Kad posao traži da razmišljaš unutar i izvan kutije

Zamislite da vam priđe neki zaneseni preduzetnik i kaže:

Dakle, imam sjajnu ideju! Napravićemo platformu preko koje će ljudi iznajmljivati svoje kuće, stanove i sobe nepoznatim ljudima za prenoćište. Hoćete li da investirate?

Vaš odgovor bi, najverovatnije, bio „Ne“. Zanimljiva je ta reč „Ne“. S jedne strane može delovati poražavajuće, a s druge probuditi inat koji čoveka tera da razmišlja izvan zadatih okvira i pronađe rešenje tamo gde ga niko drugi ne bi tražio – na primer, u kornfleksu.

Verovali ili ne, tek te 2008. godine Brajan Češki, Džo Gebia i Nejtan Blečarzik, osnivači Airbnb, platforme za pronalaženje smeštaja, imali su priliku da se, iz prve ruke, uvere u moć reči „Ne“. Naime, ona ih je od neslavnog početka dovela do kompanije čija je vrednost, aprila 2023, procenjena na 73,34 milijardi dolara.

Popunjeni hoteli. Ima li rešenja?

Priča o Airbnb-u nastala je iz ideje koju su Česki i Gebija imali kako bi platili stanarinu.

Naime, po završetku fakulteta, Česki je radio kao industrijski dizajner i strateg u kompaniji 3DID Inc. u Los Anđelesu. Kasnije se preselio u San Francisko, gde su on i Gebija, obojica bez posla, postali cimeri. Igrom slučaja, oktobra 2007, Američko udruženje industrijskih dizajnera organizovalo je konferenciju u San Francisku. Usled velike zainteresovanosti, sve hotelske sobe u gradu bile su popunjene i postojao je veliki broj onih koji su očajnički pokušavali da pronađu smeštaj. Dvojica cimera, čiji su džepovi u tom trenutku bili poprilično prazni tako da im je falilo novca za stanarinu, odlučili su da iskoriste priliku i rentaju sobu.

Kupili su tri dušeka na naduvavanje i oglasili svoju uslugu pod nazivom „Airbed and Breakfast“ (spavanje na dušecima uz doručak) po, relativno niskoj, ceni od 80 dolara. Već prve večeri dobili su tri gosta. Odmah im je bilo jasno da su na pragu nečeg dobrog.

Nekih pola godine kasnije timu se pridružio Blečarzik i trojac je napravio platformu i pokrenuo kompaniju.

Najgore je kad se vadiš

Uprkos inicijalnom uspehu trojica preduzetnika suočili su se sa velikim problemom – kako privući veći broj korisnika na platformu.

Bio im je potreban novac kako bi razvili posao, te su počeli da traže ljude koji bi uložili u njihov biznis. Međutim, 15 anđeoskih investitora reklo im je „Ne“ (zapravo, dobar deo njih nije čak ni pročitao mail koji su im poslali).

U očajanju Češki odlučuje da iskoristi svoju kreditnu karticu kako bi kratkoročno finansirao čitav poduhvat. Avaj, jedino što je postigao jeste da napravi minus od 30.000 dolara, što je samo otežalo stvari.

Situacija je bila katastrofalna i činilo se kao da im je potrebno čudo kako bi se izvukli iz dubioze.

Ne razmišljaj na prazan stomak

Ipak, pojavio se tračak nade. Naime, trojac se nadao da će izaći iz „bule“ ako svojim uslugama targetira posetioce Demokratske nacionalne konvencije, koja se avgusta 2008. održavala u Denveru u sklopu izborne kampanje za predsednika SAD. Barak Obama, tada kandidat, bio je najavljen kao govornik i očekivalo se da će događaj posetiti 80.000 ljudi.

Ipak, iako je platforma dobila mali boost, nije se „primila“ u dovoljnoj meri da posao postane profitabilan.

Nemajući više šta da izgubi, Češki se odlučuje za, ispostaviće se, genijalan potez. Kako je svojevremeno ispričao:

„Mi smo Air Bed & Breakfast. Pošto vazdušni kreveti ne rade posao, možda bismo mogli da prodajemo doručak… Tako smo pomislili, hajde da se bacimo u posao sa doručkom.”

Kako su predsedničke kampanje dvojice najjačih kandidata Baraka Obame i Džona Mekejna bile u jeku, glavni junaci ove priče odlučili su da iskoriste svoje dizajnerske veštine. Zasukali su rukave i napravili posebno dizajnirane kutije za kornfleks na temu Obame i Mekejna. Nazvali su ih „Obama O’s: The Breakfast of Change” i “Capn’ McCains: A Maverick in Every Bite”.

Napravili su stotine ovih kutija, a zatim su ih, u svom stanu, ručno sklapali i napunili najjeftinijim kornfleksom koji su mogli da nađu na tržištu.

Ovaj proizvod publici su predstavili kao „kolekcionarski predmet ograničenog izdanja“ i počeli da ih prodaju za 40 dolara po kutiji.

Iako zvučni neverovatno, za relativno kratko vreme uspeli su da zarade čak 30.000 dolara. To im je omogućilo da pokriju dugove i „održe nos iznad vode“, ali…

Jedno rešenje vodi drugom

Do kraja 2008. godine Češki, Gebia i Blečarzik ponovo su bili u problemu. Bankovni računi bili su ispražnjeni, a preživljavali su jedući ono malo zaliha kornfleksa koji im je ostao.

Tražeći slamku spasa, podneli su prijavu startup akceleratoru Y Combinator i dobili poziv da predstave svoju ideju Polu Grejemu, osnivaču akceleratora.

Isprva, Grejem nije bio impresioniran i to se jasno videlo na njegovom licu. Međutim, nemajući izbora, Češki je „pucao“ iz svih oružja. Izvadio je kutiju žitarica koju su prodavali za 40 dolara i objasnio kako su, pomoću kornfleksa, zaradili 30.000 dolara.

Iznenađen i začuđen ovim uspehom Pol Grejem im je rekao: „Ako možete da ubedite ljude da plate 40 dolara za kutiju žitarica od 4 dolara, možda možete i da naterate strance da odsedaju u tuđim domovima.“

Sreća im se osmehnula.

U Y Combinatoru trojac je dobio resurse, stabilnost i savete koji su im bili potrebni za razvoj.

Na kraju programa, uspeli su da obezbede 600.000 dolara finansiranja od strane Sequoia Capital — jednog od najprestižnijih investitora koji je, prethodno, ulagao sredstva u kompanije Google, PayPal i LinkedIn.

Napokon, bio je to kraj njihovih muka i odskočna daska za ono što će Airbnb postati danas.