Jedriličarstvo, streličarstvo ili kartičarstvo?

Discipline sličnog naziva mogu ponekad uneti zabunu u tumačenja. Jedriličarstvo kod nas i nije previše razvijen sport ili disciplina obzirom da smo nastankom moderne Srbije ostali bez mora, dočim pak streličarstvo pomalo podseća na srpski srednji vek, ali i današnju verziju tog sporta ili discipline koji su daleko odmakli od domašaja prosečnog srpskog građanina.

A šta je sa kartičarstvom?

Često u otvorenim diskusijama radnih ljudi, posebno onih iz IT sektora, čujem pritužbe i pošalice na DINA karticu, odnosno obavezi banaka da je izdaju svakom korisniku fizičkom licu koji otvori račun u poslovnoj banci. Ovo je delimično tačno, a ne znam koliko primedba stoji na mestu, jer regulator (u ovom slučaju Narodna Banka Srbije) ne kaže izričito da platna kartica mora biti DINA, već da poslovna banka koja otvara račun korisniku mora da mu izda barem jednu karticu koja radi „settlement“ (poravnanje) u zemlji izdavaocu, odnosno Republici Srbiji u ovom slučaju. Kakve to veze ima sa ekonomskim patriotizmom i koliko je opravdan ovaj elemenat u čitavom procesu, elaboriraću nekom drugom prilikom. Stvarnost nije crno-bela, na zalazeći u navijačke vode.

Elem, da bismo razumeli kartičarstvo, neophodno je da se malo zaroni u prošlost. Ne treba u daleku  prošlost, ali ipak mora do Njujorka, SAD, jer je tu sve počelo 1949. godine u jednom restoranu, gde je biznismen Frenk Meknamara zaboravio gotovinu. Ideja se rodila, iako je pre drugog svetskog rata već bilo nekih stidljivih, lokalnih pokušaja.

Već tokom 1950. godine gore imenovani gospodin se vratio restoran i tamo platio malom kartom, danas poznatijom kao Dajners klub karticom. Svima je poznata simbolika poslednje večere, a ovaj događaj se među profesionalcima u oblasti plaćanja svečano naziva „prva večera“. Bilo je to prvo odloženo plaćanje karticom, moguće na više različitih mesta. Istini za volju, dvadesetak godina ranije već je postojala vrsta preteče platne kartice kakvu poznajemo, ali to je bila metalna pločica koja se sa papirom/kuponom polagala u okvir za potpis uzorka od strane klijenta ispod koje je bila traka od mastila. Tako sam bar ja to shvatio.

Suštinski, 1959. godine platne kartice počinju da se prave od čvrste plastike. Prethodno su bile od papira ili tanke folije, a još ranije u formi pomenutih metalnih pločica.

Elem, u prvoj godini postojanja uspeli su porasti do 42,000 članova, a biznis proširiti u Britaniju, Kanadu, Kubu i Meksiko, tako da su postali prva internacionalno priznata platna kartica. Kuriozitet je da je prvo nastala kreditna kartica, dok su debitne uvedene kasnije (sredinom 70-ih godina prošlog veka). Drugim rečima, prvo smo počeli da se zadužujemo (i trošimo više), pa tek onda da plaćamo novcem koji smo već zaradili. Američki, nema šta. 😊

Podela:

Magnetna, čip, pa beskontaktna

Naravno, sve je počelo u mestu Fresno, Kalifornija, SAD i sada već postoji ozbiljna sedamdesetogodišnja tradicija platnih kartica. Razvoj se dešavao brzo, tako da smo nakon ručnog štampanja vrlo brzo doživeli magnetnu karticu simultano sa pojavom prvih bankomata i korištenjem na njima. Legenda kaže da je ovaj IBM-ov patent prvi put koristio Amerikan Express na platnim karticama 1970. godine. Nakon magnetnih, na red su došle i „pametne“ kartice ili kartice sa čipom koji može da sadrži različite podatke: od lične identifikacije, autentifikacije i skladištenja podataka. Time je otvorena nova era u razvoju kartičarstva, do tada neslućena, pa se ova tehnologija danas nalazi u širokoj primeni i oblastima (zdravstvo, javna uprava, finansije, obrazovanje, javni transport, itd.). Ovo se dešava tek od 2002. godine, kada i kreće u ubrzano omasovljenje. Naravno, sve to praćeno pojačanim bezbedonosnim protokolima, koji se ovde ogledaju kroz EMV standard kreiran od strane tri kompanije: Europay, Mastercard i Visa. To je tehnički standard koji uparuje podatke sa čipa i podatak koji kao korisnik znate – vaš PIN broj.

Gotovo simultano sa tim dešava se još jedan razvoj, pa se 1995. godine u Seulu, Južna Koreja beskontaktne kartice počinju koristiti za plaćanje gradskog prevoza. Godine 1997. pojavljuju se prve beskontaktne kartice, dok se 2007. godine obavljaju prve beskontaktne transakcije bankarskim karticama u Velikoj Britaniji. Danas je to možda najrasprostranjeniji vid kartičnog plaćanja. Koristi radio-frekventnu identifikaciju (RFID) ili komunikaciju bliskog polja (NFC) za bezbedno plaćanje. Obavezno se obavlja u neposrednoj fizičkoj blizini, a kroz postupak tokenizacije (jednostavnog šifrovanja) postaje osnov za plaćanje kroz različite oblike digitalnih novčanika čime je ponovo napravljena platforma za dalji rast i razvoj. Kod nas su poznate zbog različitih ograničenja/limita koje imaju za kupovinu, jer im ne treba potpis ili verifikacija PIN-om (kao kod kartica sa prethodno pomenutim tehnologijama).

Kreditna, debitne, charge i ostale

Debitne su u stvari zamena za gotovinu. U odnosu na pravu gotovinu, daju komfor i sigurnost. Lakoću plaćanja.

Kreditne su one od kojih se na prvu loptu naježite, jer u sebi nose reč koja donosi alarm – kredit. One omogućavaju da trošimo i ono što još nemamo, uz određenu cenu koju plaćamo banci izdavaocu. Ako se koriste racionalno i namenski, nema opasnosti od njih.

Charge (čardž) i installment (instolment) su nazivi kartica, kao i principa obračunavanja koji se odnose na plaćanje na odloženo. U pojedinim slučajevima, ovakvo plaćanje može biti i bez kamate. Charge kartica vam omogućuje da kupujete i plaćate tokom meseca, a da novac koji ste potrošili uplatite tek na kraju meseca. Rokovi su često i duži od ovoga – nekada do sredine narednog meseca, a nekad govorimo i o više meseci.

Installment je, zapravo, plaćanje na rate i prilično je rasprostranjeno u Srbiji i veliki broj banaka ih podržava. Umesto čekova, koristite platnu karticu, a plaćenu robu ili uslugu otplaćujete u određenom broju jednakih mesečnih rata.

Revolving označava finansijska sredstva koja mogu da se prenose iz jednog mesečnog ciklusa u drugi. To je kredit koji se obnavlja, sve što ste vratili odnosno uplatili na kreditnu karticu u prethodnom periodu, možete ponovo koristiti bez prolaska kroz proceduru odobrenja kredita. Prema mom sudu, a nagledao sam se toga dosta, disciplina vraćanja ovakvog duga za većinu građana predstavlja izazov koji teško mogu da savladaju samostalno. Uzroci mogu biti razni (nizak standard, potrošnja veća od zarade, itd.), ali je ishod isti – nagomilani dug koji mora da se reši, uz velik iznos kumulirane kamate koja mora da se plati.

Kartične platne šeme ili kartične mreže

Poslovne banke, zajedno sa kartičnim mrežama, trgovcima i korisnicima čine jedinstveni platni ekosistem koji omogućava kartična plaćanja i koji ima svoja sigurnosna i biznis pravila.

Kod nas su najpoznatije VISA i MasterCard, a spadaju u neke od najvećih kartičnih mreža. Obe potiču iz Amerike i da biste razumeli razmere njihovog biznisa, znajte da je VISA globalno procesuirala 212 milijardi transakcija u 2023. godini, uz prihode od 32,6 milijardi dolara i profit od oko 21 milijardu dolara. Jeste najveća, ali ovo su brojevi da vam se zavrti u glavi.

Bitno je reći da same mreže (uglavnom) ne izdaju platne i kreditne kartice, već da to pod određenim i definisanim licima čini „treća strana“, najčešće poslovna banka.

Pored pomenutih, tu su još i brendovi American Express (AmEx) i Discover, kao i rastući kineski UnionPay.

Source: 2024 Global Payments Report, Worldpay

Priča o karticama je neiscrpna

Mogu još da se dele na kompanijske i individualne (prema korišćenju), zatim prema izdavaču: bankarske ili kompanijske (ko-brendirane); onda personalizovane ili nepersonalizovane (npr. poklon/gift kartica), domaće ili strane (zemlja/banka izdavalac), prilagođene za plaćanje na internetu ili ne, itd.

Platne kartice su ozbiljno evoluirale i danas se deponuju na našim „pametnim telefonima“ i digitalnim novčanicima, mogu da donose nagradne poene kod određenih kupovina/trgovaca, služe za povećavanje lojalnosti kroz razne akcije povrata novca na račun ili slično.

Evoluirale su i kroz migraciju na internet kupovinu/korišćenje tako da verujem da danas većina ljudi zna šta je sigurnosni kod CVV ili CVV2 i da on ne sme da se deli sa drugima. Takođe se nadam da su do sada mnogi razumeli šta je 3D secure i zašto on služi (i pomaže) tokom internet kupovine.

Platne kartice su danas (još uvek) dominantno plastične sa dimenzijama od 85.6 milimetra sa 53.98 mm, zaobljenih uglova i radijusom od 2.88 do 3.48 mm, sve u saglasnošću sa nadležnim ISO standardom br. 7810 ID-1. Najčešće imaju reljefni broj kartice usaglašen sa ISO/IEC 7812 numeričkim standardom, ime vlasnika kartice i datum isteka kartice, uz neke od dodatnih bezbednosnih protokola. Sve više imamo digitalnih kartica, a pritisak na plastičnu formu kroz nove forme zaštite okoline postaje sve više aktuelan, tako da se i tu mogu očekivati promene.

Osim zastrašujuće poslovne evolucije, problematika biznisa je od starta ostala slična: tržišno učešće, delikvencija klijenata (u plaćanju kreditnih kartica), visina naknada za trgovce i banke, sigurnost plaćanja i prevencija zloupotreba (popularni fraud), itd.

Ostalo nepomenuto i budućnost

Nisam stigao da u tekst umetnem priču o DINA kartici i njenim izazovima, kao i priču o nestanku kartičnog brenda Maestro, odnosno njenog utapanja u MasterCard (sve u okviru iste kompanije), ali biće prilike, valjda.

Što se tiče budućnosti, platne kartice su pokazale da su vrlo snažne, žilave i za njih nema brige. Postojaće sigurno još dogledno vreme kao metod plaćanja. Dolaze neki novi metodi bezgotovinskog plaćanja (a kao prema prikazanoj grafici), ali se kartični biznis dokazano prilagođava i nema problem perspektive, kao ni rasta korišćenja.

Vaš izbor je (samo) da pronađete pravu, koja odgovara životnim ili poslovnim potrebama. Nešto slično kao sa izborom bračnog druga –  šta god da uradite, kajaćete se. 😊