YoMama:
Brend koji oblači trudnice i mame koje doje širom Srbije

Ko stoji brenda YoMama?

Ja sam Aleksandra Gođevac i bavim se product managementom, to mi je osnovno zanimanje kojim se bavim i danas. YoMama je nastala iz moje lične potrebe kada sam bila trudna sa najstarijom ćerkom i nisam nikako mogla pronaći dobru odeću za trudnoću i dojenje.

Koji problem ste uočili koji vas je naveo da pokrenete sopstveni brend?

Kada sam bila trudna sa najstarijom ćerkom, ponuda odeće za trudnice je bila jako slaba. Postojalo je nešto kod fast fashion brendova, ali mnogo manje nego što toga ima danas, a i to što je imalo bilo je upitnog kvaliteta. Brzo se razvlačilo, bilo je praktično jednokratno za nošenje. A što se tiče vrsta odeće, izbor je bio sveden na helanke. Majica, bluzica, haljina i sličnih stvari skoro da nije bilo.

Onda sam se porodila i počela da dojim, i tu sam tek shvatila koliko je ponuda, zapravo, loša. Pre svega sa funkcionalnog aspekta. Ako želim da obučem neku haljinu i izađem sa ćerkom u šetnju, ja nemam način da je podojim napolju. Moram to da odradim kod kuće pre nego što krenem, ali onda imam ograničeno vreme i moram da se vratim da bih je ponovo podojila. Ne mogu da završim ni osnovne obaveze.

Tako da sam nekako već u trudnoći počela da prepoznajem taj problem, a posle porođaja mi je postalo potpuno jasno da tu postoji praznina na tržištu. Doduše, ja sam u početku bila kao, dobro, vratiću se na posao posle porodiljskog, nemam ja vremena za to. Ali, suprug me je baš gurao da ne odustanem. On je od početka verovao da je to super ideja i dosta je gurao celu priču. Da nije bilo te njegove podrške, moguće da nikada ne bih krenula.

Za potrebe vaše proizvodnje šivenje se vrši u Srbiji. Da li je oduvek bilo tako?

Zapravo, kada smo počeli sa radom prvo smo uvozili robu. Negde krajem 2019. godine, kada je najstarija ćerka imala nekih devet-deset meseci, počela sam da se raspitujem kako bismo mogli da uvozimo odeću za trudnice i dojilje. Htela sam da saznam koja je procedura oko carine i svega ostalog, jer nikada pre toga nisam imala kontakta sa tim delatnostima i sve mi je bilo potpuno nepoznato.

Krenuli smo sa uvozom kvalitetne odeće iz Turske, ali su se brzo pojavili ozbiljni problemi. Poručiš jedno, a stigne nešto sa malo izmenjenom ponudom. Veličine ne odgovaraju onome što si tražio. Nemaš mogućnost konstantnog kontakta sa dobavljačem. Jednostavno nisi u poziciji da kontrolišeš proces.

Onda je počela korona i to je dodatno zakomplikovalo stvari. Ako si uvozio robu, bilo je jako teško poslovati u tom periodu. Firme su se raspadale, mislim da se i naš najveći dobavljač iz Turske raspao u nekom trenutku.

Sve to me je navelo da razmislim o tome da prebacimo proizvodnju u Srbiju. Htela sam da kontrolišem ceo proces, da mogu da komuniciram sa ljudima uživo, da sednem sa njima, da imamo sastanak, da zajedno osmislimo model onako kako ja percipiram potrebe tržišta, jer ja direktno razgovaram sa tim ženama i znam šta im treba.

S obzirom na to da je cela priča one-woman show, morala sam dosta toga da autsorsujem. Nemam svoju šivaru, nego sarađujem sa nekoliko modelara, nekoliko šivara i krojačnica. I do sada se to pokazalo kao dosta dobar model, pre svega zato što postoji dobra diversifikacija rizika. U svakom trenutku imam nekog ko može da pokrije neki deo posla.

Kako izgleda proces osmišljavanja i izrade novog modela?

Sve počinje tako što redovno pratim razne strane brendove koji imaju dobru ponudu odeće za trudnice, ali nisu fast fashion, nego su, zapravo, slow fashion. Nekada delimično preuzmem neki model od njih, ali češće zapravo vidim neki klasičan model koji već postoji, recimo, obične trenerke, i onda ga reosmislim. Razmišljam gde bi bili otvori za dojenje, kako bismo mogli da ubacimo umetak za stomak na donji deo, tako da dobijemo nešto što liči na klasičan komad odeće, ali ima i funkciju za dojenje ili trudnoću.

Bitno je reći da mi ne jurimo trendove. Nećemo praviti balon pantalone zato što su ove sezone popularne. Idemo na klasične modele i samo dodajemo funkcionalnost. A, pritom, svi naši modeli su nosivi i tokom cele trudnoće, i tokom dojenja, i nakon toga. Evo, ja, recimo, sada nosim naše helanke iako nisam trudna. Biramo stvarno kvalitetne materijale, uglavnom pamuk i prirodne materijale, da bi se odeća mogla nositi sezonama, a ne samo jednu sezonu.

Što se tiče samog procesa, uglavnom crtam ručno skice i šaljem ih modelaru. Prvo modelar uradi početni šablon, pa radimo inicijalni uzorak. Taj uzorak prvo isprobavam ja, pa onda neka trudnica ili mama koja doji. Vraćamo ga sa svim komentarima, kakva je udobnost, da li je neki šav pomeren gore ili dole, da li je obim dovoljan za tu veličinu. Posebno je važno da otvor za dojenje bude na pravom mestu, jer ako je malo gore ili dole, postaje nefunkcionalan. To mora baš precizno da se uradi.

Posle toga se vraćamo modelaru na korekcije i razvoj krojnih slika. Nekada je dovoljno jedan ili dva uzorka, a dešavalo se da ih radimo i pet, to je najgori scenario jer se onda ceo ciklus razvuče. Paralelno sa tim ide i odabir materijala i pozamanterije, jer kad razgovaram sa modelarom o novom modelu, uglavnom dobijem povratnu informaciju koji materijali bi bili dobri za taj konkretan model. Za neke modele materijal mora da bude baš elastičan, za neke ne toliko. Važno nam je i da odeća ima dobar pad i da na kraju dobro stoji, ne samo da funkcionalno radi svoj posao.

Pozamanteriju nabavljamo iz Beograda, Ade, i Subotice, materijale iz Beograda, Subotice, Novog Pazara, bukvalno sa svih strana. I ceo taj proces nabavke, odabira, koordinacije sa modelarima, krojačima i šivarama, to sve radim ja. U proseku, za razvoj jednog novog modela treba otprilike tri meseca.

Kako ste izgradili mrežu proizvodnih partnera i sa koliko šivara danas sarađujete?

Do saradnika smo dolazili na razne načine. Sa modelarkom iz Futoga sarađujemo najduže, mislim da smo nju našli na Instagramu. Ona je, zapravo, sašila naš prvi model haljine ovde u Srbiji, onog trenutka kad sam presekla i odlučila da prebacimo proizvodnju. Ona sama autsorsuje deo proizvodnje, sarađuje sa šivarom i krojačnicom, i naplaćuje uslugu tog posredovanja zajedno sa svojim radom na modelovanju. Taj model rada je dosta rasprostranjen po Srbiji.

Šivare i krojačnice iz okoline Valjeva smo uglavnom dobijali po preporuci. Suprug je dobio neku početnu preporuku, pa smo preko te krojačice došli do šivare, a onda kad ta šivara više nije mogla da zadovolji obim, ona nam je preporučila drugu. Tako se mreža širila. Šivaru iz Knjaževca su nam preporučili iz brenda Froncla, sa kojima smo imali zajedničku kolekciju. Oni kod nje šiju, bili su zadovoljni, i onda smo i mi počeli sa njom da sarađujemo. Jednom nas je čak i jedan modelar iz Beograda sam kontaktirao, i kod njega smo uradili jedan model. Znači, bukvalno od pretrage na internetu do preporuke, razni načini.

Dugo smo sarađivali samo sa jednom sivarom, ali smo shvatili da je neophodna diversifikacija poslovnog rizika. Zato sada neke basic modele šiju i po dve šivare paralelno. Recimo, spavaćicu su šile dve šivare iz okoline Valjeva, a nove majice su nam šile šivare iz Knjaževca i Valjeva. Kad je u pitanju potpuno novi model, onda gledam da to od početka do kraja radi ista šivara, jer tu postoji rizik da dođe do nekog nerazumevanja ako se posao podeli. Ali, kada je proces već uhodan i kad se zna kako model treba da izgleda, sa dobrim uzorkom bilo koja od naših šivara to može lepo da uradi.

Kako se prodaja razvijala i gde sve danas prodajete?

Sve je počelo preko Instagrama. U tom prvom trenutku kada sam prepoznala problem, htela sam da ponudim brzo rešenje, pa sam otvorila Instagram stranicu i krenula. Naravno, nije to bilo „samo tako“, nego uz oglašavanje, targetiranje trudnica i mama koje doje, pisanje i pričanje o tim temama. Vremenom se oko YoMame stvorila jedna zajednica. Žene nisu dolazile samo po odeću, nego i zbog tog sadržaja koji sam gradila.

Ja sam nekako blogovala na Instagramu, pisala tekstove, a u međuvremenu sam završila i kurs za vršnjačke savetnice za dojenje. To nije nikakva medicinska titula, to je kao jedna mama drugoj mami prenosi svoje iskustvo, ali je legitimna i dosta je popularna svuda u svetu. I ta tema dojenja se dosta provlači kroz naš Instagram. Mame se sa tim identifikuju, dolaze i zbog toga, ali naravno najviše su tu zbog odeće.

Negde 2021. godine, ako se dobro sećam, smo otvorili internet prodavnicu. Sada radimo i na novom sajtu sa jednim saradnikom koji je veb developer, i to bi trebalo dosta da unapredi celu priču.

Što se tiče fizičke prodavnice, još uvek je nemamo, ali imamo dva saradnika kod kojih je YoMama odeća dostupna za kupovinu. Jedno je Grli Mama u Beogradu, to je prodavnica nosiljki za bebe, a drugo je Milupino u Zrenjaninu, koji je baš veliki butik bebi opreme, odeće za decu, bebe i mame. Kod njih imamo solidan asortiman i ta saradnja se pokazala kao odlična. Milupino nas je, zapravo, sam kontaktirao, menadžerka me je pozvala i bukvalno mi dala tu inicijalnu ideju. Zanimljivo je da sam u početku imala brigu da će nam fizička prodaja u Zrenjaninu ubiti direktnu online prodaju, ali se desilo potpuno suprotno. Nama se samo povećala ukupna prodaja jer su žene počele da kupuju fizički u butiku, pa kad su isprobale i videle kvalitet, onda su posle naručivale i online.

Imamo i saradnju sa Woltom za Beograd, ali samo za par artikla: dva modela hulahopki, jedne su za trudnice, spavaćice i tetra pelene. To su artikli koji su u mojoj anketi označeni kao potencijalno hitni. Može da ti se desi da imaš neku proslavu, nemaš hulahopke ispod haljine, a kao trudnica ne možeš da obučeš klasične. I, onda, ako si u Beogradu, možeš da ih poručiš preko Wolta. To planiramo da proširimo na još neke basic artikle.

Imamo i porudžbine iz regiona, najviše iz Bosne i Crne Gore, gde je dostupna PostPak opcija. Sporadično stigne ponešto i iz Hrvatske, ali to je ređe. Razmišljamo o tome da u narednom periodu promenimo način slanja ka regionu da bismo imali lakše opcije dostave.

Što se tiče broja kupaca, nemam tačan broj, ali sigurna sam da sada govorimo o preko 10.000 kupaca ukupno. Svake godine imamo po par hiljada, a mnoge mame nam se vraćaju. Žena koja nas upozna u prvoj trudnoći vrlo često kupuje od nas i u drugoj i trećoj. Neke nas upoznaju tek u periodu dojenja. I sada smo na toj poziciji da nas druge mame aktivno preporučuju, imamo baš dobre recenzije svuda, i na Google-u i na Ana.rs. Baš volim da odem tamo i pogledam šta ko piše o nama.

Koliko danas YoMama ima proizvoda i za koga su namenjeni? Ima li nečega i za tate?

Trenutno imamo negde između 30 i 40 modela. Ti modeli imaju i svoj životni ciklus, desi se da u nekom trenutku jednostavno opadne interesovanje za nekim modelom ili se više ne nosi na taj način, i onda ga pustimo. Kad izađe iz ponude, više ne šijemo novu dopunu.
Neke stvari su nam basic modeli koje uvek moramo da imamo na stanju, pogotovo jer sarađujemo sa Milupinom i Grli mamom. To su spavaćice, majice za dojenje i helanke. Te dopune idu baš brzo, ciklus je uvek ispod mesec dana, i to se ciklično ponavlja.

Ono što je važno za naše proizvode jeste da su svi nosivi i tokom cele trudnoće, i tokom perioda dojenja, i posle toga. Nisu to komadi koje ćeš baciti čim se porodiš. Materijali su kvalitetni i biramo ih da traju sezonama.

A imamo i nešto za tate, hvala što pitate. Napravili smo majicu koja je klasična bela basic majica, a pozadi ima putanju za vožnju automobila. Ide kao poklon set sa automobilčićem, zove se Backtrack set. Ideja je da tata kad dođe s posla i umoran je, legne na pod, i onda todler može da vozi autić po njegovim leđima. I masira ga i igra se u isto vreme. Tako da imamo i prisutnog tatu i odmorenog tatu. To nam je jedan od skorijih proizvoda i uglavnom ga mame kupuju tatama kao poklon za rođendan, godišnjicu, Novu godinu.

Šta znači voditi ovakav biznis kao „one-woman show“ i koji su planovi za budućnost?

Upravo to je ključna stvar koju treba razumeti kod YoMame, da je ovo bukvalno one-woman show. Ja sam ta integraciona tačka za sve. Osmišljavam modele, biram materijale, koordiniram sa modelarima, krojačima i šivarama, vodim nabavku pozamanterije, pišem sadržaj za Instagram i blog, radim sa veb developerom na sajtu, pa mu čak i pišem requirement-e jer sam product manager po zanimanju. U principu sam uključena u sve procese dosta.

Naravno, imam podršku supruga u svemu tome, više logističku. On je od samog početka gurao celu priču i bio mi podrška da ne odustanem. A jako puno stvari je autsorsovano, od šivenja i modelovanja do razvoja veb-sajta. Taj model nam za sada funkcioniše, ali cilj mi je da u jednom trenutku delegiram bar deo posla. Samo je pitanje pravog momenta.

Što se tiče planova, definitivno želimo u nekom trenutku da imamo naš objekat. Ali, ono što je bliže i što sam već počela da radim jeste širenje mreže prodavnica sa kojima sarađujemo. Saradnja sa Milupinom u Zrenjaninu nam je pokazala da to ima smisla, jer smo na taj način pokrili ceo jedan grad, a da nam to uopšte nije ugrozilo direktnu prodaju. Taj pravac želimo da nastavimo da bismo bili što dostupniji trudnicama i mamama, jer mnoge žene se neće odlučiti na online kupovinu dok ne probaju uživo i ne uvere se u veličinu i kvalitet.

Radimo i na novom sajtu, što bi trebalo dosta da unapredi celu priču. A razmišljamo i o tome da u narednom periodu promenimo način slanja ka regionu da bismo lakše pokrivali Bosnu, Crnu Goru i ostatak regiona. Korak po korak.