SEPA, SEPA, Sepultura…

Proslaviću Džurdževdan, proslaviću Džurževdan – tako, u brzim, tropskim ritmovima zvone stihove ove fenomenalne obrade dok Republika Srbija početkom maja mjeseca ponosnim hodom korača u SEPA-u.

E sad, svašta se u tom marševskom koraku skrilo. Problemi, neodlučnosti, deklarativna želja za pristupanjem Evropskoj Uniji, svetska energetsko-ratna kriza, lokalno-iscrpljujuća političko-društvena kriza, otpor komercijalnih banaka uvođenju, neusklađenost bankarskog zakonodavstva, famozni Zakon o deviznom poslovanju, ulazak drugih zemalja iz regiona u SEPA-u, političke koristi i poeni, i tako dalje i tako bliže. 

Svašta može da potpadne u analizu, ali fokusiraću se na nekoliko najvažnijih stvari i par najzanimljivijih ili najsmešnijih.

*   *   *

SEPA mu već dođe као pomalo izlizana reč i termin na brdovitom Balkanu. Te ušla Crna Gora, te ušla Severna Makedonija, te Bosna i Hercegovina će u SEPA-u ili u Moneywall sankcije (od izvora dva putića), i tome slično.

Čitao sam baš nekoliko dobrih analiza i prikaza na Linkedln poslovnoj mreži o stvarnim efektima primene SEPA-e u zemljama koje ulaze, o zakonskim prilagođavanjima i rešenjima, o stvarnoj koristi za građane i privredu (post o troškovima Stefana Nikolića), kao i o opasnostima digitalnih prevara u dolazećem periodu (post Nikole Čučilovića).

Ono što bi nepobitno trebalo da bude tačno i nedvosmisleno jesu efekti na samu privredu i građane u poslovima sa inostranstvom i plaćanjima u evrima. Dakle, te transakcije bi trebale biti jeftinije. Koliko tačno, ne znam, videćemo, ali svako ko ima značajan broj transakcija bi morao da oseti uštede. U poređenju sa sadašnjom situacijom i SWIFT plaćanjima, cene će biti povoljnije, odnosno biće procentualno izjednačene sa tarifama u domaćem platnom prometu, dok bi poredeći sa onim šta u EU zoni rade neobanke i fintech lideri (Revolut, N26, ..) za interne transfere, to još uvek predstavljalo skupu transakciju. Ali, nek’ bude čaša polu puna. Dobro je i ovo što se dešava.

Dalje, brzina transakcije odnosno prijema ili slanja novca bi trebala biti brža. Šta to tačno znači? To znači da se transakcija izvršava do kraja radnog dana kada je poslata i najkasnije sledećeg radnog dana (D+1 ili T+1), što je pomak u odnosu na postojeće stanje sa SWIFT plaćanjima.

U svom postu Jelena Popović jako lepo prikazuje šta je to SCT (SEPA Credit Transfer, odnosno standardizovana šema za slanje EUR plaćanja unutar SEPA zone). Toj zoni smo, u stvari, pristupili i koristimo SCT, što nije instant plaćanje, odnosno SEPA Inst (Instant credit transfer) kome je pandan naš lokalni IPS. To je nešto što za banke i građane Srbije dolazi u sledećoj fazi i tada se može očekivati izvršenje transakcija u roku od 10 sekundi.

Dakle, SCT (koju smo pustili u rad) i SCT Inst su dve različite šeme, sa različitim tehničkim zahtevima i vremenskim okvirom uvođenja. Važno je istaći i da banke u Srbiji SEPA-i pristupaju kao indirektni učesnici tako da plaćanje prolazi kroz korespodentsku ili matičnu banku u EU, te da brzina izvršenja transakcije ili naloga ne zavisi isključivo od vaše poslovne banke.

Sledeća važna stvar se odnosi na jednostavnost jer je za SEPA SCT model IBAN primaoca jedini obavezan podatak kod plaćanja. Naravno, kod prijema novca stvar je posredi malo drugačija i lokalna regulativa ostaje na snazi tako da su obaveštenje o deviznom prilivu i prateća dokumentacija uz platni nalog i dalje obavezni. 

Tu već stvar počinje da se lomi, kako reče Petar Božović u filmu Čekaj me ja sigurno neću doći, jer dolazimo do famoznog Zakona o deviznom poslovanju i sudaru sa nekim njegovim odredbama, što u tehničkoj implementaciji novih stvari i sistema plaćanja (IPS, SEPA, Crypto, Digitalna imovina, itd.) dovodi do gotovo nerešivih kolizija. O ovim izazovima se ne priča na javnim skupovima, ali nema stručnog bankara u oblasti plaćanja koji vam se neće u poverenju požaliti na to. Programerski, to vam je kao kad kodirate postojeću aplikaciju i program, pa zakrpama samo dodajete funkcionalnosti i opcije. E sad, dođe trenutak kad vam aplikacija izgleda kao golemi patch i kad više ne može da funkcioniše. Čini mi se da smo tu negde sad, ali što znam ja. 😊

Kako sve to banke „tehnički“ krpe u pozadini da bi bili funkcionalni, ali i u skladu sa zakonom, bolje da ne znate, niti da ih pitate. To su ljute, inženjerske muke.

*   *   *

Naravno, bilo je i otpora u bankarskom sektoru prilikom uvođenja SEPA-e, jer ko bi se dobrovoljno odrekao dela kolača od provizija koje legalno ostvaruje. Tako da, i tu zanimljivu činjenicu treba imati u vidu i pohvaliti domaćeg regulatora na istrajnosti da sprovede pristupanje SEPA-i uprkos turbulentnim društvenim dešavanjima u miloj nam zemlji.

Za kraj, ostavljam fenomenalnu bankarsku anegdotu gde su se dve domaće banke isti dan javno, medijski pohvalile da su prve pristupile SEPA zoni. Nije bilo suda kroz foto-finiš, niti je bilo ko osim regulatora mogao da precizno zna ko je i kada tačno bio spreman i funkcionalan za rad u SEPA sistemu, ali verujem da to nije toliko važno. Važno je liderima po funkciji da muškom logikom i poslovnom sujetom pokažu svetu da su oni najbolji, najbrži, najspremniji kao da je običnom puku to važno. 

Kao da sam začuo povik iz filma Highlander: There can be only one!

Ipak, čini mi se da je najvažnije da smo, kako tako, ušli u SEPA zonu, napravili korak ka Evropi i ekonomskim aktivnostima koje nas snažno povezuju, kao i ogromnom potencijalu srpske dijaspore. Podsetiću da ona decenijama, sa SEPA-om ili bez, održava ovu zemlju iznad vode podrškom, doznakama i održavanjem tekuće potrošnje.

SEPA, SEPA, Sepultura…

Uz rifove sa električne gitare, slavimo male korake za Evropu i svet, a velike za nas obične ljude koji, u stvari, čine Srbiju i ono što je od nje ostalo. 

Nek’ nam je sretna SEPA i da traje na mnogaja ljeta.