Nepodnošljiva lakoća poslovanja

Reč haos potiče iz grčkog jezika (grč. kháos) i u svom izvornom značenju označavala je prazinu iz koje je nastao svet. Veliku zbrku i beskrajno stanje svemira iz kojeg je sve nastalo. Iz haosa su potekli Ereb i Nikta (tama i noć, božanstva u grčkoj mitologiji), a zatim i sve drugo što poznajemo. Bio je to prostor pun mogućnosti, ne destrukcije. U tom smislu, haos je bio početak, a ne kraj.

Kasniji Grci su ovaj pojam razvili i preneli u svakodnevni govor. Haos je postao sinonim za sve ono što je bez reda, ali i za stanje iz kojeg se rađa red. U njemu je sadržana moć promene, onaj trenutak pre nego što se sve sredi.

U savremenom poslovnom svetu, međutim, haos je postao naš modus operandi. Više nije asocijacija na mitološki prostor iz kojeg će nastati novi svet, nego na gomilu mejlova, rokova, sastanaka, obaveza i beskrajni spisak zadataka koji ne prestaje ni kada legnemo da spavamo.

Novo značenje reči danas bi se moglo definisati kao stanje u kojem se ponosimo sopstvenom prezauzetošću. “U haosu sam” se izgovara sa nekom vrstom ponosa. Kao da time sagovorniku stavljamo do znanja da imamo svrhu, da smo važni, traženi i poduktivni, da radimo mnogo, da se borimo, da “guramo”.

Nedavno me je jedna mlada koleginica pitala šta bi bio moj savet za nekoga ko razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa. Pitanje je sasvim opravdano i u teoriji zaslužuje promišljen odgovor o rizicima, tržištu, planiranju i strategiji. Umesto toga, nerazmišljajući sam joj rekla: “Budi spremna da se odrekneš luksuza da u slobodno vreme ne razmišljaš o poslu.” To je verovatno najiskreniji savet koji sam mogla da joj dam.

Zaposleni imaju taj dragoceni luksuz da zatvore laptop u pet i pređu u režim privatnog života. Ne kažem da je uvek tako (ili da je uvek lako), ali, ipak, mogućnost da isključiš glavu od posla postoji. Kod preduzetnika toga gotovo da nema jer preduzetništvo postaje način života.

I to nije nužno loše. Naprotiv. U preduzetništvu ima mnogo slobode, stvaralačke lepote, kreativnosti i uzbuđenja. Ali, važno je od početka imati realnu sliku o tome, jer ništa ne može brže da sruši jedan posao od romantizacije priče “sam svoj gazda”.

Za preduzetnika najveći luksuz je da isključi misli o poslu. I tu počinje haos. Hustle kultura veliča zauzetost. Ona nam govori da je “odmor za slabe”, da je san precenjen, a vreme bez obaveza protraćeno. Mnogi od nas su upali u taj začarani krug da treba da radimo više, brže, jače. Kada zauzetost postane merilo vrednosti, a ne rezultat posvećenosti, tada nastaje problem. “Kako si?” je postalo pitanje na koje se odgovara sa “U gužvi sam”.

Jednu od najvećih biznis mudrosti ikada pronašla sam u moru internet meme-ova: “I save PDFs, not lives!” (prevod: Ja čuvam PDF fajlove, ne živote!). Taj svojevrsni zen-budizam na internetu sadrži retke bisere životne (i biznis) filozofije. U jednoj rečenici može da sažme celu istinu o modernom poslovanju i iluziji zauzetosti u kojoj živimo.

Balans između privatnog i poslovnog života teži da postane nova forma uspeha. Jer, istina je da je lako upasti u iluziju da stalna zauzetost znači napredak. U realnosti, često znači suprotno. Kada smo stalno “u haosu”, gubimo sposobnost da razmišljamo jasno. Gubimo kreativnost, intuiciju i onu tihu radost koja nas je u početku i pokrenula.

Lakoća poslovanja nije u tome da sve ide glatko. Ona je u svesti da i haos ima svoje granice. U sposobnosti da usporimo kada bi svi da ubrzaju i da shvatimo da se ništa strašno neće dogoditi ako jedan mejl ostane neodgovoren do sutra. Ne moramo da spašavamo svet svaki put kada otvorimo laptop.

Kada kažem “lakoća poslovanja”, ne mislim na lenjost, već na unutrašnju lakoću koja dolazi iz osećaja mere. Iz sigurnosti da posao jeste važan deo života, ali ne i ceo život. U trenutku kada to zaista razumemo, počinjemo da živimo i radimo sa većom lakoćom, ali i sa većim smislom, a haos postane inspiracija iz koga nastaje novi svet.