Plantica:
Mikrobilje kao superhrana

Kako ste počeli da se bavite proizvodnjom mikrobilja i kako su izgledali sami počeci?

Sam početak, zapravo, vezujemo za mog tatu, Miroslava Milunovića. On, u suštini, uopšte nije bio iz ovog sveta – nije imao nikakve veze sa poljoprivredom, čak bih rekla da ju je više izbegavao nego voleo.

Pre ovoga je više od dvadeset godina radio na televiziji, tako da je prelazak u potpuno drugačije okruženje bila velika promena. U jednom trenutku, spletom okolnosti, našao se na selu i to je bila potpuna suprotnost svemu što je do tada radio. Međutim, bio mu je potreban neki novi ritam, nešto što bi zamenilo njegovu svakodnevicu.

U tom periodu počeo je više da kuva – imao je i više vremena, i shvatio je da u tome zaista uživa. Ono što mu je nedostajalo bili su sveži začini. Nije voleo industrijske zamene i začine u prahu, a sveže gotovo da nije mogao da pronađe. To je bio naš prvi korak – počeli smo sa začinima u saksijama i rezanim začinima.

To, doduše, nije dugo trajalo, jer smo vrlo brzo došli do mikrobilja. I to potpuno slučajno. Tata je počeo intenzivno da istražuje, bukvalno danonoćno, jer na našim prostorima nije bilo nikoga od koga bismo mogli da učimo. Sve se svodilo na internet, eksperimentisanje, traženje semena, testiranje…

Taj proces je trajao izvesno vreme, ali već nakon tri do šest meseci imali smo prve količine za prodaju. Prvi klijenti bili su restorani sa kojima smo već sarađivali kroz priču o začinima – za njih je mikrobilje bio potpuno novi proizvod. U tom trenutku svega dva kuvara su znala šta je mikrobilje i oni su bili prvi koji su ga probali. Ono na šta sam posebno ponosna jeste da su oni i danas naši klijenti.

U međuvremenu, mama je napustila svoj posao i pridružila se, a onda sam se i ja uključila kada sam bila dovoljno odrasla. Počela sam od društvenih mreža, ali sam želela da budem uključena i u proizvodnju – i danas se trudim da deo vremena provodim upravo tamo.

Da li biste mogli da nam pobliže objasnite šta je mikrobilje?

Naravno, to je naša misija od samog početka – da kroz naš rad edukujemo ljude šta je mikrobilje, zašto je važno i koje su njegove prednosti.

Mikrobilje je jedna faza rasta biljke. Najjednostavnije rečeno: imamo seme koje posadimo, zatim dolazi faza klica, a nakon toga mikrobilje. Ono se sastoji od mladog korena, stabljike i prva dva listića – kotiledona. Ponekad se pojave i dodatni listići, ali to je u suštini ta faza.

Sa nutritivne strane, mikrobilje je izuzetno vredno. O tome često govorimo – kako u kontekstu prevencije, tako i kao podrška organizmu u različitim stanjima. Važno je naglasiti da nije lek, ali jeste izuzetno kvalitetna hrana koja može pomoći u očuvanju zdravlja.

Ono što nam je posebno važno jeste upravo ta preventiva. Iako smo počeli saradnju sa HoReCa sektorom, te smo i dalje prisutni tamo, danas nam je još značajnije to što radimo sa domaćinstvima: sa porodicama i pojedincima koji mikrobilje koriste u svakodnevnoj ishrani.

Mikrobilje jeste estetski lepo i često se koristi kao dekoracija, ali njegova prava vrednost je mnogo dublja. Nutritivno je izuzetno bogato i moguće je kombinovati različite vrste tako da se dobije gotovo kompletan spektar onoga što je organizmu potrebno.

Ono što uvek naglašavam jeste da količina nije presudna – dovoljan je jedan do tri prstohvata dnevno. Mnogo je važniji kontinuitet, odnosno da mikrobilje postane deo svakodnevne rutine.

Sa kojim se problemima najčešće susrećete?

Najveći izazov je to što radimo sa svežim proizvodom. Iako mikrobilje, u odnosu na druge sveže proizvode, ima nešto duži vek trajanja, on je i dalje ograničen. To znači da ne možemo da pravimo zalihe.

Imamo osobu koja se bavi planiranjem i vodi računa o količinama, ali se svakako dešava da ih nekad bude previše ili premalo. Uz to, izuzetno nam je važno da proizvod zadrži maksimalnu svežinu i kvalitet, što dodatno komplikuje logistiku.

Zbog svih tih uslova, nemamo mogućnost da, na primer, značajno smanjimo troškove dostave ili da budemo fizički dostupni na više lokacija u gradu, jer proizvod zahteva specifične uslove kakve imamo ovde u proizvodnji.

To bih izdvojila kao najveći izazov. Ostale stvari više posmatramo kao procese koje unapređujemo iz meseca u mesec i iz godine u godinu.

S obzirom na to da je u pitanju porodični biznis, da li radite samo vas troje?

Plantica ima čitav tim. Postoji posebna ekipa koja radi na proizvodnji jestivog cveća i začina u plastenicima – to su odvojeni procesi. Ovde, u samoj proizvodnji mikrobilja, imamo još dve koleginice koje rade sa nama. Tako da nas je ukupno, u ovom delu proizvodnje, petoro.

Šta danas sve gajite i nudite?

Imamo preko 30 vrsta mikrobilja: od brokolija, kelja i kupusa, pa sve do sikavice i koprive. Asortiman smo vremenom širili – krenuli smo sa svega nekoliko vrsta, a danas ih je preko 30 i kusur.

Pored mikrobilja, u ponudi imamo i jestivo cveće, kao i začine u saksijama.

Koje mikrobilja su najtraženija?

Napravila razliku između HoReCa sektora i domaćinstava.

Kod HoReCa sektora trenutno se izdvajaju dragoljub i matičnjak – u poslednje vreme su baš traženi. Ipak, apsolutni „pobednik svih vremena“ je grašak. Mi se trudimo da stalno uvodimo novine, pa su, na primer, vrlo popularne i rotkve. Imamo ih u tri boje: ljubičastu, roze i zelenu. Tu je i mizuna.

Kod domaćinstava su najtraženiji brokoli, korijander, kao i crveni i zeleni kupus. Međutim, kada pogledamo statistiku, izbori su vrlo raznoliki i teško je izdvojiti jasnog favorita – navike kupaca se dosta razlikuju.

Odakle dolaze semena?

Sarađujemo sa nekoliko dobavljača, ali imamo jednog glavnog iz Beograda. Ranije je veći deo bio iz domaće proizvodnje, dok je danas većinski u pitanju uvoz. Najbitnije u celom tom lancu jeste da seme mora biti potpuno pouzdano i netretirano. Kod mikrobilja je to ključno, jer jedino tako možemo da garantujemo kvalitet i bezbednost proizvoda.

Da li to znači da je ovo, u stvari, organska proizvodnja?

Težimo ka tome da bude organska, apsolutno. Već imamo i određena semena koja su organska. Međutim, problem je u tome što država još uvek ne prepoznaje zatvorenu proizvodnju kao kategoriju koja može da se sertifikuje, pa samim tim ni kao organsku proizvodnju. Zbog toga trenutno ne postoji mogućnost da dobijemo zvaničan sertifikat. I zato uvek kažem – ne želim da nas deklarišem kao organsku proizvodnju bez papira koji to potvrđuje.

Dakle, da li težimo ka tome? Da. Da li radimo u tom smeru svakodnevno? Svakako. Ali, formalno, to ne možemo da tvrdimo.

Kako ljudi koji kupuju od vas, u stvari, koriste mikrobilje?

Najbolje je da se koristi na potpuno gotovom, odnosno serviranom jelu – kada je hrana već u tanjiru. Tada se mikrobilje seče i dodaje.

Mi ga prodajemo u pakovanjima koja možemo nazvati „živim oblikom“ mikrobilja. To znači da je proizvod izuzetno svež i da ne prestaje da raste kada ga kupac ponese kući, već nastavlja da raste još 7 do 14 dana. U tom periodu ga praktično sečete po potrebi i dodajete u jela.

Može se koristiti na različite načine: u salatama, za blendiranje u smutije, za pripremu pasti i pesta, ali najčešće ide na sendviče, doručak ili gotov ručak. U suštini, šta god da jedete, mikrobilje će dodati svežinu, ukus i nutritivnu vrednost.

Da li vam se čini da svest ljudi u Srbiji o značaju mikrobilja u ishrani raste?

I te kako. Volela bih da možete da vidite sa kojom količinom smo radili, recimo, treće godine – ne prve, kada je sve na početku, već treće. Tada smo radili praktično na jednom stolu. Nismo mi širili proizvodnju zato što smo to želeli, već zato što je postojala potreba. To jasno pokazuje da se svest menja – ljudi više razmišljaju o tome šta jedu, više brinu i, što je najvažnije, danas imaju više informacija.

Ja sam često u kontaktu sa ljudima koji se bave različitim aspektima zdravlja i ovde govorimo o nečemu što je zaista dugoročno korisno. Ne o „brzim rešenjima“, već o navikama koje donose rezultate vremenom. Mislim da ljudi sve više razumeju da nije potrebno da se odreknu svega da bi živeli zdravije, ali da je važno da svesno donose odluke. Na primer, da izdvoje vreme za fizičku aktivnost, bilo da je to šetnja, trčanje ili plivanje, ali i da obrate pažnju na ishranu.

Sve je više mogućnosti, sve je više informacija i definitivno vidim da se ljudi sve više okreću tom načinu života.

Spomenuli ste da su vam restorani i fizička lica klijenti. Kako dolazite do jednih, a kako do drugih?

Pristup je dosta različit. U jednom trenutku, kako smo rasli i kako se pojavila konkurencija, shvatili smo da se mikrobilje često koristi samo kao dekoracija, što nije njegova prava svrha.

Zbog toga smo promenili pristup – danas biramo restorane sa kojima sarađujemo, odnosno želimo da oni izaberu nas kada traže proizvod koji ima stvarnu vrednost, a ne samo estetsku. Sada nam se restorani uglavnom sami javljaju: preko društvenih mreža ili, još češće, putem preporuka. U kulinarskom svetu se informacije brzo šire – kuvar preporuči kuvaru – i tako najčešće dolazimo do novih saradnji. To nam je posebno važno jer želimo da radimo sa ljudima koji razumeju i pravilno koriste proizvod.

Što se tiče domaćinstava, tu su ključni kanali društvene mreže i naš sajt, na kome se nalazi pregršt informacija. Ipak, društvene mreže su nam donele najveći broj kupaca.

Pošto imate internet prodavnicu, da li su kupci uglavnom iz Beograda ili i iz drugih gradova i kako se vrši dostava?

Pre nekoliko godina počeli smo sa dostavom van Beograda i to se stalno širi. Trenutno je odnos otprilike 60:40 u korist Beograda, ali taj procenat se menja.

Zaista mi je drago što interesovanje raste i u drugim gradovima. Imamo porudžbine iz Novog Pazara, Subotice, Kruševca… I uveliko radimo na tome da uvedemo i direktnu dostavu za druge gradove u Srbiji. I dalje je Beograd najveće tržište, ali više nismo fokusirani isključivo na njega.

Što se tiče dostave, postoje minimalna narudžbina i ona se razlikuju za Beograd i ostatak Srbije. U Beogradu imamo dostavljače koji isporučuju porudžbine, dok se za druge gradove koristi kurirska služba. Takođe, moguće je lično preuzimanje kod nas, u Radomira Markovića 4. Da, ovo nije prodavnica već proizvodni prostor, ali ljudi mogu da nas pozovu, dođu i preuzmu proizvode – i to nam je uvek drago.

Kakvi su planovi za budućnost? Da li planirate da dodatno širenje ponude mikrobilja ili otvaranje prodavnice?

Iskreno, svaki put kada pomislim da nećemo više širiti asortiman, pojavi se još nekoliko novih ideja. Tako da ne bih volela da se ograničavamo na taj način. Dešavalo nam se da zacrtamo određeni pravac, pa se on spontano proširi i ode u potpuno novom smeru. Zato mi je važnije da rast bude kvalitetan – da kvalitet prati razvoj, bez obzira na to koliko se širimo. To nam je primarni cilj – da, uprkos većoj proizvodnji i kompleksnijoj logistici, kvalitet bude sve bolji.

Fizička prodavnica je definitivno jedna od mojih velikih želja. Međutim, ona bi morala da ima iste uslove kao i sama proizvodnja: adekvatnu ventilaciju, svetlo, opremu, kao i obučeno osoblje koje bi brinulo o biljkama. Zbog toga ne mogu da kažem da će se to desiti u skorije vreme – sigurno ne do kraja godine. No, isto tako, ne mogu ni da isključim mogućnost da se desi, recimo, sledeće godine, jer smo i ranije znali da ubrzamo procese kada je bilo potrebno.

Što se tiče drugih planova, imam dosta ideja. Ono što bih posebno volela jeste razvoj dodatnih proizvoda na bazi mikrobilja – neka vrsta prerade. Već postoje određene zamisli, ali volim da o tome pričam kada se stvari konkretizuju.