Taiyaki:
Kako je japanska „ribica sreće“ promenila kulturu sladoleda u Beogradu

Kako je izgledao vaš profesionalni put pre Taiyakija i na koji način su vas porodično i međunarodno iskustvo u ugostiteljstvu oblikovali kao preduzetnicu?

Ugostiteljstvo je moja baza – i profesionalna i porodična. Pre Taiyakija radila sam godinama u internacionalnoj korporaciji koja je razvijala riblje restorane širom sveta. Otvorila sam veliki broj lokala, uključujući i poslednji u Sofiji.

U jednom trenutku sam osetila zasićenje velikim sistemom i potrebu da radim nešto potpuno svoje. To iskustvo mi je dalo sigurnost da prepoznajem prilike, ali i želju da se udaljim od standardizovanog načina rada i razmišljnja i stvorim autentičan koncept. Ugostiteljstvo me je naučilo mnogim, ali i jednoj ključnoj stvari – mi ne prodajemo samo proizvod, već iskustvo, i to je princip kojim se i danas vodim.

Zašto ste inspiraciju potražili u Japanu i kako ste, posmatrajući domaće tržište, došli do ideje da ponudite potpuno drugačije iskustvo sladoleda?

Istražujući domaće tržište, shvatila sam da je kod nas, kao kvalitetan sladoled, zastupljen samo gelato. Želela sam nešto drugačije, nešto što kod nas ne postoji.

Japanski Taiyaki koncept mi je bio savršen jer je drugačiji, vizuelno zanimljiv i fokusiran na kvalitet. Posebno me je privukla filozofija japanskih sladoleda – minimalna količina šećera i akcenat na „čistom“ ukusu. Cilj mi je bio da napravim premium soft-serve od sirovina koje se koriste za vrhunski gelato i da pokažem da točeni sladoled može biti ozbiljan i kvalitetan proizvod.

Pomenuli ste predrasude prema točenom sladoledu. Kako ste kroz razvoj receptura i kvalitet proizvoda uspeli da promenite tu percepciju?

To je bio najveći izazov. Ljudi su često imali sliku vodenastog, nekvalitetnog sladoleda iz detinjstva. Razvili smo sopstvenu bazu i recepture sa premium sirovinama.

Sve što radimo namenski je pravljeno za Taiyaki – od sladoleda do pasti koje sami proizvodimo. Paralelno je tekao i proces edukacije publike: da kvalitet ne zavisi od forme, već od pristupa i sastava. Srećom, tržište je u tada već počelo da se otvara ka zanatskim i kvalitetnijim proizvodima.

Matcha, crni susam i drugi netipični ukusi nisu bili lako prihvaćeni. Kako ste pronašli balans između japanske autentičnosti i lokalnog ukusa?

Balans smo tražili kroz stalno testiranje i osluškivanje reakcija gostiju. Neki ukusi, poput ubea, jednostavno nisu odgovarali našem tržištu i zato ih nismo uvrstili u ponudu.

Matcha je u početku izazivala ekstremne reakcije – ili se voli ili se ne podnosi. Ipak, bila sam uporna jer sam verovala u proizvod i njegov kvalitet. Crni susam je, s druge strane, brže prihvaćen jer svojim tostiranim notama podseća na orašaste plodove i čokoladu.

Ključ je bio u balansu: zadržali smo autentične japanske ukuse, ali smo deo ponude prilagodili lokalnom senzibilitetu. Zato su tu i vanila, čokolada, oreo, mango… Spoj egzotičnog i poznatog pokazao se kao dobitna kombinacija.

Zašto je simbol i oblik ribe važan za vaš koncept?

Taiyaki u Japanu znači „pečena ribica“ i simbolizuje sreću. Mi smo taj tradicionalni kolač koji nudimo sa raznim punjenjima, prilagodili i u kornet, koji se, takođe, peče pred gostima, po porudžbini.

Poseban doživljaj je spoj toplog, hrskavog korneta i hladnog sladoleda. Uz različite nadeve u repu ribice, svaki gost dobija jedinstvenu poslasticu.

Kako je izgledao sam početak rada 2019. godine i koji su bili prvi signali da koncept ima potencijal?

Otvorili smo lokal u centru grada i oslanjali se isključivo na društvene mreže. Odziv je bio trenutan – stvarali su se redovi, a ljudi su strpljivo čekali da probaju proizvod.

To je bio jasan signal da smo publici ponudili nešto novo i drugačije, nešto što je na tržištu nedostajalo.

Kako je pandemija uticala na vaš razvoj i koje su odluke bile presudne za opstanak?

Pandemija je došla vrlo brzo i donela veliku neizvesnost. Ključ opstanka bio je odgovoran i promišljen pristup – stroga kontrola troškova i fokus na svakog gosta.

U tom periodu smo proširili ponudu i uveli Taiyaki šejkove. Nakon pandemije usledilo je širenje na tržne centre, što je potvrdilo da je brend Taiyaki ostao stabilan i prepoznatljiv.

Šta vam je donelo širenje na tržne centre Galerija i Ušće i zašto vam je povratak u centar grada i dalje važan?

Prisustvo u tržnim centrima omogućilo nam je rast i veću vidljivost. Ipak, centar grada ima posebnu emociju – tamo imamo dugogodišnje stalne goste, ali i mnogo posetilaca iz Japana i drugih azijskih zemalja.

Zato nam je povratak u centar izuzetno važan i planiran je u bliskoj budućnosti.

Kako danas funkcioniše ponuda i održavanje kvaliteta na više lokacija?

U ponudi imamo više od 20 ukusa koji se rotiraju, uz šest stalnih sladoleda, među kojima je matcha uvek prisutna.

Kvalitet održavamo kroz unikatne recepture, sopstvenu proizvodnju i ličnu kontrolu. Redovno obilazim lokacije i proveravam proizvode. Ponudu smo dodatno proširili na matcha čokolade i latte napitke, kao i veganske opcije. Bez obzira na širinu asortimana, svaki proizvod zadržava autentičnost.

Ko su danas vaši gosti i kako reaguje publika iz Japana i Azije?

Naši gosti su bukvalno svi – od dece do baka i deka. Posebno smo ponosni na stalne goste iz Japana i drugih azijskih zemalja, koji kod nas pronalaze ukuse doma.

Težimo tome da svaki gost iz Taiyakija izađe zadovoljan. U ugostiteljstvu je to suština – ljudi ne dolaze samo po sladoled, već po osećaj i iskustvo.

Kako se menjao vaš tim kroz godine i da li je bilo izazovno doći do zaposlenih?

Tim je rastao zajedno sa razvojem brenda, ali pronalaženje kvalitetnih zaposlenih predstavlja veliki izazov. Ne tražimo predznanje, već osećaj za rad sa ljudima.

Najvažnije mi je da zaposleni razumeju suštinu ugostiteljstva: uslužnost, empatiju i odnos prema gostu. To su stvari koje se ne mogu naučiti iz priručnika.

Kako ste gradili online prisustvo i zašto ste se oslonili na organski rast?

Od samog početka oslanjamo se isključivo na društvene mreže i organski rast. Fokus je na vizuelno privlačnom sadržaju i autentičnom predstavljanju proizvoda.

Pratimo trendove, ali uvek ostajemo dosledni identitetu brenda.

Kako ste ušli u ketering i rad na događajima?

Ketering je došao prirodno, kao logično proširenje brenda. Radimo sve vrste događaja: od korporativnih do privatnih proslava.

Sve je personalizovano i prilagođeno potrebama klijenata, jer Taiyaki dolazi tamo gde je slatko najpotrebnije.

Razmišljate li o novom konceptu i slanim opcijama?

Planiram novi koncept koji će uključivati i slane japanske opcije, uz zadržavanje autentičnosti. Već smo testirali spoj slatkog i slanog kroz nadeve poput cheddara, koji su odlično prihvaćeni.

Širenju pristupamo oprezno, sa jasnim fokusom na kvalitet i doslednost.

Koju biste lekciju izdvojili kao najvažniju za male preduzetnike?

Najvažnije je biti originalan i dosledan svojoj viziji. Nove ideje često ne budu prihvaćene odmah, ali uz kvalitet, strpljenje i edukaciju publike mogu postati prepoznatljive i uspešne. Na kraju, čini mi se da je upornost, čak i kada rezultati nisu odmah vidljivi, često presudna razlika između ideje i uspešnog brenda.