Jezgro:
Sveže mleveni puteri od 100% orašastih plodova

Kako je došlo do toga da pokrenete sopstveni biznis?

Ja sam prehrambeni tehnolog i dugo sam radila u struci. Počela sam u svom rodnom gradu, Loznici, a zatim sam nastavila u Beogradu. U jednom momentu sam bila i rukovodilac proizvodnog pogona, ali sam uglavnom radila kao tehnolog, tako da imam dosta godina radnog iskustva.

Ono što me je navelo da pokrenem sopstveni biznis jeste momenat kada sam postala majka. Imam dva sina i taj prelazni momenat desio se u januaru 2026. godine, konkretno za Božić, kad mi je ostalo šest meseci do završetka porodiljskog bolovanja. Suprug i ja smo zajedno doneli odluku da pokušamo da uradimo nešto sa mojim umećem. On me je podržao, imali smo ušteđevinu i kupili smo mašine. Nismo imali nikakvu subvenciju, tako da smo sve što smo uradili – uradili sami.

Koliko je bilo teško pronaći lokal na Vračaru i zašto baš taj deo grada?

Imam sreću što mi je suprug sposoban. Šta zamisli, to će i ostvariti. On je zamislio da to bude na Vračaru i samo je Vračar dolazio u obzir jer, ipak, ovi puteri od orašastih plodova su eksluzivniji proizvodi, a ovaj deo grada je pravi kraj za pokretanje takvog biznisa.

Za divno čudo, prostor smo pronašli vrlo brzo. Krajem januara, tačnije 28. januara, već smo imali ključeve od lokala. Ušli smo u prostor koji je izgledao kao auto-mehaničarska radnja. Sve smo preuredili. Lokal je bio samo okrečen, a mi smo angažovali firmu koja je uradila projekat naše radnje.

Imali smo neki plan šta želimo da uradimo i kako bi sve trebalo da izgleda. Već smo imali zamišljene mašine, odnosno doneli smo odluku koje ćemo mašine kupiti, pa smo na osnovu toga uradili celokupan enterijer. Sve je to trajalo do kraja marta, kada je enterijer bio završen.

U međuvremenu sam imala dosta kontakata sa ljudima koji već drže prodavnice zdrave hrane, tako da sam relativno lako pronašla i asortiman. Krajem marta sam puštala mašinu u rad da vidim kako melje, kakvi su puteri i da li su onakvi kakve želim.

Zvanično smo firmu otvorili u martu, a 16. aprila smo otvorili ovo prodajno mesto.

Kakve su bile prve reakcije?

Početak je bio jako težak dok ljudi nisu shvatili da sam tu. Navikli su da je ovde nešto drugo i nisu odmah znali šta radim. Recimo, komšije preko puta bi došle i prozborile: „Jao, pa mi smo mislili da je ovo još jedna zdrava hrana!“ Nisu znali da ja ovde pravim neke potpuno drugačije stvari. Kada su otkrili da ovde meljem putere i pravim neke kremove, onda su počeli da shvataju šta, zapravo, radim, a neki od njih su postali redovne mušterije.

Šta ste prvo napravili?

Prvo sam napravila kikiriki puter, zato što je to jako jednostavna receptura od jednog sastojka. Ništa se ne dodaje: nema ulja, nema šećera, nema soli. Konkretno, ja ne dodajem ni so u kikiriki puter. Možda bi on bio za nijansu lepši kada bi imao mrvicu soli, ali je naša ideja da pravimo čiste putere, bez ikakvih dodataka. Želimo da sačuvamo prirodan ukus i kvalitet samih sastojaka, a naši kupci znaju da kod nas dobijaju upravo takav proizvod.

Nije ovo neka visoka tehnologija. Suština je imati dobru mašinu, imati dobru proizvođačku praksu, održavati higijenu i napraviti kvalitetan proizvod koji neće sadržati ništa što mu ne treba.

Odakle ste nabavili mašinu koju koristite za mlevenje?

Mašina je turska. Međutim, pre kupovine, prvo sam obavila probu na Poljoprivrednom fakultetu, gde sam zajedno sa jednim asistentom prošla kroz ceo proces i uverila se da je to mašina koja je meni potrebna.

Inače, mašina je mehanička, što je od krucijalne važnosti. Ja je svakodnevno rasklapam i čistim zato što mi je higijena jedan od najvažnijih postulata u poslovanju.

Šta sve Jezgro ima u ponudi?

Asortiman broji kikiriki puter, badem puter, lešnik puter, puter od indijskog oraha i puter od pistaća. Sem kikirikija koji je blanširan, to su sve pečeni orašasti plodovi, bez soli, odnosno neslani. Ubedljivo se najviše kupuje badem, pa lešnik.

U ponudi imam i kremove, a na vama je izabere željenu kombinaciju i teksturu. U slučaju da se radi o glatkoj teksturi, potrebno je sačekati 15-20 minuta da napravim vaš krem. Ukoliko želite kranč varijantu, morali biste da se najavite jer dvaput sedmično pomeram nož za grublju teksturu.

Najtraženiji kremovi su lešnik sa belom čokoladom, lešnik sa crnom čokoladom i pistać sa belom čokoladom. To su tri ukusa koja bih izdvojila i koja se u Jezgru svakodnevno kupuju. Ako niste sigurni u izbor, uvek možete probati na licu mesta, kako različite putere i kremove, tako i same sirovine.

Takođe, meljem domaću kafu na licu mesta. Uzimam je od Gradske pržionice. Kafa je domaća, srednje pečena, odnosno pržena, i nimalo kisela. Svi ljudi koji su je probali uglavnom su se vratili po još. Taj miris sveže samlevene kafe ujutru je nešto što baš privlači ljude. A ko voli espreso, na raspolaganju imam izuzetan aparat Victoria Arduino za kafu za poneti.

Volim da podržim male proizvođače, pa tako, na primer, imam džem od šljiva koji pravi jedno poljoprivredno gazdinstvo, koje sam kod mene plasira. Kada mi ljudi pošalju poruku na Instagramu i pitaju da li sam zainteresovana za neke njihove proizvode, pogledam šta nude i ako mi se dopadne, volim da ih podržim. Sviđa mi se ideja da imam autentične proizvode.

Koja pakovanja imate i koliki je rok trajanja putera i kremova?

Imamo manja i veća pakovanja, tj. od 170 i 500 grama. Najpre sam krenula sa pakovanjem od 170 grama, ali su mi ljudi tražili i veća pakovanja. Nisam o tome razmišljala na početku, ali kako su ljudi dolazili i tražili, tako su se i veća pakovanja pojavila na tržištu.

Puter može da stoji šest meseci jer se na površini izdvaja ulje, a to ulje, zapravo, štiti proizvod od kvarenja. Kod lešnika se, recimo, izdvaja njegovo prirodno ulje. Ja kažem da je to njegov konzervans. Vazduh ne može kroz ulje da dođe do proizvoda, odnosno kada je tegla zatvorena, vazduh ne može ni da uđe.

Nakon otvaranja može da stoji van frižidera i sigurno do dva meseca. Samo je važno da ne stoji pored nekog izvora toplote, poput radijatora ili peći, niti na mestu gde je izloženo jakom svetlu, da to ulje ne bi užeglo. Najbolje je tamno mesto.

Da li vam je bilo teško da pronađete odgovarajuće teglice za pakovanje?

Nimalo, zato što sam ranije radila kao tehnolog i već sam sarađivala sa tim ljudima. Samo sam kasnije prešla na to da budem njihov kupac, odnosno nisam više kupovala preko firme u kojoj sam radila. Poznajem ljude, oni poznaju mene, tako da mi to nije predstavljalo problem.

Uvek imam dovoljnu količinu teglica i u kontaktu sam sa njima, tako da znam da li će eventualno postojati neki problem oko uvoza.

Šta je ono što vaše putere i kremove čini posebnim i koji su vaši favoriti?

Jezgro proizvodi su zdravija varijanta kremova i putera. Ne sadrže ni trunku šećera, sem ako ne poželite da dodate belgijsku belu ili crnu čokoladu. Tako da, reč je o balansu između slatkog i kvalitetnog, odnosno zdravijeg. Jer, svakako, osoba mora da unosi na dnevnom nivou i ugljene hidrate, proteine i masti – samo je pitanje iz kojih izvora ih unosimo.

Takođe, sve je taze zahvaljujući mašinu koja je tako napravljena da u istom momentu mogu da vam napravim i kombinaciju nekog orašastog ploda. Između mlevenja propuštam sirovine, ali, ipak, puteri mogu da sadrže tragove drugih orašastih plodova. To uvek naglašavam. Ako je neko alergičan na kikiriki ili lešnik, definitivno ne mogu da mu garantujem da nema tragova tih orašastih plodova.

Ako pričamo o favoritima, to je puter od lešnika, koji je domaći i dolazi iz mog rodnog kraja. Što se tiče krema, rekla bih da je u pitanju lešnik sa belom čokoladom.

Pomenuli ste da je lešnik iz Srbije. Šta je sa ostalim sirovinama?

Preostale sirovine su uvozne. Crna i bela čokolada su belgijske, a kikiriki, pistać i badem su uvozni, s obzirom da ne uspevaju na našem podneblju. Dobavljač kod kojeg kupujem je proveren. Išla sam i u njegovu veleprodaju, lično se uverila da je sve po najvišim standardima poslovanja.

Redovno radim laboratorijske analize, i rezultati su uvek blistavi, a Jezgro je upisano i u Centralni registar proizvođača hrane, kao što bi trebalo da bude svaki proizvođač hrane.

Dakle, vodite računa da je sve po propisima.

Apsolutno. Na moj poziv na lice mesta je izašla poljoprivredna inspekcija. Jednostavno, želela sam da budem uverena da je, pre nego što bilo šta od hrane pustim u prodaju, moj objekat adekvatan za ovo što radim.

I, dobila sam zeleno svetlo. Jedino su mi sugerisali da nabavim inox ploču ispod mašine, što sam i učinila.

Da li nameravate da širite asortiman?

Trenutno razvijam novi proizvod, po ličnoj recepturi. Prvo moram da je usavršim, a za sve je potrebno vreme. Ne može ništa da se napravi preko noći. Proizvod mora da se testira, uključujući i njegov rok trajanja.

Laboratorija će obaviti svoja ispitivanja, ali i ja želim da ga proverim u određenim uslovima. Na primer, svoje proizvode sam testirala tako što su šest meseci stajali u izlogu. Prošli su i moj test i laboratorijska ispitivanja, ali za novi proizvod tek treba da vidim kako će sve funkcionisati.

Sa druge strane, ono što je sigurno jeste da će za Novu godinu biti spremna jedna limitirana, praznična serija Jezgro proizvoda, a uz to će doći i nova, redizajnirana etiketa na kojoj se uveliko radi.

Koji je najveći izazov sa kojim ste do sada susreli?

Ovo leto je bilo jako teško i izazovno. Sve je stalo. Bile su velike vrućine i generalno se ljudima nije ni izlazilo napolje, a i Vračarci, inače, odu na odmore po mesec dana. I te kako mi je teško padala tadašnja situacija, ali porodica mi nije dala da u potpunosti klonem duhom.

Naposletku, snimila sam dva videa za Instagram, koja su naprečac postala viralna i donela mi veliki broj novih pratilaca, ali i kupaca.

Da li ste od samog početka računali na društvene mreže kao način promocije?

Isprva smo delili letke ispred lokala, što je, takođe, imalo efekta. Išlo je sporije, ali ljudi su reagovali. Birala sam vreme kada se vraćaju s posla ili kada imaju pauzu, pa su dolazili i tako sam stekla neke nove kupce.

Ipak, to nije bilo dovoljno. Društvene mreže su definitivno pokrenule moj biznis. Trenutno imam samo Instagram profil, gde niti jednu reklamu nisam platila. Gorepomenuta dva videa, kojim sam predstavila Jezgro kao brend, donela su mi po 5.000 pratilaca. Istini za volju, unajmila sam profesionalnu ekipu da mi snimi ceo koncept. Oni su sastavili scenario, mi smo to snimili i stvarno je super ispalo. Rekli su mi kada da objavim i video je zaista došao do velikog broja ljudi potpuno organski.

Planiram da izradim sajt, za koji će se suprug pobrinuti, ali do tada svi naši proizvodi se mogu videti na Instagramu, te poručiti putem poruka.

Ko su, zapravo, vaši kupci?

Uglavnom su žene kupci, rekla bih da one čine oko 80% mušterija. Ima i muškaraca, naročito onih koji prate određeni režim ishrane uz pomoć nutricioniste. Naravno, tu i sportisti, treneri, poznate ličnosti.

Recimo, imam jednog gospodina koji dolazi gotovo svake sedmice i svaki put mu meljem drugi puter. Voli da isprobava različite vrste, pa uvek nešto prodiskutujemo. I to je upravo ono što me najviše raduje – mušterije koje iznova kupuju. Mislim da je to najbolji dokaz da se radi o kvalitetnim proizvodima.

Da li šaljete Jezgro putere i kremove?

Apsolutno. Porudžbine stižu iz cele zemlje. Slala sam u zapadnu Srbiju, na jug i jugozapad, kao i na sever zemlje. Dosta porudžbina imam i iz Beograda, iako se ovde nalazim, jer imam kupce koji redovno naručuju.

Na pretek ima i upita za inostranstvo, ali to trenutno nije izvodljivo. Ipak, dolazili su mi i naši ljudi koji žive u Norveškoj i Švedskoj. Videli su me na Instagramu, kupili su proizvode kada su bili u Beogradu.

Koliko je edukovano ovdašnje tržište po pitanju putera od orašastih proizvoda?

I te kako je edukovano. To se ponajbolje vidi kada imate ovakvu jednu maloprodaju, gde ste u svakodnevnoj komunikaciji sa kupcima. Ja se trudim da kažem nešto dodatno kada procenim da mogu da im pomognem. Jednostavno, volim da čujem nešto novo od drugih ljudi, pa se trudim i da sama naučim nešto što ranije nisam znala.

Sve sami radite. Kako uspevate sve da postignete?

Kada nešto napravim sopstvenim rukama, znam kroz šta je sve prošlo. Nabavila sam teglu, očistila je, oprala, osušila i pripremila, a zatim napravila proizvod. Za sve to mogu da garantujem jer imam kontrolu nad čitavim procesom. I to mi daje osećaj ispunjenosti.

Ruku na srcu, nekad je zaista teško. Dešava se da dođem kući umorna i da mi nije svejedno, ali kada sam sa decom, zaboravim na umor. Teško mi je i zato što više ne provodim s njima toliko vremena kao ranije. Skoro dve godine sam bila uz njih, a sada idu u vrtić. Ipak, shvatam da tako mora. Da radim za nekog drugog, verovatno bih, takođe, provodila osam ili više sati na poslu, a ovako barem radim za sebe.

Desilo se i da jednom skratim radno vreme, jer se u subotu nisam osećala dobro i jednostavno sam morala malo da stanem. Čovek mora da napravi pauzu. Trudim se koliko mogu, ali bez podrške supruga i porodice ne bih uspela.

Nedavno ste se upustili u preduzetničke vode. Šta biste poručili onima koji razmišljaju da pokrenu sopstveni posao?

Ako razmišljaju o tome, poručila bih im da krenu. Ja sam neko ko je nekada mislio da nikada neće moći da napravi nešto svoje i da će uvek raditi za drugoga. Još uvek ne mogu da kažem da sam potpuno stala na noge i da imam godine iskustva u preduzetništvu, ali mislim da je najvažnije da čovek prelomi i odluči se na taj korak.

Mnogo znači ako imate podršku. Ako je nemate, sve je znatno teže. Definitivno nije sve cveće i proleće. Potrebni su trud, rad i spremnost da se borite, možda čak i mnogo više nego kada radite za nekoga drugog. To zavisi i od toga na kakav ste način rada navikli.

Ako ste spremni da se odreknete nekih stvari i da ponekad nešto žrtvujete, onda svakako treba da pokušate. No, ako mislite da ćete tako lakše zarađivati i da ćete imati više slobodnog vremena za porodicu i prijatelje, onda možda nije pravi izbor. Pokretanje sopstvenog posla zahteva mnogo truda i odricanja.

Ali, nije naodmet da verujete u sebe i u svoje proizvode.

Kakvi su vaši planovi za dalje?

Volela bih da ovo ne bude jedino prodajno mesto, da se moji proizvodi nađu na policama još nekih prodavnica, poput prodavnica zdrave hrane, a eventualno i u nekim lokalima ili kafićima.

Naravno, nikada ne bih odstupila od kvaliteta i od onoga što trenutno radim. Ne treba mi masovna proizvodnja, niti bih želela da meljem putere za druge proizvođače. Nisam osoba koja želi da po svaku cenu širi posao. Prosto, želim da radim za sebe i da imam više vremena za decu.

Plan mi je da razvijem posao i postavim ga na noge tako da mogu da zaposlim nekoga ko će raditi sa mnom, kome ću verovati i ko će naučiti da radi sve ovo. Tako bih, kao što rekoh, sutra imala malo više vremena za svoju porodicu.