A da pitamo molera?

Dvojica reklamdžija su se raspravljala oko slogana i u trenutku najveće frustracije, pitali su za mišljenje majstora koji je u tom trenutku sređivao instalacije na plafonu. On ih je pogledao, državši ekser u ustima, promrmljao nešto i nastavio da radi.

To što je promrmljao, ispostaviće se boljim od svih predloga koje su imali.

Ne zamerite nedostatak detalja. Nekad je čistačica, nekad majstor, nekad je ovaj ili onaj slogan. Nešto jeste tu tačno, ali u pitanju je motivska priča.

Tašna-mašna ljudi razmatraju, smišljaju i sastanče. Imaju pravila struke koja su referentna tačka. No, kako kreativnost zovemo “thinking out of the box”, tako znamo i da pravila struke umeju da zaslepe.

Zato se mistični moler, kome su pravila struke nepoznata, pojavljuje kao deus ex machina i ukazuje na srž kreativnosti. Ideje potiču iz neočekivanih izvora. Pravila su tu da se krše. Underdog priča, životna škola protiv zvanične škole. Jake i emotivne poente.

Nešto drugo mene tu zanima, doduše. Najpre, kako naći te molere i da li je zaista tako mistično?

Danas, u većini organizacija vrlo retko je problem nedostatak ideja. Svi nešto misle, ako im se da dovoljno prostora, vremena i sastanaka na Timsu.

U moru tih ideja, ispostavi se, naravno, da organizacija ima pritajene molere. Nekad je to čist operativac, nekad direktor, nekad zadovoljni ili frustrirani klijent.

Isprobajte u svom biznisu već danas. Pozovite sve kolege da predlože, na primer, pet tema koje bi biznis mogao da pokrije na svojim kanalima komunikacije. Bez osuđivanja i posebne strukture. Ako sarađujete sa marketinškom agencijom, pitajte i njih, pa uporedite. Iznenadićete se.

Zapravo, rekao bih da postoji sasvim drugi problem izvan kreativnosti.

Najpre, ne postoji sistem za detektovanje molera u organizaciji. Komunikacijske ideje se donose centralizovano ili od spolja i samo “spuste” na zaposlene.

Negde (najčešće u tehnološkim firmama) to izazove da zaposleni ne želi ni da lajkuje novu kampanju kompanije. Izazove da timovi negoduju tokom pauze za ručak i iznose (bogami, često) jednako dobre predloge, vredne alternative. Ne postoji šira sinhronizacija koja bi mnogo olakšala širenje.

Neko to donekle prepozna i uključi veći broj ljudi u odlučivanje… Pa, dobijemo sindrom “mnogo babica kilavo dete”. Ne postoji dovoljno dobar sistem za biranje ideja. To dovede do zamrzavanja i predugih procesa odlučivanja.

Kaskadno, u svemu tome često ne postoji sistem za podsticanje kreativnosti van ustaljenih okvira. To dovodi do toga da i oni sa nekonvencionalnim predlozima (koje svi tako “iskreno” želimo) odustanu od procesa, jer ih nadglasaju – u procesu biranja, a nekad i u procesu izvođenja.

Začaran krug.

Krovni problem je krvotok ideje. Od ljudi do sprovođenja. Rešavanjem krvotoka ideje, organizacija ne samo da proaktivno pronalazi molere sa idejom, već efikasnije dolazi do pravog sudije – a to je tržište. Koristi su i interne. Razvija se kultura kreativnosti i eksperimentisanja.

Načina ima hiljadu i svi počinju voljom da se prepozna ovaj zaplet.

Zahtevi počinju od “nama je potrebna dobra ideja”, a prva iznenađenja nastanu kada se na listi koraka vidi “razgovori sa sektorom X” ili “sastanci sa klijentima Y”. Zamislite tek situaciju u kojoj se razrađuje predlog Zvezdane iz računovodstva… Za strategiju kompanije.

Daću vam dva mentalna modela koje i ja u praksi koristim za podsticanje krvotoka i pronalazak organizacijskih molera.

Prvi model je opšti kreativni zbor. Sve relevantne ljude za kreativni projekat popisati na listu i napraviti podelu na kategorije: Odobrava/Prodaje/Doprinosi/Sprovodi.

Osoba koja odobrava, njeno je da govori Da ili Ne. Osoba koja Prodaje, ona je zaslužna za komunikaciju između onih koji kreiraju i odobravaju. Ona “prodaje” ideju i korekcije jednima i drugima.

Oni koji Doprinose su osobe koje ste prepoznali kao imaoce ideja. Oni daju predloge. Oni koji Sprovode, rade upravo to – sprovode ili su samo informisani koja se odluka sprovodi. Ne daju predloge.

Važno je da se zajednički rasporedite i da se svako drži svoje kategorije tokom čitavog procesa. Najveća prepreka jeste pokušaj iskakanja iz kategorije.

Iz mog iskustva, sve postaje mnogo lakše kada ljudi sami odluče žele li da doprinose… ili samo sprovode. Pitani su i za mišljenje i odgovornost, što stvara atmosferu saradnje i ubvažavanja…

A ujedno sprečava sindrom “mnogo babica kilavo dete” i stavlja podlogu za otkrivanje molera.

Drugi model služi za otkrivanje molera i dobrih ideja. Njih ćete otkriti tako što ćete skupiti sve ideje ljudi iz kategorije Doprinosi. Zatim ćete napraviti koordinatni sistem sa dve ose. Vertikalna je Bitno nama, horizontalna Bitno klijentima.

Rasporedite ideje po oceni bitnosti. Da li je ovo bitno nama, a ne klijentima? Da li je ovo bitno klijentima, ali ne i nama? Da li je ovo samo ideja, ali nikome nije važna, samo je informacija?

Molere ćete pronaći među idejama na preseku Bitno nama – Bitno klijentima, jer oni tako razmišljaju. Uzimaju vaše tržište u obzir… Ali, tako da ne zanemare kompaniju.

Nakon toga, sledi razrada tih ideja i bavićete se fokusirano samo probranim stvarima, a ne šumom predloga.

Ovakav pristup pomaže u kulturi eksperimentisanja i otvorenosti. Podstiče vas da eliminišete ono što liči na ideju… Kako biste dali ideju o kojoj vredi razmisliti. Tu su dobre ideje koje komunicirate – one koje doprinose i vama (“klikću sa vama”) i koje uporedo doprinose klijentima. 

U mnogo slučajeva, ova dva modela u praksi pojačala su fokus i sprečila prokrastinaciju kad je kreativa u pitanju. Meni, kao eksternom saradniku, mnogo puta je pomoglo u integrisanju u tkivo interne kulture. Na kraju, izazvalo je i identifikovanje izuzetno kreativnih pojedinaca i njihovih ideja, koje se drugačije ne bi čule tako jasno.

Podrazumeva se da je biznis kompleksan, a da je kreativnost, ipak, nekad nepredvidljiva tako da neko iz prikrajka dobaci nešto o čemu niko nije razmišljao… Ali, kako kaže snažna krilatica ovih dana: “Pametniji se organizuje.”

Uvek je opcija da se na kraju radnog dana, uz čašu nekog dobrog pića, raspravljate o pravcima… I doživite legendu o moleru koji spasava dan. Nije to nerealan scenario i nekad će morati tako. Ma, neko i voli tako.

No, uz kakvu-takvu organizaciju protoka ideje, pak, znatno sebi povećavate šanse da češće nađete dobre molere. Eto, da ne bude da ste džaba krečili.