Dolare, brate, šta nam to radiš?

Svedoci smo neverovatnih kretanja kursa dolara u poslednjih par meseci. Zapravo, neko dramatično ludovanje dolara se posebno dešava od kada je vlast preuzeo predsednik Tramp. To se odlično vidi na ovom grafiku:

Pošto smo mi evrocentrična zemlja (dakle, okrenuti smo evru), mi to vidimo kroz odnos dolara prema evru. Verujte, situacija nije ništa drugačija ni kada poredimo sa jenom, funtom, švajcarskim frankom i drugim valutama. Pošto je dolaru pala vrednost, za 1000 dolara sada dobijamo manje evra /funti /jena/ čega god.

Ali, to što smo evrocentrična zemlja, ne znači da nas ovo kretanje ne pogađa. Uh, daleko od toga. Uzmimo, na primer primer, domaću IT industriju. Veći deo klijenata je posredno ili neposredno iz Amerike. I, Amerikanci, naravno, plaćaju u dolarima. E, sada, mada je naša valuta formalno dinar, i mi plate radnicima isplaćujemo u dinarima, činjenica da već godinama unazad imamo stabilan kurs dinara prema evru (“its not a bug, its a feature”, sa svim svojim prednostima, ali i sve izraženijim nedostacima, ali to je tema za drugu kolumnu), to praktično znači da, kada nam klijenti plate u dolarima, i mi to razmenimo u  evr dinare, dođemo do neprijatnog saznanja da nam fale pare, iako nam je klijent sve uredno platio.

I to su te famozne “negativne kursne razlike”, stavka koju ponekad vidite kada gledate svoj bilans uspeha. E, ako ste se pitali kako to tačno izgleda u praksi, upravo ste saznali. Dakle, te negativne kursne razlike su razlog zašto poslednjih meseci vam preostaje manje para nego obično. Niža vrednost dolara je ta koja vam jede profite, i malo šta možete trenutno da uradite da biste to preokrenuli. Prosto, nije do vas. 🙂

I, da se razumemo, nije samo IT industrija, ili uopšteno biznisi koji prodaju na američkom tržištu pogođena ovim krajnje neuobičajenim kretanjem kursa dolara. Mnoge druge industrije su, takođe, pogođene, zato što je dolar jedina tzv. rezervna valuta. Dakle, krusevi svih drugih valuta se određuju prema vrednosti dolara. Mi u Evropi smo, naravno, okrenuti evru (i markama, francima, drahmama pre toga), ali većina sveta sve gleda kroz dolar i dan-danas.

Sva berzanska roba se uglavnom kupuje u dolarima. Nafta posebno. Zapravo, kada govorimo o nafti, korisno je da se vratimo u period neposredno posle drugog svetskog rata i Breton Vudski sporazum, gde je dogovoreno da jedino dolar ostane zvanična svetska valuta i da bude direktno vezan za zlato (da količina dolara u opticaju odgovara količni zlata koja je deponovana kao pokriće za njihovo štampanje, i to tako da 35 dolara vredi jednu uncu zlata). Ovaj sistem je važio do 1971. godine, kada Amerika ukida zlatni standard (tu zamenu dolara za zlato) između ostalog jer su mnoge zemlje (De Golova Francuska iznad svih) često “testirale u praksi” ovaj sporazum, mada, naravno, nije to bio glavni razlog. Amerika tada odustaje od zlatnog standarda. Ali, moćna kakva jeste, uspela je da napravi jedan drugačiji dogovor, koji joj je dugi niz godina omogućio da ostane sila broj jedan u svetu.

Naime, kombinujući geostrateške interese (wow, zvučim k’o Milovan Drecun :)) i ekonomsku moć, sa zemljama bliskog istoka je dogovorila razne stvari, ali , “to cut a long story short”, a i Minić će da me ubije što se raspisah ovoliko, dogovoreno je da sve transakcije sa naftom (dakle, kupovina, odnosno prodaja) može da se radi isključivo u dolarima. I to je bilo rođenje petrodolarskog sistema. Jednog od glavnih sastojaka, ili makar zaprške u  svakoj dobroj teoriji zavere. Bilo da ste verujući ili neverujući, činjenica je da je sistem petrodolara bio okidač za mnoge neobične poteze koji su se dešavali u svetu. Ali, šta god da se dešavalo, Amerika je bila “the man”, jer je imala valutu koju svi traže, jer svima treba nafta, a mogu je kupiti samo u dolarima. Ovaj sistem je dobrano učvrstio moć i položaj Amerike u svetu. Da se ne izražavam sad kao veseli američki predsednik da svi moraju da ga ljube u – znate već šta, ali bukvalno to.

Kada imate takvu moć, svašta vam pada na pamet. Jer, sve se hoće kad se može. A može se, jer ste vlasnik “topčiderske štamparije” samo što štampate svetski novac. Koji svima treba. I, što je najlepše, čak i ako naštampate ogromnu količinu para (jer, što da ne), nemate problem sa inflacijom, vi prosto “izvezete” svoj novac, pošaljete ga na Daleki istok, u Afriku, gde god, izbacite ga iz zemlje, koriste ga drugi, da bi kupovali naftu, a vi znate da ste upravo “izvezli” svoju inflaciju. Dakle, nećete je imati iako ste štampali gomilu novca. Milina!

Međutim, štamparija se usladi, kad god je teško, a vi trk tamo, i naštampate rešenje svojih problema…. Jer, kako mi Nišlije volimo da kažemo, “ono što ne može da se kupi s pare, može da se kupi s mnogo pare”. I tako je štamparija radila i radila neumorno.

“Fast Forward” na današnje vreme. Amerika ima ogroman, ali ogroman deficit. Dakle, uvozi mnogo više nego što izvozi i stalno pravi rupu u budžetu (jer, na dobro se čovek lako navikne), a uz to je i prezadužena. Jer, solidna je navlaka da šta god odštampate, ima ko će to da kupi, a uglavnom su to Japan i Kina, kao najveći poverioci Amerike, najrevnosniji kupci njihovih državnih obveznica. A vama pare na račun, pa troši i troši…. I, kažem, dođemo do situacije da je deficit jako visok, da je nivo državnog duga ozbiljno neodrživ, i da, što je najgore, one obveznice od par redova iznad dolaze na naplatu. Drugim rečima, nimalo zavidna situacija, koja pre ili kasnije dođe kada ste vlasnici jedinog svetskog novca. Da ne smaram sad teorijom, ali nije da se o ovome nije pričalo još pre 40 i više godina. Štreberi među vama mogu da pogledaju tzv. “Trifinovu dilemu” i videće da su postojali ekonomisti koji su upozoravali da će se ovo desiti.

I dešava se. I dolazi njegovo visočanstvo DJT! Ulazi da reši problem sofisticiranošću drvoseče i gracioznošću slona u staklarskoj radnji. U želji da smanji američki trgovinski deficit, uvodi jednu super promišljenu naučnu formulu za smanjenje deficita koja u TLDR verziji glasi : “Opaliću ti carine do nivoa da ti se neće isplatiti da posluješ sa mnom, a moraš. I ako želiš da nastavimo razgovore, onda ćeš morati da mnogo više uvoziš od mene, možda ti čak i ne treba to što ja imam. No, ako nećeš, onda to što ti izvoziš u Ameriku, ima da bude opterećeno takvom carinom, da niko normalan to neće više da kupi.”

Nemajte dileme, iza svih ovih “Liberation day” zavrzlama (ne znam šta je s tim Amerikancima, baš vole tu neku dramaturgiju, mora da ih brend konsultanti savetuju da sve ima neko revolucionarno ime – Dan oslobođenja, mo’š misliti), stoji Trampova želja da smanji svoj trgovniski deficit. Trapavo? O, da! Hoće li uspeti? Ne’am pojma, ali znam da je “vulgar display of power”, ili, što bismo mi rekli “kome zakon leži u topuzu...”

I, tu smo sada. Tramp pokušava da reši američki strukturni deficit ucenama. Mora! It’s a dirty job, but someone’s gotta do it. Ako ćemo realno, stvarno razumem da je Amerika pre ili kasnije morala da se uhvati ukoštac sa svojim problemima. Samo, deluje da su poslali šlosera da obavlja operaciju na otvorenom srcu. Ali, to je što je.

Nekoliko puta sam ovde pisao da je kapital “vrlo plašljiva životinja” i na prve naznake problema, on beži! Kada su svetski investitori razumeli šta je “Dan oslobođenja”, videli su s kim imaju posla, i krenuli da povlače svoj kapital ponajviše sa berze, a u zlato, jer, što je sigurno, sigurno je (pisao sam o tome već). I onda imamo sunovrat berze od par dana, koji je obarao indekse po 2-3% dnevno. I zbog procene da će ovo proizvesti veliku poslovnu kataklizmu, i dolar je krenuo u sunovrat, što smo videli na grafiku gore.

U međuvremenu, Tramp je značajno ublažio svoju retoriku, posebno prema Kini, što je inače percipirano kao trgovinski rat sa nesagledivim posledicama. Nakon njegovog “mir, mir, mir, niko nije kriv”, tržišta su se malo smirila, vratila deo gubitaka. Ali, zlato je ostalo rekordno visoko (što je uvek pokazatelj nesigurnih vremena), a takođe dolar je ostao nisko.

Ja sam inače okružen velikim brojem inženjera u svojoj porodici. I često sam sa njima imao driblanja na temu da li je ekonomija stvarno nauka, jer nije uopšte egzaktna kao fizika ili matematika. Argumentacija koja zaista stoji je da su ekonomisti kao seizmolozi – nikad ne umeju da ti predvide gde će se desiti sledeći zemljotres (kriza), ali kad se desi, sve će ti lepo objasniti kako se desilo, šta su uzroci i šta je do toga dovelo. E, tako i ovo, sve mi lepo razumemo zašto se desilo. Ali, na pitanje da li će se dolar oporaviti nemam jasan odgovor (ne verujem da iko stvarno ima). Jer, postoje više faktora koji deluju u suprotnim pravcima. Daću vam dva (a ima ih sigurno još):

1. Nizak dolar odgovara američkom izvozu, jer je američka roba jeftinija u inostranstvu, pa ako želimo da smanjujemo deficit, slab dolar će nam pomoći u tome. Istina je i da Amerika ne izvozi bogznašta, (uglavnom TNG i hajtek proizvodi, koji će se prodavati, koliko god da koštaju), ali opet…. Uostalom, strana roba postaje skuplja u Americi, čak i da ne uvodimo carine;
2. Ako uvedemo carine, porašće krajnja cena robe, što će dovesti do dodatne inflacije, a to dalje dovodi do visokih kamatnih stopa, koje će centralna banka morati da uvede da bi se borila sa inflacijom. Visoke kamate, sa jedne strane, podižu cenu koštanja javnog duga koji dospeva na naplatu, čineći ga još neodrživijim; a sa druge strane, visoke kamatne stope znače da je kupovina američkih obveznica isplativa (zbog visokog prinosa, pošto je kamata visoka), a to će povećati tražnju za dolarom. Povećana tražnja za dolarom znaći da će njemu porasti cena, i onda opet imamo jak dolar. Od pre par dana Amerika nema najviši kreditni rejting, što će dodatno komplikovati kupovinu njihovih obveznica ali možda na srednji rok, na kratak rok (tokom Trampovog mandata), ne verujem da će biti suštinskih izazova oko toga.

Kao što vidite, nije sve tako jednostavno, čak ni kada ste najmoćnija zemlja sveta. Da li je Tramp prava osoba da se nosi sa ovim? Teško, rekao bih, deluje kao beskrajni populista, što nama u Srbiji nije uopšte nepoznato, ali je, takođe, činjenica da je prvi koji se uhvatio ukoštac sa tim.

I šta sad? Quo Vaids?  Ne znam, stvarno…. Ipak, ja sam samo jedan seizmolog. 🙂