Završeno je bolje nego savršeno

Pre desetak godina, čitajući beleške jednog od ljudi koji su oblikovali advertajzing industriju na njenim počecima, naleteo sam na sjajnu diskusiju između njega, mladog kopirajtera, i njegovog šefa, Džona Vebstera, kreativnog direktora agencije BMP.

U razgovoru Vebster kaže:

Razlika između mene i tebe je u tome što si ti talentovani amater, a ja profesionalac.

Mladi kolega je zamolio za objašnjenje i dobio ga je:

Na kraju dana ti ćeš izaći iz kancelarije i doneti nešto brilijantno ili ništa. Ja ću doneti nešto brilijantno ili nešto upotrebljivo.

Gotovo je nemoguće napraviti savršenu stvar. Šta god da je u pitanju. Savršeno je osetljivo. Savršeno se lako kvari. Kada se naviknemo na savršeno, ono gubi svoju magiju – postaje “samo” dobro, a ono što je bilo dobro, više nije dovoljno dobro.

Da li ste nekada čuli za heuristike?

Ako se ne bavite naukom, možda ste ih sreli u opisu nekog antivirusnog softvera. Ah, i ja zaboravljam, niko ne čita opise. A šta su, zapravo, heuristike i zašto su toliko važne?

Heuristika je pristup rešavanju problema, učenju ili donošenju odluka, koji koristi praktične metode i iskustvena znanja da napravi model koji nije garantovano optimalan ili savršen, ali je u datoj situaciji dovoljno dobar.

U mnogim situacijama prosto nemate ni vremena ni potrebe da tražite najbolje rešenje. Vreme, energija i drugi resursi potrebni da se istraže sva moguća rešenja, da bi se na kraju došlo do najboljeg, jednostavno su preveliki i ne bi mogli biti opravdani.

Susretali ste se sa tim, iako ga niste tako zvali. Heuristike su nešto što obično zovemo – odokativna procena, iskustvena procena, procena otprilike. Procena na osnovu nekih pretpostavki.

Ako izgleda kao patka, pliva kao patka, zvuči kao patka, verovatno je patka.

Procena odoka zavisi od oka. Trenirano oko procenjuje mnogo bolje. Preciznost se unapređuje kroz vreme. U startu su greške češće i veće, kasnije su sve ređe i sve manje. Što bolje poznajete materiju, što je iskustvo veće, to je veća šansa da procena bude dobra. Vaš zadatak je da vežbate svoje instinkte i zaključivanje.

Zamislite ovako – od vas se očekuje procena budžeta za neki posao koji je potrebno uraditi. Gruba procena, koja je osnov za eventualne pregovore za dalje. Posao nije izvestan i nema rezona potrošiti previše vremena i resursa. Potrebno je dati odgovor brzo i ne napraviti preveliku grešku, naročito ne na svoju štetu – jer bolje i ne dobiti posao, nego raditi posao na sopstvenu štetu.

Često ćete sebe dovesti u gotovo bezizlaznu situaciju razmišljajući previše o stvarima koje su pred vama. Izgubićete dragoceno vreme pokušavajući da donesete odluku, a ona je tek početak puta. Mnoge od nas sama činjenica da moraju da preseku i donesu odluku potpuno blokira. U ovom slučaju, procenite koji su ključni elementi posla, procenite vreme i trošak, povećajte ga za neki procenat koji treba da pokrije dodatne iteracije i sitnice koje posao vodi sa sobom, i imate rešenje. Da li je idealno? Gotovo sigurno ne, ali je vrlo verovatno dovoljno dobro.

Ne postoji ništa toliko beskorisno kao raditi efikasno stvar koja uopšte nije trebala da bude urađena. – Piter Draker

U mnogim situacijama jedno od rešenja se nalazi verovatno u vašem džepu. Englezi to zovu “rule of thumb”, mi kažemo bacanje novčića. U nekim situacijama to je legitiman način donošenja odluka. Često vreme utrošeno na donošenje odluke između dve krajnosti je veće od vremena potrebnog da se ispitaju obe krajnosti u praksi.

A novčić može odlučiti situaciju i pre nego što padne i donese odluku za vas – u nekim situacijama, onog trenutka kada poleti iz ruke znaćete koju stranu želite više, a to je odgovor koji vam je trebao.

U svetu u kome se stvari konstantno kreću i stalno ubrzavaju čekanje često nije opcija. Gubljenje vremena, takođe. Posao mora da se uradi. Često, recimo, imate ograničenje ili više njih, u okviru kojih je potrebno da delujete. Potrebno je, na primer, da uradite najbolje moguće u datom vremenskom okviru ili u datom budžetu.

Vrabac u ruci je bolji od goluba na grani, odnosno dobra realnost je bolja od sjajne ideje.

To ne znači da treba dići ruke od goluba odnosno ideje, ali često je bolje obezbediti vrapca, pa se onda baviti narednim korakom.

Znate kako kažu kod nas – ako sretnete nekog kako priča sam sa sobom, ili je lud ili gradi kuću. Gradnja kuće je jedan veoma komplikovan proces, koji se sastoji iz niza poslova koje rade različiti ljudi, koji zavise jedni od drugih, i postoji veliki broj stvari koje mogu poći naopako, mnogo stvari zbog kojih rokovi i budžet mogu da se otmu van kontrole.

Postoji jedan magičan trenutak tokom gradnje kuće. Trenutak kada joj stavite krov. To je trenutak kada to postaje kuća. Do tog trenutka to su zidovi, cigle, grede, blokovi. Ali kuća, dom, je mesto gde se živi – a iako možda nije sve idealno, trenutak kada je ukrovite je trenutak kada ste zaštićeni od vremenskih uslova. To je trenutak kada je glavni posao završen. Ostalo je mnogo finih radova, ali imate kuću.

Mrzim realnost, ali je ona i dalje najbolje mesto ako želite dobar biftek. – Vudi Alen, režiser

Ne postoji savršeno vreme i idealne okolnosti.

Postoji sada i ovde, i to je vrlo verovatno dovoljno dobro.

Solidna realnost je bolja od savršene ideje.

Solidna realnost uz kontinuirani trud može postati bolja realnost.

Savršena ideja, ma koliko bila sjajna, i dalje je samo ideja.

Želim vam da 2024. bude najbolja do sada, ali da bi to bilo tako, morate i vi zasukati rukave!