Beleška #7764

Prelistavam stare beleške u pokušaju da raščistim prostor za prvu radnu nedelju nakon odmora. Imam neke ideje od januara. Nešto jače u martu. Tu je i letnja sezona sa opštim planovima. Pa potom ponovo intenzivnije u završnom kvartalu protekle godine.

Polako se budi patuljak u glavi i traži obrasce. U hrpi rečenica, od kojih su neke postale tekst, događaj ili projekat, prepoznajem i gomilu ideja koji se nadopunjuju ili sebi oponiraju iz meseca u mesec.

Takve slojevite misli daju mi uvid u razne promene tokom godine, naročito oko mene. Ispostaviće se da to što vodim dnevnik svakodnevno, dobro se pokazuje i u poslovnom planiranju. Ima detalja i putanja. Ima konteksta. Tu su i neizbežne digresije. Meandriraju kao da ih piše nemiran um, ali ipak vode na drugu zanimljivu poziciju.

Tako imam neku februarsku belešku #1775 o prvom gledanju Bulevara zvezda (prim. aut. Mulholland Drive) na preporuku prijatelja, na koju se iznenada nastavlja površinsko istraživanje internet publikacija o solarnoj energiji, elektranama i njihovim poslovnim modelima…

Ispostaviće se da me je u tom trenutku zanimalo da li još imaju težinu sajtovi sa filmskim recenzijama; što me odvodi prema istraživanju malih, a isplativih niša za kreiranje sadržaja.

Pak, u novembru pišem belešku #5556 u kojoj dovodim sebi u pitanje individualno skladištenje znanja u korist kolektivnog uma. Sav rudarski posao kreiranja biblioteka čistog kako-zašto-da sadržaja nije mi više delovao toliko smisleno jer otvoriš jedan prozorčić i pristupiš kolektivnom digitalnom umu.

Možda ćemo oživeti duboke eseje kao formu. Kontrateža pseudoesejima na društvenim mrežama. Ili otpor dopaminskoj industriji. Da li ćemo graditi ostrva kolektivnog uticaja naspram influensovanja? Razrađujem.

Imam belešku #335 sa kraja 2023. godine u kojoj planiram kupovinu softvera za neke poslovne procese. Malo posle nje #336 u kojoj je link do softverskog alata koji sam razvio sa kolegom za tu namenu. 

I negde u novembru #11113 sa nekoliko linkova do Reddita, gde se nalaze već gotove uradi-sam automatizacije ili komande koje unesete u prozor za čet i dobijete upravo to za 15 minuta. A tako je bilo lepo nazvati sebe serijski osnivačem, pa makar i samo u privatnim porukama.

Evo i neke aprilske koja se zove #2775 i u kojoj se poigravam izrazom foundational model. Njime se označavaju osnovni jezički modeli – oni koji su poslužili kao temelj za nadgradnju. 

Usput, ovi brojevi beležaka ništa ne znači po sebi. Postavljam nasumično brojeve jer me mrzi da prelistam do poslednjeg broja, a često i da smislim naslov.

No, numeracija ovde ima simbolički značaj jer negde u nastavku te beleške pišem o anime serijama Neon Genesis Evangelion ili Attack On Titan. 

Naime, u serijalu Evangelion postoji osnovni (foundational) EVA 01 robot. Hideaki Ano je bio očaran simbolima hrišćanstva, da.

Serijal Attack on Titan ima founding titana – titana osnivača – koji je stvorio sve druge titane, samo su neki bili “obični titani” dok su neki drugi imali izvandimenzionalnu, mrežnu vezu sa osnivačem. Da, i Hađime Isajama bio je očaran određenim simbolima.

Poigravam se idejom da je čitav foundational narativ u kontekstu jezičkih modela jedna dobra jezička gimnastika. Pojačaće ushićenje na tržištu, ojačaće poziciju globalnih tehnoloških kompanija kao pionira naučne fantastike ovog milenijuma i privući će tako nove investicije.

Golica mi maštu koliko zajme koncepte iz popularne kulture za dominantan narativ. Može vas interesovati da Ministarstvo odbrane Velike Britanije angažuje pisce naučne fantastike kako bi osmislili potencijalne distopijske scenarije u budućnosti.

Ispostaviće se da diploma iz domena društvenih nauka (ili jednostavno delovanje u tom polju) ipak ima neku primenu u tehnološkom svetu.

No, imam i belešku #88732 početkom decembra o utiscima sa jedne regionalne konferencije. Tamo sam upoznao ljude koji su postavili fundamente za čitave biznise zahvaljujući foundational modelima… Ali i ljude koji su izgubili karijerne fundamente građene čitavu deceniju.

Odjednom foundational ima potpuno drugo značenje. Da li je ovo sada zaista prekretnica? Tehnološka… Ili društvena?

Ima tu svega, da. Lančanik.

Možda mi je pak najviše upečatljiva ova pretposlednja iz protekle godine – #7764. U njoj piše samo – SVE JE VAJB.

Ako pogledate godinu pred sobom, da, sve je vajb. Videćemo. Biće. Probaćemo. Nadamo se. Ne znam koliko sam samo puta to čuo ili pročitao u mejlovima, a tek su dve nedelje od početka godine.

Plan? Polako. Budžeti? Ček, da se raspetlja. Projekat? Hm, videćemo.

Da ste me pitali prošle godine za poslovni savet ili mišljenje, rekao bih da obavezno planirate i ne prepuštate se tek tako strujama. Sada bih rekao da pratite situaciju.

Sutra ujutru vas verovatno čeka nova udarna vest. Uzaludno je da pokušate procesuirati sve. Jer za tri meseca (nedelje? dana?) više neće ni biti važno. Sve je dostupno. Sve. Možda i previše. Tehnologija više nije prepreka. Dostupnost informacija nije prepreka.

Menjajte taktike. Mišljenja. Partnere. Alate. Platforme. Budite fluidni. Sad je more ćudljivo. Navigacija radi pa radi, ali instinkt je presudan.

Vajb. Pa dokle stignemo.