Prvo nauči pravila, pa ih onda prekrši

Krajem prošlog veka moja nastavnica srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi je skoro pa anegdotalno prepričavala kako su Leskovčani pokupili sve prve nagrade na republičkom takmičenju. Ona koja u Tršić ide kao na hodočašće bila je zabezeknuta što Leskovčani dominiraju u gramatici i pravopisu.

Dijalektom Tike Špica prenela nam je objašnjenje svojih koleginica iz Leskovca.

Mi si, koleginice, naučimo pravila.

U tu rečenicu stalo je sve. Kakav sofisticiran način da se kaže ne j*** lep nego uporan.

Iako ove godine obeležavam 25 godina male mature, ovu rečenicu često ponavljam. Postala je deo naše male porodične antologije.

Kada sam ušla ozbiljnije na tržište rada od nekih mudrih ljudi čula sam i usvojila “prvo nauči pravila, pa ih onda krši”.
Nekoliko godina kasnije, ta rečenica dobila je svoj nastavak ili preciznije rečeno fusnotu uz glagol naučiti.

Sve što znam naučio sam za klijentove pare.

Čula sam je od jednog sedokosog marketara, koji već ima unuke.
Njegova firma kida i radi za velike igrače, a on se ne ustručava da to prizna.

U kontekstu ove priče dopustiću sebi da napravim malu intervenciju u prethodnoj rečenci i klijente zamenim poslodavcima ili naručiocima posla. Nije 1:1 isto, ali uskoro stiže poenta.

Utisak mi je da se previše glorifikuje preduzetništvo i da se na njemu previše insistira od malih nogu. Da se još lakše “frljamo” titulama CEO, founder… a da ne znamo da imenujemo Word dokument ili poslovni mejl, da ne razlikujemo prihod od profita i neto od bruto zarade.

Ne postoji (zvanično) spisak znanja i veština koje bi trebalo da poseduje neko ko ulazi u sopstveni biznis, ali da postoji srljanje svakako ne bi bilo na tom spisku. Nemojmo se igrati biznisa i izdavati se za nešto što u suštini nismo, a da prethodno nismo naučili osnovne stvari.

Naravno da niko nikada neće biti potpuno spreman i da će mnogo toga naučiti u hodu, da to ne treba da bude razlog za prokastinaciju, no budite mudri umesto gordi. To će vas pre dovesti do vašeg cilja.

Poznajem uspešnu (što se kaže – serijsku) preduzetnicu. Odabirom fakulteta već se spremala da preuzme vođstvo očeve porodične firme u kojoj je odmalena pomagala, ali negde pred kraj studija shvatila je da sebe ne vidi tu. Odlučila je da želi da otvori privatni vrtić, tada jedan od prvih u svom gradu. Ipak, diplomirala je u roku na fakultetu koji je počela, a već naredne školske godine upisala je Višu školu za obrazovanje vaspitača. Nije potom odmah pohitala da otvori svoj vrtić, već je dve godine radila u drugom vrtiću sakupljajući znanje na svakom koraku. I poslodavac je od prvog trenutka znao kakve su njene ambicije za budućnost, ali tada je ona bila posvećena zaposlena.

Da li je postojao brži način? Sigurno da jeste. Ali ovo nisu bile utrošene godine, već strateška investicija. Iako je radeći u porodičnoj firmi već imala (posredno) preduzetničko iskustvo, ona se opredelila da bude strpljiva i dobro pripremi teren za ulazak u nove vode. Stekla je dragoceno iskustvo, skratila put učenje, a nije potrošila svoj novac.

Zašto sam imala potrebu da o ovome pišem?

Svedok sam mnogih olupavanja koja su plod čistog neiskustva. Iskreno mi je žao zbog toga. Ali često se iz aviona vidi kada neko uleće nespeman, bez da je prethodno ispekao zanat kod dobrog majstora. Obilo mu se u glavu.

Ma… ne razumeš ti to. Neću ja da radim kao oni. Imam strava ideju. Hoću da radim po svojim pravilima.

Često čujem rečenice poput ovih.

Super. Ali prvo nauči pravila. Pa ih onda ospori i prekrši. Pa onda ispiši svoja. Još bolja. Tim redom. Ne napipavajte u mraku.