Sigurna beba:
Premium auto-sedišta za decu svih uzrasta

Kako je nastala Sigurna beba i šta vas je motivisalo da se bavite upravo bezbednošću dece u saobraćaju?

Sve je počelo iz perspektive roditelja. Kada smo dobili dete, shvatili smo da u Srbiji gotovo da nije bilo nikoga ko se ozbiljno bavi ovom temom. Nije bilo specijalizovanih safety brendova, nije bilo velikog izbora, a ni dovoljno informacija.

Kao i većina roditelja, i mi smo sa prvim detetom napravili mnogo grešaka. Upravo nas je to podstaklo da istražujemo kako se ovoj temi pristupa u inostranstvu i zašto postoje toliko velike razlike u odnosu na Srbiju.

Što smo više učili, sve nam je manje bilo prihvatljivo da roditelji kod nas nemaju pristup kvalitetnim informacijama i proizvodima. Tako je tokom mog porodiljskog odsustva nastala ideja da u Srbiju dovedemo vodeće svetske brendove dečjih auto-sedišta.

U tom trenutku nismo imali posebno predznanje iz ove oblasti. Imali smo samo želju da naučimo što više, da steknemo znanje od najboljih stručnjaka u Evropi i da to znanje prenesemo roditeljima u Srbiji.

Kako ste sticali stručna znanja iz oblasti bezbednosti dece u saobraćaju?

Od samog početka trudili smo se da učimo od najboljih.

Pohađamo stručne seminare širom Evrope, a upravo ovih dana putujemo u Švedsku na jedan od najznačajnijih svetskih skupova posvećenih bezbednosti dece u saobraćaju. Na takvim događajima predstavljaju se novi standardi, istraživanja i primeri dobre prakse. Švedska i čitava Skandinavija već decenijama prednjače u ovoj oblasti, zbog čega nam je važno da budemo u toku sa svim novitetima.

Pored seminara, posećujemo sajmove i stručne konferencije, a želeli smo da pokrenemo razgovor o ovoj temi i u Srbiji. Zato smo organizovali konferenciju o bezbednosti dece kao putnika, uz podršku ambasade Švedske, Agencije za bezbednost saobraćaja i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Naš cilj od početka nije bio samo prodaja proizvoda, već i podizanje svesti o značaju bezbednosti dece u saobraćaju.

Koliko je bilo teško pokrenuti ovakav posao u Srbiji?

Sigurna beba osnovana je 2021. godine, u vreme pandemije. Početak nije bio nimalo jednostavan. Dolazim iz korporativnog sveta i nisam imala nikakvog iskustva sa uvozom, logistikom ili trgovinom. Ni moj suprug nije dolazio iz srodne branše.

Međutim, entuzijazam je bio jači od svih prepreka. Mnogo smo učili, kucali na vrata različitih proizvođača i partnera i pokušavali da uspostavimo saradnje. Danas mogu da kažem da je u svemu tome bilo i pomalo roditeljske ludosti. Ipak, verovali smo da je tema bezbednosti dece previše važna da bismo odustali.

Zapravo, nismo izmislili ništa novo. U većem delu Evrope već godinama postoje specijalizovane prodavnice koje roditeljima nude ne samo proizvode, već i stručne savete i podršku pri izboru auto-sedišta.

Mi smo taj model pokušali da prenesemo u Srbiju i da ga prilagodimo našem tržištu. I dalje pratimo evropske trendove, ali, realno gledano, u ovoj oblasti kasnimo desetak godina za razvijenim evropskim zemljama, pa čak i za pojedinim zemljama regiona, poput Rumunije.

Koji su vam bili najveći izazovi?

Definitivno prelazak iz korporacije u privatan biznis. To su dva potpuno različita sveta.

Kada vodite sopstveni posao, posebno u Srbiji, vrlo brzo shvatite da morate da se bavite svim aspektima poslovanja. To je veliki izazov, ali i velika škola. Danas, kada pogledamo unazad, vidimo koliko smo naučili kroz praksu i koliko smo rasli zajedno sa firmom.

Koje su najčešće greške koje roditelji prave kada je reč o bezbednosti dece u saobraćaju?

Nažalost, statistika pokazuje koliko je ova tema važna. Tokom 2025. godine u Srbiji je stradalo 16 dece koja su bila putnici u automobilima. Prema analizama profesora Krste Lipovca sa Saobraćajnog fakulteta, za čak 14 dece ishod je mogao biti drugačiji da su bila pravilno vezana ili da su koristila odgovarajući sistem zaštite.

Najveći problem je upravo nekorišćenje ili nepravilno korišćenje auto-sedišta. U praksi to često znači da dete prerano prelazi iz jednog tipa sedišta u drugi. Na primer, roditelji dete koje bi još trebalo da koristi tzv. „jaje“ prebacuju u sledeću kategoriju sedišta, ili dete koje bi i dalje trebalo da bude u sedištu sa sopstvenim pojasevima stavljaju na buster sedište.

Većina tih grešaka ne nastaje iz nemara, već iz nedovoljne informisanosti. Ponekad roditelji nisu svesni koliko je pravilno vezivanje važno, a ponekad im se čini da je jednostavnije da dete ne bude vezano. No, auto-sedište je jedini proizvod koji u slučaju saobraćajne nezgode može da zaštiti dete i sačuva mu život.

Kada danas pogledamo fotografije i snimke kako smo naše dete izveli iz porodilišta, mogu iskreno da kažem da smo gotovo sve uradili pogrešno. I upravo zato se lako poistovećujemo sa roditeljima koji nam dolaze po savet. Statistike pokazuju da više od 90% roditelja napravi neku od grešaka kada je reč o bezbednom prevozu novorođenčeta.

Najčešća greška je nepravilno vezivanje deteta, odnosno nedovoljno zategnuti pojasevi. Odmah zatim dolazi i nepravilna instalacija auto-sedišta. To je nešto što roditelji često potcene. Možete imati najbolje auto-sedište na svetu, ali ukoliko nije pravilno postavljeno u automobil, ono neće pružiti zaštitu za koju je namenjeno.

Zato su najvažniji koraci pravilna instalacija sedišta i pravilno vezivanje deteta. Tek tada možemo da budemo sigurni da smo iskoristili maksimum bezbednosti koji nam sedište pruža.

Koliko su edukacija i savetovanje važan deo vašeg poslovanja?

Trudimo se da dopremo do što većeg broja roditelja, a posebno budućih roditelja. Upravo je to trenutak kada se formiraju navike i kada ljudi prvi put donose odluke o izboru dečjeg auto-sedišta. Važno nam je da roditelji razumeju koliko je ova tema značajna i koliko detalja može da napravi veliku razliku u bezbednosti deteta.

Jedna od stvari koja roditelje često iznenadi jeste činjenica da proizvod koji se nalazi u prodaji ne mora automatski da bude i najbolji izbor sa aspekta bezbednosti. Upravo zbog toga postoje dodatna testiranja i nezavisna istraživanja koja pokazuju razlike među proizvodima.

Naš cilj nije samo da prodamo sedište, već da roditeljima objasnimo ceo koncept bezbedne vožnje. Trudimo se da im približimo koje je sedište najbezbednije za određeni uzrast deteta, koliko je važno pravilno vezivanje i zašto pojas predstavlja osnovnu zaštitu. Ako se mi kao odrasli automatski vezujemo pri ulasku u automobil, onda isto moramo da uradimo i za dete. To je navika koja spašava živote.

Zato sa roditeljima razgovaramo i o stvarima koje prevazilaze samo izbor auto-sedišta. Na primer, nije dovoljno da dete bude pravilno vezano ako roditelj koji sedi pored njega nije vezan. U tom slučaju i odrasla osoba može postati opasnost za dete tokom sudara.

U Sigurnoj bebi govorimo o celokupnoj kulturi bezbedne vožnje i da roditeljima pružimo znanje koje će koristiti tokom čitavog perioda odrastanja deteta, sve do 12 godine, do kada zakon propisuje korišćenje odgovarajućih sistema zaštite.

Da li skuplje sedište automatski znači i bezbednije sedište?

Najpre je važno razjasniti jednu zabludu: bezbedno sedište ne mora da bude najskuplje, isto kao što visoka cena ne garantuje automatski veću bezbednost.

Mi radimo sa tzv. safety brendovima, odnosno proizvođačima koji su specijalizovani isključivo za bezbednost dece u saobraćaju. Ono što njih razlikuje jesu dodatna i veoma rigorozna testiranja. Dakle, bezbednost ne određuje cena, već rezultati testova i ozbiljnost proizvođača kada je reč o bezbednosnim standardima.

Sa druge strane, ukoliko porodica koristi povoljnije sedište, veoma je važno da ono bude pravilno montirano i da dete bude pravilno vezano. Na taj način se iz svakog sedišta izvlači maksimum bezbednosti koji ono može da pruži.

Trudimo se da kroz različite akcije i pogodnosti pokažemo da bezbednost ne mora nužno da bude luksuz.

Koliko je važna proba sedišta pre kupovine?

Uvek savetujemo dolazak u radnju, naročito ako roditelji mogu da dođu sa automobilom i detetom. Tada možemo da proverimo kako se određeni model uklapa u konkretan automobil, kakav je nagib sedišta, koliko prostora zauzima i da li ostavlja dovoljno mesta za putnike.
Dešava se da roditelji žele model koji će trajati što duže, što je sasvim razumljivo, ali kada ga postavimo u automobil srednje klase, ispostavi se da nema dovoljno prostora za prednje sedište. Takve stvari se najbolje vide uživo.

Pored toga, mnogo zavisi i od same građe deteta. Neka deca imaju duži torzo, neka duže noge, pa određeni modeli jednostavno bolje odgovaraju jednoj nego drugoj konstituciji. Zato volimo da probamo više modela i da pronađemo ono što najbolje odgovara i detetu i automobilu.

Koliko je bezbedno koristiti nasleđeno auto-sedište?

Ovo je veoma često pitanje, a zanimljivo je da smo i mi sami prvo auto-sedište dobili od nekoga. Korišćenje polovnog sedišta nije nužno problem, ali postoje određene stvari na koje roditelji moraju da obrate pažnju.

Pre svega, svako auto-sedište ima svoj rok trajanja. U zavisnosti od proizvođača, on je najčešće između sedam i deset godina. Vremenom plastika i zaštitni materijali gube svoja svojstva, naročito ako su bili izloženi velikim temperaturnim razlikama. Zbog toga je važno proveriti uputstvo proizvođača i utvrditi da li je sedište i dalje u predviđenom roku upotrebe.

Takođe, potrebno je proveriti da li su sačuvani svi delovi koji dolaze uz sedište – umetci, naramenice, zaštitni jastučići i ostala oprema koja omogućava pravilno korišćenje u određenom uzrastu. Posebno je važno znati istoriju sedišta. Zbog toga uvek savetujemo da se koriste sedišta koja dolaze od ljudi kojima verujete i za koje znate kako su ih koristili.

Jedno od najvažnijih pravila jeste da sedište ne sme biti korišćeno u saobraćajnoj nezgodi. Nakon sudara mogu nastati mikropukotine koje nisu vidljive golim okom, ali značajno utiču na bezbednost proizvoda. Upravo zato nisam veliki pristalica kupovine polovnih sedišta preko oglasa, jer ne možete sa sigurnošću da znate kroz šta je to sedište prošlo.

Ukoliko znate poreklo sedišta, sigurni ste da nije učestvovalo u sudaru i nalazi se u roku trajanja, njegovo dalje korišćenje može biti sasvim opravdano rešenje.

Na šta treba obratiti pažnju kad se kupuje polovno auto-sedište?

Kada govorimo o samoj bezbednosti, nije dovoljno gledati samo cenu ili broj dodataka. Bezbednost zavisi od uzrasta i konstitucije deteta, kao i od toga da li je sedište namenjeno baš toj grupi korisnika. Zbog toga je veoma teško dati univerzalan odgovor.

Ono što uvek savetujemo jeste da roditelji biraju proverene safety brendove, čak i kada kupuju polovno sedište. Važno je da se radi o proizvođačima koji su specijalizovani za bezbednost dece u saobraćaju i koji svoja sedišta podvrgavaju dodatnim testiranjima.

Kao smernicu, roditelji mogu da koriste rezultate ADAC i Plus testova, koji predstavljaju relevantne pokazatelje kvaliteta i bezbednosti auto-sedišta.

Ima li neki safety brend dečjih auto-sedišta koji se posebno izdvaja?

Mi smo celokupni ovaj poduhvat počeli sa švedskim brendom Axkid. Ono što cenim kod tog proizvođača jeste doslednost. Od najpovoljnijeg do najskupljeg modela, sva sedišta prolaze izuzetno rigorozna testiranja. Tu nema kompromisa kada je bezbednost u pitanju.

Zanimljivo je da kod takvih brendova, u stvari, ne plaćate dodatnu bezbednost – ona je podrazumevana – već dotirate za: komfor, rotaciju sedišta, mogućnost spuštanja u položaj za spavanje, kvalitetnije materijale, više tapaciranja i slične funkcije.

Zato roditelj koji odabere bilo koje sedište iz takvog sistema može biti siguran da je osnovni nivo bezbednosti već na veoma visokom nivou. U isti mah, često se susrećemo i sa zabludom da je dovoljno imati bezbedan automobil. No, testovi bezbednosti automobila, zapravo, rade se uz korišćenje kvalitetnih dečjih auto-sedišta. Tek kombinacija bezbednog automobila i pravilno izabranog sedišta daje punu zaštitu detetu.

Upravo zbog toga edukacija ostaje podjednako važna kao i sam proizvod.

Kada roditelj kupi sedište kod vas, da li se saradnja tu završava?

Naprotiv. Jedna od stvari po kojoj se razlikujemo jeste podrška nakon kupovine. Ne samo da ćemo roditeljima pokazati kako da montiraju sedište, već ćemo ih naučiti da to sami urade sledeći put. Želimo da budu sigurni i samostalni.

Tokom celog perioda korišćenja sedišta mogu da nas kontaktiraju, pošalju fotografiju, pitaju da li treba podesiti naslon, promeniti visinu pojaseva ili uraditi bilo šta drugo. Taj kontinuirani odnos sa roditeljima i podrška nakon kupovine predstavljaju veoma važan deo našeg rada.

Kada ste pokrenuli posao, kako ste nastupili na tržištu i dolazili do prvih kupaca?

U početku smo koristili sve dostupne kanale – društvene mreže, Google Ads i različite oblike online promocije. No, danas, nakon pet godina rada, mogu da kažem da nam je najbolja reklama preporuka „od usta do usta“.

Naravno, potrebno je vreme da dođete do te tačke. Na početku morate nekako da dođete do prvih kupaca i da izgradite poverenje. Nama je donekle pomoglo to što se ovom temom tada gotovo niko nije bavio na našem tržištu. Imali smo priliku da zajedno sa tržištem učimo i razvijamo se.

S druge strane, i mi smo mnogo učili na sopstvenim greškama. Dolazimo iz potpuno drugih industrija i nismo imali prethodno iskustvo ni u ovoj oblasti ni u vođenju ovakvog biznisa. Ono što nas je vodilo bila je pre svega želja da se bavimo temom koja nam je postala velika životna i roditeljska misija.

Statistički gledano, koliko je važno imati kvalitetno sedište za dete?

Pomenuh podatak da je od 16 poginule dece u saobraćajnim nezgodama, prema analizi Saobraćajnog fakulteta zaključak da bi 14 dece imalo drugačiji ishod da su bila adekvatno vezana u sistemu zaštite, jasno je da govorimo o oko 90% slučajeva u kojima bi ishod mogao biti drugačiji.

Tu postoje i dodatne razlike koje su veoma važne. Na primer, rear-facing pozicija – odnosno gde je dete okrenuto unazad – predstavlja najbezbedniji oblik transporta dece. To su pokazali i Šveđani, i zato brendovi poput Axkid-a proizvode sedišta koja omogućavaju vožnju unazad čak do četvrte ili sedme godine života deteta.

Na našem tržištu to predstavlja dodatni izazov, jer veliki broj roditelja još uvek nema razvijenu svest da dete uopšte mora da bude u sedištu, a kamoli da treba da se vozi unazad. Međutim, fizika je ista svuda – i kako dete raste, glava postaje teža i opterećenje na vrat je veće, pa je upravo vožnja unazad način da se taj fizički efekat „ublaži“.

Zato je naš sledeći zadatak edukacije da što više dece ostane u rear-facing položaju, jer je on dokazano višestruko bezbedniji – čak i do 500% u odnosu na klasičnu vožnju unapred.

Dakle, prvi korak je da dete uopšte bude u sedištu i vezano, a sledeći je da što duže ostane okrenuto unazad.

Da li su roditelji danas dovoljno svesni značaja auto-sedišta?

Nažalost, još uvek ne u meri u kojoj bi trebalo. I dalje se svakodnevno susrećemo sa situacijama u kojima deca nisu vezana ili se ne prevoze u adekvatnim sistemima zaštite.

Meni je uvek pomalo teško da razumem potrebu za kažnjavanjem kada govorimo o bezbednosti sopstvenog deteta. Smatram da motiv ne bi trebalo da bude strah od kazne, već želja da zaštitimo dete. Ipak, praksa pokazuje da su upravo kazne često uticale na promenu ponašanja vozača, kao što je to bio slučaj i sa korišćenjem sigurnosnog pojasa.

Zato verujem da je edukacija i dalje najvažnija. Što više govorimo o ovoj temi, veća je šansa da će roditelji donositi informisanije odluke i da ćemo zajednički doprineti većoj bezbednosti dece u saobraćaju.