Ognjen Vlačina

Verovatno ste čuli za poznatu glumicu starije garde – Sigurni Viver. To je ona riđokosa, sada već gospođa u zrelim godinama. Glumila je u brojnim američkim i holivudskim filmovima.

Kad čovek ima korporativnu karticu, oseća se nekako silno. Zadigne malo torzo, zategne se i pomisli kako je on, ipak, neka važna faca, respektabilna.

Vođen devizom da se određene teme same nameću i pokazujući sjajnu dozu fleksibilnosti, za novi tekst biram veoma aktuelnu temu u svetu plaćanja.

Voze me šarmantni stihovi starog sarajevskog šmekera Fazle, čiju pesmu rođak iz grada Š. često interpretira kad se družimo.

Da li postoji tajna PayPal-a, odnosno neki zakukuljeni sastojak od kog su postali planetarno uspešni ili se radi o slučajnosti?

Plaćanje pouzećem, kao što mu i samo ime govori, obavlja se tek prilikom preuzimanja naručene robe. 

Discipline sličnog naziva mogu ponekad uneti zabunu u tumačenja.

Dok pripremam ovaj tekst u miru dečje sobe koju sam delimično okupirao još od kovida, razmišljam kako ću ovih dana razgovarati na panelu Narodne Banke Srbije o instant plaćanjima. Da li je to neki čudni sinhronicitet ili teorija zavere kako bi većina naših zemljaka pomislila, prosudite sami.

Već neko vreme se spremam da počnem čitati knjigu Samjuela Hantigtona – Sukob civilizacija, nastalu na osnovu istoimenog članka.

Nekoliko sedmica me dobar drugar M. nagovarao da instaliram i počnem plaćati Google Pay-om.