Promptstitucija – naše pravo na lenjost

Hajde da se dogovorimo koji generativni AI će nam biti zvanični partner na ovom projektu. Pa nećemo valjda da se naše halucinacije pobrkaju?!

Našalila sam se na nedavnom poslovnom sastanku. Nas četvoro milenijalaca smo neposredno pre toga pričali kako svako u svom poslu koristi AI pomoćnika. A svi se pravimo da ga koristimo “odgovorno”.

Na doslovno svakom poslovnom okupljanju, rođendanu i slavi u poslednje dve godine je najviše puta izgovoreno „veštačkainteligencija ej aj ve šta čka in tel igen cija ejaj aj aj“.

U toliko konteksta sam je čula da imam osećaj da ljudi sada već i nasumično izgovaraju AI, kao klinci koji koriste svaku priliku da kažu „six seven“, eto tako… bez posebnog razloga, samo kao potvrda pripadnosti određenoj grupi.

„Da li smo u AI balonu?“ pitanje je svih pitanja koje mesecima postavljaju najpopularniji podkasteri, dok istovremeno na Youtubeu novi kanali više puta nedeljno objavljuju dugačke video snimke sa AI generisanim vizualima, glasovima i skriptama, Google AI sažima web sajtove umesto da im šalje saobraćaj, a AI muzika „napada“ striming platforme i Warner Music potpisuje ugovor sa AI generatorom pesama Suno.

„U čemu je problem?“ pitate se. Mi homo sapiensi ćemo sada konačno moći da leškarimo na plaži i gustiramo šarene koktelčiće (ili ovde dopišite svoj omiljeni vid zabave), jer smo automatizovali sve rutinske zadatke i sada je dovoljno da se sat-dva dnevno bavimo kreativnim poslom. Poslićem, takoreći. Imaćemo mnooogo slobodnog vremena za razvoj i uživanje.

Ejaj, aj, aj… vi što maštate o sreći.

Slop. Zapamtite tu reč, čućete je sve češće. Ovaj termin opisuje medijski sadržaj (tekst, slike…) niskog kvaliteta napravljene pomoću generativne veštačke inteligencije, koje karakteriše inherentan nedostatak truda i generisanje u ogromnim količinama.

Većini je vrlo primamljivo zvučala ideja o mehaničkom „mozgu“ sposobnom da superbrzo prikupi informacije sa (skoro) celog interneta i svih knjiga ikada napisanih. Moćno! Pa još platimo Pro verziju i koristimo dubinska istraživanja da napravimo rezime i pregled svih informacija.

Dlanom o dlan i generisao nam je stotine strana izvrsno formatiranog dokumenta. A tek što je elokventan i samouveren… Uradio je za 30 minuta posao za koji bi nama bilo potrebna tri dana. Sreća, sreća, radost, radost. Ali ako rešimo da odete korak dalje i da proverimo sve izvore, tu upadamo u zečiju rupu. Pažljivim višečasovnim pregledanjem utvrdićemo da je za makar 10-20% sadržaja „izmislio“ ili ekstrapolirao informacije kako bi „popunio rupe“ ili učinio zanimljivijim nego što zaista jesu.

Koliko god da smo puta čuli upozorenja da veliki jezički modeli samo statistički predviđaju sledeći element na osnovu podataka na kojima su trenirani, a trenirani su na vaskolikom internetu uključujući i rasističke tvitove, seksističke opise rilova na Instagramu, privatne Facebook prepiske i kvaziekspertskim odgovorima na Redditu, ponovo nam zvuči primamljivo. Pristajemo na njegove pristrasnosti i halucinacije, jer nam (značajno) štedi vreme.

I svejedno mu opraštamo, jer zvuči taaako pouzdano.

Svejedno ga “korigujemo”, jer nam daje osećaj kontrole koju zapravo nemamo.

Ako ga i „uhvatimo u laži“, on to bez problema prizna, pa se još i „zakune“ da to nikada više neće uraditi. I onda to uradi ponovo. Ne samo nama, već i svima drugima. Svima. Istovremeno. Svakodnevno.

Nije vam prijatno, jel da?

I ne treba da bude. Meškoljite se dok se u pozadini čuje numera Tap 011 s kraja prošlog veka:

Laži me – nije važno da li verujem, laži me – samo da mi lepo bude, laži me – zvuči sad bolje od istine, laži me – kad već lažeš druge ljude.

Hajde sada da to pogledamo iz ugla velikih brojeva. Zamislite koliko miliona ljudi samo u ovom danu koristi neki od genAI alata, a koliko njih tek konzumira generisani sadržaj dajući mu kredibilitet koji nije zaslužio. Rezultat? Dezinformacije postaju „istinite“ i šire se. Već sredinom 2025. godine je potrvrđeno više od 1.200 AI News web sajtova, koji objavljuju masovne količine AI generisane dezinformacije i lažnih narativa.

Ako vam je to možda i očekivano, onda će vas iznenaditi podatak da je značajan deo naučnih radova asistiran od strane AI, obično bez priznanja. Studije su ispitivale jezik miliona naučnih radova objavljenih pre i posle uspona velikih jezičkih modela. Otkrili su nagao i oštar porast učestalosti reči koje AI voli da koristi. Konkretno, u julu 2025. otkriveno je da je određeni broj istraživača počeo da umeće skrivene poruke u svoje radove, kako bi ih AI pozitivno ocenio.

Ako naučni radovi počnu da se pišu za AI evaluatore, a ne za ljude – igra je gotova.

AI se razvija brže nego što društvo može da ga razume. I da, ja sam tehno optimista, ali optimista koji razume da je sadašnja slika prilično mračna. Previše ljudi slepo veruje AI poveravajući mu do detalja svoje najintimnije tajne i konsultujući ga za najznačajnije životne odluke. Bez kritike. Bez kočnice. Bez osnovnog filtriranja.

Kako sve više i više ljudi neoprezno koristi AI, biblioteka ljudskog znanja postaje sve manje i manje pouzdana. Kvalitet publike određuje kvalitet alata. Ako se svi olako predamo slopu, slop postaje standard. Treba da budemo spremni na škart konfekciju. Ili ćemo da se pokrenemo i naučimo kako da zaista koristimo te alate?

I to je ključna poenta: AI nije napravio konfekciju. Mi jesmo. AI samo radi ono što mu činimo dostupnim.

Ako želimo da ostane alat, a ne arhitekta znanja – neko mora da počne da ga koristi odgovorno. Ne samo brzo. Ne samo praktično. Ne samo “za prvu ruku”.

Jer jedino što stoji između nas i beskonačne konfekcije… je naš otpor da joj se bezrezervno i nekritički predamo.