Kako zakon gleda na prelazak iz radnog odnosa u preduzetništvo?

Preduzetništvo se može razvijati na dva načina: uz radni odnos ili kao osnovna delatnost. Svaki režim nosi svoja pravila, prava i obaveze, pa se u praksi javljaju dileme: da li zaposleni može pokrenuti sopstveni biznis dok radi, da li postoje zabrane i ograničenja i koja prava i obaveze iz toga proizlaze. Postavlja se i pitanje šta se menja ako zaposleni napusti radni odnos i u potpunosti se posveti preduzetništvu.

U nastavku ćemo videti kakav je pravni položaj zaposlenog koji je istovremeno preduzetnik, kao i koje obaveze nastaju kada preduzetništvo postane osnovna delatnost.#

Preduzetništvo uz radni odnos

U praksi je moguće da jedna osoba istovremeno bude zaposlena kod poslodavca i da vodi sopstvenu preduzetničku radnju registrovanu u APR.

Pravni sistem ne zabranjuje ovu opciju. Zakon o privrednim društvima daje osnov da fizičko lice registruje radnju bez obzira na to da li je već zaposleno.

Svakako, privatna delatnost ne može biti izgovor za zanemarivanje radnih obaveza. Zaposleni mora da poštuje radno vreme i pravila rada kod poslodavca, jer radni odnos ostaje primarni osnov njegovih prava i obaveza.

Ograničenja

Pravo na preduzetništvo uz radni odnos nije apsolutno i postoje određena ograničenja i zabrane.

Naime, ugovorom o radu može da se ugovori zabrana konkurencije, pa zaposleni u tom slučaju ne može da otvori preduzetničku radnju u istoj delatnosti bez prethodne saglasnosti poslodavca.

Takođe, postoje profesije i zanimanja u kojima važe posebna pravila i ograničenja, pre svega u javnom sektoru, gde bi obavljanje privatne delatnosti moglo da ugrozi poverenje u javnu službu.

Pored toga, za određene delatnosti, kao što su zdravstvene, obrazovne ili finansijske, potrebne su posebne dozvole i licence, bez kojih radnja ne može da se registruje niti da zakonito posluje.

Zabrana konkurencije

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da se dogovore da zaposleni ne može da obavlja iste ili slične poslove u svoje ime, za svoj račun ili za drugo lice, sem ako poslodavac da saglasnost.

Ova klauzula se ne može ugovoriti proizvoljno, već samo ako zaposleni tokom rada stiče važna tehnološka znanja, razvija širok krug poslovnih kontakata ili dolazi do značajnih poslovnih informacija i tajni.

Njena svrha je da spreči situaciju u kojoj bi zaposleni koristio znanja, kontakte ili poverljive informacije stečene kod poslodavca za sopstvenu korist ili u korist konkurencije.

Tokom trajanja radnog odnosa zaposleni je obavezan da poštuje zabranu konkurencije, a u slučaju povrede poslodavac ima pravo da traži naknadu štete.

Ako zaposleni želi da se bavi preduzetništvom uz radni odnos, treba da proveri da li u ugovoru o radu postoji klauzula o zabrani konkurencije. Ako je ona ugovorena, radnju je moguće otvoriti samo uz pisanu saglasnost poslodavca.

Zabrana konkurencije u ugovoru o radu može da izgleda ovako:

Zaposleni se obavezuje da za vreme trajanja radnog odnosa neće obavljati iste ili slične poslove u svoje ime, za svoj račun ili za račun trećeg lica, ako bi takva delatnost predstavljala konkurenciju poslodavcu. Zaposleni neće koristiti poslovne kontakte, informacije ili znanja stečena kod poslodavca radi obavljanja konkurentske delatnosti. U slučaju povrede ove obaveze, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete.

Zabrana konkurencije može biti ugovorena i nakon prestanka radnog odnosa, ali najduže do dve godine. U tom periodu bivši zaposleni ne može da pokrene sopstveni biznis u istoj branši niti da radi za konkurentsku firmu, jer bi tako mogao da koristi znanja, kontakte ili poslovne informacije stečene kod poslodavca.

Zakon jasno kaže da poslodavac u toj situaciji ima obavezu da zaposlenom isplaćuje naknadu u ugovorenoj visini. Ako poslodavac ne ispunjava ovu obavezu, zabrana konkurencije prestaje da važi.

Na primer:

Zaposleni se obavezuje da u periodu od 12 meseci nakon prestanka radnog odnosa neće obavljati poslove koji su u direktnoj konkurenciji sa delatnošću poslodavca, niti će zasnovati radni odnos kod konkurentskog poslodavca. Za vreme trajanja ove zabrane poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje mesečnu naknadu u iznosu od 50% prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci rada kod poslodavca. Ako poslodavac prestane da isplaćuje naknadu, zabrana konkurencije prestaje da važi.

Putem zabrane konkurencije poslodavac se štiti od nelojalne konkurencije i zloupotrebe informacija, dok je zaposleni zaštićen tako što su jasno definisani uslovi i obavezna naknada, tako da ne može biti uskraćen za pravo na rad bez kompenzacije.

Sukob interesa

Drugo važno ograničenje odnosi se na situacije kada bi obavljanje privatne delatnosti moglo da ugrozi poverenje u javnu službu.

Posebnim zakonima je određenim kategorijama zaposlenih, kao što su državni službenici, sudije, tužioci, policijski službenici i pripadnici vojske, zabranjeno da otvore firmu iz radnog odnosa. Osnov za ovu zabranu nalazi se u Zakonu o državnim službenicima, koji kaže da državni službenik ne može da osnuje privredno društvo niti da se bavi preduzetništvom.

Kroz zabranu sukoba interesa obezbeđuje se zaštita javnog interesa, nepristrasnost i sprečavanje sukoba interesa, kako zaposleni ne bi koristio svoj položaj, ovlašćenja ili informacije iz radnog odnosa radi privatne koristi.

Pravni status preduzetnika uz radni odnos

Osoba koja se uz radni odnos bavi preduzetništvom istovremeno ima status zaposlenog kod poslodavca i preduzetnika.

Radni odnos je primarni osnov osiguranja i prava, a preduzetništvo se tretira kao dopunska delatnost.

Kroz radni odnos poslodavac prijavljuje zaposlenog i uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Staž osiguranja priznaje se isključivo na osnovu radnog odnosa, jer je to glavni osnov prijave.

Preduzetnik koji je u radnom odnosu ima obavezu da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ti doprinosi ne stvaraju dodatne godine staža, ali utiču na visinu buduće penzije, jer se računaju u zbir doprinosa na osnovu kojih se obračunava penzija.

Prava iz rada, kao što su bolovanje, porodiljsko odsustvo ili druga prava, ostvaruju se preko poslodavca.

Preduzetništvo kao osnovna delatnost – pravni status

Ako zaposleni odluči da napusti radni odnos i u potpunosti se posveti svom biznisu, tada se preduzetništvo posmatra kao osnovno zanimanje.

Preduzetnik više nema osiguranje preko poslodavca, već samostalno plaća sve doprinose: za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Staž se priznaje kroz preduzetničku delatnost, jer je to sada glavni osnov osiguranja.

Pravo na naknadu za vreme bolovanja ostvaruje se ako je preduzetnik prijavljen na puno osiguranje i ako uredno uplaćuje doprinose. Sva prava koja je ranije ostvarivao preko poslodavca sada zavise od njegovog statusa kao preduzetnika.

Kada zaposleni napusti „redovan“ posao i odluči da se bavi preduzetništvom, potrebno je da proveri da li u ugovoru o radu postoji klauzula o zabrani konkurencije i u kom roku važi. Ako takva odredba postoji, poslodavac je obavezan da za vreme trajanja zabrane isplaćuje naknadu u ugovorenoj visini, a ukoliko to ne čini, zabrana prestaje da važi.