Pogled preko okeana

Pripremajući se za svoje prvo putovanje u SAD, upoznala sam američkog diplomatu, koji poslednjih godina radi u istočnoj Evropi. Već tokom prvog susreta naučila sam važnu lekciju:

Not good. Not bad. It’s just different.

To je on odgovorio upitan da napravi poređenje.

Ne moramo prema svemu da se u startu odredimo. Dovoljno je da ga posmatramo i doživimo novo iskustvo. Drugačije od dosadašnjeg. Ono koje će nas podstaći da (se) preispitamo, da odbacimo ono što nam ne služi i prigrlimo ono što će nam koristiti.

U vreme kada na jedan klik možemo da „obiđemo“ i saznamo sve o gotovo svakoj znamenitosti na bilo kom delu planete, da upoznamo bilo čije običaje ili kulturu, „pretresemo“ biznis plan ili model poslovanja, (naj)veća dragocenost je nepretenciozna razmena sa ljudima, posmatranje njihovih svakodnevnih navika i sitnih gestova, manira u razgovoru ili prilikom pripreme sastanka, radoznalo istraživanje „običnih“ kuća ili poslovnih zgrada. Mnogo pročitanih knjiga i eseja o američkoj poslovnoj kulturi kasnije, konačno se ukazala prilika da vidim kako to izgleda na terenu.

Pravo iz Neočekivaca dobila sam poziv da učestvujem u Open World programu, koji dugi niz godina organizuje Congressional Office for International Leadership. Ok, prethodnu rečenicu bi napisala „stara ja“, a nakon 10 intenzivnih dana boravka u SAD (što je kao mesec dana „regularnog“ života) sada ne bih rekla da je poziv stigao iz Neočekivaca, već zbog mog višegodišnjeg aktivnog volonterskog učešća u programu ženskog mentorstva. Brzinsko premotavanje skoro 10 godina kasnije, eto mene u Vašington DC, pa još osam dana u Sijetlu (država Vašington), gde je tema studijske posete balkanske delegacije bila razvoj biznisa.

Pre nego što sam sletela na zapadnu obalu, znala sam o Sijetlu pet pojmova: Amazon, Majkrosoft, Starbaks, Perl džem i Nirvana. Sada ne samo da znam mnogo više o gradu koji je peti po ekonomskoj snazi u SAD i koji je doživeo veliku ekspanziju u poslednjih 15 godina (pre svega) zahvaljujući digitalnoj tehnologiji, već bolje razumem i samu sebe. Kontakt sa različitim kulturama pomaže nam da upoznamo jedan sloj više sopstvene. Jer se odmaknemo, sagledamo sa distance.

A kada sa distance od dve nedelje saberem utiske, sada umesto pet pojmova imam pet lekcija iz Sijetla.

1. Majstori emotivne komunikacije

Da ću na ovom putovanju dobiti mnogo korisnih lekcija o komunikaciji potvrdilo se već na letu između Vašingtona i Sijetla, kada su nam poslužene slane perece za užinu. Ukusne su, ali me je više od toga privuklo pakovanje i način na koji je istaknuto da je to američki proizvod plus da su žene osnivačice. Na poleđini uz njihov portret stoji poruka u kojoj između ostalog piše:

Moja mama i ja smo stvorile Stellar Snacks 2019. godine sa snom da pravimo perece prožete strašću. To nije samo perec… To je delo ljubavi.

Naravno da sam fotografisala pakovanje i evo sad vama pričam o tome.

Istina je da sam napravila poseban folder u memoriji telefona i nakupilo se tu mnogo primera.

Znate li da svetski poznat lanac Starbaks svoju prvu kafeteriju otvorio 1971. upravo u Sijetlu, gde im je i danas sedište? Bez obzira što ćete u nekim drugim lokalnim kafeterijama popiti bolju kafu, ipak vam izmami osmeh na lice kada na Starbaks čaši pročitate:

Osećaj prvog gutljaja. Dozvolite nam da dodamo malo radosti u vaš dan.

Ili kada vam u nedelju popodne stigne knjiga koju ste prethodnog jutra naručili na Amazonu (štampa se na zahtev!) i na vazdušastoj koverti piše:

Bez tebe sam prazan iznutra.

Ili uđete u Vobi Parker prodavnicu naočara i na podu vas dočeka poruka:

Drago mi je da te vidim.

Poseban utisak na mene je ostavila poseta Vizitorskom centru Gejts fondacije, odnosno način na koji su predstavili na kakvim projektima sve rade i kakav uticaj imaju, ali to zavređuje još jedan tekst.

2. Šta je prava cena

Već prvog jutra u Sijetlu otišli smo na čuveni Pike Place Market i pre nego što smo ušli u samu pijacu pokazali su nam Gum Wall. Da, dobro ste shvatili – zid na koji je zalepljeno mnooogo slojeva žvakaćih guma i još ih aktivno dodaju. Simbol prolaznosti i humora. Pažnja: Nemojte duže od dva minuta da se zamislite nad tim, imaćete ambivalentan odnos.

Na istom tom Pike Marketu je i čuvena ribarnica koja je bila inspiracija za biznis knjige o timskoj kulturi, moralu zaposlenih i strategiji korisničkog iskustva. Njihovi prodavci su vrlo glasni i stalno pokušavaju da uđu u razgovor sa (potencijalnim) mušterijama, a kada neko kupi ribu prodavac ga pita kako se zove i preko velike tezge dobaci je do nase uzvikujući „One for XZY“ (ime osobe). Pošto svi znaju za „Kad ribe lete“ atrakciju – okupe se i pomno čekaju taj trenutak ispraćajući ga ovacijama. Odavde se razvila čitava FISH! Philosophy, ali nisam baš ljubitelj ovakvog spektakla.

3. Imamo šta da (po)kažemo

Upoznali smo od univerzitetskih profesora, direktora komunikacija, preko ljudi koji se bave međunarodnom trgovinom do mentora i osnivača tehnoloških startapa. Kao neko ko se kreće u različitim društvenim krugovima, moj je utisak da se jednako dobri primeri iz prakse mogu čuti i u Srbiji. I nisam subjektivna.

Posebno je bila zanimljiva situacija pretposlednjeg dana našeg boravka u Sijetlu, kada smo ponovo došli u Urban League of Metropolitan Seattle Entrepreneurship Community and Cultural Office. Ukratko ULMS je druga najstarija organizacija za građanska prava u državi Vašington, a njihova kancelarija za preduzetništvo posebno okuplja obojenu i autohtonu zajednicu podstičući rast malih preduzeća. Najpre smo bili na sastanku sa njihovim timom i onda na networking okupljanju dva dana kasnije. Iznenadili smo se (ali smo se snašli kako dolikuje) što su nakon zajedničkog predstavljanja, kada su čuli domen naše ekspertize, zapravo, oni nas počeli da pitaju za mišljenje i iskustva. I dobili mnogo toga korisnog „za poneti“.

4. Promena dolazi iz srca

Sumirajući utiske sa poslovnih sastanaka u SAD svojim prijateljima, najviše sam puta sam se vratila na posetu Converge Media i citirala osnivača ove lokalne nezavisne produkcijske kuće. Nagrađivani novinar i videograf Omari Salisburi bio je u epicentru dešavanja tokom brutalnih protesta koji su usledili kao reakcija na ubistvo Afro-amerikanca Džordža Flojda. Zahvaljujući njegovim snimcima, javnost je dobila drugačiju perspektivu od zvanične verzije policijskih službenika u Sijetlu. Ako vas zanimaju detalji, pogledajte na njihovom Youtube kanalu klip „The Pink Umbrella“.

Pitali smo ga kako sa ove vremenske distance posmatra Black Lives Matter proteste 2020. i sve što se dešavalo nakon toga.

Možda su se zakoni i propisi promenili, ali ne i srce i razmišljanja ljudi, zato nismo napravili suštinsku promenu,

rekao nam je Omari i dodao:

Mi smo pravi ljudi u pravo vreme. Mi smo deo sistema i treba da ga popravljamo svakodnevno, jer kada se posao završi vraćamo se kod svojih komšija i prijatelja, koje ne želimo da lažu. Trudimo se da govorimo istinu, čak i kada nam se ne dopada. Možeš mnogo toga da postigneš ako se suočiš sa realnošću. Mnogo je više dobrih prilika.

5.  Preduzetnički hleb sa sedam kora

Programska direktorka Seattle Made i Seattle Restored (funkcionišu u okviru Seattle Good Business Network) ispričala nam je da je u njihovoj mreži više od 700 malih proizvođača koji žive i rade baš u Sijetlu. Prave od čokolada, kimčija, džemova, do bicikala, bandana i nakita, a čak 75% njih su žene osnivačice ili poslovođe. Slično kao i u Srbiji, 75% njih ima pet ili manje zaposlenih, a veći broj su solopreduzetnici.

Predstavila nam je slične inicijative kakve postoje i u Beogradu: da organizuju zajedničke promocije u okviru kojih restorani imaju kurirane ponude menija u određenom cenovnom rangu ili da povezujući farmere i proizvođače hrane sa kupcima promovišu konzumaciju lokalnih namirnica, a tu je i organizacija poput naše banke hrane. Ipak, rekla nam je da i prihod malih preduzetnika umnogome zavisi da li su pune kancelarije velikih korporacija.

Ono što je dobra praksa, koju bih volela da realizujemo kod nas, jeste da zahvaljujući radu ove organizacije preduzetnici u Sijetlu imaju priliku da na tri meseca otvore pop-up radnju u praznim objektima ili izlozima (koje obezbeđuje SGBN) i na taj način testiraju tržište, pre nego što samostalno uđu u zakup prostora.

Dakle, kako je biti preduzetnik u Sijetlu? Kada u strogom centru grada koji još niče vidite gorostasne Amazonove poslovne kule i između njih „Bezos’ balls“ – privatnu zelenu oazu za zaposlene u ovoj korporaciji, zapitate se ima li smisla biti preduzetnik u Sijetlu. Poređenja radi – na SeaTac aerodromu zaposleni u Amazonu imaju zasebne šaltere za čekiranje, a preduzetnici priliku da prodaju svoj proizvod u okviru zajedničkog Seattle Made kioska. Pa, ko šta voli, nek izvoli.