Torta:
Za svaki rođendan torta, za svaku tortu priča

Kako je nastao brend Torta? Ko je „čovek iza ideje“ i kako se razvijala čitava priča?

Sve je počelo 2006. godine, u Ivanjici, kad je Igor Marić, naš današnji direktor, a tada mladi momak, rešio da ne ode na fakultet, već da se da u biznis. I to ne bilo kakav — hteo je da pravi i prodaje prave, domaće torte i sitne kolače. Kako on kaže, video je priliku, a podrška porodice bila je sveprisutna – i odluka je pala: “Hoću da pravim nešto svoje.”

Njegovi roditelji su već bili u poslu, imali su prodavnicu zdrave hrane „Oaza Junior“, pa su kolači bili tu negde u pozadini kao mali deo njihovih delatnosti, ali Igor je hteo da to izvuče u prvi plan. I nije bio sam — uz njega je stajao onaj hrabri, ženski deo porodice, žene koje stvarno znaju šta znači dobra torta. Zaposlio je i lokalne žene koje su taj zanat imale u malom prstu, i od prvog dana postavio standard: ako treba 16 kora za dobru tortu, napraviće se 16, i to bez onog suvišnog šlaga između. Kako ono kažemo — “kako bog zapoveda”.

U početku su pravili sitne kolače za slave i slična okupljanja, ali vrlo brzo su shvatili da ljudi žele pravu tortu. Nisu hteli više one industrijske, zamrznute, nego tortu koja miriše kao kod kuće, koju mogu podmetnuti gostima i reći „ja umesila“, makar u šali. Takođe, ono što je važilo od prvog dana jeste da sastojci moraju biti kvalitetni lešnici, jaja, puter, mleko i čokolada i da ih nikada nećemo zameniti industrijskim praškom. Sve ostalo prilagođavaće se potrebi kupca.

I tako je sve krenulo. Prva prava radnja van Ivanjice bila je u Beogradu, na Kaleniću. Ogroman korak, ogroman rizik — spakovati sveže, nežne torte u kombi, truckati ih do Beograda, i onda otvoriti radnjicu s prozorčićem kao u kiosku, pa videti da li će iko stati. A stali su. I ostali.

Recite nam malo više o vašim lokacijama. Gde vas sve ima i koje su ključne lokacije?

Danas nas ima na šest lokacija — četiri u Beogradu, jedna u Ivanjici, i jedna u Kraljevu. Ali, ako me pitate koje su ključne, bez razmišljanja ću reći: Kalenić je srce. Tamo smo prvi put ozbiljno zakoračili van Ivanjice i otvorili prvu maloprodaju u Beogradu. Bila je to radnja s jednim prozorčićem, kao neki slatki kiosk, ali tu je sve eksplodiralo. I dan-danas ljudi dolaze i kažu: „Sećamo se kad ste bili u prolazu, preko puta mekika.“ To je za nas, bilo i ostalo, najposebnije mesto.

Naravno, sve je krenulo u Ivanjici — to nam je dom. Tamo su prvi kolači izašli iz rerne, tamo su prve mušterije probale naše torte. Imamo radnju i u Kraljevu, koja lepo funkcioniše.

A u Beogradu je, očekivano, najživlje. Posle Kalenića, otvorili smo radnju u tržnom centru Stadion, što nam je bio važan korak, jer je to predstavljalo ulazak u šoping zonu i pristup malo drugačijem profilu kupaca. Sada nas ima na više mesta po gradu, a ceo Beograd je pokriven dostavom.

Pomenuli ste logističke izazove u dostavi. Kako ste se suočili sa tim izazovima i kako sve danas funkcioniše?

Dostava torti nije kao da šaljete paketić čarapa. To je živa stvar, nežna, sa rokom trajanja koji ne prašta. Na samom početku, kada smo tek krenuli da razvozimo sveže torte iz Ivanjice, bilo je “kako ćemo, gde ćemo, da li će stići uopšte cela?” – jer truckanje, brzina, sve igra ulogu.

U početku smo išli dva do tri puta nedeljno, zavisno od sezone i potražnje, ali vrlo brzo smo shvatili da kupci žele sveže svaki dan. Danas imamo dostavu šest dana u nedelji, i to je postao naš standard. Ako u nešto nismo sigurni – ne šaljemo. Jer nama je bitno da torta koju dobiju kupci bude ista kao ona iz izloga.

Što se Beograda tiče, pokrivamo ga celog – prva, druga, pa čak i treća zona. Imamo i tu opciju „za dva sata na vašim vratima“, ako poručiš nešto iz standardne ponude. To je ono kad ti padne na pamet torta u tri popodne i u pet je već na stolu sa sve svećicom. Ivanjica i Kraljevo funkcionišu malo drugačije – manji gradovi, ljudi vole da dođu sami, da pogledaju, da izaberu. Dostava postoji, ali nije svakodnevna kao u Beogradu.

Kad su u pitanju veće porudžbine – recimo, firme koje žele da obraduju zaposlene tortom za rođendan – tu ulazimo i u dostavu po celoj Srbiji.

Logistika je sada stvarno ozbiljno razrađena, ali nikad nije bila jednostavna. I dan-danas, svaki korak se planira s idejom da torta stigne ne samo na vreme, nego u komadu, sveža i lepa. Jer znamo da ne šaljemo samo desert – šaljemo deo nečije proslave.

Kako se tokom godina menjala vaša ponuda. Šta je novo, a šta je ostalo „evergreen“?

Kao što sam rethodno pomenula, sve je počelo sa sitnim kolačima. To je bio prvi korak — ljudi su naručivali za slave, okupljanja, ono što se kod nas kaže “za dušu i za obavezu”. Ali, vrlo brzo smo osetili da tržište vapi za nečim drugim — za pravom, domaćom tortom, koja miriše na kuću i baku, i onu koru što se danima suši, pa je gledaš, a ne smeš da je pipneš.

Od tada pa do danas — torte su postale naš glavni identitet. Kvalitet je bio svetinja i ljudi su to prepoznali. Neki ukusi su s nama od samog početka — Gabon, Moskva šnit — i ne izlaze iz ponude, jer su prosto zauvek voljeni.

Vremenom se sve menjalo — ukusi kupaca, trendovi, sezona. Danas Torta dinamičan asortiman, prošlo je tu više od 50 različitih torti tokom godina. Ali, uvek imamo onih desetak-petnaest koje su nam stalne. Uz to, ubacujemo sezonske — leto donosi jagode, maline, zima malo cimeta i slično.

Danas su torte i vizuelno drugačije. Nekad su to bile velike, četvrtaste, sa puno šlaga. Danas su okrugle, svedene, elegantne. Imamo tri veličine, tako da možemo da ispratimo i malu kućnu slavu i svadbu za sto ljudi.

Sada imamo i torte u čašicama – kad ti treba samo kašika i minut mira. Praktične su, lepe, i svaka kašičica hvata sve slojeve ukusa. To je kao mini-torta za tvoju dušu. Sve više ljudi ih otkriva i mislim da tek sad dolazi njihov trenutak.

Naravno, tu su i lokalni favoriti. Na primer, beze torta – u Ivanjici je to svetinja. Ako znaš da napraviš dobru beze, ti si kraljica kuhinje. U Beogradu je manje poznata, ali zahvaljujući Ivanjici i okolini sigurni smo da nikada neće nestati. Ima nešto u tim “suvim koricama” i lešniku što te pogodi pravo u nostalgiju.

Da li radite i torte po porudžbini?

Naravno, i to nam je jedna od najdražih stvari u celom poslu. Volimo da kažemo da možemo da napravimo šta god kupac zamisli. Posebno kad su u pitanju dečji rođendani – to je ona slatka zona gde stvarno možemo da se poigramo i budemo kreativni.

Naš sistem poručivanja je prilično jednostavan – sve se radi online. Kupac može da uploaduje sliku, opiše tortu, kaže koliko kilograma, koji ukus, koliko spratova, koja boja, da li ide figurica, topper, svećica… i mi je za tačno određen datum dostavimo na željenu adresu.

Najčešće inspiracije dolaze sa Pinteresta – stigne nam par slika, a kombinacijom svih dolazimo da torte iz snova. Bude i izazova – nešto što u našoj glavi deluje kao jedno, kod kupca bude nešto sasvim drugo.

Bilo je i grešaka, ne bežimo od toga. Desi se pogrešna figurica, nijansa bude malo različita… Ali, uvek smo tu da rešimo problem – ako može da se zameni, menjamo. Ako ne, damo popust, povrat, šta god treba. Jer, na kraju dana, najvažnije je da je kupac zadovoljan. Naš proizvod je živ, unikatan, i uvek ga pravi čovek – ne mašina, tako da su greškice neminovne.

Figurice najtraženijih motiva uvek imamo na stanju, pa onima kojima iskrsne posebna prilika za sutradan uvek priskočimo u pomoć. Sve je veći broj tih last-minute narudžbina, pa smo našli balans: klasične torte koje su uvek sveže i spremne, pa ih samo dodatno personalizujemo – svećica, topper, ime… I eto ti svečana torta na brzinu.

Za rođendanske torte obično kažemo minimum tri dana unapred, a za svadbene – idealno tri nedelje. Ali, generalno figurice iz snova, ipak, traže malko vremena.

Kako ste tokom godina promovisali svoje proizvode i kada ste prešli na današnji digitalni nastup?

Prelazak u digitalni svet nije se desio preko noći — ali je bio prilično vizionarski. Naš direktor, Igor, još pre pandemije imao je jasnu ideju da će se torte u budućnosti poručivati online, kao da naručuješ poklon. I tako je počela priprema za sajt, sistem poručivanja, sve lepo sređeno… a onda je došla korona. Svi planovi su stali. U jednom danu su nam otkazane sve buduće porudžbine. Mi smo odlučili da se utegnemo i izdržimo.

Sada sa ponosom možemo reći da nismo otpustili ni jednog čoveka. Iskoristili smo to vreme da preispitamo ko smo, šta radimo i šta želimo da budemo. I kad se sve vratilo – buknulo je. Ljudi su bili gladni slavlja, okupljanja, torti. A mi smo ih dočekali spremni, sa sajtom koji podržava kreiranje torte po želji, sa logistikom, sa jasnim sistemom. To nam je bio pravi trenutak.

Kad je Torta napunila 18 godina, rešili smo da obučemo novo ruho. Ja volim da kažem da smo se “podmladili”. Vizuelni identitet, kampanje, sajt, sve je dobilo novu dinamiku. Shvatili smo da naš proizvod nije samo torta — to je deo proslave, emocije, uspomene. I to mora da se vidi i u slici i u reči.

Danas su društvene mreže naš glavni izlog. Naš kupac je mlada žena, devojka koja planira svadbu, trudnica, mama – ona je tamo i tamo komuniciramo sa njom. Kroz mreže prenosimo naše vrednosti, naš kvalitet, i našu priču. Imamo sreću da radimo s divnim ljudima koji imaju umetnički izraz, i mi ih ne gušimo briefovima – damo im slobodu. Zato su i naše fotografije takve kakve jesu – sočne, šarene, iskrene. I video sad preuzima glavnu ulogu. Jer, iskreno, torta je vizuelni fenomen. Slatka je, lepa, emotivna, i miriše kroz ekran.

Kako biste danas opisali misiju i cilj brenda Torta?

Naša misija? Da budemo prva pomisao kada nekom zatreba torta. Želimo da budemo prva asocijacija na rođendansku tortu, na tortu koja okuplja, slavi, veseli. Jer torta nije samo desert — ona je trenutak i simbol pažnje, emocije i tog nečeg što staviš na sto da kažeš “voli te neko”.

Kroz sve ove godine shvatili smo da ne želimo samo da prodajemo torte. Želimo da pravimo proslave. Male, velike, tihe, razdragane. Ako je neko danas dobio tortu i nasmejao se zbog nje, mi smo uspeli.

Zato i radimo sve te kampanje — kao ona kad smo delili torte deci iz SOS Dečijih sela, ili kad smo pravili kolekciju za 8. mart i donirali materinskom domu u Zvečanskoj. Jer verujemo da brend mora imati dušu, a ne samo logo.

Naš cilj nije da budemo najglasniji — već najbliži. Da budemo tu kad treba da obraduješ dete, mamu, muža, koleginicu. Da znaš da će sve stići kako treba, lepo, sa ukusom i emocijom.

Jeste li se suočavali sa problemima u dobavljanju sirovina i kako ste ih rešavali?

Sirovine su, generalno, dostupne, ali bilo je momenata kada je bilo i panike. Najveći izazov bio je kad je izbio požar u fabrici plazme, i mi odjednom nismo znali da li ćemo sutra imati osnovni sastojak za jednu od naših najpopularnijih torti. Najgore je bilo to što su informacije stizale sa svih strana i svi su pričali različito. Proizvodnja dobije jedno, nabavka drugo, ti odeš u radnju i vidiš da plazma stoji na rafu — ali nama ne stiže.

Nismo mogli sve torte da zadržimo — neke smo morali privremeno da povučemo, ali smo kod onih gde je plazma bila u manjem udelu pokušali da pronađemo zamenske sastojke. Tu smo organizovali prava mala blind testiranja: timovi iz maloprodaje, proizvodnje, svi su dobili po nekoliko varijanti da probaju i da ocene koji je najbliži ukus.

Naš proizvod ne trpi gomilanje zaliha. Sve je sveže, kratkog roka. Ne možemo da nakupimo tone keksa i držimo ga mesecima. Logistika mora da funkcioniše kao švajcarski sat, a dobavljači moraju da budu i fleksibilni i lojalni. Tu nam je Ivanjica bila ogroman oslonac — neki odnosi sa lokalnim partnerima datiraju još iz vremena kad smo prodavali kolače u Oazi.

I nije to bilo samo sa sirovinama. Imali smo i nestašice ambalaže, kutija, podmetača. Naši proizvodi imaju veliki obrt, stalno se smenjuju ukusi, forme, dekoracije. Znači, ništa nije “hajde, naruči i koristi godinu dana”. Kod nas se sve menja iz meseca u mesec, pa si stalno u trci sa logistikom. Kako kaže naš direktor — kad prebrodiš sve to, onda te više ništa ne može iznenaditi. Samo zasučeš rukave i idemo u sledeću rundu.

Imate li nekih anegdota ili doživljaja da nam ispričate?

Bilo je trenutaka koje ne zaboraviš, ne zato što su bili savršeni, nego zato što su pokazali koliko tim može da bude posvećen. Jedna od najupečatljivijih situacija dogodila se na jednoj svadbi, kada nam se torta tokom transporta – srušila. I to nije bila bilo kakva torta, već ona velika, svečana, višespratna, sa punom dekoracijom.

Cela ekipa iz proizvodnje se organizovala, spakovali smo se u kola, poneli sve što nam treba – dekoraciju, sastojke, alat – i otišli direktno na mesto proslave. Na licu mesta, dok je slavlje teklo, mi smo pravili novu tortu, od nule. I do kraja večeri, mladenci su imali svoju tortu, upravo onakvu kakvu su zamislili. To je nešto što se i danas prepričava kod nas, ne kao greška, već kao dokaz koliko daleko smo spremni da odemo kad treba.

S druge strane, postoji i ona druga vrsta priče, ona koja te podseti zašto sve ovo radimo. Prošle zime pokrenuli smo kampanju zajedno sa našim pratiocima. Glasali su za omiljeni ukus torte i tako je nastala „Naša torta“ – pistać, malina i korice od badema. Za svaku kupljenu “Našu tortu”, mi smo poklanjali tortu deci iz SOS Dečijih sela u Beogradu i Kraljevu.

Tokom cele ove godine, više od 200 mališana dobiće svoju rođendansku tortu, možda čak i prvu u životu. To je nešto što nas sve u timu podseća na ono važno: da torta nije samo proizvod, već povod za radost, za okupljanje, za sećanje. I kad god imamo priliku da to proširimo van granica prodaje – mi ćemo to rado učiniti.

Šta planirate u budućnosti – da li se očekuju nova prodajna mesta, kampanje, inovacije?

Planova uvek ima, ali ono što nas karakteriše je što se trudimo da ne zaključavamo sopstveni put. Naš generalni direktor često kaže da ako previše definišemo gde idemo, propuštamo sve ono nepredviđeno, a dragoceno što može da se desi usput. Tako da, da – razmatramo nova prodajna mesta, ali ništa ne radimo po svaku cenu, niti želimo da rastemo na uštrb kvaliteta ili odnosa sa kupcima.

Inovacije su kod nas stalna stvar. Bilo da je to novi ukus, nova forma torte, pakovanje ili način poručivanja – mi smo tu da slušamo kupce i da se prilagođavamo. Uostalom, tako su i nastale torte u čašicama, iz konkretne potrebe i ponašanja ljudi koje smo primetili.

Poseban fokus ove godine nam je na kampanjama koje imaju dublji smisao. Već radimo na novim humanitarnim projektima, kao i na aktivacijama koje nas povezuju sa zajednicom. Nešto što nije samo kupovina, nego i doživljaj, podrška i emocija.

Šta biste poručili vašim kolegama iz industrije ili nekome ko tek ulazi u preduzetničke vode?

Onima koji tek ulaze u preduzetništvo rekla bih: Budite spremni da učite – stalno, iznova, iz grešaka, iz tržišta, iz svojih timova. I negujte optimizam. Ne onaj naivan, nego onaj koji zna da će biti teških dana, ali veruje da svaki od njih nešto donosi. Izazovi umeju da vas ozbiljno uzdrmaju, ali kad ih pregurate – postajete jači, sigurniji, otporniji. I onda vas malo šta može izbaciti iz koloseka.

A kolegama iz industrije – samo jedno: Zdrava konkurencija je blago. Mi je volimo, jer nas gura da budemo još bolji, kreativniji, da još bolje slušamo svoje kupce. Razlog zbog kojeg nas ljudi biraju je lep – slave, okupljanja, radosti – i bilo bi divno da kao industrija budemo ujedinjeni u toj vrednosti. Ima prostora za sve koji veruju u kvalitet i žele da nešto lepo ostave iza sebe.