Kako vam ide vožnja noću po gustoj magli?

Razgovori u niškim kafanama obično izgledaju mnogo drugačije od ovoga koji ću vam prepričati. Često i nisu za prepričavanje u javnosti.

Prijatelj sa kojim sam razgovarala radi onlajn oglašavanje za (ozbiljno) velike klijente pričao mi je kako od septembra primećuje znatno goru prodaju nego prethodnih godina u istom periodu. Preciznije, ljudi više nisu kupovali putem internet prodavnice, nego su odlazili u fizičke radnje i birali jeftiniju robu.

Razmatrali smo da li je faktor T, koji je, od kada se u maju predstavio domaćem tržištu, rapidno uticao na promenu percepcije internet kupovine i stvorio iluziju da za 1.700 dinara možeš da kupiš kamion, bundu od nerca, opremiš kuhinju i zlatni lanac dobijaš gratis.

Razmatrali smo i da li je faktor D, i koliko je faktor T dodatno opteretio dostavne službe, koje su od pandemije „na aparatima“. Uz to je usluga osetno poskupela.

Razmatrali smo i da li je faktor KM, odnosno da li je kupovna moć značajno opala.

Svašta smo još razmatrali i smatrali, pokušavajući da pronađemo nekakvo majušno opravdanje da ne izgovorimo R. Rrrr… Recesija. Ija. I ja.

Da organizatori Svetskog ekonomskog foruma znaju kakvi se razgovori vode uz moravsku salatu, za svaki obrok bi je poslužvali u Davosu, pa makar se miris belog luka širio sve do Sent Morica.

Nego, da se manemo tih ekonomsko geografskih bravura i stilskih figura.

Nešto nisam naglasila na samom početku, a bitno je za kontekst priče. Bio je to poslednji vikend oktobra. Ubrzo potom stvari su se promenile. Sa ove distance ne znamo kako, ali jesu. Oseća se u vazduhu. Oseća se čak i kada ne dišeš Duboko.

Trenutno pravljenje bilo kakvih planova liči na vožnju noću po gustoj magli i kiši. Istina je da vidimo samo ono što je u (slabašnom) dometu farova, da klizav kolovoz produžava put vozilu i smanjuje njegovu stabilnost. Iako je ovo tradicionalno najdepresivniji mesec u godini, ipak ima dobrih vesti: iskustvo je potvrdilo da i u tim okolnostima možemo da stignemo na željenu destinaciju.

Ako ovu životnu metaforu prevedemo na život, s akcentom na njegov poslovni segment, to bi značilo da može da se dogodi da trenutno „parkiramo“ grandiozne planove, ali ne odustajemo od misije, vizije i svega onoga što nam je istinski važno, a što usmerava ciljeve i projekte kojima ćemo se baviti.

Lakše reći nego realizovati, moja Slavice.

Može li to malo jednostavnije?

Može.

Drugim rečima: signal za vraćanje na fabrička podešavanja je uključen.

Ili što bi Džef Bezos odgovorio na najvažnije pitanje koje mu (skoro) niko ne postavlja:

Šta se neće promeniti u narednih 10 godina? Gradite strategiju oko stvari koje su stabilne u vremenu.

Zvuči kao da je ovo izgovorio jedan drugi ćelavac, Robin Šarma, ali provereno radi posao. Posvedočili su mi to i iz jedne od najvećih domaćih organizacija, na čijem strateškom planiranju na najvišem nivou se, takođe, postavlja ovo pitanje.

U slučaju Amazon.com, on počiva na tri ključne stabilne potrebe koje je prilikom osnivanja Bezos smatrao da će uvek biti važne za korisnike: niski troškovi, brza dostava i širok izbor. Ove potrebe su postale temelj njegove poslovne strategije. I opstale do danas.

Pre nego što se uspaničite i počnete da se i pre Plavog ponedeljka (Blue Monday – treći ponedeljak januara, proglašen za najdepresivniji dan u godini iako naučnici tvrde da takav datum ne postoji) samosažaljevate, dobro razmislite o vašim fabričkim podešavanjima. O fabričkim podešavanjima vašeg biznisa i vaših kupaca. Šta je to što će uvek biti važno.

Neće ovo biti laka vožnja, ali pratite svetla farova. I budite pažljivi prema ostalim učesnicima u saobraćaju.