansijski isplativiji kada bih se više usredsredila na njega, međutim naša deca su još uvek mala i želim njima da posvetim najviše pažnje i vremena. Imam puno ideja i planova za budućnost kojima ću se pozabaviti kako moja deca budu rasla i kako vreme bude dopuštalo.

Radite li trenutno na nekom zanimljivom projektu?

Trenutno ilustrujem dečju publikaciju za novu stalnu postavku koja će na jesen biti otvorena u Galeriji Matice srpske. Pored toga, radim na oblikovanju vizelnog identiteta jednog brenda u oblasti prehrambene industrije koji tek treba da izađe na tržište.
Od personalnih projekata, trenutno mi je najzanimljiviji kalendar koji sam počela da radim pre dve godine. To je jedan kontinuirani projekat, gde treba tih 12 ilustracija da stavim pod jednu kapu i uobličim u jednu celinu za tu godinu.

Prve godine se kalendar zvao „Njen krug oko sunca“ i svaka ilustracija predstavljala je neke sitnice vezane za filozofiju malih stvari i svakodnevnice koje su označile taj mesec. Na primer, u januaru je žena na vagi, u februaru mimoze u čaši i u dozeru za lekove. Svaki mesec povezujem sa nekim osećanjem ili događajem karakterističnim za taj period. Prošle godine sam objavila novi kalendar sa drugačijim koloritom i stilom. Sada već imam ljude koji iščekuju kalendar, što stvara pritisak da svake godine bude gotov na vreme, ali je to lep pritisak koji prija.

Gde ljudi mogu pronaći vaše proizvode i šta sve imate u ponudi?

Moji proizvodi su dostupni u Bookastore prodavnicama, Zenit knjižari u Novom Sadu, Werkstatt Store koncept storu u podnožju Petrovaradinske tvrđave, na Komuna Marketu imam online shop i na kraju tu je moj Instagram nalog.

Što se tiče ponude, počela sam sa printovima i ilustracijama koje se mogu uramiti pokloniti, itd, a posle toga sam počela da pravim i kalendar koji izlazi jednom godišnje i koji je super za planiranje svakodnevnih aktivnosti. Potom, tu su i cegeri, od kojih je jedan deo ručno šiven sa odštampanim mojim ilustracijama. Lično jako volim cegere i nosim ih tokom cele godine, a verujem da sve više i drugi ljudi vide koliko su praktični i dobri za okolinu. Počela sam pomalo da ubacujem i asortiman keramike, jer sam počela da idem na časove grnčarije – to je moja druga velika ljubav i nadam se da će jednog dana u mojoj radionici, takođe, postojati i jedan mali atelje za keramiku.

Trenutno pravim mahom upotrebne predmete i keramički nakit, poput broševa, čaše, šolje i slično, mada to sve trenutno nije deo zvanične ponude Šušumige. Počela sam da pravim i bedževe koji su mi oduvek bili simpatični kao neka porukica koju možete da prikačite i nosite. Napravila sam jedan set za trudnice sa svim stanjima, emocijama i nedaćama koje žene osećaju tokom trudnoće, ali na duhovit način. I na kraju najnovije što sam započela je mala ponuda majica za letnju sezonu. Imam još brdo ideja za budućnost, ali, kao što smo pomenuli, trenutni prioritet mi je da budem što više na raspolaganju svojoj deci, a ostalo će doći malo kasnije. U celini gledano, volim da stvaram proizvode koje ljudi mogu koristiti i kojima se mogu povezati sa mojim ilustracijama.

Pored toga, radim personalizovane ilustracije kao poklone za posebne prilike i za to je obično potrebno 7-10 dana zavisno od tipa narudžbine. Zaista volim da radim takve narudžbine, jer su uvek lepa osećanja iza njih. Obično ispitam klijenta o raznim detaljima vezanim za osobu za koju je poklon – šta vole, koje navike imaju, kako izgledaju i koju poruku žele da im pošalju i onda zajedno napravimo nešto što će da usreći njihovu voljenu osobu i što će da čuvaju kao divnu uspomenu.

Koji su vam najveći izazovi u poslu?

Nemam problema sa inspiracijom, već mi je najveći izazov prodaja i marketing. Nisam prirodno sklona tome, ali radim na tome da poboljšam svoje veštine. Takođe, upravljanje svim aspektima biznisa, kao što su administracija, finansije i kreativni rad može biti izazovno. Prodaja vlastitih proizvoda zahteva puno truda i metode koje nisu uvek u skladu sa mojim stilom. Najteži deo je doći do kupaca, iako ih nemam problem zadržati. Trudim se da izgradim solidan i dobar odnos sa kupcima. Volim proces pakovanja i želim da svaki paket bude poseban. Uvek uključujem personalizovanu poruku i mali poklončić, jer želim da kupci uživaju u otvaranju paketa. To nije samo zbog potencijalne ponovne kupovine, već i zbog osećaja koji dobijaju kada otvore moj paket.

Kakva je vaša saradnja sa drugim brendovima?

Volim kolaboracije sa drugim brendovima, osobito ako su u pitanju mali ili porodični biznisi slični mome. Radila sam sa različitim malim brendovima, kao što Sashka Ognjanović, Eterični parfem, Vilin končić i drugi. Te saradnje su mi zanimljive, jer zajednički stvaramo nešto novo i podržavamo jedni druge na početku poslovnog puta. Ta kolegijalnost u našoj branši je veoma prisutna, jer nismo jedni drugima konkurencija već se pomažemo i delimo informacije.

Da li ste se ikada suočili sa krizom inspiracije?

Da, desi se ponekad, ali sam naučila da se ne nerviram. Uvek i svima se događaju te situacije kada nema inspiracije, kada je loše vreme, kad naplata sporo ide, kad računi stižu i slično, ali to je sve deo života. Još u danima kada sam radila u finansijama, shvatila sam da će stresa uvek odnekud biti i da nervirati se oko toga nije produktivno, jer neće rešiti ni jedan problem, već će samo još više da vas uspori i blokira. Zbog toga se trudim da radim na ilustracijama samo kada sam u dobrom raspoloženju, jer stres utiče na kreativnost.

Uvek tražim nove inspiracije i volim da radim na različitim projektima. Uživam u procesu stvaranja i trudim se da svaki dan radim na nečemu što me inspiriše i raduje. Takođe, podrška porodice i prijatelja je ključna u održavanju moje kreativnosti i motivacije. Moj suprug Branislav je prošao kroz sve moje faze i frustracije zajedno sa mnom i hvala mu beskrajno na tome. Naši roditelji su uvek na raspolaganju i spremni da „uskoče“ kada je neki kratak rok ili veliki projekat u pitanju, a deca su, naravno, neiscrpni izvor ljubavi i inspiracije. Drugarice su, takođe, važan deo istorije brenda, jer bodre, daju sugestije i prate me kada putujem na bazare. Na kraju, razmena energije sa kupcima i njihove impresije su ono što mi daje energiju da nastavim dalje.

Šta biste savetovali onima koji ulaze u preduzetništvo?

Slušajte sebe i svoje srce. Ako imate strast prema nečemu i stvore se uslovi da se nešto krene, probajte da to ostvarite, bez obzira na formalno obrazovanje. Mnogi su probali i uspeli, a mnogi koji su probali, pa nisu uspeli su probali ponovo. Greške su deo procesa i pomažu vam da rastete i napredujete. Važno je raditi ono što vas raduje, jer to daje smisao i motivaciju u svakodnevnom radu.