Baza znanja—Nikola Pejović

Živo zdravo, dobri moji! Nastavljamo dalje sa berzom, nema odmora sve dok od vas ne napravimo milijardere.

Zdravo živo! Nastavljamo sa berzanskim mudrolijama.

Ok, nastavljamo sa investicijama. Prošli članak je bio o zlatu, i ako ste investirali istog momenta kad ste pročitali članak, danas ste već dobri nekih 5-7%, što nije uopšte malo, posebno kada govorimo o zlatu, koje ne kupujete da biste zaradili, već da biste zadržali vrednost.

Ok, dakle, krećemo u ciklus tekstova o investiranju, i, realno, mislim da treba da krenemo od zlata. Zašto? Zato što zlato kao investiciona klasa postoji dosta dugo.

Sećate se prethodnog članka, gde ubih dušu sa teorijom i terminima, te diskontovani novčani tok, te eskontna stopa…

Čestitamo! Nakon prošlog članka skontali ste šta je ono što treba da imate da biste bili zanimljivi fondovima rizičnog kapitla (VC fondovima).

U redu, nastavljamo sa pisanijima iz edicije “šta žele”. Mislim da smo lepo obradili banke, da je sada makar malo jasnije šta banke žele, a šta ne žele da vide.

U prethodna dva članka smo se osvrnuli na to kako banke razmišljaju, šta im ima smisla da podržavaju, a šta ne.

U prošlom članku smo probali da kroz par tačnih klišea pokažemo da nisu samo klišei, već da se iza njih krije prosta bankarska logika.

Banke su među najomraženijim institucijama u svetu, a ja bih to dobro znao, jer sam po njima radio punih 11 godina.

Tokovi gotovine su za neka preduzeća obavezan sastavni deo finansijskih izveštaja, međutim, ja ne želim da govorim o tome.

Bilans uspeha je pokazatelj vašeg trenutnog uspeha. Ne fokusira se na to kako trošite pare i odakle vam, nego je mnogo direktnije i konkretnije fokusiran na to da li ćete na kraju dana da zaradite neke parice ili nećete.

Ok, razumem, verovatno vam je sada na pameti: „Pa dobro, da li ćeš sada da mi objašnjavaš šta je šta u bilansu stanja i uspeha?”. Pa, ja, zapravo, bih 🙂