Choopawcy:
Garderoba za moderne ljubimce i njihove vlasnike

Možete li za početak da nam se predstavite? Ko su Dušica i Tamara, i kako je nastao Choopawcy?

Dušica: Choopawcy smo Tamara i ja osnovale 2022. godine, pre svega iz ljubavi prema životinjama, ali i prema lepom dizajnu. Ja sam po struci turizmolog, a Tamara se bavila grafički dizajnom. Dakle, ni jedna ni druga nemamo nikakve veze sa modom ili šivenjem, bar ne na papiru. Znamo se već više od deset godina, upoznale smo se na studentskom poslu u kafiću i od tada smo prijateljice.

Ideja za brend nam je došla za vreme korone, kada smo konačno imale vremena da zastanemo i zapitamo se šta bismo, zapravo, volele da radimo. Ja sam oduvek znala da ću nešto raditi što je vezano za životinje, to je bilo samo pitanje vremena. Obe smo ceo život okružene ljubimcima, ja imam macu Sunčicu od 13 godina, i naši prijatelji imaju kućne ljubimce, i znamo kolika je ta ljubav i koliko je posebna ta veza između vlasnika i ljubimca. Htele smo da napravimo nešto što će biti simbol te veze.

Tamara: Tačno, i mislim da je za nas od početka bilo važno da to ne bude samo još jedan brend. I Dušica i ja oduvek podržavamo male brendove i izbegavamo masovnu proizvodnju, pa smo htele da napravimo nešto što prkosi brzoj modi, nešto što će trajati, što je od prirodnih materijala. Ja sam, inače, završila srednju tekstilnu školu, tako da postoji neka tanka nit između moje prošlosti i ovoga što danas radimo, mada u trenutku kada smo krenule, nisam šila već godinama. Ali, ta ljubav prema dobrom dizajnu i kvalitetnim stvarima nikad nije prošla.

Zašto ste se opredelile baš za izradu garderobe i šta znači taj „matching“ koncept koji je u srži vašeg brenda?

Dušica: Veza između vlasnika i kućnog ljubimca je nešto posebno, nešto što se, zapravo, ne može rečima objasniti. Htele smo da damo neki simbol toj ljubavi i onda smo pomislile: a šta ako ih bukvalno spojimo? I to kroz dizajn! Da vlasnik i ljubimac mogu da se „mečuju“, da nose iste dezene, iste boje, iste komade, svako u svojoj verziji. To je ideja od koje je sve krenulo. Garderoba nam je bila prirodan izbor jer i Tamara i ja oduvek volimo neobičan dizajn i imale smo problem da u klasičnim radnjama pronadjemo garderobu koji nam se dopada i koja je kvalitetna i udobna. Htele smo da napravimo nešto što je drugačije, originalno i nešto što će trajati.

Tamara: I da naglasimo: sve što radimo, radimo da bude matching. Ako radimo košulje za ljude, radimo košulje i za kuce. Imamo haljine za žene i haljinice za kuce, šeširiće, marame, torbe. Sve može da se kombinuje i uklopi. Ali, naravno, može i odvojeno. Dosta nas ljudi pita to, pa važno je da se zna: ne moraš da kupiš komplet, možete uzeti samo ono što vam treba i za vlasnika i za ljubimca. Za pse radimo i po meri, jer svako ko ima psa zna koliko je teško naći garderobu ili aksesoar koji zaista odgovara, s obzirom na to da je svaki pas drugačiji. Za ljude imamo širok spektar veličina i tu smo, takođe, fleksibilne ako treba nešto da se prilagodi.

Kako ste krenule od ideje do prvog proizvoda, s obzirom na to da nijedna nije imala iskustva u šivenju?

Dušica: Naš prvobitni plan je bio da samo osmislimo koncept i da nađemo saradnike koji će šiti garderobu umesto nas. Brzo smo shvatile da to nije tako jednostavno. Trebao nam je i modelar, neko ko crta i radi krojeve po kojima se seče i šije materijal i nismo uspele da nađemo odgovarajuće saradnike. Onda sam ja pomislila, pa zašto ne bih probala sama? Kupila sam jednu malu mašinicu, zvala sam je „Barbi mašinica“ toliko je bila sitna i krenula od nečeg potpuno jednostavnog, uz YouTube tutorijale. Od kada sam sela za mašinu, više nisam ustajala. Učila sam i vežbala danonoćno i to je trajalo nekih godinu dana.

Inače, zanimljiv podatak je da su moji roditelji u mladosti bili krojači, tako da mi je taj zanat možda, ipak, bio u krvi. Kad smo već imale ideju za brend, naišla sam na kurs šivenja garderobe za pse, otišla sam na njega, dobila krojeve sa kojima smo krenule i onda smo lagano naučile još mnogo toga uz pomoć interneta i učile smo putem pokušaja i grešaka dok se nismo usavršile.

Tamara: Što se tiče testiranja na psima, tu nam je od samog početka bila od ogromne pomoći Ćuka, pas Dušičine zaove Jelene. Ćuka je naša glavna manekenka i zvezda od prvog dana. Svaki pas je drugačiji i po rasi i unutar rase, tu su i mešanci i sve mora da se prilagodi da bi izgledalo kako treba. Uz pokušaje i greške, i uz Ćuku, polako smo to savladale.

Kako ste izgradile prvu publiku i došle do prvih kupaca?

Dušica: Krenule smo od Instagrama, koji je i danas naša primarna mreža i ubrzo smo aktivirale i veb-prodavnicu. Organizovale smo prvo fotkanje sa prijateljima i njihovim ljubimcima i krenule smo sa pet dukseva i četiri boje materijala gde je ideja bila da to budu color block komadi koje svako može da kombinuje kako želi, od jednobojnog do potpuno šarenog. Tada nas je slikala i profesionalna fotografkinja, što je prvi i poslednji put, jer smo posle sve preuzele same i sada su nam modeli uglavnom naši kupci. Ćuka i Jelena, naša prva manekenka i njena vlasnica, bile su prve koje su o nama objavile na Instagramu i dovele nam prve kupce. Pet kuca, pet ljudi, pet dukseva i od toga je sve krenulo.

Tamara: Jako nam je pomogla i preporuka od usta do usta, to je nešto što i danas jako dobro funkcioniše kod nas. Ljudi kupe nešto, okače fotografiju svog psa, drugi to vide i jave se. Šeširići su dobar primer za to: bile smo na jednom bazaru, tek smo ih iznele da testiramo reakcije i jedna devojka se oduševila, kupila šeširić za svoju Fibi i objavila video na TikToku. Mi smo naredne dve noći danonoćno šile šeširiće jer su se ljudi javljali da dolaze sutra da ih kupe. Ovakvi momenti su nam draži od bilo koje plaćene reklame. Instagram nam je doveo mnogo kupaca, ali ta živa preporuka i kad neko okači sliku svog psa u šeširiću npr na skuteru ili na moru to ne može ništa da zameni.

Koje proizvode danas nudite i šta je vaša filozofija kada razvijate novi?

Dušica: Danas imamo široku i raznoliku ponudu proizvoda, kao su, na primer, dukseve, majice, košulje, haljine, marame, šeširiće, torbe, cegere, rančiće i sve to postoji i u verziji za vlasnike i u verziji za ljubimce. Radimo i za pse i za mačke, mada mačke su specifične pa uglavnom ljudi biraju detalje poput leptir mašnica i marama, dok se sfinks mačke, recimo, oblače potpuno. Krenule smo od garderobe, ali se priča vremenom dosta razvila.

Ono što nam je od početka bio cilj jeste da svaki proizvod bude i lep i koristan, i da ima neku funkciju. Dobar primer je poop tag – ljudi su nam se žalili da im je problem šta da rade sa iskorišćenom kesicama tokom šetnje dok ne dođu do kante i mi smo osmislile mali dodatak koji se kači na povodac i rešava tačno taj problem. Bazari su nam inače glavna test zona za nove proizvode: iznesemo nešto novo, gledamo reakcije i onda odlučujemo da li da nastavimo u tom pravcu.

Tamara: Trudimo se i da budemo prepoznatljive po boji i dezenu. Imamo naše boje po kojima nas ljudi već znaju i to nam je važno. Na bazarima zna da se desi da nam neko priđe, pogleda garderobu za kuce i kaže „ovo izgleda kao garderoba za decu“, što nas je motivisalo da krenemo da razmišljamo i u tom pravcu i neka buduća ideja jeste da napravimo garderobu za celu porodicu. Uz sve to, koristimo isključivo prirodne materijale i sarađujemo samo sa lokalnim dobavljačima, jer nam je jednako važno od čega je nešto napravljeno koliko i kako izgleda.

Imate i zero waste pristup, recite nam kako to funkcioniše u praksi?

Dušica: Naša filozofija je da se ništa ne baca već sve što ostane od materijala da se iskoristi za neki novi proizvod. Od ostataka materijala smo počele da pravimo igračkice za pse i mačke, a, takođe, od njih pravimo i bandane, mašnice, kao i aplikacije koje stavljamo na dukseve. Čak i najsitniji komadići koji ne mogu da postanu zaseban proizvod završe kao punjenje za igračke za pse, najčešće u obliku koske. Bukvalno ništa se ne baca.

Tamara: I to nam nije samo priča za marketing, to je stvarno kako radimo od početka. Ideja je bila da čuvamo planetu i da restlovima koji bi, inače, završili na deponiji damo neku svrhu kroz novi proizvod.

Koji su vam bili najveći izazovi do sada i kako ste ih prevazišle?

Dušica: Najveći izazov nam je svakako nabavka materijala. Sarađujemo samo sa lokalnim dobavljačima i jako nam je važno da koristimo prirodne, kvalitetne materijale, ali kao mali brend nismo u poziciji da uzimamo velike količine materijala, a upravo količine materijala uslovljavaju čitav proces. Dešava nam se da neka boja trenutno nije na stanju i da se onda čeka i to itekako utiče na naš proces proizvodnje. Dešava se i da dobavljač promeni svog dobavljača i nijanse boja odjednom više nisu iste. Za sada se nekako snalazimo i iskreno tu razliku u nijansi mi uvek primetimo jer obraćamo pažnju na svaki detalj, ali kupcima to uglavnom nike važno.

Tamara: Drugi veliki izazov je to što nas dve same radimo apsolutno sve, od početka do kraja. Obe smo perfekcionisti, što znači da nam je teško da prepustimo bilo šta nekom drugom, a istovremeno to znači da nekada moramo da radimo i po dvanaest sati dnevno. Na nekim duksićima sa aplikacijama provedemo i po četiri sata po komadu. U jednom trenutku ćemo morati da nađemo nekoga ko će nam pomoći, to je jasno, ali dok ne nađemo pravu osobu kojoj možemo da verujemo da će to raditi onako kako mi radimo, radićemo same. Uz sve to, iskreno, ne bismo menjale ništa. Volimo ovo što radimo i to se oseća, pogotovo na bazarima kad vidimo ljude kako reaguju.

Pomenule ste učestvovanje na bazarima. Koliku ulogu oni igraju u vašem poslovanju?

Dušica: Ogromnu. Na prvi bazar smo otišle svega dva meseca nakon što smo otvorile društvene mreže i pokrenule sajt i od tada su bazari stalni deo naše priče. Na početku smo išle na što više bazara da bismo videle šta nam odgovara, jer svaki bazar ima svoju publiku i svoju atmosferu, i naša ciljna grupa jednostavno ne dolazi svuda. Vremenom smo napravile selekciju. Handmade bazari su nam prirodno okruženje jer tu dolaze upravo oni ljudi koji cene ručni rad, koji traže nešto originalno, lokalno i posebno. I jako je drugačije kada neko dođe i uživo vidi, pipne, proba, popriča s nama, nego kad samo skroluje Instagram.

Tamara: Od bazara koje bismo posebno izdvojile, sjajno nam je bilo na Noćnom marketu, koji je nažalost promenio lokaciju i format. Bila je to zaista posebna atmosfera, handmade deo plus DJ žurka, hrana, piće, i to privuče baš veliku količinu ljudi. Silosi su nam uvek odlični, organizatori se zaista trude da bude lepo i izlagačima i posetiocima. I Božanstveni bazar, kao i Ana Popović Shoes bazar, nešto je što posebno volimo da pohvalimo, one i same imaju svoj mali lokalni brend i znaju tačno kako je biti sa naše strane, pa se to oseća u celoj organizaciji.

Poslednji bazar na kom smo bile je bio Back on Rack, koji je spoj secondhand-a i handmade-a, neobična kombinacija koja je odlično funkcionisala. A ono što nam je najvrednije od svega su, zapravo ljudi, koje su nam bazari doneli, a to su naše kolege sa malim biznisima kao i mnogi kupci koje smo upoznale na bazarima a koji su danas naši prijatelji.

Kako funkcioniše zajednica malih brendova koji se bave ljubimcima, imate li konkurencije?

Tamara: Konkurencije ima, ali je to zdrava vrsta konkurencije. Svi koji se bave ručnim radom za ljubimce, koliko god da nas ima, nekako smo se spojili u jednu zajednicu i tu vlada jedna sasvim drugačija atmosfera nego što biste možda očekivali. Svi su toliko solidarni da se ta konkurencija, zapravo, jedva i oseća.

Dušica: Na bazarima se to vidi najlepše. Desilo nam se skoro da je jedna devojka kupila povodac od naše koleginice koja se bavi izradom opreme za pse, u nekoj lila boji, i došla je kod nas i rekla da želi vrećicu za higijenske kesice koja joj se uklapa sa povocem. I to se često dešava jer ljudi koji vole pse i ručnu izradu daće podršku svima nama. Tako da je to, zapravo, jedna velika i lepa zajednica gde ima dosta prostora da se dopunjujemo i podržavamo jedni druge bez medjusobnog nadmetanja.

Šta su vam planovi za budućnost?

Dušica: Planova ima dosta, možemo da pričamo o njima dugo. Jedna od stvari koje smo dugo odlagale su kabanice za pse. Dosta nam ih ljudi traži, ali nismo uspele da nađemo materijal koji zadovoljava sve što tražimo: da je zaista vodootporan, a ne samo vodoodbojan i da dolazi u dezenima koji se uklapaju u naše boje. Čim rešimo to, kabanice dolaze. Tu je i dečja kolekcija, to se krčka već dve godine, jer imamo dosta kupaca koji su i roditelji i koji bi voleli da cela porodica može da se matching oblači, ne samo vlasnik i ljubimac. Za sada smo to radile samo po porudžbini, ali plan je da to postane zvanična kolekcija.

Tamara: Pred Novu godinu, kada nam je potražnja najveća, planiramo da uvedemo i korpo poklone i gift vaučere. Gift vaučeri su nam posebno važni jer dosta ljudi kupuje naše stvari kao poklon za prijatelje koji imaju ljubimce, a onda ne znaju dimenzije psa, ne znaju koji dizajn bi se nekom svideo i tu vaučer rešava sve. To su samo neki od primera, ideja i planova imamo mnogo, a skriveni motiv cele ove priče je da što više vremena provodimo sa psima i to nam savršeno polazi za rukom.