Zlato u tegli:
Oličenje zdravlja u svakoj kapi meda
Shvativši da njihovi karijerni putevi, ipak, ne vode kroz korporacije i velike sisteme, Jelena i Miroslav Mutić, diplomirana ekonomistkinja i diplomirani farmaceut, okrenuli su se onome što je do tada bio samo hobi – pčelarstvu. Isprva, ovaj bračni par iz Nove Pazove je krenuo sa samo četiri meda, ali kada je osmislio mešavine meda sa kakaom i liofilizovanim voćem, doživeo je pravi uzlet.
Njihov med je 100% prirodan, sa područja Srema, bez aditiva i veštačkih boja, te je laboratorijski testiran. Nakon decenije poslovanja Zlato u tegli je danas etabliran brend i poznat po svojoj imuno liniji, koja slovi za hit među potrošačima koji vode računa o svom zdravlju.
Kako ste počeli da se bavite pčelarstvom?
Iz hobija, ukratko. Suprug Miroslav je u trenucima predaha od farmaceutskog posla u fabrici lekova počeo sam da se zanima za pčelarstvo i to je odmah zavoleo. I, kako se oboje nismo snašli u korporacijama i velikim sistemima, koji nisu ispunili naša očekivanja, rešili smo da se posvetimo pčelarstvu i preduzetništvu. Sa tim smo dobili željenu slobodu, koja nam naročito znači kad postali roditelji.
Isprva, krenuli smo sa deset, pa dvadeset košnica, i to je sve rađeno intuitivno, bez ikakvog biznis plana, a kamoli investicije. Dok se suprug bavio pčelama, ja, kao diplomirani ekonomista, latila sam se društvenih mreža, koje su tada još bile u povoju kod nas, kao i marketinga. Od starta sam bila svesna da, nažalost, nije dovoljno da proizvod bude kvalitetan, već mora da ima neku pozadinsku priču. I reklama tu stupa na scenu, premda je kod uvreženo mišljenje da čim se nešto reklamira, to ništa ne valja.
Gde ste sve sticali znanje o pčelarstvu?
U našem mestu ima dosta ljudi koji se bave pčelarstvom i neki od njih su bili mentori mom suprugu. Međutim, on se vrlo osamostalio i u potpunosti se prepustio tome. Doslovno je počeo da živi i diše za to – pčelarstvo mu je sve vreme bilo na pameti. Čak i dan-danas, on je i dalje u tome – leti sabajle, pod punom opremom, seli pčele, bez ikakvog pogovora.
Generalno, mi volimo sebe da oslovimo modernim pčelarima zato što, kad pomenete reč pčelar, većini je prva asocijacija neki dekica u penziji koji puni tegle medom, a mi smo bili u 30-im godinama kad smo se uhvatili ukoštac sa košnicama.
Kako se borite sa lošim vremenom?
Znate kako, svake godine tradicionalno možete pročitati vesti kako je nikad gora godina za medare, koji čupaju kosu, jer nema meda. Mi tih nedaća nemamo. Suprug se bolje razume u to, ali, laički govoreći, kad je, recimo, bagrem loš, pčele sačuvamo za suncokret. U svakom slučaju, znamo šta radimo i nikada ne uzimamo med od drugih.
Ko sve čini tim Zlata u tegli?
U principu, okosnicama smo suprug i ja. Poslednju prodajnu sezonu smo jedva sami izneli, pa razmišljamo da ove godine angažujemo stalnu pomoć. Ja sam za to da budemo velika firma, sa zaposlenima, a Miroslav se protivi tom, verovatno, zato što je izašao iz velikog sistema.
Istovremeno, imamo dosta eksternih saradnika: od pomoćnika za pčelinjake, preko štamparije, do fotografa.
Koji su bili prvi proizvodi?
Počeli smo sa četiri vrste meda, koje i danas imamo u ponudi: bagremov, livadski, med od uljane repice i medljiku. To je osnovna linija, koju većina pčelara ima u svom asortimanu. I onda je bilo pitanje kako da se diferenciramo. Pronikla sam da se, zapravo, radi o načinu prezentovanja, pa sam primenila svoju struku i dala se u istraživanje. Išla sam naokolo i neprestano zapitkivala supruga o raznim kombinacijama, koji do tančina poznaje tehnologiju.
To je bila inicijalna kapisla da počnemo da eksperimentišemo sa mešavinama. Recimo, u prste smo znali kako koji med “radi”, te da je, recimo, bagremov dekristalisan i svaki dodatak bi u roku od tri dana “isplivao” na površinu. Otuda smo prvu mešavinu napravili sa kakaom i medom uljane repice, koji uvek kristalisan i kremast. Zamisao iza toga je bila da to bude zdrava zamena za industrijske slatkiše.
Taj med, skupa sa gorepomenuta četiri, doživeo je premijeru u Delta Cityju na manifestaciji Food Art 2015-2016. godine. U prvih sat vremena prodali smo svih deset teglica koje smo spakovali za tu prigodu. Naravno, bilo je onih koji su smatrali da ta mešavina nije ništa epohalno, pa smo se usredsredili na edukaciju istih. Danas ima gro ljudi koji cene te proizvode, kao i naš trud koji ulažemo.
Novi iskorak, i u proizvodnji i u marketingu, napravili smo u doba pandemije, gde smo se usredsredili na izradu proizvoda za jačanje imuniteta, objašnjavajući pratiocima na društvenim mrežama zato bi iste trebali da preventivno uzimaju.
Kako ste došli na ideju da kombinujete med sa liofilizovanim voćem?
Suprug je sasvim slučajno uhvatio na TV-u reportažu o liofilizovanom voću. Njemu je odmah sinulo da bi isto moglo da se pomeša sa medom. Zato što je to liofilizovano voće dehidrirano, a med, sam po sebi, ima izvestan procenat vlage, koji će “probuditi” sve one nutritivne vrednosti, ali i ukuse – kao da se voće iznova “rađa”.
Međutim, bilo je zaguljeno objasniti potrošaču na kakvu ideju smo došli, jer se liofilizovano voće uglavnom koristilo u konditorskoj industriji. Bio je to jako težak period za nas, kad se sada osvrnem, ali bilo smo pioniri u tome i nekako smo izborili s tim.
U međuvremenu učestvovali ste u projektu “Super Srbija”.
Tako je. Ja sam primila poziv iz Direct Medije u devetom mesecu trudnoće o potencijalnom učestvovanju o tom projektu. Iako suprug nije bio za to, ja, kao večiti optimista, nekako sam ga naterala i na kraju smo otišli na sastanak.
Biralo se osam malih proizvođača, sa inovativnim proizvodima, koji nigde nisu bili ulistani. Mi smo sve te uslove ispunjavali i postali smo deo “Super Srbije”. Naposletku, mi smo najviše isticali od ostalih učesnika i, kao nagradu, Zlato u tegli se našlo na rafovima 80 Rodnih objekata, što je bilo jedno potpuno novo iskustvo za nas i naučilo nas je mnogo čemu.
Nakon toga smo imali i saradnju sa Metro Cash & Carry u Zemunu, gde smo pohranili običan med i nekoliko mešavine, koji su se sasvim fino prodavali. Istovremeno, naše teglice su mogle da se nađu u par prodavnica zdrave hrane u Novoj Pazovi.
Na kraju smo se okrenuli prodaji putem našeg sajta, što se ispostavilo kao pun pogodak.
Koliko su vam u tome pomogle društvene mreže?
Umnogome, jednom rečju. No, početak je bio zaista iscrpljujuće i burno. Kad sam krenula da snimam videe, doživela sam osude okoline, te sam bila žrtva internet nasilja. Ipak, imala sam podršku supruga i nastavila sam da snimam, postavši imuna na to. Sve vreme sam se vodila mišlju da, ako svi ljudi na svetu snimaju videe od minut, da li bi stvarno radili to da nema nikakvog efekta.
Pojava i erupcija TikTok kulture, gde ne morate da budete najlepši i najbogatiji da biste bili praćeni, skupa sa UGC videima, doneli su nam zavidan uspeh i veliki broj pratilaca, koji se konvertovao u narudžbine.
Sve to nam je pošlo od ruke sasvim organski. Dakle, bez dinara uloženog u plaćene reklame.
Kome se uglavnom obraćate na društvenim mrežama?
Naša ciljna grupa su dame i mame, kao i svi oni koji žele na prirodan način da očuvaju svoje zdravlje. Međutim, ja gledam da nam se objave ne svode isključivo na to. U zavisnosti od doba godine, rado prošaram sadržaj, pa bude objava o detoks preparatima i preparatima za prolećne alergije, te jačanju imuniteta i zdravim zamenama za slatkiše.
Pomenuli ste da imate preparate za alergije i jačanje imuniteta. Kako ste došli do njih?
Jednostavno smo pratili šta je neophodno potrošačima. Recimo, bronhi med je nastao posle pandemije. Ljudi su se žalili da opstrukcijom disajnih puteva usled silnog zagađenja vazduha, pa smo rešili da damo nekakav doprinos u toj borbi.
Sa druge strane, med “Stop kašlju” je plod naše želje da na prirodan način pomognemo onima koji muče muku sa kašljem. Za potrebe jačanja imuniteta razvili smo našu verziju matičnog meda, čiji se mleč direktno iz naših košnica pohranjuje u ampulice i zamrzava, dok se sam med pravi tek po porudžbini.
Pored njih, ne smemo zaboraviti propolis sprejeve, koji su naša kruna. Imamo ih u dve izvedbe: jedan na bazi vode, koji je namenjen deci i trudnicama; i drugi, klasični, odnosno tinktura propolisa u alkoholu za odrasle. Oba podjednako dobro deluje po pitanju crvenog grla i kašlja.
Što se tiče recepture, sami smo je osmislili, definisajući koliko treba, na primer, eukaliptusa ili propolisa, bez dodavanja bilo kakvih aditiva. Naravno, svaki proizvod pre plasiranja na tržište smo isprobali suprug i ja, kao i naša deca, ali na kraju su kupci ti koji donose konačan sud.
Mi smo blagosloveni što imamo verne pratioce, koji rado nam ukažu poverenje i naruče nove proizvode. I njihove povratne informacije, poput “ovo mi pomaže da izbacim sekret”, “za tri dana sam prestao da kašljem”, ili, “najzad sam prodisao i osećam se super”, ubedljivo su najbolja reklama koji jedan brend može da doživi.
Ono po čemu se izdvajate jesu te majušne teglice meda od 35 g. Kako vam se javila ta zamisao?
Da, pored staklenki od 950, 450 i 300 g, imamo te pomenute od 35 g, koje su svojevrsni testeri. Ideja nam je sinula kad smo čuli da potencijalni kupci bi probali naš med, ali da ima neko manje pakovanje, u slučaju da im se ne dopadne.
Potom smo se dosetili da napravimo jednu kutiju na izvlačenje, poput one za domine, i tu pohranimo mediće sa pet različitih ukusa. To pakovanje smo nazvali “medonjera” i ona je postala instant hit. Poklanja se za sve praznike: od Nove godine, Božića i Uskrsa, preko 8. marta i Dana zaljubljenih, do slava.
Istovremeno, nenadano je medonjera postala popularna i kao korporativni poklon. Isprva, mi nismo uopšte razmišljali o tome, ali nakon pandemije počeli smo da dobijemo upite oko meseca novembra od firmi i korporacija, koje su htela da požele zaposlenima brz oporavak. I tako smo se latili izrade korporativnih poklona.
Koliko vam je okvirno potrebno vremena za, recimo, 100 korporativnih poklona?
U prinicipu, sve zavisi od štamparije, kojoj ne ide u prilog da štampa tako mali “tiraž”. Ako imamo nešto što je unapred odštampano, kao za 8. mart ili Uskrs, onda 5-7 dana. Ukoliko firme žele da pakovanje sa njihovim logom, onda je potrebno barem dve nedelje. Mada, za vreme leta štamparije imaju manji obim posla, pa zna to da bude i brže gotovo.
Šta su vam najveće prepreke u poslu?
Iskreno govoreći, voleo bih da vidim veću količinu entuzijazma i inicijative kod ljudi sa kojima sarađujemo. Doduše, ja jesam malo perfekcionista, pa sam možda samo previše zahtevna u odnosu na druge, ali verujem da dodatni uloženi trud nikada nije uzaludan.
Naravno, sve zavisi od ugla iz kojeg se gleda. Ja sam osoba koja je zadržala manire sa faksa, gde sve beležim u rokovnik. Neprestano se edukujem i mnogo toga sam naučila od Istoka, kojeg smatram za izuzetnog predavača i mentora, ma šta god drugi govorili.
Klijenti imaju samo reči hvale za vaše proizvode. Ima li poruka koje se posebno izdvajaju?
Zaista ih ima pregršt i ne bih mogla da istaknem neku konkretno. Samo znam da mi je toplo oko srca kad god pročitam takvu neku poruku, koju posle okačim na story. I one 100% prave. Dakle, ne radi se o montaži, kojoj neki pribegavaju, već zaista proizvodi Zlata u tegli znače i pomažu kupcima. Bolju povratnu informaciju od toga ne možete da dobijete.
Da li planirate da izvozite Zlato u tegli?
Trenutno smo fokusirani na domaće tržište i ne razmišljamo o izvozu. Ne zato što smo neambiciozni, nego zato što nam je dovoljno poslovanje u Srbiji i prija nam ovakav način komunikacije i prodaje.
Šta biste poručili budućim preduzetnicima?
Ukoliko planiraju da ulaze u preduzeništvo, onda ne treba da kopiraju druge, jer će nesvesno kopirati i njihove greške. I treba da rade ono što vole, bez da im je zarada prva na pameti. Znam da to zvuči kao neka floskula, ali novac treba isključivo da bude posledica ljubavi, rada i posvećenosti prema tom poduhvatu.
Autori
Pravnik u pokušaju, novinar i prevodilac po definiciji. Ljubitelj japanske kulture. Ospe se kad pročita nemogu i/ili neznam. Ume da izrecituje (ne tražite da peva ako vam je sluh mio) Barbaru od Žaka Prevera, na francuskom, bez akcenta, koju je nabiflao samo iz njemu znanih razloga.
Više o AleksandruPrimarno animator i video montažer, teški zavisnik od After Effects-a. Još kao mali analizirao je crtane filmove i to površno znanje prenosio u blokčić, sliku po sliku, stranu po stranu, kao frejm po frejm... i zatim brzim listanjem uživao u nekoliko sekundi animiranog sadržaja, koji je za njega bio od neprocenjive vrednosti.
Više o ĐorđuVeć dvadeset godina se klackam između tehnologije, marketinga i preduzetništva. Savetovao sam najveće globalne brendove kada je digitalni nastup na lokalnom tržištu u pitanju. Danas i dalje savetujem neke globalne, ali i mnoge lokalne kompanije – kako male, tako i velike.
Više o IvanuNiz godina se bavi svim oblastima internet marketinga sa naglaskom na kopirajting, SEO i društvene mreže. Svoje iskustvo prenosi kroz predavanja vezana za različite oblasti internet marketinga fokusirajući se na praktičnu stranu koja je osnova uspešnog poslovanja.
Više o IvanuFotograf, videograf i petrolhead. Voli sve što ima točkove, a naročito Mazdu, kao i sve što ima elise, naročito ako ima i kameru. Govori tiho i nosi Nikon sa sobom.
Više o Vojislavu