Njuppa aplikacija:
Heroji koji smanjuju bacanje hrane

Kako je nastala Njuppa?

Posle srednje škole otišao sam iz moje rodne Inđije na studije ekonomije u Austriju, i tamo sam ostao da živim i radim 12-13 godina, gde sam uglavnom bio usmeren na lanac snabdevanja, odnosno supply chain. Kasnije sam izgradio karijeru radeći u velikim korporacijama iz raznih industrija: od farmaceutske, preko transporta, do industrije alkohola. Tu sam video da gde god da radite, shvatite da lanac snabdevanja funkcioniše vrlo slično u bilo kojoj industriji: od početka nabavke sirovina pa do finalnog proizvoda koji dolazi do poslednjeg kupca i odatle su verovatno potekle prve klice ideje o ovakvoj aplikaciji.

Iako nikada nisam bio u vodama IT-ja, programiranja i softverskog sveta, želja da stvorim ovu aplikaciju rodila se iz jednog sasvim svakodnevnog životnog iskustva u Austriji. Radi konteksta, taj koncept spašavanja hrane koji mi pratimo tamo već postoji i koristi ga preko 2 miliona ljudi u samoj Austriji, a globalno ta mreža ima preko 200 miliona korisnika.

Sve je počelo kada je supruga negde na internetu videla njihovu aplikaciju za nekakvu „korpu iznenađenja“ iz nekog supermarketa. Kada sam se jedan dan vraćao s posla, rekla mi je da siđem u jedan market jer je poručila tu korpu i ja sam otišao tamo, potpuno izbezumljen, nemajući pojma šta me čeka. Dobio sam kod za preuzimanje, pokazao ga u marketu, a oni su mi dali jednu gajbu punu voća i povrća koja je tada koštala 3 ili 4 evra, dok je realna vrednost tog paketa bila preko 12 evra.

Meni nije bilo jasno u čemu je fora, jer je to voće i povrće bilo potpuno u redu, skroz normalno i super sveže. Možda je vrećici krompira bila pukla ambalaža, ali krompir i sve ostalo unutra je bilo besprekorno. Zapitao sam se šta se krije iza toga, počeo malo da istražujem da vidim ko tu, zapravo, zarađuje i šta je poenta celog biznisa.

Ubrzo smo shvatili da su to, zapravo, proizvodi koje marketi daju sa velikim popustima od 50-60-70% jer su u pitanju viškovi. Ako se ne prodaju tog dana, oni sutradan ne mogu ponovo da ih iznesu na police i nude kupcima jer nisu dovoljno sveži: peciva su ispečena tog dana, kuvana jela su tada spremljena. Zato pred kraj radnog vremena snize cenu da se hrana ne bi bacila. To je jedan stvarni win-win koncept u kom biznisi ipak izvuku bar neki deo novca za robu koja je bila namenjena za bacanje, a kupci dobiju izvanredne, kvalitetne stvari za smešne cene. Videli smo da to kod nas ne postoji, pitali se zašto je to tako i tako smo odlučili da razvijemo Njuppu i donesemo taj koncept u Srbiju.

Koliko je bacanje hrane, zapravo, veliki problem kod nas i u svetu?

To je jedan veliki, globalni problem sa kojim se svaka država bori, a u velikoj meri proizilazi iz očekivanja samih kupaca. Svi mi volimo kada dođemo u pekaru ili prodavnicu da rafovi sijaju i da su potpuno puni. Upravo ta prevelika očekivanja stvaraju viškove. Vlasnicima je jako teško da tačno procene potražnju i pripreme samo onoliko hrane koliko će ljudi tog dana kupiti. Svi uvek naprave malo više, pa ono što se ne proda – jednostavno bace. Kada se ta količina globalno pretvori u novac, dolazimo do zapanjujuće cifre od preko trilion dolara koja se u svetu izgubi samo zbog tih viškova.

Što se tiče nas, statistika kaže da je prosek u Evropi oko 74 kilograma bačene hrane godišnje po jednoj osobi u domaćinstvu. U Srbiji je taj broj znatno veći – mi bacimo negde oko 109 kilograma po čoveku! Mi imamo taj mentalitet pravih domaćina, volimo da su nam stolovi i trpeze prepuni, i na kraju se zaista mnogo hrane baci.

To je problematično iz više uglova. S jedne strane, dok mi bacamo tolike količine, imamo ljude koji gladuju, što nikako nije proporcionalno. S druge strane, tu je i neverovatno traćenje resursa utrošenih u samu proizvodnju te hrane – vode, struje, novca i svega drugog, samo da bi na kraju namirnice ostale neprodate i otišle na uništenje.

Na sve to nadovezuje se i veoma ozbiljan ekološki problem. Odnošenje hrane na deponije i njeno uništenje prouzrokuje dodatne emisije ugljen-dioksida. Zapravo, food waste, odnosno bacanje hrane, direktno je odgovorno za čak 10% globalnih emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Kada smo supruga i ja tokom 2023. godine uzeli sve ove činjenice u obzir, videli smo ogroman potencijal da napravimo promenu i odlučili smo da kod nas pokrenemo jedan koncept koji zaista svima može da pomogne.

Ni vi ni vaša supruga niste iz IT sektora. Kako ste od dobre ideje stigli do funkcionalne aplikacije i okupili pravi tim?

Tako je i zato nam je bio neophodan taj treći faktor u timu, neko ko će tehnički realizovati kako taj koncept treba da izgleda i kako da ga prilagodimo našim zakonima i regulativama, jer pravila nisu ista u EU i kod nas. Bio je ogroman izazov naći prave ljude za taj deo posla.

Ali, vredne ljude zaista prati sreća, tako su se i naši putevi spojili sa Darkom Bačićem, softverskim inženjerom, koji je profesionalac u svom poslu. Kada smo videli njegovu ekspertizu, ponudili smo mu partnerstvo i da postane deo našeg tima. On je prepoznao potencijal ideje, shvatio kuda bi sve ovo moglo da vodi, tako da je i vrlo rado pristao. Dok je ostatak tima u Beogradu, fokusiran na prodaju i druge poslove, naš tim inženjera na čelu sa Darkom vredno radi na razvoju aplikacije u prostorijama Naučno-tehnološkog parka u Novom sadu, gde sada imamo i kancelariju.

Zahvaljujući toj podeli snaga, posle nekih godinu i po dana razvoja, uspeli smo da završimo posao i zvanično smo lansirali Njuppu 24. jula 2024. godine.

Lansiranje platforme sa „nula korisnika i nula partnera” je najveći preduzetnički izazov. Kako ste ubedili prve biznise da vam se pridruže?

To je zaista bila jedna od najtežih stvari. Nismo ni želeli da lansiramo aplikaciju bez postojećih partnera, jer tu postoji jedna zamka – kada krenete sa radom i ljudi počnu da se registruju, a na platformi nema nikakve ponude, odmah se stvara negativno mišljenje i osećaj da to ne vredi ničemu.

Zato smo na samom početku aktivno tražili kompaniju koja bi želela da nas podrži i kojoj bi ovakav sistem značio. Želim i ovim putem da pohvalim supermarkete Aman, koji su bili naš prvi klijent. Oni su odmah prepoznali potencijal i videli da naš koncept može da im pomogne u poslovanju, jer se i oni bore sa viškovima hrane i proizvodima pred istekom roka. Krenuli smo sa njima u test fazu, prvo u pet ili šest objekata, da bi posle godinu i po dana pustili na našu platformu celu svoju mrežu. Oni su nam zaista pokazali koliko su brzi, agilni i društveno odgovorni.

Nakon tog prvog velikog koraka, usledio je onaj najsiroviji preduzetnički rad – pozivi, odlasci u pekare i poslastičarnice, bukvalno staviš ranac na leđa i ideš od vrata do vrata da predstaviš svoj proizvod. Kome se svidi, on se registruje i krene da radi. Pored nas dvoje, vremenom smo uveli i ljude na terenu, call centar, pa čak i nagrađivali studente za svaki dovedeni lokal.

Početak je u svakom poslu najteži. Ljudi su stvorili određenu averziju prema prodavcima jer stalno neko dolazi u lokal i pokušava nešto da im proda, misle da je prevara u pitanju. Bilo je mnogo sumnje jer je koncept bio nov i nepoznat. Ono što nas je uvek guralo napred bila je činjenica da onog trenutka kada partner proba aplikaciju, kada vidi da to zaista funkcioniše, da donosi veliki benefit i da pritom nije ništa teško ni komplikovano – on tu i ostaje. Mislim da do dan-danas nismo izgubili nijednog partnera koji je zaista pokušao da radi sa nama.

Danas, nakon dve godine rada, ta slika je potpuno drugačija. Izgradili smo veliku bazu, imamo preko 300 registrovanih kompanija na mreži i preko 500 prodajnih objekata gde naši korisnici mogu da spašavaju hranu. Takođe, okupili smo i bazu od preko 80.000 aktivnih korisnika. Sada kada odemo negde da ponudimo saradnju, mnogo je lakše – ljudi su već čuli za nas, videli su nas na mrežama ili na televiziji. Ali, morali smo da prođemo kroz te početne dečje bolesti svakog startapa da bismo došli do ovoga.

Kakav je vaš poslovni model i šta jedan vlasnik pekare, restorana ili prodavnice rizikuje priključivanjem na platformu Njuppa?

Prosto, nekad meni nije ni jasno zašto se neko ne bi pridružio. Kad se stavim u poziciju da imam pekaru ili bilo koji drugi lokal, ne vidim apsolutno nijedan razlog niti rizik zbog kojeg to ne bih probao. Čak i u slučaju da vam se ne svidi, da nešto ne funkcioniše ili jednostavno više ne želite time da se bavite, vi u potpunosti diktirate svoj nalog. Samo izađete i to je to, nemate apsolutno nikakvih troškova.

Što se našeg poslovnog modela tiče, odlučili smo da za korisnike sve bude potpuno besplatno – i registracija i samo korišćenje aplikacije. Sa druge strane, ni naši partneri nemaju nikakve fiksne troškove. Našu proviziju naplaćujemo isključivo od ostvarene prodaje. Dakle, ako preko naše aplikacije ne prodate ništa – ne plaćate nam apsolutno ništa! Znači, ne postoji opcija u kojoj možete da izgubite sarađujući sa nama; to je definitivno stvar iz koje mogu proizaći samo koristi.

Jedini preduslov koji stavljamo pred partnere odnosi se na vrednost korpe i visinu popusta, kako bismo ispoštovali naše standarde. Regularna vrednost svih proizvoda koji se nađu u jednoj korpi mora biti minimalno 1.000 dinara po redovnoj ceni. Dok se popusti kreću od minimalno 50% pa do čak 70%! To znači da, kada se primeni taj popust, minimalna cena naše korpe na aplikaciji iznosi nekih 350-400 dinara.

Na taj način obezbeđujemo da postoji jasna računica i za našeg partnera, ali i za kupca sa druge strane, koji za tih par stotina dinara dobije jedan ogroman paket i zaista uštedi.

Da li se suočavate sa određenim predrasudama od strane vlasnika biznisa i kako im menjate svest o vašim uslugama?

Da, to je kao refleksna reakcija mnogima! Kad ponudimo saradnju, u 99% slučajeva prvi odgovor vlasnika bude: „Ali naša marža je mnogo niža, ako damo popust od 50 ili 60%, mi idemo u minus.”

Tada pokušavam da im objasnim drugu stranu priče i pitam ih šta je alternativa. Ako taj proizvod ostane neprodat na samom isteku roka, ti si izgubio još više. Pre svega, moraš da platiš porez na otpis. Zatim, moraš da rešiš šta ćeš raditi sa tom hranom: da li negde razvoziš to, imaš li logističke troškove? Na kraju, zakon nalaže, posebno za velike lance, da kada robi istekne rok, moraju da angažuju specijalizovane kompanije koje se bave uništavanjem hrane, dobiju sertifikat da je roba uništena i – sve to moraju debelo da plate! Bilo da se hrana pali, pretvara u biogorivo ili kompostira, taj proces uništenja košta.

Tu dolazimo do poente. Njuppa je, zapravo, prevencija, jedan korak pre nego što dođe do kvarenja i trenutka kada hrana mora da se baci i uništava. Umesto da plate uništenje i da ne dobiju apsolutno ništa, preko naše aplikacije vlasnici mogu da izvuku dobar deo uloženog novca. Iako jeste veliki popust, ti si makar nešto izvukao od onoga što bi svakako bacio.

Kada im sve to ovako predočim, tek tada im se upale lampice i shvate da koncept i te kako ima smisla. Tu je jednostavno potrebno još malo edukacije i širenja svesti.

Osim čiste računice, postoji još jedan jako bitan faktor. Sve partnere na našoj platformi targetiramo i promovišemo pred našim korisnicima kao biznise koji društveno odgovorno posluju i koji zaista brinu o problemu bacanja hrane. To je ogroman dodatan plus za reputaciju svakog brenda.

Ko su korisnici vaše aplikacije, odnosno „heroji korpe“, i kako izgleda njihovo korisničko iskustvo?

Radili smo analizu i videli da našu ciljnu grupu čine uglavnom ljudi od 20 do 45 godina. To su ljudi koji brinu o kućnom budžetu, vode računa o nabavci namirnica i trude se da prođu što povoljnije, a da na sto donesu kvalitetnu hranu. Naravno, tu je i jako veliki broj studenata kojima ova aplikacija mnogo znači da bi se hranili povoljno. Imali smo čak jednu kampanju gde smo pokazali da za samo 1.000 dinara dvoje ljudi može da obezbedi i doručak i ručak i večeru preko Njuppe.

Što se tiče samog korisničkog iskustva, sve je osmišljeno da bude brzo i praktično. Kada otvorite aplikaciju, mi učitavamo vašu trenutnu geolokaciju i prikazujemo vam ponude isključivo u vašem radijusu. Nema smisla da vam prikazujemo šta ima u Novom Sadu ako ste vi u Beogradu – cilj je da vidite šta možete u tom trenutku, brzinski, da spasite u svom okruženju. Kod standardnih ponuda nema dostave, već kupci direktno dolaze u lokal da preuzmu svoju korpu.

Posebno smo mislili i na starije generacije kojima je korišćenje telefona i plaćanje karticom možda komplikovano. Zato smo uveli opciju da vi možete da kupite paket za drugoga – na primer, za svoje roditelje. Vi obavite plaćanje, a njima samo pošaljete kod za preuzimanje. Oni s tim kodom odu u objekat i preuzmu paket bez da su bilo šta dodatno radili.

Zanimljivo je i to kako se aplikacija koristi tokom dana. Ujutru je broj ponuda jako ograničen, ali već od dva popodne biznisi počinju da vide šta im ostaje kao višak i kreću da se oglašavaju. Tada i korisnici izlaze s posla, ulaze u aplikaciju i gledaju šta ima za ručak ili večeru. Tako da nam aktivnost najviše raste od dva popodne pa sve do 10 uveče.

Samo plaćanje se odvija isključivo u aplikaciji, putem kartice. Imali smo komentara i pitanja zašto ne može da se plati gotovinom u samom objektu, ali mi to ne planiramo da menjamo radi transparentnosti. Plaćanje karticom je sigurno i praktično, a nama omogućava da u svakom momentu možemo da storniramo transakciju i vratimo novac korisniku u slučaju bilo kakve reklamacije.

Na kraju, ono što ljudima donosi posebnu draž jeste taj koncept „iznenađenja“. Vi, recimo, znate da kupujete korpu voća i povrća ili miks slanih peciva, ali ne znate hoće li unutra biti jabuka, banana, kifla ili burek, jer ni sam lokal ujutru ne zna šta će mu do kraja dana ostati neprodato. Iako imamo i opcije gde tačno piše šta se kupuje, ljudima se taj element iznenađenja neverovatno sviđa i reakcije su super!

Njuppa nije samo za obroke i peciva koji se moraju preuzeti danas. Koji se još proizvodi mogu spasiti i kako funkcioniše dostava paketa iz distributivnih centara?

Pored ovih dnevnih ponuda iz restorana, marketa i pekara, napravili smo i jedan korak unazad u samom lancu snabdevanja. Shvatili smo da ogromne količine hrane ostaju zarobljene u magacinima distributivnih centara. To su distributeri koji snabdevaju maloprodajne objekte i često im na lageru ostane roba jer prodaja nije išla kako je planirano. Problem je u tome što, ako se rok trajanja proizvoda spusti na dva-tri meseca, niko ne želi da ga preuzme u svoju radnju, i on ostaje zarobljen u magacinu.

Zato smo u aplikaciji napravili posebnu sekciju gde spašavamo i takve proizvode direktno iz distributivnih centara. Kod tih ponuda nema iznenađenja – kupci tačno znaju šta će im stići. To su obično malo veći paketi, sa dužim rokom trajanja od po mesec, dva ili tri, i tu su popusti, takođe, 50% i veći. Pošto se to šalje iz distributivnih centara, za tu opciju smo uveli dostavu na nivou cele Srbije, nezavisno od vašeg radijusa. Napravili smo dogovor sa Post Expressom, tako da onaj ko danas poruči do 12 sati, paket mu već sutradan stiže na kućnu adresu.

Takođe, iako nam je hrana srž biznisa, shvatili smo da Njuppa može da spasi bukvalno sve što ima ograničen rok trajanja. Zato na platformi danas imamo, na primer, kozmetiku kojoj se bliži istek roka. Imamo i pet shopove sa hranom za ljubimce, a u poslednje vreme su nam jako atraktivne i cvećare. Neke od njih objavljuju bukete na popustu kada cveće više nije ono „najsvežije” – a svi znamo koliko buketi, inače, znaju da budu skupi i teško da ženu možemo iznenaditi ispod 3-4.000 dinara.

Imamo i proizvođače mikrobilja, što je jako popularan koncept. Kada ta biljka preraste nekih pet centimetara, ona restoranima više nije zanimljiva za dekoraciju, ali je to i dalje sjajna i jestiva biljka koju vlasnici onda ponude na popustu kod nas.

Zanimljivi su nam i food truck-ovi. Neko ko priprema hranu za neki koncert ili događaj može na aplikaciji da najavi: „Tog i tog dana biću na toj lokaciji, a kad se događaj završi, sve što ostane dajem na 50%.” Tu imamo opciju da ponuda važi i za sutra, a to omogućava preduzetniku da doslovno sve rasproda i ništa ne baci na kraju dana.

Aplikacija je zvanično krenula sa radom u julu 2024. godine. Kakvi su planovi za dalji razvoj, kako u Srbiji, tako i u regionu?

Kada smo pustili aplikaciju u rad, odmah smo je otključali za sve, pre svega zahvaljujući mreži marketa našeg partnera. Trenutno smo najviše prisutni u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Naš tim na terenu sada broji oko osmoro ljudi – imamo saradnike u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu. Plan nam je da se definitivno proširimo na celu državu. Radili smo analize i svesni smo da pekara i poslastičarnica ima u svakom, pa i najmanjem mestu. Zato svima želimo da damo šansu da učestvuju u ovoj inicijativi i spasu hranu. Trenutno u nekim manjim mestima korisnicima se može prikazati skroz mali broj registrovanih lokala, ali naša mreža je i dalje u razvoju i nadamo se da ćemo uskoro uspostaviti saradnju sa još više biznisa.

Što se tiče širenja u regionu, naš cilj od samog početka je da budemo broj jedan aplikacija na Balkanu u ovoj oblasti. Evo, mogu da otkrijem da očekujemo širenje na Bosnu i Hercegovinu, pre svega na Banju Luku i Sarajevo. Naravno, naš plan u narednim mesecima ne isključuje ni Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju, odnosno – ciljamo ceo zapadni Balkan.

S tehničke strane, za nova tržišta smo potpuno pripremljeni. Naravno, dodatno prilagođavanje lokalnom tržištu je neizbežno. Na primer, za tržište u Bosni postoji specifična situacija, gde imamo i halal hranu, pa korisnicima mora da se tačno nagovesti šta je u paketu, te smo kategorije morali malo drugačije da postavimo kako bi ljudi uvek znali šta kupuju, posebno oni koji ne jedu određene vrste mesa.

Na kraju, mogu samo da kažem da je potencijal zaista veliki i neograničen, i to nas jako raduje. Sada nam predstoji borba da širimo mrežu na nova tržišta i, prosto rečeno – moramo da damo gas!