Biznis kintsugi

Kintsugi je japanska umetnost popravljanja grnčarije. Napukla ili razbijena grnčarija popunjava se ili spaja posebnim lakom koji u sebi sadrži zlato, srebro ili platinu u prahu. Rezultat su unikatni komadi grnčarije sa vidljivim pukotinama.

Umesto da bace sklomljeni krčag, daju mu novi život. Isticanjem ožiljaka, veličaju celovitost, transformaciju i dugovečnost.

Ovaj tekst možda čitate u pauzi između mohita na plaži i dnevnih vesti o dešavanjima u zemlji i svetu. Možda ste se vratili sa odmora, pa skačete između izveštaja, mejlova i komentara na fotografije kolega koji su posle vas otišli na more.

Kako god okrenete, u pukotini ste.

Bilo da je stanje na tržištu, bilo u društvu, pa i u svetu čiji smo deo kao zrnce prašine, beg iz ovakve svakodnevice samo bolje otkrije kolika je pukotina. Podseti na dubinu.

Štaviše, začudi me kad sretnem ljude koji trenutno nemaju naprsline. Koji izgledaju ravnodušno. Oni su nalik krčagu koji je lep na vitrini, ali nije imao prilike da propusti desetak litara vode kroz sebe.

Posude koje nisu otkrile koliko vode mogu da ponesu, kada će se slomiti, i kako će se transformisati. A možda i posude iz kojih lije i kaplje, ali ne žele da se to zna.

Hoću da pričamo o pukotinama i naprslinama. Hoću da čujem da li ste, kada i koliko prsli. Tu su prave priče koje se raspredaju posle tri piva ili kad se ugase kamere.

Surovo, ali ne želim da čujem kako je nezgodno. To je topla voda. I treba da bude nezgodno. Rule of the game. Drugo, to je posao za mas medije – da presipaju toplu vodu ili stvaraju sliku kako je stanje nepromenljivo.

Ne.

Zanima me šta radite sada kada vidite pukotine. Čime ih popunjavate? Kako ćete ih uklopiti u celovitu sliku? Ma, hoćete li uopšte?

Voleo bih da nam otkrijete čime popunjavate neizbežni egzistencijalni tremor jer ste primorani da tražite novi posao. Ili jer ste primorani da trpite postojeći na neodređeno.

Zanima me kojim lakom zalivate ovaj period kad dobro znate da vaši klijenti sigurno koriste veštačku inteligenciju kako bi automatizovali deo vaših usluga. Želim da znam kako pokušavate da rastete iako nemate budžeta da zaposlite još ljudi.

Šta vas gura napred uprkos reakcijama kupaca jer ste povećali cene proizvoda tokom inflacije, iako ste obećavali da nećete to uraditi dok god je moguće?

Uvideli ste prekasno da se tržište preko noći promenilo, da ste predugo u jednoj traci, i vreme je za migavac i prestrojavanje i nema više čekanja i… Koja žiška vas radi da pokušate ponovo?

U pukotinama se kriju jake priče, poput one o Netfliksu koji je 2011. godine za nekoliko meseci izgubio 800.000 korisnika i 80% vrednosti akcija. U jeku svetske finansijske krize, pokušali su da razdvoje DVD i striming servis, povećaju cene i uvedu nove ponude. Korisnici su oštro reagovali.

Tako jaku naprslinu, do ivice gašenja kompanije, popunili su izvinjenjem i planom da… Pa, ipak odvoje DVD i nastave prema strimingu u kom su videli budućnost. Beskompromisno. Zato danas i pričamo o njima.

Možemo pričati i o odluci Stjuarta Baterfilda da iz potpunog fijaska od video-igre, u koju je gomila investitora sipala milione, izvuče jednu komponentu, bez koje je današnji rad u IT sektoru nezamisliv, i nazove je Slack.

Ima nečeg prkosnog u tome kad se biznis od 40+ zaposlenih raspada i osnivač kaže “hej, igrica nije uspela, ali evo razvili smo alat za komunikaciju i to može da bude korporativni softver… Iako nemamo baš mnogo iskustva sa korporativnim softverom.”

Ne moramo samo globalno i gigantsko. Možemo i o Miši Cipeli odnosno Miodragu Ignjatoviću iz Niša, stock fotografu i videografu, koji je usred zaključavanja tokom Kovida, kada nije bilo moguće fotografisati okupljanja, napravio scenografiju i gomilu stock fotografija na temu Kovida.

Te fotografije su pokupili svetski mediji preko noći i to mu je održalo biznis, ali i lansiralo ga u mnogo veće poduhvate.

O tome želim da pričamo jer to je tržišni (a i lični) kintsugi. Danas, kada stvari pucaju u paramparčad pred nama, dobro je podsetiti se da ima ljudi koji sebi stavljaju šavove.

Dok iz medija trešte ispolirane priče o mudracima koji savršeno uspevaju čak i sada bez trzavica, a i vi ćete ako uplatite 997 dolara ili odete na privatni mastermajnd, pojedinci sa zalivenim ožiljcima su sidro.

Dok nas tehno-oligarsi (i pridruženi apostoli pod heštegom #techbro) uveravaju da će slatkorečivi interfejs rešiti sve, samo treba da stisnemo Agree…

Kintsugi je pilula za izlazak iz Matriksa.

Možda je ovaj tekst previše umetnički kada se piše o biznisu jer biznis je ipak lovački posao. Jedeš šta uloviš. Ipak, deo svakog lova, a podstrek i za naredni odlazak u šumu…

Jeste i dobra lovačka priča u kafani, zar ne?