Tikolo by Tijana:
Blještav ručno rađeni nakit od epoksi smole

Zdravo, Tijana, gde se trenutno nalazimo i kako ste započeli biznis kojim se danas bavite?

Zdravo, vi ste u mojoj maloj radionici na Banovom brdu. Ovde, pod brendom Tikolo by Tijana, ručno izrađujem nakita od epoksidne smole i nerđajućeg čelika. Trenutno sam apsolvent prava, a na drugoj godini, u pauzi od učenja, počela sam da se zanimam za nakit. Moj fakultet je sam po sebi dosta suvoparan i nedostajalo mi je malo kreativnosti koja bi razbila tu monotoniju.

Inače, moj tata je majstor. Od malena sam ga posmatrala i divila se kako stvari u njegovim rukama oživljavaju, pa sam i ja poželela isto, ali na malo drugačiji način. U početku sam pravila nakit prilagođen meni i, za razliku od epoksidne smole koju koristim danas, tada su bile perlice i privesci različitih boja.

Na ovu ideju sam došla pre par godina kada sam poželela da stvaram nešto autentičnije. Pošto uživam u crtanju, počela sam da razmišljam kako bih te crteže mogla da zaštitim i pretvorim u nakit. Pozvala sam tatu, koji je inače završio Višu politehničku, gde je stekao širok spektar znanja o najrazličitijim materijalima, i on me posavetovao da se latim epoksidne smole. Otada je tata glavni pomoćnik kada su u pitanju razvoj i noviteti.

Kako se priča dalje razvijala? Šta se desilo sa prvim komadima i gde ste ih plasirali?

Odmah sam napravila stranice na svim društvenim mrežama. One su se razlikovale od ovih koje imam danas, ali prodaja je krenula. Prvi kupci su, naravno, bile drugarice i rodbina, a onda se priča polako širila.

Što se tiče prve prodaje putem Instagrama, sećam se da mi se javila jedna devojka. Rekla mi je da se dvoumi između mene i jednog velikog brend, a nakon par minuta mi se javila sa porukom da joj se ipak moj nakit više dopada i da želi da ga naruči. Bila sam baš ponosna na sebe.

Prodaja putem društvenih mreža se uspešno nastavila. Šta je bio sledeći korak i kako je došlo da saradnje sa prodavnicama?

Rešila sam da ih kontaktiram. Napravila sam između 40 i 50 komada, napisala sam mejl i prosledila ga na sve adrese gde bih volela da ugledam svoj nakit.

Bila sam u jednoj radnji u Zrenjaninu, ali sam se povukla jer je prodaja bila slaba. Takođe, pronašla sam concept store u Nišu i taman kada sam se spremila da im pošaljem predlog za saradnju videla sam da su zatvorili. To mi je govorilo da je tržište u unutrašnjosti malo i da još nije razvilo potpuni potencijal. Dok sam, na primer, u Unikatnom kutku (Novi Sad) i u Štrika knjižari (Beograd) i dan-danas.

Uglavnom, važno je da se ohrabrite i pitate. Najgore što može da se desi jeste da vas neko odbije, što je, složićete se, i nije toliko strašno.

Pored prodavnica, pojavljujete se i na bazarima.

Tako je, Beogradski noćni market je jednom mesečno i tamo sam redovna. Mada, trudim se da prisustvujem i na ostalim kada sam u mogućnosti da napravim dovoljnu količinu proizvoda za izlaganje.

Takođe, član sam udruženja Čarobni prsti. To je pravno registrovano udruženje koje ima mogućnost izvoza, prodaje i izlaganja u radnjama. Čini ga oko 60 najrazličitijih članova, a vodi ga jedna divna žena, Nataša, koja nam je svima kao mama. Stalno nas obaveštava o novostima, bazarima i marketima. Nekada se događa da velike korporacije prave proslave na kojima žele štandove sa određenim proizvodima, što predstavlja kao neki vid zatvorenog marketa, pa se Nataša postara da se pojavimo na njima.

Koji komadi nakita se danas nalaze u ponudi Tikolo by Tijana? Takođe, kako izgleda i koliko vam je potrebno za pravljenja jednog od njih?

Najviše pravim minđuše i ogrlice, a od skoro izrađujem velike narukvice i prstenje. Što se tiče izrade, kada se radi po narudžbi, potrebno mi je između dva i četiri dana, zavisno od gužve.

Kada je u pitanju postupak izrade, prvo izaberem okvir koji mi treba. Nekada ga pravim sama od žice, a za neke imam kalupe koje sam, takođe, sama izrađivala. U njih izlivam epoksi smolu, koja je dvokomponentni tečni materijal, a kojoj je potrebno 8-10 sati da se u potpunosti stegne. Kada je taj proces gotov, vadim je iz kalupa ili okvira u kom je bila i oslikavam POSCA markerima i šljokicama. Ponovo sledi sušenje, a na to dolazi još jedan sloj smole. Ukoliko je nakon finalnog sušenja potrebno poliranje, poliram; ukoliko nije, pravim rupe i to bi bilo to.

Odakle nabavljate materijal za izradu nakita?

Materijal, odnosno čelične delove za Tikolo nabavljam uglavnom iz inostranstva,jer je kod nas izbor dosta manji. Samo je potrebno da se setim da ga naručim na vreme. Iako je reč o nabavci iz inostranstva, nisam se susretala sa bilo kakvim problemima.

Da li su neki komadi otputovali u inostranstvo i da li imate probleme sa transportom?

Jesu, imam dobro optimizovan Etsy shop, mada nisam aktivni korisnik. Kada dođe vreme za pravljenje dopuna za radnje, redovne narudžbine sa društvenih mreža i bazari, tada nemam dovoljno vremena da bih se posvetila i ovom kanalu prodaje, ali nadam se da će se i to uskoro promeniti. Što se tiče tehničkih stvari, sve ide bez problema. Šaljem preko pošte, a paket putuje od tri nedelje do dva meseca.

Kada sam dobila porudžbinu od jedne žena iz Amerike, pretraživala sam da vidim gde se nalazi. Bio je u pitanju gradić od oko 4000 stanovnika. Zanimljivo mi kada razmišljam da je neko iz malog grada u Americi našao mene u Srbiji i sada čeka da mu stigne moj pakat.

Bilo je par narudžbina iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ali poštarina je skoro koliko i proizvod, pa retko dolazi do prodaje.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete u radu?

Najveći izazov mi je to što radim sama. Tata i dečko su tu da priskoče u pomoć kada dođe vreme za slanje paketa, ali na meni je čitava organizacija i određivanje prioriteta. Kada radite sami, morate da mislite na sve i da se svakodnevno motivišete. Morate da se setite svakog detalja, da odgovorite na svaku poruku i ispunite svako obećanje. Ako kažete da šaljete u četvrtak, mora tako da bude. Ne znam koliko sam puta legla u krevet i taman da zaspim, počnu da mi se vrzmaju misli o narudžbinama, nabavkama, slanju.

Da li ste nekada pomislili da odustanete?

Barem jednom mesečno! (smeh) Kada mi deluje da su obaveze koje imam kao planina, tada se zapitam šta mi je sve ovo trebalo i zašto ne nađem posao od 9 do 17, posle kog ću da se opustim uz film ili odem u šetnju. Ali, kada se sve obaveze završe, kada se paketi pošalju i kada mi stignu poruke oduševljenja, shvatim koliko, u stvari, volim ovo što radim. Presrećna sam kada znam da sam nekom popravila dan.

Pored upita o nakitu, da li ste imali neke vezane za edukaciju? I da li ste razmišljali da idete u tom pravcu?

Javljaju mi se hobisti da pitaju kako sam izvela nešto što im se dopada. Ranije nije bilo toliko ljudi koji rade sa smolom i baš mi je drago što ih u poslednje vreme ima više i što se tom materijalu daje na značaju.

Imala sam par upita za radionice, tako da sam razmišljala da ih pokrenem, ali za to treba da se poklope još neke kockice. Epoksi smola zahteva oprez pri radu, potrebne su rukavice, maska, a početnicima je, naravno, potreban i nadzor. Zato moram da detaljno koncipiram tu edukaciju tako da se svakom u potpunosti posvetim i prenesem znanje na adekvatan način.

Koji su vam bili glavni izvori znanja tokom rada?

Uglavnom su to konsultacije sa tatom. On ima znanja koja drugi nemaju i pružio mi je brojne savete o kojima niko na internetu ne piše. Kada imam nove ideje za izradu, prvo ih iznesem njemu, da čujem kako bi on postupio i šta je najbolja opcija za datu situaciju.

Događalo mi se da se materijal odreaguje suprotno od očekivanog. U jednom trenutku se previše zagrejao, skoro zapalio, a meni nije bilo jasno zbog čega. Pozvala sam tatu, objasnila šta mi se dogodilo, na šta sam dobila savet da slojevi moraju biti tanji, u suprotnom će moj rad biti uništen.

Da li postoji neka sistematizacija, odnosno kolekcije ili komade kreirate pojedinačno kada vam dođe inspiracija?

Ranije sam radila pojedinačno, a sad sistematičnije. Leti su to kombinacije bele i tirkizne, zatim morske zvezde i šljokice – sve što podseća na more. Na jesen preovlađuju, tamnije nijanse, poput bordo i oker. Sezonski se držim određenih boja, a kada su modeli u pitanju, nemam poseban okvir. Tikolo nakit je, generalno, suprotan minimalizmu – šaren, pun života.

Uglavnom se desi da napravim par komada, od kojih jedan ili dva zavrede opštu pažnju publike. Preplave me narudžbine za te komade, tako da nema poente da gomilam kolekcije koje ne idu, kada svi žele određene naušnice ili ogrlicu. Jednostavno, pravim taj bestseller u više komada. Možda vremenom dođe do neke promene što se tiče organizacije, ali i tada će boje biti u skladu sa godišnjim dobom i šljokice – jednostavno, volim da su sve sija, a smola se jako lepo uklapa sa ovom estetikom.

Kada su u pitanju radovi po narudžbini, da li je moguća izrada po sopstvenom dizajnu?

Ranije sam to radila, sada retko prihvatam jer zahtevaju dosta vremena, a ne mogu da ih naplatim dovoljno. Otuda izbegavam, osim u retkim prilikama. Takođe, dešavalo mi se da ljudi šalju radove kolega i na to ne reagujem dobro. Ako vam se dopada nešto što je neko radio, kontaktirajte ga; ako vam ne odgovara cena ili nešto drugo, pređite preko toga i idite dalje.

Odakle vam dolazi inspiracija za sam dizajn?

Nekada iz glave, nekada gledam šta ljudi nose, šta vole, onda osmislim asocijacije na te stvari. Eto, na primer, za leto je tirkizna boja uvek bila must have, pa krenem odatle. Zatim razmišljam da li će biti jednobojno ili sa kojom bi se bojom lepo ukombinovala. Takođe, za leto ne idu geometrijske šare i oštre ivice, već nešto nežno, poput talasa.

Razmišljam kakvu emociju dizajn budi u meni, pa na osnovu toga stvaram. Naravno, bude tu greški, prepravki i rada iz početka, ali sve je to deo procesa. Neke kombinacije mi u glavi deluju lepo, ali kada ih prenesem na nakit, ne budu kako sam zamislila.

Sad već imam neke šare i obilke koje ponavljam, na koje ljudi dobro reaguju. Svaki komad je unikatak, ali je stil isti.

Deset godina se bavite nakitom, od čega polovinu radite sa smolim. Da li ste razmišljali da se oprobate u izradi nakita od nekog drugog materijala?

Probala sam polimernu glinu, ali nisam nastavila. Mislim da je važno masterirati ono što ste počeli i ne šarati previše dok ne usavršite tu oblast. Divim se kolegama koji izrađuju porcelan – ja nemam strpljenja za to.

Smolu volim zato što je relativno kratak proces izrade. Danas mogu da uradim jedan, sutra drugi deo. Postoje pravila koja moraju da se ispoštuju i ako se sve odradi kako treba – šanse za grešku su male.

Za kraj, kakvi su planovi za predstojeći period?

Planiram da pokrenem sajt za Tikolo by Tijana. Takođe, u pregovorima su neke saradnje i nadam se da će sve ići po planu.

Kada je proizvodnja u pitanju, možda se i dečko više uključi u biznis. Imali smo zajedničku saradnju, gde je on crtao radove koju su bili naručeni, a ja sam radila deo sa smolom. Rezultat je bio sjajan, pa ćemo videti kako će se dalje razvijati taj deo posla.