Muzej iluzija:
Edukacija i zabava na inovativan način

Kako je nastala ideja za Muzej iluzija?

Ideja za autentični koncept Muzeja iluzija rodila se upravo ovde, na Balkanu. Vrlo brzo nakon pokretanja te priče, za manje od godinu dana, otvoren je i prvi muzej u Beogradu, koji je u tom trenutku bio šesti takav objekat na svetu. Danas mreža broji preko 70 lokacija, što Muzej iluzija čini najvećim svetskim franšiznim lancem muzeja. Muzej u Nušićevoj 11 jedina je institucija u Srbiji koja je deo ove globalne porodice. Koncept je izuzetno jedinstven i upravo u toj originalnosti leži razlog zašto se za ovih deset godina priča toliko proširila. Mi smo mesto koje spaja edukaciju i zabavu – „edutainment“ je naša vodeća krilatica.

Možete li nam pojasniti koncept „edutainment“ i šta sve ulazi u odabir eksponata?

U Muzeju ne odvajamo zabavu od učenja. Za nas je to jedinstven koncept i jedini prirodan način da se nauka duboko i zaista iskustveno razume. Čvrsto verujemo da nauka može biti dostupna svima i da može biti izuzetno zabavna, bez obzira na godine, obrazovanje ili predznanje posetilaca. Kroz interaktivan pristup nastojimo da ljudima približimo koje se sve naučne discipline kriju iza naših eksponata i da im pokažemo da u svetu percepcije nije uvek sve onako kako izgleda na prvi pogled.

Iza svakog efekta, zapravo, stoji pažljivo osmišljen spoj matematike, fizike, biologije i, u najvećoj meri, psihologije. Zajedno sa posetiocima testiramo naša čula, istražujemo kako mozak ponekad pogrešno rekonstruiše informacije koje dobija i kako to dolazi do tih grešaka u percepciji. Sve to naši posetioci ispred naših eksponata mogu da vide, ispitaju i oprobaju na sebi.

Na primer, kada ulazite u naš „Vorteks“ tunel, oko vas se okreće celokupno platno unutar tunela, dok je most po kome hodate, zapravo, potpuno statičan. Međutim, mozak reaguje na vizuelni trik: čulo vida mu šalje signal da se sve vrti i mi prirodno počinjemo da gubimo osećaj ravnoteže. Dok hodamo, pokušavamo da se snađemo, nismo više sigurni na nogama, a zapravo se čitavo vreme tlo pod našim nogama ne pomera. Igre percepcije mogu vrlo lako da nas zavaraju i u svakodnevnom životu, što u muzeju uspešno i dokazujemo.

Ono što je, takođe, specifično za naš muzej jeste da ne postoje starosna ograničenja. Podjednako kvalitetno se provedu i deca od tri godine i posetioci od 103 godine, jer postoje različiti nivoi razumevanja i doživljaja ovih iluzija, a naši kustosi se maksimalno trude da priču prilagode svakom pojedincu.

Muzej je otvoren u maju 2018. Kako su izgledali ti prvi dani?

Kada smo počeli, nismo ni slutili kolika će biti posećenost u tim prvim mesecima. Već na samom otvaranju dočekali su nas ogromni redovi koji su se protezali niz Dečansku ulicu, i taj neverovatan odziv se nastavio tokom cele prve godine. Ključ našeg dugoročnog uspeha u najvećoj meri leži upravo u zadovoljstvu naših posetilaca. Od samog početka, fokusirali smo se na kreiranje vrhunskog doživljaja, puštajući da kvalitet sam govori za sebe. Posetioci bi dolazili, prenosili svoje utiske prijateljima i sugrađanima, a onda se ponovo vraćali dovodeći svakoga iz svog okruženja.

Čak i danas, osam godina kasnije, čvrsto verujemo da je najvažnije da ljudima kod nas bude ugodno, zabavno i prijatno, te da u tih sat vremena potpuno zaborave na svakodnevne obaveze i distrakcije. Upravo je to razlog zbog kog nam ljudi iznova poklanjaju svoju pažnju i poverenje.

Ceo naš brend je izgrađen na tom iskrenom odnosu, jer znamo da će nas ljudi rado sami preporučiti kada prepoznaju istinsku vrednost i kvalitet. To potvrđuje i ogroman broj pozitivnih recenzija na Guglu, gde od samog otvaranja držimo visoku ocenu iznad 4,5. Autentično iskustvo i preporuka „od usta do usta“ predstavljaju našu najveću snagu.

Muzej privlači i ogroman broj turista. Kako objašnjavate tu popularnost?

To ponovo dugujemo činjenici da nas publika prepoznaje kao brend koji dosledno nudi kvalitetan sadržaj. Inostrani turisti u Muzeju iluzija prepoznaju globalni brend i raduju se što u Beogradu mogu iskusiti vrhunsku postavku kakva postoji u vodećim svetskim metropolama.

Neretko se dešava da posetioci prvi put uđu u Muzej iluzija upravo kada dođu u posetu Beogradu, iako isti koncept imaju i u svojim matičnim zemljama. Svi naši programi su primarno koncipirani na srpskom i engleskom jeziku, tako da strani turisti sa velikim uživanjem prate naše ture i događaje.

Možete li nam opisati u širim crtama kako izgleda poseta muzeju i šta posetioci mogu očekivati?

Posete su osmišljene tako da pružaju maksimalnu fleksibilnost – svaki posetilac može ući u bilo kom trenutku tokom radnog vremena, bez potrebe za prethodnom najavom. Muzej se može istraživati potpuno samostalno, jer pored svakog eksponata stoji jasno i zanimljivo objašnjenje o tome kako se iluzija posmatra i koji je njen efekat. Ipak, ono što poseti daje posebnu vrednost jesu naše kolege kustosi. Oni su uvek spremni da svakome prilagode priču i objasne naučnu pozadinu iluzije na način koji tom posetiocu najviše leži.

To posetu pretvara u živu interakciju, gde ljudi mogu da pitaju sve što ih interesuje i dobiju neposredan odgovor. Na primer, kada posmatrate holograme u muzeju, možete čuti jednostavnu priču o njihovom nastanku koju će lako razumeti i dete i odrasla osoba. Ali, istovremeno, možete saznati i kako se ta ista tehnologija primenjuje u našoj svakodnevici. Ljudi se često iznenade kada ih pitamo da li znaju da, zapravo, svi nosimo po jedan mali hologram u džepu. Retko kome odmah padne na pamet da je reč o hologramskoj zaštiti na novčanicama protiv falsifikovanja ili na kreditnim karticama. Kroz takve primere iz života, kompleksne tehnologije postaju bliske i jasne.

Imamo potpuno razrađene nivoe objašnjenja: jedan edukativni set prilagođen najmlađima, dok za one koji žele kompleksnija saznanja iz oblasti percepcije kustosi idu mnogo dublje u analizu.

Neki eksponati na prvi pogled deluju jednostavno, ali kada razumete kako se ta varka desila i kako vas je mozak naveo da vidite nešto što možda i ne postoji, ulazimo u polje psihologije. Tada otvaramo teme o tome kako naša sećanja nisu savršena, kako nesvesno dopunjujemo priče kojih se ne sećamo jasno i kako u eksponatima često vidimo upravo ono što podsvesno očekujemo da vidimo. Naša misija je da sve te složene procese objasnimo na jednostavan i pitak način, jer smo pobornici stava da istinsko znanje leži u jednostavnosti objašnjenja.

Pored vizuelnih iluzija, muzej ima i bogatu kolekciju mozgalica i igara.

Naše drvene mozgalice i igre se potpuno prirodno nadovezuju na naše eksponate i čine interaktivnu srž muzeja. Posedujemo zaista veliku kolekciju pametnih igara koje podstiču kreativnost i logičko razmišljanje. Mozgalice nude mnoštvo različitih načina da se dođe do konačnog rešenja – pojedine čak i preko šezdeset. Na tom polju kreativnost, ali i predubeđenja naših posetilaca uvek dođ do izražaja.

Imamo jednu omiljenu mozgalicu koja to najbolje ilustruje – u pitanju je četvorostrana piramida koja se sastoji od svega pet delova, od kojih je jedan deo u obliku male piramide. U najvećem broju slučajeva, odrasla osoba će automatski uzeti četiri dela, a peti ostaviti po strani jer joj liči na sam vrh. Zatim će pokušati da od ta četiri dela sklopi bazu kako bi peti deo stavila na sam kraj. Na taj način čovek može provesti sat vremena rešavajući igru bez uspeha, jer ta mozgalica prosto ne funkcioniše po tom šablonu. A onda naiđe dete od pet ili sedam godina, priđe i reši je za svega nekoliko minuta. Zašto? Zato što u njegovom sistemu razmišljanja još uvek ne postoji nametnuto pravilo da taj specifičan deo mora biti isključivo vrh. Deca prirodno razmišljaju van okvira, te opušteno taj deo stave u bazu, nalažu ostatak i uspešno sklope piramidu.

To je fantastičan pokazatelj kako šablonsko učenje, koje je možda nasleđe nekih starijih obrazovnih sistema, uči ljude da uvek postoji samo jedan, strogo zacrtan put do rešenja. Ove mozgalice uspešno razbijaju te mentalne blokade i kod dece i kod odraslih. Izuzetno nas raduje što roditelji poslednjih godina sve više prepoznaju naše mozgalice kao vrhunsko didaktičko pomagalo. I Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja prepoznao i preporučio naše mozgaonice kao didaktičko sredstvo.

Tradicionalna drvena mozgalica na prvi pogled može delovati kao nešto što neće lako okupirati pažnju savremene dece, ali ako im pružimo priliku i sklonimo stalne tehnološke ometače, deca im pristupaju sa neverovatnim fokusom. Dok je uspešno ne reše, često ne žele da krenu kući, pa se neretko ispostavi da roditelji imaju manje strpljenja od same dece. Imamo i stalne male posetioce koji nam dolaze po pet ili šest puta; neki od njih su već postali domaći i kada god dobijemo novu mozgalicu, oni su prvi koji dolaze da testiraju svoje veštine. Velika je zabluda da deca ne reaguju pozitivno na igre koje zahtevaju strpljenje i duboku pažnju. Mi smo ovde živi dokaz da ogroman broj dece, kada im se obezbede pravi alati, inspirativan prostor i vreme, rešavanju problema pristupa sa stopostotnom koncentracijom.

Neki eksponati u muzeju imaju i introspektivnu dimenziju. Možete li nam reći nešto više o tome?

U muzeju imamo dosta tih introspektivnih, dubljih momenata, jer je i sam efekat ogledala prirodno takav da podstiče na razmišljanje. Na primer, naš eksponat „klon sto“ je mesto gde, kada sednete sami sa sobom, što je prilika koju u brzom svakodnevnom životu retko imamo, vidite svoj višestruki odraz u ogledalima. To vas može navesti na misao da su razgovori sa samim sobom najizazovniji u našim životima, i da kada prevaziđete sopstvene sumnje, pobedili ste sve spoljne izazove. Takođe, to je sjajna prilika da razmislite o mnogobrojnim ulogama koje svakodnevno igramo u životu.

Pored toga, tu je i naša popularna Infinity soba. To je prostor beskonačnosti u kom se vaš lik preslikava na hiljadu klonova. U toj sobi ste potpuno sami i možete dobiti dragocene introspektivne minute za sebe, sabrati misli, odmoriti se od telefona i odložiti svu svakodnevnu buku i užurbanost koje ostavljate iza vrata našeg Muzeja iluzija.

Šta su tematske ture i kako eksponati kroz njih dobijaju potpuno nove priče?

To su naše specijalne vođene ture koje organizujemo periodično, u zavisnosti od aktuelne i inspirativne teme. Imamo zaista raznovrstan i bogat repertoar: „Putevima nauke Ajnštajna i Tesle“, „Marija Kiri i žene u nauci“, ture posvećene medijskoj i digitalnoj pismenosti, sajber bezbednosti, Darvinu i evoluciji, kao i ekologiji povodom Svetskog dana planete Zemlje. Neke od ovih tura su posebno prilagođene školskom uzrastu i funkcionišu kao izvanredni zamenski časovi. Tako, na primer, tokom celog novembra obeležavamo Evropski dan nauke kroz priču o Mariji Kiri i uspešnim ženama u svetu nauke.

Druge ture obuhvataju širi kulturološki kontekst, poput ture o brutalizmu, gde kroz naše geometrijske strukture i eksponate posetiocima objašnjavamo specifičnosti brutalističke arhitekture u Beogradu i Srbiji. Ta tura je izuzetno atraktivna kako stranim gostima, tako i domaćoj publici. Ono što ove tematske ture čini zaista posebnim jeste činjenica da naša standardna postavka kroz njih dobija potpuno novu dimenziju i narativ. To je iskustvo koje se mora lično doživeti da bi se potpuno razumelo, jer kada isti eksponat posmatrate kroz prizmu određene priče, on se pred vama oslikava u sasvim drugom svetlu.

Kao konkretan primer, imamo eksponat sa devet lica Alberta Ajnštajna, koja vas verno prate pogledom gde god da se pomerite u prostoru. Tokom ture posvećene Tesli i Ajnštajnu, taj eksponat simbolično preimenujemo u „FBI Ajnštajn“. Kroz njega publici otkrivamo manje poznat, uzbudljiv segment njegovog života – činjenicu da je FBI godinama pratio njegov rad i čuvao obiman dosije koji je tek nedavno postao dostupan javnosti, i to zbog njegovih izraženih simpatija prema idejama koje se nisu uklapale u tadašnju američku politiku. Posetiocima uvek bude beskrajno simpatično kada shvate da ih Ajnštajn sada posmatra sa zida baš onako kako su nekada tajne službe posmatrale njega. Na taj način uspešno spajamo istorijske kuriozitete sa vizuelnim iluzijama.

Muzej je poznat i po kreativnim konceptima koji nadilaze klasičnu postavku. Možete li nam približiti tu stranu priče?

Mi volimo da kažemo da smo kao Lego kockice, neprestano se sklapamo, rasklapamo i transformišemo. Ono što nas izdvaja na tržištu jeste to što pored stalne postavke uvek nudimo nešto novo. Svakog meseca posetioci kod nas mogu da iskuse novu stručnu turu ili tematski događaj, čime im dajemo stalan razlog da nam se iznova vraćaju i dožive muzej u potpuno novom svetlu.

„Misterija u muzeju“ je interaktivni koncept koji smo uspešno sprovodili i koji je zabeležio izuzetnu posećenost. Priča počinje scenarijom u kom se u muzeju „desi“ krađa skupocene ogrlice jedne od posetiteljki. Učesnici dobijaju slučaj i biografije osumnjičenih, a zatim se kreću kroz muzej prateći skrivene tragove. Na različitim tačkama otkrivaju se novi delići slagalice i vi, u ulozi detektiva, sami birate koga pratite i ko je vaš glavni osumnjičeni. Na kraju, proveravate da li ste uspešno rešili slučaj, a ako usput naiđete na neki novi dokaz, imate punu slobodu da se vratite korak unazad. Ovaj koncept je prvobitno bio osmišljen kao ekskluzivna letnja noćna aktivnost, ali smo zbog velikog interesovanja publike produžili njegovo trajanje za još šest meseci nakon leta.

Donedavno smo u Muzeju imali postavku „Iluzija života“, koja predstavlja zbir naših zapažanja i refleksija koje smo želeli da podelimo na jednom mestu. Pored toga što eksponate možete posmatrati na standardan način, ova izložba donosi dublji sloj u kom određene eksponate objašnjavamo kroz neku od uobičajenih svakodnevnih iluzija. Svi smo mi, kao ljudi, skloni raznim zabludama i predubeđenjima – sitnim i krupnijim koje svesno ili nesvesno oslikavamo na sebe ili druge. Želja nam je bila da ljude kroz ovu izložbu nasmejemo, ali i da im pomognemo da osveste te suptilne životne iluzije.

Takođe, prepoznatljivi smo i po posebnim večernjim događajima koje organizujemo. Iako raspolažemo sa ograničenim brojem sedećih mesta, imali smo veliku čast da ugostimo zaista izuzetna imena iz javnog i kulturnog života. Kako ovih dana dosta govorimo o svetu košarke, imali smo čast da ugostimo legendarnog Duška Vujoševića, koji je, inače, retko u javnosti govorio o detaljima svoje karijere i života, kao i Svetislava Pešića, i mnoge druge istaknute ličnosti koji su spajali svoje profesije sa iluzijama. Umetnici Gorica Popović, Goran Bogdan, Aleksandar Simić, kao i jedan od naših najpoznatijih psihijatara, dr Aleksandar Misojčić, samo su neka od imena koja smo imali prilike da slušamo u autentičnom prostoru Nušićeve 11. Svi oni su na maestralan način povezali temu iluzije sa svojim primarnim profesijama, dokazujući da je iluzija života zaista neiscrpna i inspirativna tema za razgovor.

Kako izgleda saradnja muzeja sa korporativnim svetom?

To je segment našeg poslovanja koji možda nije toliko vidljiv široj javnosti. Mi u velikoj meri i veoma ozbiljno sarađujemo sa korporativnim sektorom. Kreiramo bogat i raznovrstan program interaktivnih tim bildinga za kompanije – od dinamičnih mozgaonica do uzbudljivih Treasure Hunt igara, koje uspešno realizujemo kako u samom prostoru muzeja, tako i u prostoru samih firmi.

Za te namene posedujemo i poseban asortiman velikih, XXL mozgalica i eksponata koji su specijalno dizajnirani za mobilno korišćenje van muzejskog prostora. Pristupamo poslu po sistemu „ključ u ruke“: kompanija nam izloži svoj osnovni koncept i želje, a naš tim kreira kompletno i zaokruženo rešenje. Svi naši mobilni eksponati – bilo da je reč opopularnoj obrnutoj sobi ili drugim instalacijama – mogu se u potpunosti brendirati i poneti korporativni vizual klijenta. Uspešno realizujemo velike i kompleksne postavke, gde logistički i kreativno pokrivamo apsolutno sve segmente: od arhitektonskih rešenja, scenografije i dizajna, preko štampe, montaže, demontaže i transporta, pa sve do angažovanja naših profesionalnih animatora i kustosa. Dolazimo na lokaciju i od potpune nule postavljamo vrhunski događaj.

Firme često na početku i ne znaju koliki su naši kapaciteti na ovom polju, misleći da smo primarno muzej posvećen deci, ali mi, zapravo, imamo izuzetno široku, profesionalnu i šaroliku ponudu za B2B sektor. Među našim stalnim klijentima su vodeće banke, renomirane IT kompanije, kao i uspešne firme iz celog regiona. Sa klijentima gradimo iskren partnerski odnos; pažljivo procenjujemo projekte i otvoreno kažemo ukoliko smatramo da za neki specifičan zahtev nismo prava adresa, što poslovni svet izuzetno ceni i zbog čega nam se korporacije uvek iznova vraćaju.

Takođe, unutar samog Muzeja iluzija nudimo suptilne i visokoefikasne opcije za promocije i product placement, kroz kreativne foto-kornere ili integraciju unutar samih eksponata. Ovakav vid promocije posetiocima je nenametljiv i zabavan, a brendovima donosi izuzetnu vidljivost i snažno jačanje prepoznatljivosti imena ili proizvoda. Pored toga, kompanije često zakupljuju kompletan prostor muzeja za najrazličitije namene – od korporativnih Talent Day programa i stručnih konferencija, do ekskluzivnih pres-najava i prezentacija novih kolekcija.

Posebno je popularan segment brendiranih drvenih mozgalica kao unikatnih korporativnih poklona. Radili smo sa brojnim firmama na brendiranju ovih igara koje služe kao sjajan poklon za partnere, zaposlene, njihovu decu i novogodišnje paketiće. Reč je o visokokvalitetnim, angažovanim proizvodima od prirodnog drveta, rađenim sa netoksičnim bojama i u potpunosti usklađenim sa najvišim ekološkim standardima.

„Pametni rođendani“ su postali prepoznatljiv deo vaše ponude. Možete nam reći malo više o tom konceptu?

Vođeni našom osnovnom filozofijom da zabavu nikada ne treba odvajati od učenja, pažljivo smo osmislili koncept kako dečji rođendan može istovremeno biti maksimalno zabavan, pametan i edukativan. Želeli smo da ponudimo alternativu klasičnim igraonicama i stvorimo prostor gde će deca, pored tradicionalnog duvanja svećica i rođendanske torte, biti aktivno i pametno angažovana. Naši rođendani su na tržištu već dugi niz godina prepoznati i brendirani kao „pametni rođendani“.

Koncept je postavljen kao uzbudljiv Treasure Hunt (potraga za blagom), gde se slavljenik i njegovi drugari dele u dve ekipe i zajednički rešavaju logičke zagonetke skrivene širom muzejske postavke. Naše posvećene kustoskinje su stalno uz njih da im pruže suptilnu pomoć ukoliko negde zapnu, a potraga se uspešno završava u rođendaonici, gde ih čekaju centralna proslava i interaktivni kviz. Kroz ovo celokupno iskustvo deca dobijaju sjajnu mentalnu stimulaciju, sjajno se zabavljaju i usput prave urnebesne i originalne fotografije koje im ostaju kao trajna i draga uspomena.

Izuzetno nam je drago što je ovaj koncept doživeo ogroman uspeh kod publike, pa su nam rođendanski termini konstantno popunjeni. Nemamo ih u velikom broju jer nam primarna delatnost nisu dečji rođendani, organizujemo svega nekoliko proslava tokom nedelje, zbog čega se zaista uvek traži termin više.